Sirotica Smilja
Bože mili čuda velikoga!
Kad sneg veje o Petrovu danu,
Pod svaku je zavijao jelu,
Sam’ pod jednu ne zavija jelu;
Pod tom jelom troje siročadi, 5
Među njima na umoru majka;
Na umoru podelila dare:
Sinu Jovi konja i oružje,
Ćeri Jeli košulju od zlata,
Ćeri Smilji krunu pozlaćenu. 10
Jova pošo na carevu vojsku,
Jela pošla za Ivana bana,
Smilja pošla u goru zelenu,
Gora ju je udomila mladu
Udomila dve tri godinice 15
Koren jela s lista vodu pila,
Al je Smilja na lepotu rasla,
Lepša Smilja nego gorska vila. -
Ban Ivane hitar lov lovio
I od lova ništa ne ulovi 20
Već on nađe siroticu Smilju
Pa je pita od kuda je mlada
I kako se po imenu kaže?
Oj Boga ti delijo neznana
Ja u gori nigdi nikog nemam 25
Nit’ me kogod po imenu viče;
Ja se zovem gorska sirotica.
Ban je uze za desnicu ruku
Odvede je u dvorove bele
Pa je dade banici Jeleni: 30
Evo tebi mlađane dadije,
Pa je uzmi nek ti čedo ljulja!
A kad stade uz banicu Smilja
Lepša Smilja neg banova Jela.
To je Jeli vrlo mučno bilo 35
Jer se boji za svog gospodara —
Jedno jutro uranila Smilja,
P'ona ljulja čedo u kolevci:
Buji paji čedo u kolevci,
Pa parasti i ocu i majci 40
I menika mladoj dadijicn,
Dadijici, majčinoj sestrici.
To slušala Kumrija robinja;
Zlobna bila lepotici Smilji
Kod gospođe jadnu oblagala: 45
Ljulja čedo dadijica mlada:
Buji paji čedo u kolevci,
Pa ti umri i ocu i majci.
To je Jeli vrlo mučno bilo,
Jer je Jela i onako gnjivna; 50
Ona ide u goru zelenu
I prevrće drvlje i kamenje
P’ona vata prisojkinje guje,
Pola čaše nacedila jeda,
A kad došla u dvorove bele, 55
Ono pola natočila vina,
Pa doziva siroticu Smilju:
Čedo moje gorska sirotice!
Ti si čedo u gorici rasla
Možda neznaš što je rujno vino 60
I su čim se ligurđija služi;
Uzmi čedo nekoliko kapi!
Uze čašu sirotica Smilja,
Uze čašu pa se napi vina.
Al je jadnu muke spopadoše, 65
Ožeže je otrov u nedrima
Pa se maši rukom za srdašce;
Ispade joj kruna iz nedara.
Diže krunu gosiođa banica
Gnjivno pita siroticu Smilju: 70
Kučko jedna gorska sirotice!
Odkud tebi kruna moje Smilje?
Ili ti je krunu poklonila,
Il’ si od nje krunu preotela?
U mukama Smilja progovara: 75
Oj sestrice banice Jelice!
Niti mi je krunu poklonila,
Niti sam je od Smilje otela,
Već je meni ostala od majke
Kada nam je podelila dare 80
Na umoru pod zelenom jelom;
Proste t’ Jelo moje muke bile!
To izusti pa izdanu mlada.
Nad njom Jela jade jadikuje:
Ao Smiljo jedinice sejo! 85
Bolje da sam oči izvadila
Neg što danas ja izgubih dušu!
