Sirota dѣvojka

Sirota dѣvojka Pisac: Jovan Subotić

Žito žela sirota dѣvojka,
Žito žela, suncu se molila:
Sijaj, sunce, na polje na goru,
Nesijaj mi na bijelo lice,
Jer sam jadna sirota dѣvojka,
Na svѣtu ti nigdѣ ništa nemam,
Pak ako mi jošt opališ lice,
Nikad ti se ja udati neću.
Ona misli niko je nesluša,
Slušalo je momče kod ovaca,
Slušalo je, pa je govorilo:
Oj dѣvojko, ti se neudala,
Dok se moja ljuba nenazvala,
Što mi varaš to jarko sunašce?
U tebe je njiva nežnjevena,
I livada jošte nekošena;
U tebe su dva kamena draga,
U tebe su dva niza bisera,
U tebe su puna nѣdra blaga.
Čelo ti je njiva nežnjevena,
Obraz ti je zelena livada,
Oči su ti dva kamena draga,
Zubi su ti dva niza bisera,
Dojke su ti blago nenačeto,
Blago onom, koi ga dobije!

16. Jul. 1857.

Izvor

Jovan Subotić. 1858. Dѣla Jovana Subbotića. Knjiga I. Pѣsne lirske. Karlovci. str. 47-48.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Subotić, umro 1886, pre 138 godina.