Sin Matijaš ide na mejdan mjesto Marka Kraljevića5
0001 Knjigu piše aga od Udbine
0002 Baš na ruke Kraljevića Marka,
0003 U knjigi je lipo nabrajao
0004 I ovako Marku govorio:
0005 ”Boraj tebi, Kraljeviću Marko!
0006 Ako ne znaš, da ti sada kažem,
0007 Da ti kažem, a da ti ne lažem.
0008 Koliko je od Morave grada,
0009 Od Morave pa do Bajne luke,
0010 A odovud do ravna Kosova,
0011 Na svakom sam zatvorio vrata
0012 I pobio, što j’ u gradu bilo.
0013 Pobio sam mlade gospodare
0014 I donio blago nebrojeno.
0015 Potuko sam sluge i sluškinje,
0016 Da ne osta ni žijeve glave.
0017 Glave sam im na kolje natico,
0018 Nuz kapije na bedeme meto.
0019 Na kapiji glava gospodarska,
0020 Da se znade, tko j’ u gradu bio.
0021 Još mi kažu, Kraljeviću Marko!
0022 Još mi kažu za tvojega grada,
0023 Grad Prelipe jedini ostade,
0024 U kom nisam rujna vina pio,
0025 Niti pio, nit se veselio,
0026 Niti rusu odsjeko ti glavu.
0027 Ali, Marko, vjera ti je moja!
0028 Vjera moja tvrđa od kamena,
0029 Što ne biše, mora skoro biti,
0030 Što s’ ne čulo, da se skoro čuje.
0031 Ako želiš, da t’ u goste ne idem,
0032 Izidi mi na mejdan junački,
0033 Da se, Marko, tude ogledamo,
0034 Ogledamo, za zdravlje pitamo.
0035 Ako li mi na mejdan ne smiješ,
0036 Zapalit ću tvojega Prelipa,
0037 Odsjeć ću ti u ramenu glavu,
0038 Odnet ću ti do tri dobra tvoja:
0039 Jedno dobro šarca od mejdana
0040 I nuz šarca konjica dorata,
0041 Koga jaši sine Matijašu,
0042 Kad sa babom na Kosovo ide.
0043 Drugo dobro vito bojno kopje,
0044 Koje, Marko, ti na mejdan nosiš,
0045 Koje ti je care poklonio,
0046 Kad s’ kod cara u Stambulu bio.
0047 Treće dobro onu britku đordu,
0048 Na kojoj su tri zlatna gajtana,
0049 Svaki košta po trista dukata.
0050 A sam balčak hiljadu dukata.”
0051 Kad je aga knjigu navezao,
0052 Slao ju je Kraljeviću Marku.
0053 Knjigu štije Kraljeviću Marko,
0054 Knjigu štije, grozne suze lije.
0055 Nuz njeg sjedi dite Matijašu,
0056 Nuz njeg sjedi, pa u Marka gledi.
0057 Psa je Marku tiho bjesedio:
0058 ”Boraj tebi, moj roeđeni babo!
0059 I dosad su knjige dolazile,
0060 Ti si štio, na nje si se smijo,
0061 A sad štiješ, grozne suze liješ.”
0062 Odgovara Kraljeviću Marko:
0063 ”Knjigu piše aga od Udbine,
0064 Pa me zove na mejdan junački,
0065 Ako li mu na mejdan ne smijem,
0066 Zapalit će mojega Prelipa,
0067 Odsić će mi rusu glavu moju
0068 I otet će do tri dobra moja:
0069 Jedno dobro šarca od mejdana
0070 I nuz šarca konjica dorata,
0071 Koga jašiš, sine Matijašu!
0072 Kada s menom na Kosovo ideš.
0073 Drugo dobro ono bojno kopje,
0074 Koje junak na mejdane nosim,
0075 Koje mi je care poklonio,
0076 Kad sam bio kod cara u gradu.
0077 Treće dobro onu birtku sablju,
0078 Na kojoj su tri zlatna gajtana,
0079 Svaki košta po trista dukata,
0080 A sam balčak hiljadu dukata.
0081 Ne bojim se, moje drago d’jete!
0082 Ne bojim se ja udbinskog age,
0083 Al sam, sinko, ljuto obolio,
0084 Obolio, t’jelom oslabio,
0085 Pa ne mogu agi na mejdane,
0086 Ako ne ću da ludo poginem.”
0087 Al govori dite Matijašu:
0088 ”Ne boj mi se, moj rođeni babo!
0089 Već mi sedlaj konjica dorata,
0090 Ja ću tebe, babo, zam’jeniti,
0091 Ja ću ići agi na mejdane.
0092 Nadat se je, da sam bolji junak.”
0093 Kad je Marko dite razumio,
0094 Sve je misli na jednu smislio,
0095 Pa j’ učio dite Matijaše.
0096 Učio ga i svitovo Marko,
0097 Svitovao, pa je bjesedio:
0098 ”Boraj tebi, dite Matijašu!
0099 Kad već hoćeš, da mejdana d’jeliš,
0100 Poslušaj de starca babu tvoga.
0101 Kada dojdeš u pol Carigrada,
0102 Skoči s konja, klekni na kolina,
0103 Pa se moli, kako s’ mi molimo,
0104 Pa pozdravi našu dragu gospu:
0105 ”Draga gospo, pomozi ti mene!
0106 Crna zemljo, spremaj mene u se,
0107 A ne daj me baš u turske ruke,
0108 Da me Turci mlada pokapaju.”
0109 Što je babo svitovao Matu,
0110 To je Mato lipo upojmio,
0111 Pa se sjeda na dobra dorata,
0112 Pa on ide agi namejdane.
0113 Ksd je došo u pol Carigrada,
0114 Skoči s konja dite Matijašu,
0115 Skoči s konja, kleknu na kolina,
0116 Pa se moli, kako s’ mi molimo,
0117 Pa pozdravlja našu dragu gospu:
0118 ”Draga gospo, pomozi ti mene!
0119 Crna zemljo, spremaj mene u se,
0120 Pa ne daj me baš u turske ruke,
0121 Da me Turci mlada pokapaju.”
0122 Istom Mato molitvu svršio,
0123 Al eto ti aga od Udbine,
0124 Pa se sprda s mladim Matijašom:
0125 ”Golobrada jedna kukavico!
0126 Ded zamahni, ako si delija.”
0127 Odgovara dite Matijašu:
0128 ”Ti si stariji, ti i prvo maši.”
0129 To poslušo aga od Udbine,
0130 Te on prvi sabljom zamahuje.
0131 U Mate je mudar konjic bio,
0132 Te je pod njim brzo pokleknuo.
0133 Još mudrije dite Mato bilo,
0134 Pa zamahnu s demeškinjom sabljom.
0135 Kako j’ sretno momče zamahnulo,
0136 Dočepa se demeškinja vrata,
0137 On odsiče tu aginu glavu.
0138 Pade aga, pade mu i hvala,
0139 Od lošijeg nego li je Marko,
0140 Od Markova sina Matijaša.
0141 Tako biva svakome junaku,
0142 Koj’ se moli Bogu i Mariji.
0143 Ode Mate gorom pivajući,
0144 Ode Mate svojem dvoru bilom,
0145 Pa daruje starom babi svomu,
0146 Pa daruje tu aginu glavu:
0147 ”Evo t’, baba, hvaljivdžina glava!”
