* * *
Sinoć pođoh iz Morića hana
Sinoć pođoh iz Morića hana,
(a iz hana iz novog dućana),
moja Ajka iz topla hamama.
Sretosmo se u ćitma[1] sokaku.
Ja joj rekoh i dva i tri puta: 5
„Moja Ajko, ukloni se s puta!"
Al' mi Ajka nešto bješe ljuta,
ne htjede ukloniti s puta.
Zapeše mi kovče od čakšira
za Ajkine džanfezli dimije. 10
Ja se sageh kovče otpinjati.
Zapeše mi bage od sahata
za Ajkine tri ogre dukata.
Ja se sageh kovče otpinjati.
Smješaše se brci i solufi, 15
brci mrci, a solufi plavi,
pa da vidiš šerupca po travi.
Kol'ko me je šerupc prifatio,
ja sam s Ajkom sokak priskočio,
na tarabe Ajki udario, 20
i Ajkina oca probudio.
Kad je otac Ajku prifatio,
mene odma svega zašutio.
|
|
Reference
Izvor
Buturović Đenana: Morići, od stvarnosti do usmene predaje, Svjetlost, Sarajevo, 1983., str. 262-263.
