[Sinoć Marko od Soluna dođe]
Sinoć Marko od Soluna dođe
I dovede Solunku devojku.
On se smeje, ona se ne smeje,
On govori, ona ne govori,
On večera, ona ne večera. 5
— Večer’, Maro, ne večerala ga,
Govor’, Maro, ne progovorila,
Smej se, Maro, ne nasmejala se!
— Kako ću se ja jadna smejati:
Dva se stave, od mene se slave, 10
Tri se stvore, od mene govore:
„A toj li je krađena devojka?“
Prevel si me preko devet sela,
Devet sela — u devet devera.
V’zd’n oru, svunoć ’ajdukuju, 15
Pa donose krvave dolame
Pa me terav noću da gi perem,
A ja perem i suze prolivam;
Pa si brknem u desni džepovi,
Pa izvadim ruku od junaka, 20
Od junaka, od mojega brata!
