u Dubici
Sinoć Ivo večerao s majkom,
Majka Ivi tiho govorila:
„Hajde Ivo, da te ženi majka!
Koju ću ti prositi djevojku?”
„Prosi majko koju tebi drago, 5
A da hoćeš ljepu Mandalinu!”
„Prođ' se Ivo ljepe Mandaline,
U Mande je čedo pod pojasom!”
„Čije čedo, moja mila majko,
Čije čedo, već tvojega Ive!” 10
„Bolju će ti isprositi majka,
Iza gore, zagorsku djevojku.”
„Pros' je majko, al' je vodi za se.”
Na silu je isprosila majka,
Na silu je svate sakupila. 15
Kad su svati došli do djevojke,
Teško seje brata namamile,
Da on ide sebi u svatove;
Svatovi se kući povratili.
Kad je bilo veče po večeri, 20
Mladi janjci[1] u ložnicu legli,
Sjede Ivo na meku postelju,
A djevojka na svoje sanduke;
Uze Ivo srčali tamburu,
Uz tamburu sitno popijeva: 25
„Sad mi Manda prvu mis'o misli,
Sad moj Ivo raspasuje dragu;
Nije Mando, nije dušo, zlato,
Živa bila i ocu i majci,
I moja se suđenica zvala! 30
Sad mi Manda drugu mis'o misli:
Sad moj Ivo grli svoju dragu -
Nije Mando, nije dušo, zlato,
Živa bila i ocu i majci,
I moja se suđenica zvala! 35
Sad mi Manda treću mis'o misli.
Sad moj Ivo ljubi svoju dragu -
Nije Mando, pije dušo, zlato,
Živa bila i ocu i majci,
I svojemu žalosnome Ivi.” 40
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
