Sibinjanin Janko i njegov sestrić
Fala bogu, fala jedinome,
da li grmi, da l' se zemlja trese,
da li more bije u bregove,
da li ovce za jagance bleju,
da li pištu one ljute zmije, 5
ljute zmije u gore zelene?
Niti grmi, nit’ se zemlja trese,
ni mi more bije u bregove,
ni mi ovce za jagance bleju,
ni mi pištu one ljute zmije, 10
ljute zmije u gore zelene,
no mi pišti ona silna vojska,
silna vojska sultana Muratu,
čudno se je, kažu osilila,
sve Kosovo ramno pretisnula, 15
od Lipljana dori do Zvečana,
od Mramora do suva Javora,
od Goleša dori do Šaškovca,
konj do konja, junak do junaka,
konji fištu a junaci pištu, 20
sve se redom, kaže, razbegali,
sal izlega od Sibinja Janjko,
on izlega na Goleš planinu,
pa se spralja, kaže, na boj da udari,
niko nema Janjku u pomoći, 25
pa on ima jednoga sestrića,
sestrića u Sibinja grada,
po imenu Sekulicu dete,
pa mu piše od Sibinja Janjko,
pa mu piše jednu sitnu knjigu, 30
te gu praće njegove majke,
njegove majke a svoje mile sestre:
„Da mi ispratiš Sekulencu dete,
da mi ispratiš mene u pomoći!"
Kad mi gleda Milica sestrica, 35
kad mi gleda onu sitnu knjigu,
drugu mi je natrag povratila:
„Čuješ brate od Sibinje Janko,
ja ne mogu dete da ti ispratim,
moje dete dvanajest godina, 40
ja ne mogu na boj da ga ispraćam!”
Kad je video od Sibinje Janjko,
de mu knjiga natrag povrnuta,
ne da dođe Sekulence dete,
ne da dođe njemu u pomoći, 45
čudno se je Janjko razljutija,
sve je lice noktima izgreba,
krvom knjigu sitno napisaja,
te gu jopet sestre povratija:
„El mi isprati Sekulence dete, 50
eli dođi u Sibinja grada,
pogubiću sestru i sestrića!”
Nema kude Milica sestrica,
će da isprati Sekulencu dete,
ženska strana kratka uma, 55
duga kosa, ne se moli Bogu jedinomu,
no se moli konju debelomu:
„Čuješ doro, čuješ dobro moje,
donesi mi Sekulu dijete,
ja ću tebe zobom da te zobim, 60
i ću tebe vinom da pojim!”
Pa mu spravlja ona veria ljuba,
pa mu spravlja onu ostru sablju,
ne se moli Bogu jedinomu,
no se moli one ostre sablje: 65
„Čuješ li me, mori, ostra sabljo,
donesi mi Sekulencu dete,
ja ću tebe u dukat da ukovim,
i ću tebe svilom da podkitim!”
Ispratiše Sekulencu dete, 70
ispratiše na Goleš planinu,
ispratiše ujke u pomoći,
kad mi otide Sekulenca djete:
kad mi otide na Goleš planinu,
te ga vide od Sibinje Janko, 75
ruke širi te ga njega grli:
„Dobro doša Sekulenca djete!"
Pa ga pita Sekulenca djete:
„Da mi kažeš moj mili ujaku,
da mi kažeš kuj je carev čador". 80
Pa mi Janjko njemu dokazuje:
„Čuješ li me Sekulenca djete,
carev čador mesec barjak ima,
i vrata su čojom zatvorena".
Pa poodi junačka mu sreća, 85
pa poodi Sekulenca djete,
pa poodi boja da udari;
kad je ulega u Kosovo ramno,
kad ulega sokak napravija,
niko nema djete da uzapre, 90
pravo ide i carev čador traži
kad je bija blizo prebližaja,
te ga vide sultane Murate,
stvorija se suri orletina,
te letnujna gore kak nebesa; 95
kad ga vide Sekulica djete,
da on letnu gore kak nebesa,
on se stvori jedna ljuta zmija,
te uleze po trave zelene,
kad ga vide ona orletina, 100
da se stvori ona ljuta zmija,
tad se sunu ona orletina,
tad se sunu gore od nebesa,
da utepa onu ljutu zmiju,
zmija beše gajret učinila, 105
te dovati suru orletinu,
te dovati za onu suru šiju,
te da udavi onu orletinu:
kade vide ona sitna vojska,
kade vide čuda velikoga, 110
i ne znaju što je odistina,
i ne znaju šga je ljuta zmija,
dozivaše od Sibinje Janka:
„Od’ da vidiš čuda velikoga,
da udavi jedna ljuta zmija, 115
da udavi jednu orletinu!"
Kade dođe od Sibinje Janjko,
on ne pazi čuda što da bidne,
no on vide sablju dimiskinju,
kad izvadi sablju dimiskinju, 120
ne udara suru orletinu,
no udara onu ljutu zmiju,
kad udari onu ljutu zmiju
iseče gu onu desnu ruku,
desnu ruku Sekulicu djete, 125
tad mi pisnu Sekulica djete:
„Zašto, kaže, ujko od Sibinje,
a ti nećeš turskoga cara,
no ti oćeš mene siromaa,
iseče mi moju desnu ruku!". 130
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
