Senjanin Ivo i Paša od Travnika
(Iz okruga Valjevskog)
Knjigu piše Paša od Travnika,
U Travniku bijelome gradu,
Pa je šalje Senju bijelome,
U knjizi ga vako pozdravljaše:
„O Ivane, Senjski kapetane! 5
„Evo ima devet godinica,
„Kako si mi pogubio baba;
„Nego vidi šta ti knjiga kaže,
„Pa ti hajde mene na megdana,
„Da junački megdan dijelimo.“ 10
Kad Ivanu takva knjiga dođe,
Knjigu čita a suze proljeva,
Pa on Paši drugu odpisuje,
U knjizi ga vako pozdravljaše:
„Pobratime Paša od Travnika! 15
„Ti se prođi vraga i megdana.
„Jer sam junak vrlo ostario,
„Imade mi sto-trideset ljeta,
„Ne mogu se ni konja držati,
„A kamo li megdan dijeliti. 20
„Već ti šaljem tri konja viteza,
„I na njima tri tovara blaga;
„Šaljem tebi sablju alamanku,
„Na kojoj su tri balčaka zlatna,
„I na njima tri kamena draga.“ 25
Kada Paši takva knjiga dođe,
Knjigu gleda, a smeje se na nju,
Pa Ivanu drugu odpisuje;
„Kurvo jedna, Senjanine Ivo!
„Hajde Ivo meni na megdana, 30
„Da junački megdan dijelimo;
„Ili dođi te mi se pokloni,
„Ljubi moje, zlaćeno sičade,
„Moga konja u stražnju kopitu,
„Moga hrta, među oči crne, 35
„A Kadunu, u papuču njenu.“
Kad Ivanu sitna knjiga dođe,
Proli suze niz bijelo lice,
To gledao Maksime dijete,
Pa on pita svoga starog baba: 40
„Mili babo, Senjanine Ivo!
„Odkle knjiga vatrom izgorela?
„Te ti liješ suze niz obraze.
„Ako li je knjiga od lepote,
„Ja imadem mog milog rođaka, 45
„Mog rođaka, Tadiju dijete,
„Ako li je knjiga od megdana,
„Ja ću babo ići na megdana.“
Veli njemu Senjanine Ivo:
„O Maksime, moj rođeni sine! 50
„Knjiga jeste od Travnika grada,
„Paša mene na megdan poziva,
„Da junački megdan dijelimo,
„Jer sam njemu pogubio baba,
„Al' sam sine vrlo ostario, 55
„Imade mi: sto i tridest ljeta,
„Ne mogu se na konja držati,
„A kamo li, megdan dijeliti,
„Davah njemu tri konja viteza,
„I na njima tri tovara blaga, 60
„I suviše sablju alamanku,
„Na kojoj su tri balčaka zlatna,
„I na njima tri kamena draga.
„Ali Turčin na to i ne gleda,
„„Već me opet zove na megdana, 65
„„Da junački megdan dijelimo,
„„Il' da idem, da mu se poklonim:
„„Da mu ljubim zlaćeno sičade:
„„I konja mu u stražnju kopitu,
„„A i hrta među oči crne, 70
„„Kadunčiku u papuču njenu.“
„To sve bih mu starac učinio,
„Al' Kadunu, ljubiti mu neću,
„Taman da ću junak poginuti.“
Govori mu Maksime dijete, 75
„Čuli mene, moj iili babajko!
„Ja ću babo ići na megdana,
„Da s Turčinom megdan podijelim.“
Veli njemu Senjanine Ivo:
„O Maksime moj rođeni sine! 75
„Kamo sreća da si za megdana,
„Da ti starog odmijeniš baba,
„Babo bi te, zlatom obasuo,
„Al' ti boja ni vidio nisi,
„Jer si dete od dvanajest ljeta, 80
„Pa se bojim da ćeš poginuti.“
Govori mu Maksime dijete:
„Čuješ li me, moj mili babajko!
„Daj ti meni debeloga dora,
„Pripaši mi sablju alamanku, 85
„Pa me turi na dorina babo,
„Ja ću ići Paši na megdana."
Tada reče Senjanine Ivo:
„Idi sine, na bijelu kulu!
„Te se svuci pa se preobuci, 90
„A ja odoh u tople podrume,
„Da opremim dora za megdana.“
Hode Maksim na bijelu kulu,
Te otvori srebrne sanduke,
Pa se svuče, te se preobuče. 95
Ivan hode u tople podrume,
Te opremi debeloga dora,
Pa dorinu Ivo progovara:
„Oj dorate, moje dobro staro!
„Danas tebe sa Maksimom spremam, 100
„Da s' Turčinom megdan podijeli;
„Ako njemu bude do nevolje;
„Donesi mi na brzine dete,
„Ja ću tebi grivu pozlatiti,
„Od srebra ti ploče sakovati, 105
„I klincima zlatnim podkovati.“
Dok je Ivo dora opremio,
Siđe Maksim niz bijelu kulu,
Dorinu se na ramena baci.
Veli njemu Senjanine Ivo: 110
„O moj sine, Maksime dijete!
„Kada dođeš u polje travničko,
„Tu ćeš naći Pašu od Travnika,
„Sedi Paša rujno pije vino,
„I sa njime dva njegova sina, 115
„Za Paše su oba postavljeni,
„Na Paši je kapa od kurjaka,
„Koja zeva, kao da je živa,
„Ti se nemoj prepanuti sine,
„Ni od Paše, ni njegove glave.“ 120
Odatle je Maksim polazio,
Tri je polja ravna prejezdio,
I četiri zelene planine,
Dok on dođe u polje travničko,
Kada dođe u polje travničko, 125
Polje beše magla pritisnula
Pa on ide i tamo i amo,
Dok ugleda bijelog šatora,
Pod šatorom Paša pije vino,
I sa njime dva njegova sina. 130
Kad se njima Maksim približio,
Spaziše ga dva Pašića mlada,
Pa govore Paši od Travnika,
„Čuješ li nas naš mili babajko!
„Eto babo Senjanina Iva, 135
„On će tebe sada pogubiti.“
Kad to začu Paša od Travnika,
On poteže srčali durbina,
Koji hvata na dvanajest sati,
Te svo polje na durbin privuče, 140
I u polju Maksima dijete,
Pa kazuje svojim sinovima:
„Ne ludujte moja deco draga!
„Ono nije Senjanine Ivo,
„Već je ono Maksime dijete. 145
„Jedinac je u oca i majke,
„Pa će danas ludo poginuti;
„Mi ćemo ga danas uhvatiti,
„Odvesti ga u Travnika grada,
„Pa kad čuje Senjanine Ivo, 150
„Poslaće nam na tovare blago,
„Da odkupi svoga milog sina.
„Kada novce njemu izmamimo,
„Onda ćemo dete pogubiti,
„A njega ću opet pozivati, 155
„Da sa njime megdan podijelim.“
Jošte Paša u riječi bjaše,
Dok eto ti Maksima deteta,
Pa on viknu iz grla bijela:
„Koje tuna Paša od Travnika! 160
„Nek izađe u polje široko!
„Da junački megdan dijelimo!
Veli njemu Paša od Travnika:
„O Maksime, vesela ti majka!
„Jedinac si u oca i majke, 165
„Pa ćeš danas ludo poginuti,
„Starog baba ljuto ucveliti,
„No se predaj Maksime dijete,
„Robom možeš ikada izaći,
„Ali grobom nikad ni doveka.“ 170
Al' to Maksim ništa i ne sluša
Već poteže koplje ubojito,
Da udari Pašu pod šatorom,
Kad to viđe Paša od Travnika,
Skoči Paša od zemlje na noge, 175
Te uhvati suru bedeviju,
I njojzi se na ramena baci,
Pa govori Maksimu detetu:
„O Maksime, vesela ti majka!
„Udri prije da ti žao nije.“ 180
Kad to začu Miksime dijete,
On poteže koplje ubojito,
Da ubode Pašu od Travnika,
Al' je njemu desnica nejačka,
Pa do Paše koplje ne dobaci. 185
Kad to viđe Paša od Travnika,
To je njemu vrlo milo bilo,
Pa poteže koplje ubojito,
Te on gađa Maksima dijete,
Po sred pasa da ne pusti glasa. 190
Al' Maksimu dobra sreća bila,
Dorat mu se boju naučio,
Kleče doro na kolena prva,
Iznad njega koplje preletilo.
Kad to viđe Paša od Travnika, 195
On okrete suru bedeviju,
Pokupi joj četiri dizgina,
Pa pobeže preko polja ravnog,
Pravo ide u Travnika grada.
Kad to viđe dorat pod Maksimom. 200
Pisnu doro kao vatra živa!
Pa dostiže suru bedeviju,
Preko sapi nasloni joj glavu.
Te Turčina po pojasu grize.
Mogaše ga Maksim pogubiti, 205
Al' mišljaše živog uhvatiti,
Da ga vodi na peškeša babu.
Kad se Turčin viđe na nevolji,
On poteže pušku preko sebe,
Da pogodi Maksima dijete. 210
Al Maksimu dobra sreća beše.
Te ga puška na mah ne pogodi,
Već pogodi pod Maksimom dora.
Pade doro na zemljicu crnu.
Al' je Maksim srca junačkoga, 215
Dočeka se na noge lagane,
Pa izvadi sablju alamanku,
Sa njom pade u zelenu travu.
Turčin misli da mu se predaje,
Pa nagoni suru bedeviju, 220
Da Maksimu odsiječe glavu.
Al' je Maksim krepak i okretan,
Pa poteže sablju alamanku,
Bedeviji rasiječe glavu;
Pade zemlji sura bedevija, 225
I poda se pritište Turčina.
Tad pritrča Maksime dijete,
Te mu rusu odsiječe glavu,
Pa mu uze ruho od kadife,
C' njega skida na se pripasuje. 230
I uze mu kapu od kurjaka,
Pa okrete poljem širokijem,
To gledala dva Pašića mlada,
Pa među se riječ govorili:
„Alah kardaš, čudnoga belaja! 235
„Oni nama dedu pogubiše,
„Pogubi ga senjanine Ivo,
„A sad Maksim, pogubi nam baba,
„Već hajdemo po dva na jednoga.“
To rekoše pa se poslušaše, 240
Dobrijeh se konja dohvatiše,
Pojezdiše poljem širokijem,
Da uhvate Maksima dijete,
Al' je Maksim srca junačkoga,
Pa pobeže u goru zelenu, 245
Za njim idu dva Pašića mlada,
Kad dođoše pod goru zelenu,
Od dobrijeh konja odsjedoše,
Pa pješice idu uz planinu.
Kad to viđe Maksime dijete, 250
On se vrati pod goru zelenu,
Te odreši dva konja viteza,
Jednome se na ramena baci,
A drugoga vodi u povodu,
Pa on pođe Senju bijelome. 255
Kad viđeše dva pašića mlada,
Povikaše iz grla bijela:
„Bogom brate Maksime dijete!
„Vrati nama dva konja viteza,
„Daćemo ti hiljadu dukata, 260
„Pa ti idi dvoru bijelome.“
Veli njima Maksime dijete:
„Ne ludujte dva Pašića mlada!
„Eto vama dora i kobile,
„Uzjašite pa idite dvoru, 265
„A ja odoh Senju bijelome.“
Kad je bio blizu belog dvora,
Ugleda ga ostarila majka,
Pa otide u bijele dvore,
Te kazuje Senjaninu Ivu: 270
„O Ivane da od Boga nađeš!
„Nama jeste dete poginulo;
„Evo ide Paša od Travnika,
„Na njemu je kapa od kurjaka,
„Koja zeva kao da je živa, 275
„On će sada i nas pogubiti.“
Kad to začu Senjanine Ivo,
Skoči Ivo na noge lane,
Pa otide u gornje čaire,
Te pojaši golu bedeviju, 280
Pa poleće preko polja ravnog,
Da uhvati Maksima dijete,
Kad se viđe Maksim na nevolji,
On pobeže preko polja ravnog,
Pa povika iz grla bijela: 285
„Nemoj mene pogubiti babo!
„Jer ja nisam Paša od Tarvnika,
„Već ja jesam Maksime dijete.“
Starac prigluv dobro nečujaše,
Već on trči preko polja ravnog, 290
Da pogubi Maksima dijete,
Da pogubi il uhvati živa.
Kad se viđe Maksim na nevolji,
On se odmah jadu dosetio,
Pa odbaci glavu od Turčina. 300
Kad to viđe Senjanine Ivo,
On ustavi suru bedeviju,
Pa povika iz grla bijela:
„Avaj meni do Boga miloga!
„Čodno li se hćadjah prevariti, 305
„Da pogubim svog rođenog sina.“
Pa on uze Maksima dijete,
Ljubi njega s obadvije strane;
„Hvala tebi moj rođeni sine!
„Kad ti starog odmijeni baba.“ 310
Pa hodoše u bijele dvore.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
