* * *


Sestra otrovnica

Sunce zađe među dve planine,
Momak leže među dve devojke;
Jednu ljubi, a drugu ne ljubi.
Al govori lepota devojka:
„Ljub' i mene, momče neženjeno!“ 5
Njoj govori momče neženjeno:
„Ljubio b' te, lepoto devojko!
Ali ne smem od brata tvojega:
U tebe je bratac kavgadžija,
Kudgod ide, on zameće kavgu.“ 10
Kad to čula lepota devojka,
Ona ide u goru zelenu,
Te premeće drvlje i kamenje,
Dok je našla guju otrovnicu,
Zaklala je zlaćanim prstenom, 15
Utočila po kondira jeda,
Ono drugo vinom dotočila,
Pa ga dala svom bratu rođenom,
Te je svoga brata otrovala;
Pa otide momku neženjenu: 20
„Ljubi mene, momče neženjeno,
Ja sam moga brata otrovala.“
Al govori momče neženjeno:
„Id' odatle, jedna otrovnice!
Kad si svoga brata otrovala, 25
Otrovaćeš i mene junaka.“

[Ib 68.]

Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg


Izvor

  • Karadžić, V. S. 1824. Narodne srpske pjesme. Knjiga prva. Lipisca. str. 68–69.
  • Srpske narodne pjesme, skupio ih i na svjet izdao Vuk Stefanović Karadžić, knjiga prva, u kojoj su različne ženske pjesme, državno izdanje, Biograd, Štamparija Kraljevine Srbije, 1891, str. 224-225.