Sestra izbavlja braću iz ropstva
Fala bogu, fala jedinome,
vezak vezle tri lepe devojke,
između njima sirota devojka,
pa se one bile zaklinjale,
koja u brata, koja u milu sestru, 5
koja u majku i miloga tajku.
Nema kude sirota devojka,
nema u koga ona da se kune,
pa se kune u njojne crne oči,
bud se kune i suze mi roni. 10
Dožali se bogu jedinomu,
Te gu pušti jednu sitnu knjigu,
pa gu uze sirota devojka,
pa gu nosi u crkvu da gu gleda,
da gu gleda stari jigumane. 15
Knjigu gleda stari jigumane,
ništa knjiga njemu pe kazuje,
pa gu uze đačs samouče,
njemu knjiga bila je kazala:
„Čuješ li me, sirota devojko, 20
ti mi imaš do dva mila brata,
po imenu Marka i Marinka,
oni su ti u tamnu tamnicu,
u tamiicu oba zatvoreni.
No da ideš kod cara Kostadina, 25
da potražiš ključe od tamnice".
Pa otide sirota devojka,
kud onoga cara Kostadina,
te mu traži ključe od tamnice:
„Daj mi, care, ključe od tamnice, 30
da otvorim ta vrata tamnička,
da ja vidim do dva mila brata,
po imenu Marka i Marinka".
Car gu daje ključe od tamnice,
pa otvori ta tamnička vrata, 35
u tamnicu do dva mila brata,
po imenu Marko i Marinko;
porasle gi kose do crne zemlje,
pa gi iznese sirota devojka,
pa gi izneoe pred tamnička vrata, 40
pa je sela i na ono vruće sunce
te gi u glavu redom poiskala,
najstarej brat na krilo gu zaspa,
pa se bija u to razbudija,
pa govori one mile sestre: 45
„Čuješ li me, moja mila sele,
ja sam snija jedan loša sana,
da mi leti jedan crni gavran”.
U te reči car Kostadin stiže,
govoriše obojica braća: 50
„Ne daj, sele, nemoj da ne odvoih!”
On ne moga jednog da odvoji,
pokloni care obojicu braću.
Dožali se caru Kostadinu,
pa zavuče svoje bele ruke, 55
zavuče gi u svilene džepove
pa izvadi žute medžedije,
pa je daje sirote devojke.
Ona slegla dole u čaršiju,
i odnela braću u berbere, 60
te gi obriči njine ruse glave,
pa je slegla dole u čaršiju,
te gi kupi tu lepu promenu,
te promeni do dva mila brata.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
