Sestra za brata[1]
Vino pije nejaki Stevane,
U mehani pod zelenom jelom,
Pak se malo zavadilo društvo,
Trgne sablju, nejaki Stevane,
Trgne sablju da razvadi društvo, 5
Pa pogubi Birkinjino dete.
Kad u jutru beo dan osvanu,
Dan osvanu i ogranu sunce,
Nujan Steva po dvorovi šeće.
Pitala ga jedinica seja: 10
„Oj Boga ti, moj brate rođeni,
„A što nujno po dvorovi šećeš?
„Ili si se omalio blaga,
„Il' ćeš, brate, na carevu vojsku?“
Al' govori nejaki Stevane: 15
„Niti sam se omalio blaga,
„Niti ću ti na carevu vojsku.
„Sinoć sam ti u mehani bio,
„U mehani rujno vino pijo,
„Pa se malo zavadilo društvo, 20
„Trgnem sablju da razvadim društvo,
„Pa pogubim Birkinjino dete,
„Sutra ću ti izgubiti glavu!“
Al' besjedi jedinica seja:
„Ne boj mi se, moj brate rođeni, 25
„Seja ima do tri mila sina,
„Jednim će ti iskupiti glavu!“
Kad u jutru beo dan osvanu,
Dan osvanu i ogranu sunce,
Ali ide ostarela majka 30
Ona ide sinu Milivoju:
„Milivoju, milo čedo moje,
„Milivoju, prvo milovanje,
„Tebe zove ujko u deverstvo,
„Da mu budeš dever do devojke; 35
„Ujko daje konja i oružje,
„Mila ujna tananu košulju,
„Više zlata nego bjela platna,
„I još daje đerdan od dukata,
„Da ti vežeš konju oko vrata, 40
„Pa da dičiš ujkove svatove,
„Da se znade ko ujka imade!“
Al' besedi djete Milivoje:
„Oj Boga ti, moja stara majko,
„Ljuto me je zaboljela glava 45
„Čini mi se dobra biti ne će!“
Ona ide dete Radovanu.
„Radovane, drugo radovanje,
„Tebe ujko zove u deverstvo,
„Da mu budeš dever do devojke; 50
„Ujko daje konja i oružje,
„Mila ujna tananu košulju,
„Više zlata nego bjela platna,
„I još daje đerdan od dukata,
„Da ti vežeš konju oko vrata, 55
„Pa da dičiš ujkove svatove,
„Nek se znade ko ujka imade!“
Al' besjedi djete Radovane:
„Ljuto me je zaboljela glava,
„Da od glave preboleti ne ću, 60
„Već ti idi bratu najmlađemu,
„Najmlađemu, nejakom Lazaru!“
Tu ne stoji ostarela majka,
Većem ide nejakom Lazaru:
„Aoj Lazo, materina mazo, 65
„Tebe zove ujko u deverstvo ,
„Da mu budeš dever do devojke;
„Ujko daje konja i oružje,
„Mila ujna tananu košulju,
„Više zlata nego bjela platna, 70
„I još daje đerdan od dukata,
„Pa da vežeš konju oko vrata,
„Pa da dičiš ujkove svatove,
„Nek se znade ko ujka imade!“
Al' se spremi nejaki Lazare, 75
A ujko mu konja osedlava,
I ujko mu sablju pripasuje,
Suze roni, ostarela majka,
Suze roni, pa Lazi govori:
„Aoj Lazo, moje čedo drago 80
„Ti kad dođeš na sred gore čarne,
„Ti podvikni sitno glasovito,
„Pred tebe će istrčati ujko!"
Ujko stoji, pa suzama roni.
Čiknu konja nejaki Lazare 85
Pa on ode u goru zelenu,
Pa kad dođe na sred gore čarne,
On podviknu sitno glasovito;
Izađoše tri Arapa mlada,
Jedan veli: da čudna junaka, 90
Drugi veli crni Arapine:
Kako ga je prežalila majka?
Treći ćuti ništa ne divani,
Trže sablju odseče mu glavu.
Mrtva glava, Laza progovara: 95
„Bog ubio onu svaku majku,
„Koja vole bratu nego sinu,
„Koja daje sunce za mesece!“
