Sestra ajduka Davida
Sede David s majku da večera.
Em večera, em si zaslušuje
što mu porta često podskrcnuje.
Progovara Davido junače:
„Čuješ mene, moje verno ljube, 5
ja iskoči u dišer avlije,
i pogledaj u šimšir kapije,
što mi porta često podskrckuje."
Pa iskoči Davidovo ljube,
pa iskoči u dišer avlije, 10
i pogleda na šimšir kapije, —
na kapije pašini sejmeni.
Pa se vrati, Davidu kazuje:
„Večeraj mi, dragi gospodaru,
večeraj mi, ni za šta ne brini, 15
vetri duvav, porta podskrckuje."
Em večera Davido junače,
em večera, em si zaslušuje
što mu porta često podskrckuje.
Pa govori svoje mile sestre: 20
„Ja iskoči, moja mila sestro,
ja iskoči u dišer avlije,
i pogledaj u šimšir kapije,
što mi porta često podskrckuje."
Pa iskoči sestra Jevrosima, 25
ona gleda na šimšir kapije,
na kapije pašini sjemeni.
Uplaši se sestra Jevrosima,
udari se rukom po koleno:
„Jao mene do boga miloga, 30
gde ću jadna brata da sakrijem?"
Pa se vrati te bratu nazuje:
„Aoj brate, moj premili brate,
zlo ti vino, još gore večera,
na kapije pašini sejmeni! 35
Gde ću, brate, tebe da sakrijem?
Čuješ, brate, moj premili brate,
da idemo u šareni ambar,
da kopamo tej bele pčenice,
tuj ja, brate, tebe da sakrijem." 40
Otidoše u šareni ambar,
raskopaše tej bele pčenice.
Tuj je sestra brata zakopala.
Za toj vreme ljuba iskočila,
iskočila u dišer avlije, 45
otvorila tej šimšir kapije,
propuštila pašini sejmeni.
Utrčaše pašini sejmeni,
uvatiše Davidovu majku.
Progovara mladi delibaša: 50
„Kaži, babo, kaži, stara kujo,
kude ti je Davido ajduče?
Će ti kršim tvoje obe noge,
će ti kršim tvoje obe ruke,
će ti vrtim tija tvoji oči!“ 55
„Krši, ago, vrti, silni ago!“
Iskršiše njojne obe noge,
iskršiše njojne obe ruke,
izvrteše tija crni oči.
Pišti, plače Davidova majka: 60
„Oči nemam sina da pogledam,
ruke nemam sina da sačuvam,
noge nemam po sina da pođem!“
U toj došla sestra Jevrosima
i njum mladi sejmeni vatiše. 65
Progovara mladi delibaša:
„Kaži, Jevro, kaži, mlada kujo
kude ti je Davido ajduče?
Će ti kršim tvoje obe noge,
će ti kršim tvoje obe ruke, 70
će ti vrtim tija tvoji oči!“
„Krši, ago, vrti, silni ago!“
Iskršiše njojne obe noge,
iskršiše njojne obe ruke,
izvrteše tija crni oči. 75
Pišti, plače Davidova sestra:
„Oči nemam brata da pogledam,
ruke nemam brata da sačuvam,
noge nemam po brata da pođem!"
Uvatiše Davidovu ljubu, 80
udariše trostrunu kamdžiju,
iskočiše na šimšir kapiju.
Tad povika Davidova ljuba:
„Stante, stan’te, pašini sjemeni,
da vi kažem Davido ajduče! 85
Davido je u šareni ambar,
zakopan je u bele pčenice,
vratite se pa ga iskopajte!"
Vratiše se pašini sejmeni,
iskopaše Davido ajduče, 90
vrzaše mu i ruke i noge,
povedoše kroz goru zelenu.
Cvili sestra, do boga se čuje,
moli boga da vu oči dade,
moli boga da vu ruke dade, 95
moli boga da vu noge dade.
Što molila, boga domolila:
bog vu dade tija crni oči,
bog vu dade i ruke i noge,
pa vu dade đoga od megdana, 100
još vu dade sablje dimiskije.
Pa obuče toj tursko odelo,
i potrča po tija sejmeni,
pa povika što vu grlo dava:
„Stan’te, stan'te, pašini sejmeni, 105
predajte mi Davida ajduka,
da mu sudim što je zaslužija;
on je mene tatka utepaja.
Zastanaše pašini sejmeni,
sestra priđe Davidu ajduku, 110
u ruke vu do dve ljute sablje,
jednom udri okove na brata,
pade okov kako da ne beše;
drugu dade svome milom bratu.
Navališe oba na sejmeni, 115
navališe sve gi posekoše.
