* * *


Sestra Milica

Što se beli gore u planine?
Da l’ je inje, il’ beli bosiljak?
Neje inje, ni beli bosiljak,
no se beliv Miličiii dvori.
Mica ima dva šar'na sand'ka, 5
pa je Mica dari ispraznila,
sakrila je dva brata rođena,
turila gi u šareni sand'k,
kačila gi gore u ambari,
u ambari, u bele pčenice. 10
Ozdol idev pašini sejmeni,
pravo idev Miličini dvori,
progovarav pašini sejemni:
„Dobar veče, Milico devojko!
Kaži, Mico, dva brata roćena.” 15
Progovara Milica devojka:
„Čujte ovam, pašini sejemeni,
nemam braća, nemam što da kažem!"
Ufatiše Milicu devojku,
osekoše noge do kolena, 20
osekoše ruke do ramena,
izvrteše tija crni oči,
Mica svoju braću ne kazala.
Ufatiše Miličinu snavu,
ufatišs, bogme, udariše: 25
„Kaži, kučko, muža i devera!”
Progovara Miličina snava:
„Čujte ovam, panšni sejemeni,
puštite me mene u životu,
ja će kažem muža i devera. 30
Mica ima dva šar'na sand'ka,
pa je Mica dari ispraznila,
sakrila je dva brata roćena,
kačila gi gore u ambari,
u ambari, u bele pčenice. 35
Otidoše pašini sejemeni,
otidoše gore u ambari,
izvadiše dva brata rođena;
vrzaše gi ruke naopako,
isteraše Miličini dvori, 40
oteraše po tej puste gore.
Poče Mica žalno da si plače;
„Aoj braćo, aoj mili braćo,
noge nemam da po braća trčim,
ruke nemam da si braća otnem, 45
oči nemam da si braća vidim!”

Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg


Reference

Izvor

  • Dragoljub Simonović: Narodne pesme iz Istočne i Južne Srbije, Beograd, 1988., str. 158-159.