Sestra Marka Kraljevića prevari na vodi junaka5
0001 Bol boluje Marko Kraljevića,
0002 Bol boluje devet godin’ dana,
0003 Od kosti mu meso otpadalo,
0004 Proz kosti mu sunce probivalo,
0005 Proz kosti mu muje prolitale,
0006 Odbigla ga majka i ljubovca,
0007 Samo nije sele Vanđelija.
0008 Al j Marko seli govorio:
0009 ”Tebi bora, draga sele moja!
0010 Svaku si me mlada poslušala,
0011 Da bi ovu, draga sele moja!
0012 Da b’ donila vode iza gore,
0013 Pari mi se, draga sele moja!
0014 Da bi moje rane izličio,
0015 Da bi moga konja obigrao.”
0016 A kad ga je sele razumila,
0017 Ovako je njemu govorila:
0018 ”Tebi bora, moj rođeni brajne!
0019 Svaku sam te mlada poslušala,
0020 Ma ’vu ne ću, moj rođeni brajne!
0021 Na vodi je veliki Jorlando,
0022 Devet lita u majke me pita,
0023 A deseto, tebi, milom brajnu,
0024 Nit me dali, nit me obećali,
0025 Nego ste se s njime narugali.”
0026 A kad je je brajne razumio,
0027 Al je svojoj seli govorio:
0028 ”Tebi bora, draga sele moja!
0029 Slušaj mene, naučit ću tebe.
0030 Evo tebi deveteri ključi,
0031 Pa ti ajde u gornje komore,
0032 Meći na se dvi svite bijele,
0033 A na ruke devet prstenova,
0034 Svaki valja za devet gradova,
0035 A na čelo dva draga kamena,
0036 Pri kojima možeš večerati
0037 I još devet konja potkovati
0038 U ponoći kano i u podne,
0039 A na glavu vidro okovano,
0040 Pa ti ajde na vode za goru.
0041 Pitat će te veliki Jorlando,
0042 Čigova si roda i plemena,
0043 A ti reci, draga sele moja!
0044 Ja sam roda Marka Kraljevića,
0045 A plemena Luke Senkovića,
0046 To su vaša do dva prijatelja.
0047 Posla me je Kraljevića Marko,
0048 Da mu date vode iza gore,
0049 Da će svoje izličiti rane,
0050 Da će svoga obigrati konja.”
0051 Kada ga je sele razumila,
0052 Al je svoga brajna poslušala.
0053 Ona vazme devetere ključe,
0054 Paka grede u gornje komore,
0055 Meće na se dvi svite bijele,
0056 A na ruke devet prstenova,
0057 Svaki valja za devet gradova,
0058 A na čelo dva draga kamena,
0059 Pri kojim bi moga večerati
0060 U ponoći kano i u podne,
0061 I još devet konja potkovati.
0062 A na glavu vidro okovano,
0063 U dolamu od zlata jabuku,
0064 Ka j enjome na kršćenju dana,
0065 Paka grede za gore na vodu.
0066 Kad je došla za gore na vodu,
0067 Tot na vodi veliki Jorlando,
0068 Dobro mu je jutro nazivala:
0069 ”Dobro jutro bunar vode ladne!
0070 Dobro jutro i ko vodu čuva!”
0071 Kad je čuo visoki Jorlando,
0072 Lipo jom je junak govorio:
0073 ”Dobro Boga da, nevistice mlada!
0074 Čigova si roda i plemena?”
0075 Kada ga je mlada razumila,
0076 Tijo mu je ona govorila:
0077 ”Ja sam roda Marka Kraljevića,
0078 A plemena Luke Senkovića,
0079 To su vaša do dva prijatelja.
0080 Posla me je Kraljevića Marko,
0081 Da mu date vode iza gore,
0082 Da će svoje rane izličiti,
0083 Da će svoga konja obigrati.”
0084 Kad to čuo visoki Jorlando,
0085 On dozivlje do dvi svoje sluge,
0086 Pa je slugam junak besidio:
0087 ”Vami bora, virne sluge moje!
0088 Nacrpajte ovo vidro vode,
0089 Lagano jom na glavu dignite,
0090 Dopratite dvoru bijelome,
0091 Pozdrav’te mi Kraljevića Marka,
0092 Uza Marka i njegovu selu.”
0093 Skočili se do dvi virne sluge,
0094 Nacrpali puno vidro vode,
0095 Lagano jom na glavu dignuli
0096 I s njome se kući uputili.
0097 Kad su došli na pogled od dvora,
0098 Mašila se za žep od dolame,
0099 Te je slugam tijo besidila:
0100 ”Vama bora od dva pratioca!
0101 Fala vami na ’voj lipoj družbi.
0102 Evo vami od zlata jabuka,
0103 Ka je meni na kršćenju dana.
0104 Podajte je velikom Jorlandu,
0105 Nek nju ljubi, kad ni umio mene,
0106 I rec’te mu do dva pratioca,
0107 Da ja nisam ljubo Kraljevića
0108 Veng prilipa sele Vanđelija.”
0109 Uz to mlada dvore otvorilađ
0110 I za sobom brzo zatvorila.
0111 Tad je brajnu vodu donosila.
0112 Kad se Marko vode ponapio,
0113 Onda svome Bogu zafalio
0114 I jedinoj seli Vanđeliji,
0115 Pa se skače na noge lagane
0116 Ka da nikad bolan nije bio,
0117 Dovat se šarca, konja svoga,
0118 Paka skače šarcu na ramena,
0119 Pa projaše goricom zelenom.
0120 A kada se kući povratio,
0121 Tijo mu je sele govorila:
0122 ”Tebi bora, moj mijeli brajne!
0123 Svaku sam te mlada poslušala,
0124 Bila sam ti za gore na vodu.
0125 Pozdravi te veliki Jorlando,
0126 Drage volje vode ti je dao.”
0127 Al da čuješ, dragi pobratime!
0128 Što učini veliki Jorlando,
0129 Kad su sluge njemu dolazile.
0130 Kad Jorlandu sluge doletile,
0131 Tijo su mu mladi besidili:
0132 ”Bora tebi, mili gospodaru!
0133 Evo smo se sluge povratili
0134 I zapovid vašu izvršili,
0135 Puno vidro nacrpasmo vode,
0136 Lagano jom na glavu dignuli,
0137 Do bila je dvora dopratili.
0138 Po svem putu ni nam ništa rekla,
0139 Vengo samo prid bijelu kulu,
0140 Ona nam je mlada govorila:
0141 ” ”Vami bora do dva pratioca!
0142 Fala vami na ’voj lipoj družbi.
0143 Evo vami od zlata jabuka,
0144 Ka je meni na kršćenju dana,
0145 Podajte je velikom Jorlandu,
0146 Nek nju ljubi, kad ni umio mene,
0147 Virnu selu Kraljevića Mrka.” ”
0148 Nije ono ljuba Kraljevića,
0149 Veng prilipa sele Vanđelija.
0150 Bili bi je mi dva ufatili,
0151 Al je odma ulizla u dvore
0152 I za sobom dvore zatvorila.
0153 Evo vami od zlata jabuka.”
0154 Kad to čuo veliki Jorlando,
0155 Smirio se šakom po kolinu.
0156 Kako se je lako udario,
0157 Trostruke mu dolame pucaše
0158 I četvrta i koža i meso.
0159 Dragi kamen, ki na prstu biše,
0160 U tri kusa on se razletio,
0161 Pa zavapi iz grlovca tanka:
0162 ”Ajme meni, moja mila majko!
0163 Nije mene junak privario
0164 Što prilipa sele Kraljevića.”
0165 Tad on kupi kićene svatove,
0166 Sve divojke mlade, neudane,
0167 I mladiće mlade, neženjene,
0168 I konjice dobre, nesedlane,
0169 Pa gre prosit lipu Vanđeliju,
0170 A prilipu selu Kraljevića.
0171 S daleka ih Marko sagledao,
0172 Sve tamburam i guslicam tankim,
0173 A pri njima veliki Jorlando
0174 Sa barjakom na vranom konjicu.
0175 Kad je Marko njizi ugledao,
0176 On dozivlje selu Vanđeliju,
0177 Te je Marko seli besidio:
0178 ”Tebi bora, draga sele moja!
0179 Evo tebi veliki Jorlando,
0180 Ki će tebe za ljubovcu vazet.
0181 Ajme meni, kud ću jadan sada,
0182 Nit me majke, niti me ljubovce!”
0183 Kad to draga sele razumila,
0184 Ona baci priko sebe platno,
0185 Pa vazimlje zlatnu čašu vina,
0186 Pa poleti velikom Jorlandu.
0187 Konja vata za zdravlje ga pita:
0188 ”Dobro doša, neznana delijo!
0189 Jes’ mi dobro gorom putovao?
0190 Jesi li mi junak ožednio?”
0191 Jednom rukom uzdu konju vata,
0192 A drugom mu čašu vina daje.
0193 Kad to vidi veliki Jorlando,
0194 On vazimlje čašu rujan vina,
0195 Tijo jom je junak besidio:
0196 ”Bora tebi, prilipa divojko!
0197 Dobro jesam goru putovao,
0198 Putujući kruto ožednio.
0199 Evo danas i ovoga danka,
0200 Koga čekam od srca mojega.
0201 Zdrava bila ova čaša vina,
0202 A u zdravlje Kraljevića Marka!”
0203 Kad je čašu ostavio praznu,
0204 Pa se sajde sa vranca konjica,
0205 A Marko mu dvore otvoraše
0206 I još njemu Marko govoraše:
0207 ”Što će reći veliki Jorlando,
0208 Da s’ ti doša k momu bilu dvoru,
0209 Sve divojkam, momcim neženjenim,
0210 I konjicim prvo nesedlanim?”
0211 Kad to čuo visoki Jorlando,
0212 Što govori Kraljevića Marko,
0213 Tijo mu je junak besidio:
0214 ”Jedanajsti ovo put sam doša,
0215 Da ti prosim virnu selu tvoju,
0216 Bi li mi je Marko poklonio,
0217 A za moju pravu zarušnicu?”
0218 Kad to čuo Kraljevića Marko,
0219 On mu dobar testir podavaše,
0220 Pa ga vata za desnicu ruku
0221 I vodi ga u kulu bijelu.
0222 Pa je njemu Marko besidio:
0223 ”Evo tebi prsten s ruke moje,
0224 Evo tebi pola blaga moga,
0225 Evo tebi sele jedinica,
0226 Ne ti bude virna zarušnica,
0227 Mala plaća dostojanstva tvoga,
0228 Za vodicu, ku ti meni daše,
0229 I za zdravlje, koje si mi dao.
0230 Još ti dajem dobra konja moga,
0231 Koji mi je ka kruna careva.
0232 Vodi svate u kulu bijelu,
0233 Al te molim, visoki Jorlando!
0234 Ti počekaj ovde u dvorove
0235 Ti počekaj nediljicu dana,
0236 Dokle meni virna ljuba dojde,
0237 A sa ljubom i starica majka.”
0238 Kad to čuo visoki Jorlando,
0239 On se vata Marku u grlovce
0240 I tijo mu junak besidio:
0241 ”Fala tebi, narečeni šura!
0242 Fala tebi na tvojim drovim
0243 I najviše na prilipoj seli,
0244 Čekat hoću i dvi nediljice,
0245 Dok ti dojde i ljuba i majka.”
0246 Kad je Marko njega razumio,
0247 On otiđe u gornje komore,
0248 Pa napiše listak knjige bile
0249 I đalje je virnoj ljubi svojoj.
0250 U knjigi jom ’vako govoraše:
0251 ”Da ti bora, virna ljubo moja!
0252 A ti reci staroj mojoj majci,
0253 Da sam bolan Marko ozdravio
0254 Sa vodicom velikog Jorlanda,
0255 Da je doša veliki Jorlando
0256 Prosit moju selu jedinicu,
0257 A za svoju pravu zarušnicu,
0258 Da ne mogu ne dat mu sestrice,
0259 Kad je meni on ladne vodice,
0260 S kojom sam ti, ljubo, ozdravio.
0261 I reci jom, virna ljubo moja!
0262 Da što može da pri kući dojde,
0263 Ti i ona, virna ljubo moja!”
0264 Kad je ljubi knjiga doletila,
0265 Knjigu štije, a na nju se smije,
0266 Pa dozivlje Kraljevića majku:
0267 ”Bora tebi, majko Kraljevića!
0268 Evo meni listak knjige dojde
0269 Od mojega i tvojega Marka,
0270 Da se odma kući povratimo,
0271 Da je Marko bolest ozdravio
0272 Sa vodicom velikog Jorlanda.
0273 Da je doša veliki Jorlando,
0274 Pita nami selu Vanđeliju,
0275 Da ne može de dat mu sestrice,
0276 Kad je njemu on ladne vodice,
0277 S kojom da je Marko ozdravio.
0278 Mi ajdemo do biloga dvora,
0279 Mi ajdemo na pir na veselje.”
0280 Kad to čula majka Kraljevića,
0281 Brzo svoju nevu poslušala,
0282 Pa otiđu dvoru bijelome.
0283 Kad su došli u kulu bijelu,
0284 Lipo ih je zete dočekao,
0285 Prida nje je junak išetao
0286 Sa prilipom lubom Vanđelijom.
0287 Tote su se lipo veselili,
0288 Pir činili osam punih dana,
0289 A kada je deveti nastao,
0290 Tad govori veliki Jorlando:
0291 ”Već je vrime, Kraljeviću Marko!
0292 Da ja gredem bilom dvoru mome,
0293 Jer sam ovde dosta boravio.”
0294 Pa pozdravi dragog zeta svoga,
0295 Po za zetu i milu zavicu,
0296 A za zavom staru mu punicu.
0297 Tad je Vanđe majku izljubila,
0298 A za majkom brata i nevistu,
0299 Pa je Vanđe majki besidila:
0300 ”Da ti bora, moja stara majko!
0301 Blagoslovi tvoju virnu ćercu.”
0302 Kad je majka ćercu razumila,
0303 Lipo jom je majka besidila:
0304 ”Da ti bora, draga ćerce moja!
0305 Blagoslov ti dragi Bog podao.
0306 Blagoslov ti u mliku bilome,
0307 Kojim sam te, ćerce, zadojila.
0308 Blagoslov ti u nosenju mome,
0309 Što sam, ćerce, ja tebe nosila.
0310 Blagoslov ti, draga ćerce moja!
0311 Sa nebes’ ti na kuću došao
0312 Ka i meni, draga ćeri moja!
0313 Kud odila, Bog mi te pazio
0314 Uz tvojega velikog Jorlanda!”
0315 Pa izljubi ćercu Vanđeliju.
0316 Tad se svati kući uputiše
0317 Pivajući i popivajuići,
0318 Jašeć vrance i puške pucaše,
0319 I zdravo se nazad povratiše
0320 Sa prilipom selom Kraljevića.
