Serad-aga Mujo i Milan Ćeseđija (Sarajevo)
0001 Nigdje zore ni sabaha nema,
0002 Do sabaha četiri sahata.
0003 Iz Kladuše četa izlazila,
0004 Mala četa, trijest Krajišnika,
0005 A pred četom od Kladuše Mujo
0006 I sa njime Ličanine Tale.
0007 Taj su danak vazdan putovali,
0008 Na Kunaru do mraka izašli,
0009 Na Kunari konje odjahaše,
0010 Pa su tude Turci zanoćili.
0011 Kad je vakat od spavanja bio,
0012 Tad zavika Ibrahime Tale:
0013 »Mene, Mujo, drijem osvojio,
0014 Ja ću leći pod tanku jeliku,
0015 Pokrite me bugar-kabanicom,
0016 Ti ćeš čuvat stražu na planini,
0017 Čuvaj stražu četiri sahata,
0018 Nemoj mučit druga ni jednoga,
0019 Nek nam društvo na planini spava.
0020 Kada prođu četirir sahata,
0021 Ti ćeš mene ondar probuditi,
0022 A ti lezi pod zelenom jelom,
0023 Pa ti spavaj s drušvom do sabaha,
0024 Ja ću stražu čuvat do sabaha.«
0025 Leže Tale pod tanku jeliku,
0026 Pokriše ga bugar-kabanicom.
0027 Tale spava tamam do sabaha,
0028 Ne htje njega Mujo probuditi,
0029 Mujo stražu do sabaha čuvo.
0030 Kad je sabah zora udarila,
0031 Probudi se pod jelikom Tale,
0032 Pa on turski avdest uze na se,
0033 Pa on sabah klanja na Kunari.
0034 Pošto sbah klanja na planini,
0035 Al je Tale neveseo v’oma.
0036 Pita njega od Kladuše Mujo:
0037 »Što je tebi, Ličanine Tale?«
0038 A veli mu Tale lakrdiju:
0039 »Ja sam noćas nešto snijevao,
0040 Da me hoćeš, Mujo poslušati,
0041 Da ti odeše na dugu poljanu,
0042 Kada, Mujo, na poljanu dođeš,
0043 Popni de se na najvišu jelu,
0044 Pa potegni srčali duribina,
0045 Rasklopi ga na dvan’est kanata,
0046 Što ti gleda na dvan’est sahata,
0047 Pa pregledaj kule po Kladuši,
0048 Jesu l’ kule zdravo i veselo,
0049 Da nijesu Vlasi udarili.«
0050 Mujo skoči, ode na poljanu,
0051 Pa se pope na najvišu jelu,
0052 Pa poteže durbin iz džepova,
0053 Rasklopi ga na dvan’est kanata,
0054 Pa očima durbin primaknuo,
0055 Ode gledat kule po ćenaru.
0056 Sve su kule zdravo i veselo,
0057 Svojoj kuli durbin okrenuo,
0058 Oko kule čudo ugledao:
0059 Oko kule tama pritisnula,
0060 Izbijaju mrki dumanovi,
0061 Iz njih biju mavi plamenovi.
0062 Gori kula sa Kladuše Muja,
0063 Al mu kuli Vlasi udarili,
0064 Bijelu mu kulu poharali,
0065 Poharali, vatrom zapalili,
0066 Zarobili Ajkunu djevojku,
0067 Milu seku od Kladuše Muja.
0068 Dobro gleda kroz bistrog durbina,
0069 Al iz tame momak ispanuo
0070 Na doratu konju od mejdana;
0071 Eto njega poljem zelenijem,
0072 Pa pomisli na jeliki Mujo:
0073 »Ako bide Turčin od Krajine,
0074 Okrenuće džadom na Udbinu,
0075 Da on haber na Krajinu dade,
0076 Gdje su kuli Vlasi udarili;
0077 Ako bude Madžar zaostao,
0078 Ostanuo iza društva svoga,
0079 Okrenuće konja na kunaru.«
0080 Ne htje momak džadom na Udbinu,
0081 Već eto ga pravo na Kunaru.
0082 Kad zamače momak uz planinu,
0083 Mujo sađe niz tanku jeliku,
0084 Pa mu Mujo pade u busiju,
0085 Čeka njega tri puna sahata.
0086 Eto momka na konju doratu,
0087 Mujo ga je blizu pripušćao,
0088 K očima je pušku prinosio,
0089 Da ubije momka na doratu,
0090 Kad pogleda serdar-aga Mujo,
0091 Ali lijeva krvca od junaka,
0092 Jeste momak dopanuo rana,
0093 Krvca ljeva niz konja dorata.
0094 Tada stade dorat u planini,
0095 Mujo jami pušku od očiju,
0096 A pogleda momka i dorata:
0097 Ali momka na doratu nema,
0098 Momak pao sa konja dorata,
0099 Jer ga ljute rane savladale,
0100 Bir je pao riječ izgubio,
0101 A mrke je oči zatvorio.
0102 Sve to gleda iza jele Mujo.
0103 Vid’ dorata hajirli hajvana,
0104 Svog je gosu nogam’ udarao,
0105 Neće l’ dići sahibiju svoga,
0106 Al se junak diće nemogaše;
0107 Eto Muja momku i doratu,
0108 Kad je Mujo došo ranjeniku,
0109 Iz trave mu podignuo glavu,
0110 Pa u momka dobro pogledao.
0111 Al u momka krv se usirila
0112 Po kapcima s’ obadvije strane
0113 Od njegovih crnijeh očiju.
0114 Čim ga vidje serdar-aga Mujo,
0115 Čim ga vidje, odmah pa poznade:
0116 Ono sestrić od Kladuše Muja,
0117 Po imenu Kovčić Murat beže.
0118 Razbira ga u planini Mujo,
0119 Nikako ga razabrat ne može,
0120 Ranjena ga tura na dorata,
0121 Al se beže držati ne može.
0122 Kad se vidje u nevolji Mujo,
0123 Dohvati ga na pleći junačke,
0124 Povede mu za dizgin dorata,
0125 Odnese ga brdu uz planinu
0126 I za sobom odvede dorata.
0127 Mujo društvu na planinu dođe,
0128 Spušća bega u zelenu travu,
0129 Uz prsa ga sebi prislonio,
0130 Na Halila viku učinio:
0131 »O Halile, brate od matere,
0132 Zahvati mi vode iz bunara,
0133 Da umijem Kovčić Murat bega,
0134 Da operem krvcu sa očiju,
0135 Ne će l’ beže oči otvoriti.«
0136 A kad Halil začu za sestrića,
0137 Ljuto Halil na planini pisnu:
0138 »Oj sestriću, rane ne prebone!«
0139 Pa zahvaća vode iz bunara,
0140 Ode Mujo umivat sestrića.
0141 Kad mu krvcu sapro sa očiju,
0142 Ondar beže oči otvoiro,
0143 Više sebe Muja ugledao,
0144 A veli mu Kovčić Murat beže:
0145 »Gdje si Mujo, nigdje te ne bilo!
0146 Kad valjade, tebe ne imade;
0147 Kuli su ti vlasi udarili,
0148 Bijelu ti kulu poharali,
0149 Poharali, vatrom popalili,
0150 Ajkunu ti sestru zarobili.«
0151 Mujo pita ranjena sestrića:
0152 »Kako li si dopanuo rana?« –
0153 »Bijah pošo tvojoj tankoj kuli,
0154 Pa se sretoh sa Vlasima, Mujo,
0155 Sretosmo se na polju zelenom,
0156 Među njima cviljaše Ajkuna,
0157 Jao njojzi kukavici crnoj!
0158 Ja udarih njima na doratu,
0159 Pa me vlaška vatra dočekala,
0160 Među Vlahe zamijesih dora,
0161 Tri četiri osjekoh im glave,
0162 Između njih istjerah dorata,
0163 Al sam Mujo dopanuo rana,
0164 Sedam rana od sedam sabalja,
0165 Osam rana od osam handžara,
0166 Dvije rane od dva džeferdara.
0167 Sve bih mogo rane preboljeti,
0168 Al puščanih nikad do vijeka!«
0169 A pita ga Mujo na planini:
0170 »A sestriću, Kovčić Murat beže!
0171 Bijaše li mnogo vlaške vojske?« –
0172 »Bješe, Mujo, petnaest stotina.« –
0173 »Ja sestriću, Kovčić Murat beže!
0174 Ko bijaše četi harambaša?! –
0175 »Ne znam ništa, mojega mi dina!
0176 Tu bijahu dvije harambaše,
0177 Al ću ti ih po prilici kazat’:
0178 Jedan bješe na konju đogatu,
0179 Crni su ga poklopili brci,
0180 Vas u srmi i u suhu zlatu,
0181 Jedan bješe na konju vraninu,
0182 Tanka brka, čela širokoga,
0183 Na prsim’ mu toke pozlaćene;
0184 On je kuli prvi udario,
0185 On ti Ajku sestru zarobio.«
0186 A zavika u planini Mujo:
0187 »O sestriću, Kovčić Murat beže!
0188 Obadvije znadem harmbaše;
0189 Ono, što je na konju đogatu,
0190 Ono glavom Janković Stojane,
0191 Ono, što je na konju vraninu,
0192 Te je moju sestru zarobio,
0193 Ono glavom Milan Ćesedžija
0194 Iz Oblića grada kaurskoga.
0195 Ljuće guje u Kaura nema
0196 Od đidije, Milan Ćesedžije.«
0197 A veli mu dijete Halile:
0198 »Oh moj brate, serdar-aga Mujo!
0199 Kad smo ’vako brate na okupu,
0200 Da idemo do Oblića grada,
0201 Do bijele Milanove kule,
0202 Ne ćemo l’ mu kulu poharati
0203 I još više vatrom zapaliti,
0204 Povratiti Ajkunu djevojku
0205 I njegovu sestru zarobiti,
0206 I Milana glavu odsijeći,
0207 Da vratimo šalu za sramotu.«
0208 A veli mu Mujo u planini:
0209 »O Halile, brate od matere!
0210 Da ti vidiš Milan Ćesedžiju,
0211 Bi te tresla troljetna groznica.
0212 Tri put sam se s njime udarao,
0213 Sa mnom bilo još trideset druga,
0214 Tri put mi je društvo isjekao.
0215 Ja sad bježim na našu Krajinu,
0216 Ja ne smijem do Oblića sići.«
0217 A veli mu dijete Halile:
0218 »Mili Bože, čuda golemoga!
0219 A što serhat i Krajina hvali
0220 Moga brata, serder-agu Muja,
0221 Da je Mujo junak ponajbolji!
0222 Nit je junak, nit ga je rodio!«
0223 Halil Muju tiho progovara:
0224 »O moj brate, serdar-aga Mujo!
0225 A tako mi dina i imana!
0226 Hoće Halil do Oblića sići,
0227 Ja l’ ću svoju sestru izbaviti,
0228 Ja l’ ću svoju izgubiti glavu!
0229 Ti se, Mujo, vrati na Krajinu,
0230 Pa ti kulu na Kladuši gradi;
0231 Al ćeš da’ mi svojega đogata,
0232 Ako meni do nevoje dođe,
0233 Brži đoga od malina moga,
0234 Pobjećiću iz Oblića grada.»
0235 To izreče, pa na noge skoči,
0236 Pa on uze Mujova đogata.
0237 Ne smede mu preporeći Mujo,
0238 Pa mu Mujo stade govoriti:
0239 »Stan’ Halile, da te nasvjetujem!
0240 Putovaćeš dva bijela dana,
0241 Treći dan ćeš, brate, dolaziti
0242 Do Garišta sela dolazićeš,
0243 Nasred sela kula ćeš vidjeti,
0244 Tanka kula od sedam bojeva,
0245 Pokrivena žutim tenećetom,
0246 Ono j’ kula moga pobratima,
0247 Mojeg pobra popa Riđanina;
0248 Hajde pravo ti popovoj kuli,
0249 Ta ćeš tude brate zanoćiti,
0250 Pa slobodno ti se popu kaži.«
0251 Pa se opet domislio Mujo:
0252 »O Halile, brate od matere!
0253 Pop se tebi vjerovati ne će,
0254 Da smo braća od jedne matere,
0255 A ja divit na kalma nemam,
0256 Da načinim knjigu šarovitu.
0257 Da je popu Riđaninu dadeš,
0258 Ondar bi ti pope vjerovao.«
0259 Pa se opet Mujo domislio:
0260 »Stan’ Halile, da ti knjigu pišem.«
0261 Od fišeka papir otkinuo,
0262 Od baruta murećef načini,
0263 Od jelike odlomio granu,
0264 Pa na knjigi tri slova turio;
0265 Dade knjigu djetetu Halilu.
0266 Ondar su se oni razdvojili:
0267 Ode Mujo natrag u Krajinu,
0268 Ode Halil pravo do Oblića.
0269 Putovao dva bijela dana,
0270 Treće jutro pade pod Garište,
0271 Zelenog se polja prihvatio,
0272 Uvrh polja selo ugledao;
0273 Nasred sela kula načinjena,
0274 Jeste kula popa Riđanina.
0275 Bješe popa sreća namjerila,
0276 Pa je sio kuli kraj pendžera,
0277 Pa on gleda poljem gariškijem,
0278 Pa ugleda Mujova đogata;
0279 Čim ga vidje, odmah ga poznade,
0280 Al ne pozna Mujova Halila.
0281 Odmah pope na noge skočio,
0282 S čivje je pušku dohvatio,
0283 Hitro sađe niz bjelu kulu.
0284 Pop ispade na demir kapiju,
0285 Pa se primi polja zelenoga;
0286 Kad se pope polja prihatio,
0287 Pa on pade u zelenu travu,
0288 U busiju Mujovu Halilu,
0289 Pa Halila blizu pripustio,
0290 Pope viknu iz zelene trave:
0291 »Ne naprijed fisan madžarine,
0292 Vidiš bolan, gdje si poginuo!
0293 Otkud đogat moga pobratima,
0294 Moga pobra, sa Kladuše Muja?
0295 Jučer ste mu roblje porobili,
0296 Danas si mu ukrao đogata!
0297 Znaš, Madžare, ujela te guja,
0298 Ne ćeš lasno provesti đogata!«
0299 Osjeti se Mujagin Halile,
0300 Gdje ga pope iz busije viče,
0301 Pa zavika Mujagin Halile:
0302 »Sebi ruke, pope Riđanine!
0303 Ako nije na đogatu Mujo,
0304 Jeste glavom Mujagin Halile.«
0305 Kad to čuo pope Riđanine,
0306 Pope skoči iz zelene trave,
0307 A eto ga pravo do Halila,
0308 Pod Halilom uhvati đogata,
0309 Pa mu pope ode besjediti:
0310 »Blago meni i današnjem danu,
0311 Kad dočekah u mome zemanu,
0312 Da je vidim mlađeg pobratima
0313 Pobratima Mujova Halila!«
0314 Pa ga pope za serdara pita:
0315 »Kako nam je serdar Mustaf-aga?« –
0316 »Dobro mi je na Kladuši Mujo,
0317 Dobro jesmo, al nijesmo mirno.«
0318 A veli mu pope Riđanine:
0319 »I ja znadem, gdje nijeste mirno.«
0320 Odvede ga do bijele kule,
0321 Pošto kuli i avliji došli,
0322 Halil svoga odjaha đogata,
0323 Pa mu sluge konja prihvatiše,
0324 Pop Halila za bijelu ruku,
0325 Povede ga na bijelu kulu,
0326 Uvede ga u šikli odaju.
0327 Tu sjedoše na mehka šilteta,
0328 Pa stadoše tući lozoinu.
0329 Halil bješe neveseo v’oma,
0330 Pa ga pope stade razgovarat;
0331 Tu su tamnu noćcu zanoćili.
0332 Kad u jutro jutra dočekali,
0333 Podranila oba pobratima.
0334 Ja da vidiš Mujova Halila,
0335 Pa zavuče ruke u džepove,
0336 Izvadi mu knjigu serdarevu.
0337 Uze knjigu pope Riđanine,
0338 Knjigu gleda, grohotom se smije:
0339 » Boga ti, dijeta Halile!
0340 Tvoj je brate sa Kladuše Mujo –
0341 Čim je piso knjigu šarovitu?«
0342 A veli mu dijete Halile:
0343 »Piso knjigu od jelike granom.«
0344 Ondar pope tiho besjedio:
0345 »Bogu hvala i serdaru Muju!
0346 Boga mi, dijete Halile,
0347 Dosta mi je Mujo trebovao,
0348 Da j’ odavlen s tobom putoviti,
0349 Moj Halile, četr’est konaka,
0350 A ništa je dijete Halile,
0351 Što ću s tobom do Oblića saći.«
0352 Na to viknu Halil u odaji:
0353 »Viči pope svoje hizmećare.«
0354 Pope svoje hizmećare viknu:
0355 »Spremite nam dva dobra hajvana,
0356 Pobratimu njegova đogata,
0357 Meni moju mrku bedeviju!«
0358 U mlađega pogovora nema,
0359 Spremiše im dva dobra hajvana.
0360 Ode pope u drugu odaju,
0361 Pa on uze bošču s haljinama,
0362 Nosi bošču Mujovu Halilu:
0363 »De se svuci, pa se preobuci,
0364 Hoću tebe tebdil učiniti.«
0365 Pa se Halil tude preobuče;
0366 Dobro se je tebdil učinio.
0367 Pa pođoše niz bijelu kulu,
0368 Oba pobra na avliju sašli,
0369 Na avliji konje uzjahaše;
0370 Dok eto ti popove Ružice,
0371 Cura đogu i Halilu dođe,
0372 Pa mu pruža laka boščaluka:
0373 »Na to tebi, dragi pobratime!«
0374 Halil curi boščaluka primi,
0375 Pa zavuče ruke u džepove,
0376 Izvadi joj stotinu dukata:
0377 »Na to tebi, posestrimo Ružo,
0378 Bogami sam pošo iznenada,
0379 Bolje bi te Halil darovao!«
0380 Ružica mu tiho besjedila:
0381 »Oh moj pobro, Mujagin Halile!
0382 Ja ti pare ni dinara ne ću,
0383 Jer ti mogu novci trebovati.
0384 U dobri čas Mujagin Halile!
0385 Učinio, što si naumio,
0386 Dušmani ti pod nogama bili,
0387 A dobri ti naput izlazili!«
0388 Oba pobra otlen odlazila,
0389 Pa gariško polje pregaziše,
0390 Putovali tri četiri dana,
0391 Na oblićko polje nastupiše.
0392 Izmako je Halil na đogatu,
0393 A viče ga pope Riđanine:
0394 »Stan’ Halile, zastavi đogata!«
0395 Halil svoga zastavi đogata,
0396 Pa pričeka popa Riđanina.
0397 Kako pope do Halila dođe,
0398 Pa pod sobom ustavi kobilu:
0399 »O Halile, Bogom pobratime!
0400 Eno vidiš, Oblić prema sebi,
0401 Već Halile, da ti nešto kažem.
0402 Ne smijem se dalje ni maknuti,
0403 Nit ću s tobom do Oblića saći;
0404 Da ja s tobom do Oblića sađem,
0405 Sjetiće se Milan Ćesedžija,
0406 Pa će moju pogubiti glavu,
0407 A ni tvoja ostanuti ne će;
0408 Veće pobro, da te nasvjetujem:
0409 Kada dođeš gradu oblićkome,
0410 Tu ćeš naći pred gradskom kapijom,
0411 Tude sjedi sedam kapetana,
0412 Oko njih je stotina soldata,
0413 Ti ćeš doći, božju pomoć vikni,
0414 Oni će ti pomoć prihvatiti,
0415 Pa pod tobom đoga uhvatiti,
0416 Goniće te do sedam jezika –
0417 Hoćeš umjet snjima govoriti?«
0418 A veli mu dijete Halile:
0419 »Ja umijem, pope Riđanine.« –
0420 »Oni će te ondar propušćiti.
0421 Kad, Halile, u čaršiju dođeš,
0422 Ti ćeš noći po akšamu doći,
0423 Ugledaćeš nasred od varoši,
0424 Tu ćeš vidjet šarenu mejhanu,
0425 Pred mejhanu dotjeraj đogata,
0426 Pa ćeš tude konja odjahati,
0427 Pa slobodno hajde u mejhanu
0428 Mejhana je naše posestrime,
0429 Posestrime, krčmarice Luce;
0430 Ako Lucu samu ti potrefiš,
0431 Slobodno se krčmarici kaži,
0432 Nevjeru ti učiniti ne će,
0433 Njojzi ćeš ti svoje jade kazat,
0434 Ona će ti na pomoći biti!«
0435 To rekoše, pa se razdovjiše;
0436 Ode pope natrag na Garište,
0437 Ode Halil pravo do Oblića.
0438 Crni akšam pade na zemljicu,
0439 Halil dođe pred gradsku kapiju,
0440 Tude sedam kapetana nađe,
0441 A Halil im božju pomoć viknu.
0442 Oni su mu ljepše prihvatili,
0443 Pod Halikom konja uhvatili
0444 Pa ga gone do sedam jezika,
0445 Sve im sedam Halil odgovara
0446 Kroz kapiju njega propustiše,
0447 Halil pođe niz ravnu čaršiju,
0448 Dok ugleda šarenu mejhanu,
0449 Dogna đoga na mejhanska vrata,
0450 Pa se Halil povo po đogatu;
0451 Al mejhana puna napunjena,
0452 Sve gospode od Oblića grada.
0453 Halil grlom sa đogata viknu:
0454 »Ima l’ otud iko izlaziti,
0455 Do mojega prihvati đogata?«
0456 Pa izađe krčmarica Luca,
0457 Pod Halilom uhvati đogina,
0458 A Halil je konja odjahao,
0459 Pa na klupu sjede pred majhanu,
0460 Voda đoga krčmarica Luca.
0461 Dok je mjesec na nebu izbio,
0462 Kad pogleda u konja đogata,
0463 Čim ga vidje, odmah pa poznade,
0464 Pa Luciji suze udriše.
0465 Zaklanja se za konja đogata,
0466 Da joj Halil suze ne ugleda;
0467 A Halil joj suze ugledao,
0468 Besjedi joj Mujagin Halile.
0469 »O Boga ti, krčmarice mlada,
0470 Što ti suze roniš od očiju?
0471 Zar nijesi u vijeku tvome
0472 Ničijega konja provađala,
0473 Osim moga široka đogata?«
0474 Krčmarica govori Halilu:
0475 »Čuješ mene, mladi kapetane!
0476 Što te pitam, da mi pravo kažeš.
0477 Al si konja za blago kupio?
0478 Al kod kuće konja othranio?
0479 Ali si ga na mejdan dobio?«
0480 A veli joj Mujagin Halile:
0481 »Ja sam đoga na mejdan dobio,
0482 Ja se trefih u planini s Mujom,
0483 Pošo bješe Mujo do Oblića,
0484 Ja sam Muju osjekao glavu.«
0485 Kad to začu krčmarica Luca,
0486 Ona proli suze od očiju.
0487 Govori joj Mujagin Halile:
0488 »Zar ti voliš buljuk-baši Muju,
0489 Nego meni, mladu kapetanu?«
0490 Njemu veli krčmarica mlada:
0491 »O Boga mi, mladi kapetane!
0492 A ja volim buljuk-baši Muju,
0493 Ne’ takijeh trista kapetana;
0494 Mujo mi je Bogom pobratime!«
0495 Kad to čuo Mujagin Halile,
0496 Pa govori krčmarici Luci:
0497 »O Lucija, da ti nešto kažem,
0498 Ako nije Mujo sa đogatom,
0499 Jeste glavom Mujagin Halile.«
0500 Kad je čula krčmarica Luca,
0501 Ona pusti đoga Halilova,
0502 Obadvije raširila ruke,
0503 Pa k Halilu pravo potrčala,
0504 Pa ga ljubi među oči crne:
0505 »A ti li si, mlađi pobratime,
0506 Pobratime, Mujagin Halile?
0507 Mujo mi je kazivao za te.
0508 Bogu hvala i današnjem danu,
0509 Dak te vidjeh crnije očima!«
0510 Pa ga uze za bijelu ruku,
0511 Provede ga kroz pjanu mejhanu,
0512 Izvede ga na gornje čardake.
0513 Halil dođe, sjede u odaju.
0514 A da vidiš krčmarice Luce,
0515 Pred Halila sofru postavila,
0516 Na sofri je piva svakojaka,
0517 Pa ga pita za Muja serdara:
0518 »Kako mi je pobro Mustaf-aga?«
0519 A veli joj Mujagin Halile:
0520 »Dobro, zdravo, pozdrav ti je Mujo,
0521 Dobro jesmo, al’ nijesmo mirno.« -
0522 »Pobratime, dijete Halile!
0523 Ja sam čula da nijesmo mirno.«
0524 Tu je bio Mujagin Halile
0525 U mejhanu tri četiri dana,
0526 Krijući ga Luca posestrima
0527 Peta noćca na zemlju pala,
0528 Govorio Mujagin Halile:
0529 »Ja u Bogu i u tebi Luco,
0530 Mislim, da ću pomoć postignuti.«
0531 Krčmarica govori Halilu:
0532 »Hair ola, Mujagin Halile!
0533 Što gom mogla, to ću ti pomoći!« –
0534 »O Lucija, ja te Bogom kumim,
0535 Ja sam došo sestru izbavljati!«
0536 A veli mu Luca posestrima:
0537 »O Halile, mio pobratime,
0538 Ja ću tebe tebdil učiniti,
0539 Ti si ljepši od svake djevojke,
0540 Ti si bijel i nabjeliću te,
0541 Pa si rumen, narumeniću te,
0542 Na te obuć’ žensko odijelo,
0543 Uzeću te za bijelu ruku,
0544 Pa ću s tobom u šetanje poći,
0545 Uvešću te u novu čaršiju,
0546 Gledaće nas mladi bazrđani,
0547 Svi će tebe oni begenisat,
0548 Pa će mene pitat bazrđani:
0549 »»Oj Boga ti, Luce krčmarice,
0550 Oklen imaš lijepu djevojku?««
0551 Ja ću lagat i kleću se krivo;
0552 Za nevolju ni grijeha nema, -
0553 Pa ću njima tiho besjediti:
0554 »»Ovo mi je sa sela djevojka,
0555 Pa se skoro cura isprosila,
0556 Ona ruha nigdje ništa nema,
0557 Povela je u našu čaršiju,
0558 Ne ćete l’ je čime ugledati,
0559 Jer je ovo sirotna djevojka.««
0560 Pa Halile, Bogom pobratime!
0561 Davaće nam i svile i zlata,
0562 Čaršiju ću s tobom oprositi,
0563 Provešću te kroz novu čaršiju,
0564 S tobom doći kuli Milanovoj,
0565 U njega su četiri kapije,
0566 Pa na svakoj sjede kapetani.
0567 Ako Bog da i sreća donese,
0568 Kroz kapije provodiću tebe,
0569 Odvešću te uz kamenu kulu,
0570 Uvešću te u šikli odaju,
0571 Gdje mu sjedi Rosanda djevojka,
0572 Mila seka Milan Ćesedžije;
0573 Kad ti budeš tude u odaji,
0574 Šale nije, tebe će poznati,
0575 Ona ti je štrampu dobavila,
0576 Pa gledajuć u tvoju priliku,
0577 Poznaće te, dijete Halile.
0578 Ostaviću tebe u odaji,
0579 Ondar radi, što je tebi drago,
0580 Ona će ti sestru izbaviti,
0581 Pa bježite natrag u Krajinu.«
0582 To mu reče, pa na noge skoči,
0583 Obuče mu žensko odijelo,
0584 Nab’jeli ga i narumeni ga,
0585 Pa ga uze za bijelu ruku,
0586 Izvede ga iz plane mejhane,
0587 Naljegoše pravo kroz čaršiju.
0588 Gledaju ih mladi bazrđani,
0589 Pa pitaju krčmaricu mladu:
0590 »Oklen ti je lijepa djevojka?«
0591 Ona laže i kune se krivo:
0592 »Ovo mi je sa sela djevojka,
0593 Ova cura sirotica ljuta,
0594 Povela je kroz našu čaršiju,
0595 Ne ćete l’ je čime ugledati,
0596 Jer se cura skoro isprosila,
0597 Od čejiza nigdje ništa nema.«
0598 Curi daju i svile i zlata; -
0599 Svu čaršiju listom prehodiše,
0600 Pa dođoše kuli Milanovoj,
0601 Na kapiju jesu udarili,
0602 Al se njima niko ne razumi.
0603 Keoz četiri prođoše kapije,
0604 Uniđoše pravo u avliju,
0605 Gdje je kula Milan Ćesedžije.
0606 Na avliji čudo ugledaše,
0607 Al tu sjedi Milan Ćesedžija,
0608 Pod Milanom bijaše skemlija,
0609 A dvori ga sedam kapetana.
0610 Pa što veli Luca krčmarica:
0611 »Vid’ Halile, Milan Ćesedžije,
0612 Nemoj mi se bolan prepadnuti,
0613 Nemoj svoje lice prom’jeniti,
0614 Jer se Milan može osjetiti.«
0615 U to doba došli do Milana,
0616 Lucija mu dobro jutro viknu,
0617 A Milan joj ljepše prihvatio;
0618 Luca mu se do zemlje klanjaše,
0619 Pa Milanu poljubila ruku,
0620 Izmače se, pa ga dvorit stade.
0621 Kad se Halil stade preklinjati,
0622 Bi ti reko i bi se zakleo,
0623 Da je mlada skoro dovedena;
0624 Milanovu poljubio ruku,
0625 Pa se Halil htjede izmaknuti, -
0626 Za ruku ga Milan uhvatio,
0627 Pa pogleda krčmaricu mladu:
0628 »Krčmarice, ujela te guja!
0629 Oklen ti je lijepa djevojka?«
0630 Ona laže i kune se krivo:
0631 »Gospodaru, Milan Ćesedžija!
0632 Ovo mi je sa sela djevojka,
0633 Pa je cura sirotica ljuta,
0634 Skoro se je cura isprosila,
0635 Od čejiza nigdje ništa nema,
0636 Pa nju vodim ljepotici Rosi,
0637 Ne bi li je čime ugledala.«
0638 A veli joj Milan Ćesedžija:
0639 »Lažeš bona, krčmarice Luco,
0640 Ovo nije ruka djevojačka,
0641 Već je ruka Mujova Halila.«
0642 Govori mu krčmarica Luca:
0643 »Oj Boga mi, dragi gospodaru,
0644 Ja Halila nikad čula n’jesam,
0645 A kamo li, da sam ga vidjela.
0646 Već ču li me, dragi gospodaru,
0647 Da ti znadeš, za koga je ova
0648 Prelijepa cura isprošena,
0649 Ne bi suru smio ni gledati,
0650 A kamo li držat je za ruku.«
0651 A veli joj Milan Ćesedžija:
0652 »Za koga je cura isprošena?«
0653 Govori mu Luca krčmarica:
0654 »Isprošena za bijesnog zmaja,
0655 Baš za onog Mandušića Vuka.«
0656 Kad to začu Milan Ćesedžija,
0657 Pa on pušća Halilovu ruku;
0658 Prevari ga Luca krčmarica,
0659 Ban se hvati do svojih džepova,
0660 Pa izvadi trides’t madžarija,
0661 Te ih daje krčmarici Luci.
0662 Na Luciju viku učinio:
0663 »Vodi curu uz bijelu kulu,
0664 Uvedi je do moje Rosande!«
0665 Krčmarica jedva dočekala,
0666 Odvede ga uz bijelu kulu,
0667 Baš u sobu Rosande djevojke.
0668 Uljegoše u sobu Rosandi,
0669 Uljegoše Boga spomenuše,
0670 A Rosanda ljepše prihvatila:
0671 »Da Bog dobro, mlada krčmarice!«
0672 A Lucija poletje joj ruci,
0673 Pa Rosinu ruku poljubila.
0674 Krčmarica dvoraše Rosandu,
0675 Do nje stao Mujagin Halile,
0676 Pa pogleda Halil po odaji,
0677 Vidje Ajku u jednom bužaku,
0678 Ona sjedi na meku šiltetu,
0679 Na desnu se naslonila ruku
0680 Proljevaše suze od očiju;
0681 U Halilu krvca uzavrela,
0682 Pa je srcu sabur učinio.
0683 A Rosanda veli krčmarici:
0684 »Čuješ mene, krčmarice mlada,
0685 Oklen ti je lijepa djevojka?«
0686 A veli joj krčmarica Luca:
0687 »Ono mi je sa sela djevojka;
0688 Već je ovo sirotica ljuta,
0689 Skoro se je cura isprosila,
0690 Od čejiza nigdje ništa nema,
0691 Dovedoh je tebi u odaju,
0692 Ne ćeš curu čime darovati?«
0693 A Rosanda pogleda Halila,
0694 Na svojem je srcu pomislila:
0695 »Ono nije čelo djevojačko.«
0696 Pa zavuče ruke u džepove
0697 I izvadi sluku Halilovu,
0698 Gleda sliku – a gleda Halila,
0699 Čim ga vidje, odmah pa poznade,
0700 Krčmarici ode besjediti:
0701 »Čuješ mene, krmčarice Luco!
0702 De ti hajde u tvoju mejhanu,
0703 Ti prodaji lozovinu pivo,
0704 A ovdje ćeš curu ostaviti,
0705 Nek posjedi tri četiri dana,
0706 Pa ćeš ondar doći po djevojku.«
0707 Krčmarica jedva dočekala,
0708 Prekloni se, izađe napolje,
0709 Ona sađe niz čemerli kulu,
0710 Ona spade na mermer avliju,
0711 Iz avlije ode na kapiju,
0712 Nigdje nije nikog potrefila,
0713 Ona ode u pjanu mejhanu.
0714 Pošto pola crne noći bilo,
0715 Sve pospalo u tanahnoj kuli,
0716 A ne spava Rosa sa Halilom,
0717 Dilber Rosa besjedi Halilu:
0718 »O Halile, draži od očiju!
0719 Što se krstiš ovdje u odaji,
0720 Kad ti muke ni nevolje nema?«
0721 A veli joj Mujagin Halile.
0722 »Gospođice, lijepa Rosando!
0723 Nemoj mene turčit bez nevoje,
0724 Kad mi nije nikakve nevolje.« –
0725 »Bolan bio, Mujagin Halile,
0726 Ti hesabiš, ja te ne poznajem;
0727 Davno sam ti sliku dobavila
0728 I mnoge sam novce potrošila,
0729 Nije druge, valja ti se kazat.«
0730 Govori joj Mujagin Halile:
0731 »O Rosando, ja te Bogom kumim,
0732 Nemoj mene kome prokazati,
0733 Već ti mene Rosando nasvjetuj,
0734 Kako ću ja sestru izbaviti.«
0735 Pa Rosanda govori Halilu:
0736 »O Halile, srce iz njedara,
0737 Lasno ću ti sestru izbaviti,
0738 Ako ćeš mi vjeru zadat vrdu,
0739 Da ni mene ostaviti ne ćeš.«
0740 Govori joj Mujagin Halile:
0741 »Vjera moja, ostavit te ne ću!«
0742 Tu su bili tri četiri dana,
0743 Peto jutro nedjelja nastade,
0744 Pa i ti su danak predanili.
0745 Tamna noćca na zemlju panula,
0746 Sve otišlo bješe u šetanje,
0747 I otišo Milan Ćesedžija
0748 I sa njime mnogi kapetani,
0749 A na kuli nigdje nikog nema,
0750 Samo osta Rosa sa Halilom,
0751 I sa njima Ajkuna djevojka.
0752 Kad je pola tamne noći bilo,
0753 A Halilu Rosanda govori:
0754 »O Halile, srce iz njedara!
0755 Sad je vakat da mi pobjegnemo.«
0756 Govori joj Mujagin Halile:
0757 »Moremo li izbjegnuti Roso?« .
0758 »A moremo, ako dragi Bog da!«
0759 To je rekla, na noge skočila,
0760 Pa eto je niz tanahnu kulu.
0761 Rosa sađe dolje na avliju,
0762 Pa na sluge viku učinila:
0763 »Opemite mi debela dorata
0764 I vranina brata Ćesedžije!«
0765 A sluge joj vele lakrdiju:
0766 »Kud ćeš noćas, mila gospođice?« -
0767 »Hoću noćas u šetanje ići
0768 I povesti Turkinju djevojku,
0769 Jer Turkinja v’oma nevesela,
0770 Ne ću li je malo razgovorit.
0771 Vodiću je do bijele crkve,
0772 Jer je crkva skoro načinjena,
0773 Ne će l’ se tu malo veseliti.«
0774 Sluge su joj konje opremile;
0775 Kada konje sluge opemiše,
0776 Ode Rosa uz bijelu kulu:
0777 »Hajd’ na noge, dijete Halile!«
0778 Halil odmah skočio na noge,
0779 A Rosanda do Ajkune dođe,
0780 Pa je uze za bijelu ruku,
0781 Pa pođoše niz šikli odaju
0782 I pred njima dijete Halile;
0783 Kad su bili niza merdevine,
0784 A Ajkuna govori Rosandi:
0785 »Kud će ova sa nama djevojka?« –
0786 »Sluškinja je krčmarice Luce
0787 I mi ćemo s njome do mejhane,
0788 U mejhani da je ostavimo,
0789 A mi ćemo konje protjerati,
0790 Ići ćemo kud je nama drago.«
0791 U to doba sašli na avliju,
0792 Pa Rosanda uzjaha vranina
0793 Svoga brata Mila Ćesedžije,
0794 A Ajkuna zakroči dorata,
0795 Pa Rosanda viknu na vranina:
0796 »Hajd’ predamnom sluškinjo djevojko.«
0797 Iz kapije konje istjeraše,
0798 Pa dođoše pred pjanu mejhanu,
0799 Pred mejhanom konje zastaviše,
0800 Pa uletje Halil u mejhanu.
0801 U mejhani niko ne bijaše
0802 Osim sama krčmarica Luca,
0803 A veli joj Mujagin Halile:
0804 »Krčmarice, Bogom posestrimo!
0805 Brže đoga a brže oružje!«
0806 Krčmarica dade mu oržje
0807 Pa se Halil časom preobuče,
0808 A za pojas zadjede oružje,
0809 Plamenitu sablju pripasao,
0810 »Jalah!« reče, posjede đogata,
0811 Pa Lucija govori Halilu:
0812 »Crn ti obraz Mujagin Halile!
0813 Zar ćeš mene mladu ostaviti,
0814 Da me s’ječe Milan Ćesedžija?«
0815 A veli joj Mujagin Halile:
0816 »Hodi za me, jaši na đogata.« –
0817 »Ne ću bogme, Mujagin Halile,
0818 Ja imadem brzu bedeviju,
0819 Skoro sam ju kletu nabavila.«
0820 Pa odletje u tople podrume,
0821 Hitro spremi svoju bedeviju,
0822 Zlena je ko zelena trava,
0823 Izvede je iz topla podruma,
0824 Boga viknu, pojaha kobilu.
0825 Kad su bili do gradske kapije,
0826 Kapetani njiha dočekaše:
0827 »Kud ćeš noćas, naša gospođice?« –
0828 »Hoću noćas do bijele crkve,
0829 Da ja vodim Turkinju djevojku,
0830 Da mi crkvu sejir učinimo.«
0831 Prevari ih Rosanda djevojka;
0832 Iz kapije konje istjeraše,
0833 Hvatili se polja zelenoga.
0834 Pošto bili u dno polja ravna,
0835 Vratio se Milan iz šetanja,
0836 Pa on dođe do bijele kule,
0837 Al na kuli nigdje nikog nema;
0838 Kada vidje gdje Rosande nema
0839 I sa njome Turkinje djevojke,
0840 Milan se je jadu dosjetio,
0841 Gdje ono bi Mujagin Halile,
0842 Pa se Halil tebdil učinio,
0843 Te je došo da kulu pohara.
0844 Milan strka niz bijelu kulu,
0845 Pa on ode u tople podrume,
0846 Al tu konja ni jednoga nema.
0847 On zakuka kano kukavica,
0848 Dade haber na grad topdžijama,
0849 Pa sa grada pukoše topovi,
0850 Narod leti Milanovoj kuli:
0851 »Što je noćac, dragi gospodaru?!
0852 Sve im kaže, što je i kako je:
0853 »Noćac mi se roblje porobilo.«
0854 Iz Oblića narod poletio
0855 I pred njima Milan Ćesedžija,
0856 Uzjao je mahnuta putalja,
0857 Putalj bješe Stojan Kapetana,
0858 Za Halilom potjer učiniše,
0859 Brdom pješci, poljem konjanici.
0860 Svanulo je i granulo sunce,
0861 Potjernici nasred polja došli,
0862 Halil dođe pod Kruševac kleti,
0863 Nu Halila brata Mujagina,
0864 Pod Kruševac zuelenu planinu.
0865 Pred đogata roblje propustio,
0866 Halil bije konje od mejdana.
0867 »Hajde konji, izjeli vas vuci!«
0868 Pa sa brda i planine primi,
0869 A gleda ga sa planine Mujo
0870 I sa Mujom tri hiljade druga,
0871 Jer se Mujo prepao Halilu,
0872 Bio pošo s društvom do Oblića.
0873 Kad je Mujo brata ugledao,
0874 Na društvo je viku učinio:
0875 »Pan’te, braćo, ovdje u busiju,
0876 Nemojte se koji prevariti,
0877 Da biste se javili Halilu,
0878 Već Halila da mi propuštimo,
0879 A za njim će Vlasi udariti,
0880 Mi ćemo ih vatrom dočekati,
0881 Ja ću gađat Milan Ćesedžiju,
0882 Zgađat njega puškom od očiju.
0883 Znadem dobro, da ću ga ubiti,
0884 Jer na njemu oklopa nemade,
0885 Jer je Milan pošao na hitnji.«
0886 Pa padoše Turci u busiju.
0887 U to doba Halil naljegnuo,
0888 Popustiše cure i Halila.
0889 Malo vr’jeme, ali dugo nije,
0890 Naljegnuo Milan uz planinu
0891 I za njime ostala družina;
0892 Muja zgađa Milan Ćesedžiju
0893 Među očim, gdje obrve veže, -
0894 Pade Milan u zelenu travu.
0895 I ostale puške zapucaše,
0896 Ko pogibe, osta na planini,
0897 Ko je zdravo, bježi do Oblića.
0898 Pa krenuše Turci za Halilom,
0899 Stigoše ga taman kod jezera,
0900 Kod jezera i duge poljane,
0901 Pa odoše s njima na Krajinu,
0902 Odvedoše sestru Milanovu. –
0903 Vita jelo diži brdu grane,
0904 Da su našoj braći zdrave glave!
