Septuaginta : Postanje

Septuaginta na srpskom Pisac: Mojsije i drugi

Izlazak→

Samostalni autorski prevod Septuaginte na savremeni srpski jezik, najstarijeg grčkog prevoda Starog zaveta. Molim da ne menjate tekst. Prevodilac Brisk.

Glava 1.

1 U početku stvori Bog nebo i zemlju.

2 Ali je zemlja bila nevidljiva i neuređena, i tama je bila nad bezdanom, a Duh Božji lebdeo je nad vodom.

3 I reče Bog: Neka bude svetlost, i bi svetlost.

4 I vide Bog svetlost da je dobra, i rastavi Bog svetlost od tame.

5 I nazva Bog svetlost dan, a tamu nazva noć, i bilo je veče i bilo je jutro, dan prvi.

6 I reče Bog: Neka bude svod posred vode i neka bude razdelnica između vode i vode, i bilo je tako.

7 I načini Bog svod, i podeli Bog vodu pod svodom od vode nad svodom.

8 I nazva Bog svod nebom, i vide Bog da je to dobro, i bilo je veče i bilo je jutro, dan drugi.

9 I reče Bog: Neka se voda koja je pod nebom sakupi na jedno mesto i neka se pokaže kopno, i bilo je tako. I voda koja je bila pod nebom sakupila se na svoja mesta, i pojavila se suva zemlja.

10 I nazva Bog kopno zemljom, a skupove vode nazva morima, i vide Bog da je to dobro.

11 I reče Bog: Neka zemlja proizvede krmno bilje koje daje seme prema svojoj vrsti i prema svom obliku, i plodno drvo koje donosi plod čije je seme u njemu, prema svojoj vrsti na zemlji, i bilo je tako.

12 I zemlja je proizvela krmno bilje koje nosi seme prema svojoj vrsti i prema svom obliku, i plodno drvo koje rađa plod čije je seme u njemu, prema svojoj vrsti na zemlji, i Bog vide da je to dobro.

13 I bilo je veče i bilo je jutro, dan treći.

14 I reče Bog: neka budu svetlila na nebeskom svodu da obasjavaju zemlju i da dele dan od noći, i neka služe kao znakovi za posebna vremena, dane i godine.

15 I neka svetle na nebeskom svodu da obasjavaju zemlju, i bilo je tako.

16 I stvori Bog dva velika svetlila: veće da upravlja danom, i manje da upravlja noću, i zvezde.

17 I postavi ih Bog na nebeskom svodu da obasjavaju zemlju,

18 I da upravljaju danom i noću i da rastavljaju svetlost od tame. I vide Bog da je to dobro.

19 I bilo je veče i bilo je jutro: dan četvrti.

20 I reče Bog: "Neka vode donesu živa bića*,

• doslovno: gimzavce živih duša.

i ptice koje lete po zemlji i po nebeskom svodu. I bilo je tako.

21 I stvori Bog velike kitove, i sva živa stvorenja što su ih vode iznedrile, po vrstama njihovim, i svaku pticu krilatu po vrstama njihovim. I vide Bog da je to dobro.

22 I blagoslovi ih Bog govoreći: Rađajte se i množite, i napunite vode u morima, i neka se ptice množe na zemlji.

23 I bilo je veče i bilo je jutro: dan peti.

24 I reče Bog: neka zemlja proizvede sva živa stvorenja po vrstama njihovim: četvoronošce i gmizavce i divlje životinje zemaljske po vrstama njihovim. I bilo je tako.

25 I stvori Bog zemaljske zveri po vrstama njihovim, stoku po vrstama njihovim, i sve što gmiže na zemlji po vrstama njihovim. I vide Bog da je to dobro.

26 I reče Bog: načinimo čoveka na svoju sliku i priliku, i neka vlada nad morskim ribama, i nad nebeskim pticama, i nad stokom i svom zemljom, i nad svim gmizavcima što gmižu po zemlji.

27 I Bog stvori čoveka, po slici Božjoj stvori ga, muško i žensko stvori ih.

28 I blagoslovi ih Bog govoreći: Rađajte se i množite, i napunite zemlju i pokorite je, i vladajte morskim ribama i nebeskim pticama, i svom stokom i svom zemljom, i svim gmizavcima koji gmižu na zemlji.

29 I reče Bog: Evo, dao sam vam svaku travu koja nosi seme po svoj zemlji, i svako drvo koje ima plod koji nosi seme; neka vam to bude hrana.

30 I svim zemaljskim zverima, i svim nebeskim pticama, i svim gmizavcima što se miču po zemlji i u kojima ima žive duše, dao sam im svaku zelenu travu za hranu. I bilo je tako.

31 I vide Bog sve što je stvorio, i bilo je veoma dobro. I bilo je veče i bilo je jutro: dan šesti.

Glava 2.

1 Tako su bili dovršeni nebo i zemlja i sav njihov poredak.

2 I šesti dan Bog je dovršio svoja dela koja je učinio, i počinuo je sedmi dan od svih svojih dela koja je učinio.

3 I Bog je blagoslovio sedmi dan i posvetio ga, jer je taj dan počinuo od svih svojih dela što ih je kao Bog nameravao da učini.

4 Ovo je knjiga o postanku neba i zemlje, kad su nastali, onog dana kad je Gospod Bog stvorio nebo i zemlju,

5 kad na zemlji još nije bilo poljskog bilja i još nije nikla svaka poljska trava, jer Gospod Bog još nije pustio kišu na zemlju i nije bilo čoveka da je obrađuje.

6 Ali iz zemlje je potekao izvor i pojio je sve lice zemlje.

7 I Bog je stvorio čoveka od zemaljskog praha, i dunuo je na njegovo lice dah života, i čovek je postao živa duša.

8 I zasadio je Bog raj* na istoku u Edemu i smestio je tamo čoveka koga je stvorio.

• ili vrt

9 I Bog je učinio da iz zemlje nikne raznovrsno drveće - prijatno za gledanje i dobro za jelo, drvo života usred raja i drvo poznanja dobra i zla.

10 I reka je izvirala iz Edema da natapa raj; odatle se deli na četiri kraka (reke).

11 Jednoj je ime Fison i teče oko cele zemlje Evile - gde ima zlata.

12 Zlato te zemlje je dobro, a ima i anfraksa* i zelenog kamena*.

• anfraks - verovatno granit a zeleni kamen - verovatno rubini, smaragdi i drugo drago kamenje.

13 Ime druge reke je Geon i to je ona koja teče oko cele zemlje Etiopije.

24 Treća reka je Tigris i teče nasuprot Asircima. Četvrta reka je Eufrat.

15 I Gospod Bog uze čoveka kojeg je stvorio i nastani ga u Raju užitaka da ga obrađuje i brine se za njega.

16 I Gospod Bog zapovedi Adamu govoreći: Jedi plodove sa svakog stabla u raju.

17 A sa stabla poznanja dobra i zla - sa njega ne smeš jesti, jer onog dana kada budeš s njega jeo, sigurno ćeš umreti.

18 I reče Gospod Bog: Nije dobro da čoveku bude sam; načinimo mu pomoćnika kao što je on.

19 I stvori Bog od zemlje sve zveri i sve nebeske ptice, i dovede ih k Adamu, da vidi kako će ih nazvati. I kako god je Adam nazvao svako živo stvorenje, tako se zvalo.

20 Tako je Adam dao imena svoj stoci i svim nebeskim pticama i svim zemaljskim zverima. Ali za Adama nije pronađen pomoćnik poput njega.

21 I Bog baci Adama u trans, i on zaspa; i uze jedno od njegovih rebara i ispuni njegovo mesto mesom.

22 I načini Gospod Bog ženu od rebra što ga uze od Adama

33 i dovede je k Adamu.

23 I Adam reče: Ovo je sada kost od mojih kostiju i telo od mog tela. Ona će se zvati žena, jer je uzeta od svog muža.

24 Zato će čovek ostaviti oca i majku da prione

34 uz svoju ženu i oboje će biti jedno telo.

25 I Adam i njegova žena su bili oboje goli, ali se nisu stideli.

Glava 3.

1 Zmija je bila najlukavija od svih životinja na zemlji koje je stvorio Gospod Bog. I zmija je rekla ženi: "Da li je Bog zaista rekao da ne smete jesti ni sa jednog rajskog drveta?"

2 A žena reče zmiji: "Plodove sa rajskog drveća možemo jesti;

3 ali za plodove sa drveta koje je usred raja, Bog je rekao: 'Ne jedite sa njega niti ga se dotičite da ne umrete.' "

4 A zmija reče ženi: "Nećete smrću umreti.

5 Jer Bog zna da će vam se oči otvoriti onog dana kad sa njega budete jeli i bićete poput bogova koji poznaju šta je dobro dobro a šta zlo."

6 I žena vide da je drvo dobro za hranu; da je divno videti ga očima i da je razumevanje odlično, pa je uzela nešto od njegovih plodova, pojela i dala i svom mužu kad je bio s njom. I kad su jeli,

7 oboma su se otvorile oči i shvatili su da su goli. Sašili su smokvino lišće i načinili sebi pojaseve.

8 I kad su uveče čuli glas Gospoda Boga, koji je šetao po vrtu, Adam i njegova žena sakrili su se od lica Gospoda Boga među rajskim drvećem.

9 I Gospod Bog pozva Adama i reče mu: "Adame, gde si?"

10 A on mu reče: "Čuo sam tvoj glas kad si hodao po vrtu i uplašio sam se jer sam go i sakrio sam se."

11 A Bog mu reče: "Ko ti je rekao da si go? Da nisi jeo sa drveta sa kojeg sam ti zabranio da jedeš?"

12 A Adam reče: "Žena koju si mi dao da bude sa mnom, dala mi je sa drveta i jeo sam."

13 A Gospod Bog reče ženi: "Zašto si to učinila?" A žena reče: "Zmija me je prevarila i jela sam."

14 A Gospod Bog reče zmiji: "Zato što si to učinila, prokleta bila od sve stoke i od svih zveri koje su na zemlji." Na svojim grudima i stomaku ići ćeš i ješćeš zemlju sve dane svoga života.

15 I staviću neprijateljstvo između tebe i žene; i između tvog i njezinog semena. On će vrebati na tvoju glavu, a ti ćeš vrebati na njegovu petu.

16 A ženi reče: "Umnožiću tvoje jade i tvoje muke. U bolovima ćeš decu rađati i žudićeš ćeš za svojim mužem, a on će tobom vladati.

17 A Adamu reče: "Zato što si poslušao glas svoje žene i jeo sa stabla za koje sam ti zapovedio da ne jedeš, neka je prokleta zemlja za sva dela tvoja. S mukom ćeš jesti od nje (roda njenog) sve dane života svoga.

18 Trnje i čičak nicaće ti, a ti ćeš jesti poljsko bilje.

19 Sa znojem lica svog ješćeš hleb svoj dok se ne vratiš u zemlju iz koje si uzet; jer zemlja si i u zemlju ćeš se vratiti.

20 I Adam nazva svoju ženu Zoe*, jer je ona majka svima živima.

• bukvalno prevedeno: "Život", srpski Živka, Živana

21 I Gospod Bog načini Adamu i njegovoj ženi kožnu odeću i obuče ih.

22 I Bog reče: "Evo, Adam je postao kao jedan od Nas u poznavanju dobra i zla. A sada bi možda mogao pružiti svoju ruku pa uzeti (plod) sa drveta života i jesti, pa živeti zauvek."

23 Tako ga je Gospod Bog isterao iz raja* užitaka da obrađuje zemlju iz koje je uzet.

• vrta

24 I kad je izbacio Adama, naterao ga je da živi nasuprot raja* užitaka i postavio heruvime i uskovitlano plameno oružje da čuvaju put do drveta života.

• vrta