Sen (Milutin Bojić)

Sen
Pisac: Milutin Bojić



* * *


                  Sen

Po ulicama prljavim i krivim
Zamire ponoć, a vrh kuća luta
Sen Cara Silnog od kuta do kuta:
Spasenja traži u grobljima živim.

Očajno širi zenice i slukti.
I dršće strašću dohvaćena mekom,
Jer trube začu u polju dalekom
I krv oseti i požar što bukti.

Zaspali kut mu ožive u blesku
I vide purpur, velmože i shvati
Gigantsku vojsku što mu stope prati
I gordom juri Bizantu u tresku.

I onda žurno sakri se međ' zide
Da večno spava, jer spas je stekao,
Raste reč snage što on je rekao,
I stid ga beše da i vojske vide

Kako kroz večnost on ih je čekao.

1912


Vikipedija
Vikipedija
Vikipedija ima članak u vezi sa ovim tekstom:


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milutin Bojić, umro 1917, pre 107 godina.