Sekula sestriću
Sunce seda, mrak na zemlju pada,
Vojvode se na vodu ređaše,
Kom je redak na vodicu ladnu,
Dođe na red Sekula Sestriću,
Uze vidru i ode na vodu. 5
Turska ga je opazila straža,
Opazila pa ga uvatila.
Odnela ga caru pred šatore,
Još mu veli caru gospodaru:
„Oj boga ti Sekula Sestriću, 10
Kakav ono junak od vas biše,
Što mi moje Turke premetuše,
Priko konja u sedlu bojnome
Ispred moga bijela šatora?
Koji junak ono od vas biše, 15
Što mi moje Turke zaganjaše,
Ispred moja bijela šatora?
Koji ono junak od vas biše
Što m’ sekoše svileno konoplje
Ispred moga bijela šatora?“ 20
Još mu veli caru gospodinu:
„Oj boga ti Sekula Sestriću,
S kakvom voliš smrćom da t’ umorim,
Ili voleš, da na ognju goreš?
Ili voleš, da te puška bije? 25
Ili voleš da te sablja seče?!“
Tad mu veli Sekula Sestriću:
„Nisam k...., da na ognju gorem,
Ni hrsuzin, da me puška bije,
Već sam junak da se odbranjujem. 30
Daj ti meni konja isterana,
I daj meni sablju zahrđanu,
I daj meni pušku odmetkinju,
Pa se popni na bedemu gradu,
Mene pošlji uz to polje ravno, 35
Zamnom pošlji četir čete vojske,
Ti pogledaj sa bedema grada,
Kako ćemo na sablji deliti!“
Kad je bio Sekula Seetriću,
Kad je bio nasred polja ravna, 40
Višnjemu se Bogu pomoljava:
„Mili Bože, konja mi zaigraj,
Sveta Petko očisti oružje,
Pucaj puško ko no i lubarda,
Seci sabljo, ko no i pomamna!“ 45
Što molio, Boga domolio,
Jednu vojsku konjem pogazio,
Drugu vojsku na vodu natero,
Treću vojsku sabljom isekao,
A četvrtu caru oterao, 50
Oterao caru na sramotu,
Još mu veli caru gospodinu:
Oj, boga ti Sekula Sestriću
Ajde more, ti se mlad poturči,
Daću tebi pola carevine, 55
I još toga pola Carigrada!“
Al mu veli Sekula Seetriću:
„Neću ti se more poturčiti,
Nit’ ću moju veru pogaziti,
Da mi dadeš i svu carevnnu, 60
I još tvoga pola Carigrada,
Mol’ se boga turska poturico,
Što si tamo gore na bedemu,
I tvoju bi zamrsio čalmu!!“
