[Sedi Rada u gradine]
Sedi Rada u gradine,
na krilo jo’ ogledalo,
u ruke jo’ sitan češalj,
belo lice ogleduje,
rusu kosu načešljuje. 5
Otud ide stari starče,
naklecuje, namiguje:
„’Oćeš, Rado, poć’ za mene?"
„’Oću, ’oću, stari starče.
Da obrijaš bradetinu, 10
da utepaš babetinu,
pa ću onda poć’ za tebe."
Ode starac pevajući,
pa obrija bradetinu
i utepa babetinu. 15
„’Oćeš, Rado, poć’ za mene?"
„Neću, neću, stari starče!"
Ode starac plakajući:
„Aoj, babo, vruć krivaju[1]!"