Sedi Jana na ta mala vrata

* * *


[Sedi Jana na ta mala vrata]

Sedi Jana na ta mala vrata,
biser niže i majku proklinje:
„Proklet' da se, moja stara majko,
što me dade na devet devera,
i deseta Musa Kesedžija. 5
Vazdan ore, svu noć 'ajdukuje
i donosi krvave dolame,
te me tera noćom da i' perem
bez borine i bez mesečine,
sam' po one tamne oblačine. 10
Kad ja počnem noćom da i' perem,
mašim ruke u svilene džepove,
pa izvadim ruku od junaka,
a na ruci perčin devojački
i na perčin burma devojačka." 15
Kad to vide Jana, lepa Jana,
sama sebi poče govoriti:
„Po prilike mojem bratu ruka,
po prilike seje Jele perčin,
po prilike seje Mare burma." 20
Taman Jana u te reči beše,
dotrčaše materine sluge,
pa govore Jane, lepe Jane:
„'Ajde Jano, 'ajde lepa Jano,
puno ti je majka naručila, 25
tvoja majka tri radosti gradi,
bratu Petru po devojku d' ide,
seja Jeli svatovi da dođu,
seja Mara isprošena sedi."
Tad govori Jana, lepa Jana: 30
„Pričekajte, materine sluge,
Da ja spremim do tri bela dara;
bratu Petru svilenu košulju,
na zetovi svileni peškiri,
da natočim jedan kondir vina 35
i umesim belu pogačicu.”
Tad govore materine sluge:
„'Ajde, Jano, 'ajde lepa Jano,
vrlo ti je majka naručila."
Tad se seti Jana, lepa Jana; 40
nit’ spremila do tri bela dara,
nit' mesila belu pogačicu,
nit’ ponela jedan kondir vina,
no je pošla kod majku da ide.
Kad je bilo kroz goru zelenu, 45
nešto čuka u goru zelenu,
tad govori Jana, lepa Jana:
„Oj boga vi, materine sluge,
šta to čuka u goru zelenu?”
Tad govore materine sluge: 50
„'Ajde Jano, 'ajde lepa Jano,
tu se gradi kula samotvorna.”
Kad su bili kroz polje zeleno,
tad govori Jana, lepa Jana:
„Pričekajte, materine sluge, 55
šta po polju na tamnjan miriše?”
Tad govore materine sluge:
„Tuna raste trava tamnjanika.”
Kad su skoro bliže selu došli,
progovara Jana, lepa Jana: 60
„Što to vika u selu golema?”
Tad govore materine sluge:
„’Ajde, Jano, ’ajde lepa Jano,
nije vika u selu golema,
no to ovce za jaganjce bleje." 65
Kad su došli pred majkine dvore,
brata Petra na nosila nose,
seja Anđa pod pokrovom leži,
seja Mara s dušom se razdvaja.


Pevač, mesto zapisa i napomena

Reference

Izvor

  • Dragoslav Antonijević, Aleksinačko pomoravlje, Srpski etnografski zbornik - Život i običaji narodni, knj. 35., Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd, 1971., str. 239-240.