Sedina

Sedina Pisac: Milan Kujundžić Aberdar

Usred bure nepomičan stoji,
Mirno, tiho sve udare broji,
Oko njega sama pustinjišta,
On je bogat, jer ne želi ništa.

Znate l’ mirno kad jezerce blista?
Tako duša klade mu se čista,
Srce tiho kô dete kad spava,
Grudi su mu obraz neba plava.

Što želeo, sve to priželeo,
Svega, svega sit je veeć ceo,
Odužio dug sav rodu svome,
Ostavio sebe za sobome.

Ništa nema i ne želi ništa,
Kô pustinjik svetog pustinjišta.
U svetu je, al’ živeći njemu,
Živi drugom svetu svetlijemu.

Izvor

• Petrović, B. 1971. Srpska književnost u sto knjiga, knjiga 57: Pesnici 1. Novi Sad: Matica srpska, Srpska književna zadruga. str. 60.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milan Kujundžić Aberdar, umro 1893, pre 131 godina.