[Sede Marko s majku da večera]
Sede Marko s majku da večera
Pa ugleda zvezdu večernicu,
Pa gu pita Kraljeviću Marko:
— Čuješ li me, zvezdo večernico,
Što te pitam pravo da mi kažeš, 5
Jer ti greješ celu Rumenliju
I ti znaješ svakoga junaka,
Da li ima pojunak od mene?
Tad govori zvezda večernica:
— Ima, ima, pobratime Marko, 10
Tamo dole u Dukata grada,
Tamo ima dete Dukatinče,
Sada ga je na sedam godine,
Sedamput je pojunak od tebe.
Kad začuo Kraljevići Marko, 15
Rasrdi se, neće da večera.
Pita njega ostarela majka:
— Sine, Marko, moje čedo drago,
Zašto, sine, s majku ne večeraš,
Da li nemaš blago za trošenje, 20
Ili nemaš konja za jašanje,
Ili nemaš ljubu za ljubljenje?
Tad govori Kraljevići Marko:
— Imam blago, živ ga ne trošio,
Imam konja, živ ga ne januja, 25
Imam ljubu, živu da gu nemam,
Mnoge su mi knjige dolazile,
Al’ ovakva sitna nikad nije,
Sitna mi je, jadovita mi je,
Ova knjiga od Dukata grada, 30
A od ruke dete Dukatinče,
Sada ga je na sedam godine,
Sedamput je pojunak od mene.
Tad govori Jevrosima majka:
— Ajde, sine, sa mnom da večeraš, 35
Majka će ti rano uraniti,
Spremiće ti šećerne kolače,
A ljuba će šarenoga konja,
Pa ti idi u Dukata grada,
Nemoj, sine, kavgu da zamećeš, 40
Tamo imaš tvoju milu sestru,
Mož’ je tebe to mili sestriću.
Bože mili čuda velikoga!
Leže Marko sanak boraviti,
Majka sprema šećerne kolače, 45
Ljuba sprema konja šarenoga.
Kad ustade Kraljevići Marko,
On natoči tuluminu vina,
Što je veća devedeset oke.
Jednu popi, drugu Šarcu dade, 50
A treću je na konja stavio,
Bacio je sedlu na telkiju,
A na drugu tešku topuzinu,
Da ne klima ni tam ni ovamo.
Dokle turi nogu u zengiju, 55
Stiže Šarac u Okana grada,
Dokle turi i desnu u drugu,
Šarac stiže u Dukata grada.
Daleko ga dete ugledalo
Pa on viknu na dvanajes’ sluge: 60
— Sluge moje, otvarajte vrata,
Mene ide ujče u pohode,
Moje ujče Kraljevići Marko,
Prihvatite konja od junaka,
Mila gosta na bijelu kulu, 65
On ne ide bojak da bojuje,
Već on ide gosti da gostuje!
Hitio sluge na dvor iskočiše,
Na avliju porte otvoriše,
I pristiže Kraljevići Marko, 70
Od junaka konja privatiše,
Mila gosta na kulu vodiše,
Gostovaše do tri bela dana.
Tad govori dete Dukatinče:
— A moj ujče, Kraljevići Marko, 75
Ajde, ujče, konji da jašemo.
Iziđoše u široko polje,
Tad primeti Kraljevići Marko:
U junaka srce lavovito,
A u konja srce vilovito. 80
Naljuti se Kraljevići Marko
Pa izvadi sablju okovanu,
I poseče dete Dukatinče:
— Jaoj ujče, Kraljevići Marko,
Tužno me je srce zabolelo! 85
Progovara Kraljevići Marko:
— Igraj konja i levo i desno,
Preboleće srce u junaka.
Igra konja dete Dukatinče,
Mrtvo pade na zemljicu crnu. 90
