Sedamdeset anegdota/14
←13 | Sedamdeset Anegdota (1911) Pisac: Andra Gavrilović Bogoboj Atanacković |
15→ |
Gavrilović, Andra (1911). Sedamdeset Anegdota iz života srpskih književnika. Beograd: Izdanje knjižare S. B. Cvijanovića |
BOGOBOJ ATANACKOVIĆ
uredi1.
urediKad je u Pešti učio gimnaziju, Bogoboju se dogodio ovaj slučaj. —
Jednoga dana pred namrštenoga dnrektora gimnazijskoga iziđe, pozvan, jedan đačić, skromno ali vedro i veselo crnomanjasto momče.
Direktor ga dočeka rečima:
— Da vidimo toga Don-Žuana, što ume da piše tako slatka ljubavna pisma!
I demonstrativno podiže neku hartiju, koja, vidi se, ne bejaše đaku mnogo nepoznata. Đače obli rumen, prilično se zbuni i skromno odgovori:
— Ja Vas ne razumem!
— Slušajte! — prihvati direktor.
— Gospodar N. doneo mi je juče ovo pismo, koje je našao kod svoje gospođice kćeri. Njegova ljubavna sadržina i suviše
je jasna, a rukopis izdaje Vas. Dakle?
Momče, još rumeno u licu, bejaše već došlo sebi, pa s pouzdanošću odgovori veselo: strana 48
— To jeste moj rukopis, ali to nije
moje ljubavno pismo gospođici već jedan odlomak, upravo citat pisma, iz jedne moje
pripovetke!
— Šta? Vi pišete pripovetke?
— Pišem, g. direktore!
— Donesite mi tu pripovetku sutra.
— Po zapovesti…
Đače ode kući, hodaše dugo po svojoj sobici, pa onda sede i poče pisati pripovetku — prvu u svome životu!
Sutra dan direktor uz živo interesovanje pregledaše rukopis svoga učenika, nađe da je ono pismo odista epizoda iz te pripovetke, pa iznenađen uspehom mladoga pripovedača pruži mu ruku:
— Izvrsno, izvrsno! Vi ste slobodni! Produžite!
Srećni đačić, pun radosti što se na tako lak i oriđinalan način spasao neprilike u koju je bio zapao sa nesmotrenosti gospođičine, a iznenađen i sam uspehom svoje gotovo improvizovane pripovetke — oduševljeno produži rad.
Ta je šala slučaja dala srpskoj pripoveci i književnosti — Bogoboja Atanackovića, jer on bejaše taj đačić…
strana 49
2.
urediJednom se Bogoboj vozio s društvom na kolima. Konji se poplaše i udare u najveći trk. Drugovi njegovi poiskaču iz kola i povrede se, a Bogoboj zgrabi vođice i posle nekog vremena zaustavi i umiri konje. Posle je govorio:
— I ja gledam da sačuvam svoju glavu,
ali šta bi bilo od vojske iz koje bi
na prvi pucanj pobegli njeni vođi?!