Svu noć odi, ništa ne ukrado
kad bi zora, devojku ukrado.
Ukrado gu majke iz postelju,
odvedo gu u goru zelenu.
Vrza konja za jelu zelenu, 5
a devojku za tuj desnu ruku.
Pa si lego malo da pospavam.
Kad se digo, treći dan u pladne
kad pogledam nigde nikog nema:
Nema mi konja, nema mi moma. 10
Trag po trag do Beograd grada.
Devojka se moja preprodala:
konja dala, junaka izbrala.
Reference
Izvor
Simonović, Dragoljub, Zaplanje - priroda, istorija, etnografija, društveno-ekonomski razvoj, porodica, narodne pesme, Niš, Gradina; Beograd, Narodna knjiga; Etnografski institut SANU, 1982., str. 727.
