Svinja reformator
Bila ponoć nema, gluva,
Vrtar spava, vrt ne čuva,
I sred vrta cvetna, čedna,
Uvuče se svinja jedna,
Svud po vrtu gleda, meri,
Pa započe da se ceri:
"Baš su ljudi uma mala,
Uzalud im samo hvala;
Ove travke šta im vrede,
Šta tu ima da se jede?
Gle, svud ruže, lale stoje,
I šeboji razne boje,
A baš nigde tikva neka,
Il' koričak od duleka...
Pa bar da je cvet do cvetka
Da je reda i poretka;
Već tu leja, tamo bokor,
Prava zbrka, jad i pokor.
Stan'te ljudi, tasta glavo,
Da vidite umlje pravo,
Da saznate šta ja vredim
Kad prionem vrt da sredim".
Bila ponoć nema, gluva,
Vrtar spava, vrt ne čuva,
I na poš'o svinja preže:
Kida lišće, čupa vreže,
Po lejama rovi, rije,
Lomi pritke i saksije,
Porazbaca cveće svuda,
I napravi trista čuda.
A kad sinu sunce vrelo
Jadno cveće pade svelo.
