Svirač
Ne, po vašem taktu gudalo ne vučem!
Melodije moje teku s vrha sama,
Gdeno zora suncu svojim zlatnim ključem
Otvara portale, i makovi cvet
S nedara mu baca na pragove hrama,
U kraljevskom plaštu gde ga otac svet
Ispraća i sprema na nov sjaj i let.
Moj zvuk rađa samo drhtaj mojih struna -
Sam izbija kao vrelo reka plavi'.
S vihorima živi uvrh gorskih kruna,
I s lučama kruži naš ubogi kut...
On je žižak onih koje memla davi
I rodne im bašte mraz ubija ljut,
Po očima traže duga svetli put...
U skrovištu, gde ga zlatne vatre krepe,
On ne čeka nikad na tapšanje vaše...
Njemu vence viju oreade lepe,
I uz harfe slažu hvala čedni poj...
I kô kaplje sunca ljiljanove čaše,
On u sebi hrani svetih iskra roj,
I dar od njih prima i oreol svoj...
On žeđ vinom gasi iz svoga krčaga,
Sluhom svojim sluša reči s reka tajne...
On je moje delo, moja krv i snaga,
Moja sreća, radost, i bolova glas...
S njim ću i umreti jedne noći sjajne,
Kad uspeva reka, grm, polje i klas,
Grleći, o drage moje strune, vas...