Svet (komad u četiri čina)/5
V
STANA, pređašnji.
STANA (s leva): Dobar dan, gospodin-Simo. Rekoše mi deca, da ste došli.
SIMA: Dobar dan! Došao, pa zadocnio samo tri minuta, a vaš mi muž već prebacuje.
STANA: Izvolte, sedite.
SIMA (seo i izdvaja karte): Dakle, to nije kao u džandaru; ovde je kec najstariji....
STANA: Ali zar ćeš istina, Tomo, sad pod starost da učiš karte? Ja mislim to vi onomad samo od šale govorite.
TOMA: A što od šale?.... Da naučim.
STANA: Što će ti to, za Boga? Nećeš valjada početi sad da se kartaš?
SIMA: Ama ne, gospođo, vi me niste razumeli. Nećemo mi učiti karte zato, da mi igramo, ne; nego da gledamo, kad drugi igraju. Toma, znate, i ne ume da živi, kao što je red da jedan penzionar živi. Zavukao se ovde u kuću, pa plevi baštu, hrani piliće, čita novine i tako.
STANA: Nego kako vi mislite?
SIMA: Ja sam, vidite, sastavio naročiti plan, kako ćemo živeti od sad, i pretresli smo taj plan, pa smo ga i usvojili. Je li tako, Tomo?
TOMA: Ta ono.... nisam baš na sve pristao.
SIMA: Čekaj, brate, evo je i gospođa ovde, pa neka kaže i ona svoju reč.
STANA: Da čujem baš taj vaš plan.
SIMA: Molim. Dakle, u šest časova u jutru krenućemo se od kuće i ići ćemo na pijacu. Ne moramo ništa pazariti, nego onako ići ćemo, da vidimo šta ima, a šta nema, da
prokrstarimo onuda malko, i onda, oko sedam časova, svratićemo u kafanu na kafu. Tu ćemo se videti s ljudima, progovoriti, čuti ako se prošle noći obrazovalo novo ministarstvo ili ako je prošle noći država zaključila nov zajam, ili ma šta drugo novo, pa ćemo za tim čitati jutarnje novine sve do devet časova. U devet časova ići ćemo u ministarstvo finansija, na kasu gde se penzija prima, i sedećemo u čekaonici sve do jedanaest časova. Ne moramo mi imati ništa da primamo, — ići ćemo tek koliko običaja radi: neka nas vidi blagajnik, a, posle, i zato, što se tu, u toj čekaonici, zbiraju svaki dan i svi ostali penzionari, pa tu čovek može da čuje sve novosti, sve i političke i nepolitičke novosti.
STANA: Pa moj se Toma ne bavi politikom.
TOMA: To jest, ja volim da čujem samo krupnije stvari....
SIMA: Ali ne bavim se ni ja politikom, nego samo tako, volim da čujem, mnogo volim da čujem šta ima novo.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|