Svet (komad u četiri čina)/17
Pređašnji, bez Kaje.
NADA (nežno). Vas je žao, oče, za vašom foteljom?
TOMA. Nije... Što bi me bilo žao?
JELKICA. Pa jeste. Šta bi imalo da vas bude žao, kad će ovamo doći lepše stvari?
NOSAČI (unose mali fini stočić i dva tabureta).
NADA. Ovamo, ovamo... Tako... Ovu stolicu ovako, a ovu ovako.... Eto, sad je lepo. (Nosačima). Sad možete ići, nema šta više.
NOSAČI (odlaze).
TOMA. Tako... (razgleda). Eto vam sad nove sobe.
NADA. Je l' te, oče, da je lepo?
TOMA. Može biti i da je lepo. Ja ne znam. Meni je i ono bilo dobro. (Sedne na kanabe, pa skoči). Pa ko može ovako nisko sedeti? Izgleda mi, Bože me prosti, kao da sam čučnuo, a ne da sam seo. (Stane pred taburetom). A šta je ovo?
JELKICA. Pa opet stolica za sedenje.
TOMA (krsti se). Pa ko će tu sesti? Izgledaće kao roda na odžaku. (Sedne). Eto, vise mi noge, a ne može ni da se nasloni čovek!
NADA. Vi, oče, kao da se ljutite, što ste nas poslušali i uzeli ovaj nov nameštaj?
TOMA.. Ne ljutim se. (Diže se). Šta imam da se ljutim? Samo kažem, da je bio bolji onaj stari nameštaj.
NADA. Pa znam, ali kad svet kaže da ono nije dobro?
TOMA. Zbog sveta sam i pristao. A ako je po meni, meni je ono bilo bolje.