◄   XIV XV XVI   ►

XV

KAJA, pređašnji.

KAJA (nosi sobom jedan zavežljaj n mačku. Čim uđe sobu, brizne u plač).
UČITELj (osećajući da ga niko ne gleda, objašnjava nešto sam sebi na violini).
SVI (čim ugledaju Kaju, briznu u glasan plač ne izuzimajući ni samog Tomu, koji bi hteo to da sakrije).
KAJA (ne govoreći ni reči, prilazi najpre Tomi, ljubi ga u ruku, za tim ide redom ženskinju i grli ih, najzad zagrli i učitelja muzike. Plačući odlazi i staje vrata):
Bog neka vas blagoslovi i neka ste srećni. (Ode).
JELKICA (odjuri u sobu plačući).
UČITELj (odjuri za njom): Molim!
NADA (ode na zadnja vrata i gleda za Kajom plačući). (Posle izvesne pauze trgne se i utrči): Majko, ide gospođa Tomićka.
STANA (pribere se): Gospođa Tomićka?
NADA: Jeste, ide ovamo.
STANA: Hajde ti odmah u sobu, pa nemoj izlaziti ovamo, nemoj nas prekidati u razgovoru.
TOMA (i sâm se pribrao): Da, samo ako te zovemo, ti dođi.
NADA: Dobro (ode).



Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.