Sveti Savo i carev vezir
0001 Selila su do tri kaluđera
0002 Pod oraom više namastira,
0003 Nad njima se oblak nadvezao,
0004 I oblaka sitna knjiga pade.
0005 Nitko ne mož’ knjigu da prouči,
0006 Prouči je samouče đače,
0007 Koje knjigu samo naučilo
0008 I čitati i perom pisati.
0009 Knjigu čita, grozne suze roni,
0010 Suze roni, ništa ne besedi.
0011 Pitaju ga oci kaluđeri:
0012 „Boga tebi, samouče đače,
0013 Knjigu čitaš, ništa ne besediš,
0014 Knjigu čitaš, grozne suze roniš ─
0015 Otkud knjiga, od koje li strane,
0016 Šta nam kaže knjiga iz oblaka?“
0017 Besedilo samouče đače:
0018 „Knjiga j’ ova od svetoga Save,
0019 U knjizi nam veli svetitelju
0020 Da vi svetu zatvorite crkvu,
0021 Evo na nas silna turska vojska,
0022 U vojski je carevi vezire,
0023 Oće Turčin t’jelo svetitelja!“
0024 Njemu vele oci kaluđeri:
0025 „Muči, đače, ne probesedilo!
0026 Što će ovde silna turska vojska,
0027 Na što l’ Turkom t’jelo svetitelja?“
0028 Istom oni u riječi bili,
0029 Al’ se diže magla iz oblaka,
0030 Zazvektaše Turci na kapiji:
0031 „Izađi nam, stari igumane,
0032 I iznesi t’jelo svetitelja,
0033 Svetitelja Nemanića Save!“
0034 Turkom šalju oci kaluđeri
0035 Pred kapiju samouče đače,
0036 A oci se zatvore u crkvu,
0037 Pa oblače velike odežde ─
0038 Ne oblače k’o što se oblači,
0039 Već izvrću odežde naopako,
0040 Zapojaše veliko bdenije,
0041 Suze rone, a svecu se mole.
0042 Kad je đače na spod istrčalo,
0043 Pitali ga Turci janičari:
0044 „Kamo, đače, stari igumane
0045 I kamo ti oci kaluđeri?“
0046 Turkom đače tijo progovara:
0047 „Boga mole u svetici crkvi,
0048 Boga mole i svetoga Savu
0049 Da im pusti dožda iz oblaka
0050 I orosi careve drumove,
0051 Da se vojska careva ne praši
0052 I u vojsci carevi vezire“.
0053 Istom oni u riječi bili,
0054 Dunu oluj ispod sunca jarka,
0055 Više nji se sunce pomračilo,
0056 A pod njima zemlja zatresla se ─
0057 Ljuto bije tuča iz oblaka
0058 Po poljani svu carevu vojsku.
0059 Kad se Ture u nevolji nađe,
0060 Sam se vezir namastiru vuče,
0061 Pa besedi samouku đaku:
0062 „Boga tebi, samouče đače,
0063 Kazuj, d’jete, starom igumanu
0064 Neka mole svetitelja Savu
0065 Da rastera te tučne oblake,
0066 Sva će meni izginuti vojska,
0067 A evo vam tvrdu vjeru dajem
0068 Da se nigda podignuti neću
0069 Da ja robim svate namastire
0070 I otimam sveti svetitelja,
0071 K’o ni sveca Nemanića Savu!“
0072 Šeće đače svetom namastiru,
0073 Pa udara klepalom na vrati:
0074 „Otvorite, oci kaluđeri,
0075 Otvor’te mi svete crkve vrata,
0076 Ne bojte se nikakovi jada!“
0077 Otvoriše oci kaluđeri;
0078 Besedilo samouče đače
0079 Kako moli carevi vezire.
0080 Preokreću velike odežde,
0081 Pa se mole svetitelju Savi
0082 Da razvedri i vjetri prestanu.
0083 Kad zasinu iz oblaka sunce,
0084 Tad se šeće carevi vezire,
0085 A za njime sva vojska careva:
0086 Ruke miju i bijelo lice,
0087 Pa skidaju sa glava si čalme
0088 I cjeluju svetitelja Savu,
0089 Posipaju groši i dukati,
0090 Pa se mole i kaju se greha:
0091 „Prosti nama, svetitelju Savo,
0092 Danas smo ti jako sagrešili!“
0093 Jošt je vezir carev govorio
0094 Pred svom vojskom i pred kaluđeri:
0095 „Vako bilo svakome junaku
0096 Koji har’o svete namastire!“
