Svete moje nedelje
Svete moje nedelje
Časovi mojih nadahnuća,
oh, svete moje Nedelje,
zašto mi se češće ne prikradete?
Ja sam na vaš oltar prineo
sve svoje vere, i molitve, i adete,
i vi ste me za svoga sina primile,
oh, svete moje Nedelje.
Oh, svete moje Nedelje,
časovi mojih nadahnuća,
vidite moje pune stolove
praznih, belih papira,
i staklenih putira
sa plavim i crnim mastilom,
i novih, čeličnih pera,
da prime vaše dare;
želje i misli i bolove,
i nove psovke, i grehe stare,
i sve nade svih Zora,
i sav očaj svih Predvečerja...
Oh, kada bi mi svakodnevno došle,
moje bi oči stalno sjale,
i pred vašim sjajem u mojim očima
sve bi zavese pale,
i sva bi se podigla vela...
I možda ne bi tužna bila opela,
kad mi bi svakodnevno došle,
časovi mojih nadahnuća,
oh, svete moje Nedelje!
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dušan Vasiljev, umro 1924, pre 100 godina.
|