C > SVEZNANjE >


SLOVO Č

Č, č 1) 28. slovo ćirilice, 4. slovo latinice (Č, č); u crk. sl. azbuci červ. 2) bezvučni suglasnik, afrikata, sastavljena iz tš; postao od k ili c: junak, junače: otac: oče; vukao: vučen; jak: jači.

ČABAR, sresko mesto (350 st.) blizu it. granice, i. od Snežnika (Sav. Ban.); osnovao ga Petar Zrinjski sredinom 17. v., podigao železnu ind. koja prestala 1785. zbog oskudice u rudi; ostaci dvorca Zrinjskih: mlin. strugara, u blizini rudnik žive.

ČABEJ Ekrem d-r (* 1908.), arb. istoričar knjiž. i folklora: gl. studija: Život i običaji Arbanasa.

ČABRINOVIĆ Nedeljko (1895.-1910.), tipograf; krajem 1913. došao iz Bosne u Beograd i stupio u vezu s omladincima iz B. i X.; s njima sklopio zaveru i učestvovao u atentatu na Franca Ferdinanda (28.6.1914.) u Sarajevu; zbog maloletnosti nije osuđen na smrt; umro u tamnici.

ČABSKI BISER, julski muskat, rana stona sorta loze, sazreva sredinom jula, ima krupno zrno muskatnog mirisa; gaji se u Banatu i Mađ., od skora i po ostalim našim vinogradskim krajevima, povoljna sorta za trg. zbog ranog sazrevanja; čokot srednjeg ili slabijeg porasta, loza sr. debela, članci sr. dugi, list mali, ceo ili trodelan, grozd vel. rastresit, s krupnim okruglim zelenožutim bobicama; odgovara mu bolje duga rezidba.

ČABULjA, pl. (1780 m) u Herc., j. od pl. Čvrsnice, odn, sz. od. Mostara (Prim. Ban.).

ČAVKA, pl. (1538 m) u vel. okuci Bregalnice, i. od Kočanskog Polja (Vard. Ban.).

ČAGALj (Canis aureus), zver iz porodice pasa, sličan vuku, ali manji; živi u j. Az. i s. Afr.; kod nas, u okolini Dojrana i na pol. Pelješcu.

ČAGATAJSKI JEZIK, i.-tur. knjiž. jezik Sr. Az., za razliku od z.-tur. (tj. osmansko-tur.) u M. Az. i na B. P.; ime nosi po Čagataju, sinu Džingis-kana kojem pripale zemlje, nazvane njegovim imenom kao i jezik. Čagatajska knjiž., procvala za timurlanskih vladara, vrhunac postigla sa Nevaijem; iz 17. v. glasoviti Baburovi memoari; u hanatima Hokondu i Hivi č. k. u 19. v. i početku 20. v. dala važna dela.

ČAD, slatkovodno jez. u z. Sudanu, u Afr.; u sušno doba god. površina mu oko 11000, u kišno oko 50 000 km2; veoma plitko jez. (7 m); obale močvarne,; gl. pritoka Šari; vidne otoke nema; u obl. na JI od jez. oko r. Šarija, frc. kolonija Č. (1 248 000 km2, 0,97 mil. st.); gl. mesto For-Lami.

ČADAJEV Petar (1794.-1856.), rus. filozof; pristalica uvođenja zap. kulture u Rus; pobornik sjedinjenja prav. i kat. crkve, zbog čega proglašen za umobolnog i stavljen pod nadzor; gl. delo: Filozofska pisma.

ČAĐ, ugljenik u obliku lakog praha, dobiven sagorevanjem org. materija u prisustvu nedovoljne količine vazduha, ili sagorevanjem org. materija bogatih ugljenikom; izrađuje se fabr. od katrana, ulja, nafte, smole, zemnog gasa i acetilena, a upotrebljava se kao dobra crna boja i kao dodatak u fabrikaciji gume.

ČAĐAVAC, mrk kvarc, upotrebljava se za nakit kao poludragi kamen.

ČAĐAVE KRASTE, krastavost ploda, pegavost p., voćna bolest, javlja se u vidu pega nejasnih granica na plodovima jabuka i krušaka, s manjim ili većim pukotinama; kod rane zaraze plod jače izobličen; ovakvi plodovi ako ne propadnu, gube u vrednosti, zimi se teško čuvaju; prouzrokovač: na krušcp Venturia pirina (Fusicladium pirinum), na jabuci: V, inequalis (F. dendriticum) parazit, napada i suši list, a na mladarima proizvodi č. k.; sprečava se prskanjem po završenom cvetanju i 2 nedelje docnije; ova zaštita praktično dovoljna za naše prilike; prskanje se vrši bordovskom čorbom, prvi put rastvorenom u 1%, a u dr. 2%, ili kaliforniskom čorbom (1 : 50 i 1 : 40); pri prskanju naročito dobro nakvasiti plodove.

ČAĐAVINA → suha magla.

ČAĐAVICA, bolest bilja i voćki, javlja se kao pratilac biljnih vašiju, naročito na voću: šljivama, maslinama, limunu i narandžama; bolest se javlja po lišću, plodovima i granama, u vidu navlaka načinjenih od naročitih gljivica, koje se hrane sladunjavom tečnošću (medljikom, medenom rosom) koju luče neke biljne vaši.

ČAZMA 1) l. pritoka Lonje, izvire na j. padini Bila Gore, jz. od Virovitice. 2) varošica i sresko mesto (1000 st.) na → 1) (Sav. Ban.); lokalno privr. središte. Čazmanski zborni kaptol, sastavljei od 12 kanonika, osn. ga zagreb. biskup 1220.; prestao krajem 16. v. usled tur. najezde (→ kaptoli).

ČAJ (Camelia ili Thea sinensis, fam. Thaecae), poreklom iz Asama i Burme, drvo do 15 m visoko, u kulturi šib ½ do 1 m; lišće zimzeleno, kožasto, u mladosti nežno i gusto dlakavo, prerađeno i osušeno daje poznati čaj; odgajivanje č. proširilo se iz Kine u Jap., na Formozu, Javu, Cejlon, Indiju, j. Afr., j. Braz., Kavkaz i j. Evr., a preduzeto gajenje i na mnogim ostrvima suptropske i tropske obl., kao i suptropskim predelima S. Amer.; srodna č. Camelia japonica, gaji se kao ukrasio nisko šiblje; iz Kine, Jap. i Formoze, gde raste kao drvo; list č. sadrži kofein, teofilin i mnogo tanina; ima slično dejstvo kao i crna kava (→ kofein), uz to tera i na mokrenje; u med. se daje u nekim slučajevima bubrežnih oboljenja, kod nagle slabosti srca i krvotoka i kod nekih trovanja gde treba dati tanina.

ČAJETINA, varošica (2500 st.) i sresko mesto u z. Srbiji, jz. od Užica, na si. podnožju Zlatibora (Drin. Ban.).

ČAJKANOVIĆ Veselin d-r (* 1881.), prof. univ. u Beogradu, filolog, dao više rasprava iz svoje struke, iz uporednog folklora i rel., iz srp. mitologije; gl. radovi: O antičkim poslovicama, O Dositejevim grč. i rim. izvorima, Studije iz religije i folklora; изврсни преводи Плаута и др. клас. писаца.

ČAJKOVSKI 1) Mihal (1804.-1886.), polj. romanopisac, bavio se i politikom; neko vreme živeo u Tur. i organizovao polj. legije (poznat pod imenom Sadik-paša); pisao romane iz života Ukrajine; gl.: Vernihora, Krdžalija, Stefan Čarnjecki, Ukrajinski hetman i dr.; bio veoma omiljen kod nas i prevođen. 2) Pjotr I. (1840.-1893.), rus. kompozitor, prof. konzervatorijuma u Moskvi, dirigent; liričar po prirodi, neobično senzibilan, svoja duševna stanja izražavao muzički; u doba nac. pravca Grupe petorice lebdeo između st. i n. oblika; Onjegin izraz njegove lirske dispozicije i s rus. nac. muz. oznakama; opera Pikova dama ima više dramatike; komponovao: 6 simfonija (čuvena Patetična), 6 uvertira (»1812.«), fantaziju Frančeska da Rimini, vel. broj violinskih, orkestarskih i klav. kompozicija, liturgiju za mešoviti hor, 4 baleta, 10 opera, horove, solo pesme i dr.; napisao Nauku o harmoniji.

ČAJNIČE, varoš i sresko mesto u ji. Bosni (1568 st.); ind. drveta i prav. zavetno mesto (crk. sv. Bogorodice).

ČAKAVAC, lice koje govori čakavskim dijalektom. Čakavski dijalekt sh. jezika, govori se na krajnjem Z, u zap. Lici, i. od Karlovca (od Kupe preko Korane do Mrežnice, pa na brdo Plješivicu na Velebitu), u Hrv. Primorju, na Kvarnerskom i dalm. ostrvlju, oko Zadra, Šibenika i Splita i na zap. polovini pol. Pelješca; sačuvao veoma stare osobine našeg jez.; gl. crte: zamenica što izgovara se kao ča; ст. акцентуација: дј > ј: меја (међа), ројен (рођен); тј > ћ али не у африкату већ меко т; м на крају као н: женон, ван (вам); šć mesto št; огњишће, кршћење; v, va mesto u: vnuk, vazmem (uzmem); l na kraju sloga nepromenjeno: vol, pisal; čr mesto cr: črv, črjen (crven); j mesto lj: voja, jubav; nema najnovijeg jotovanja: najdem, pojti, netjak, rodjak, divjak, cvitje; h se čuva; prema izgovoru st. ѣ deli se na 3 narečja: 1) ekavsko, u Istri, Hrv. Primorju i na Kvarnerskom ostrvlju, s najarhaičnijim osobinama npr. akcentuacija (stari akut: králj, mlátim), vokalnim l: vlk, dlg; 2) ikavsko, u Hrv. i Dalm., s dosta uticaja štokavskog; 3) jekavsko, na o. Lastovu, s najviše štokav. uticaja: mesto samogl. l ima o: vok (vuk), dog (dug); najstariji pisani č. spomenik → Baščanska ploča (1100.); krajem 15. i u 16. v. dalm. knjiž. pisana na č. d. (Marulić, Hektorović, Lucić), i dubrov. ima u 15. i 16. v. dosta č, primesa; hrv. prot. knjiž. 16. v. takođe pisana na č. d.

ČAKARAST, konj u kojeg dužica otvorene boje.

ČAKLjA (mađ.), drvena motka sa dvostrukom kukom kojom se čamci privlače i drže uz obalu ili brod.

ČAKO, šlem u nem. i a.-u. vojsci, nošen u svečanim prilikama.

ČAKOVEC, grad i sresko mesto (5000 st.) u Međumurju (Sav. Ban.); izvozi žito i voće; fabr. čarapa, vrpca i trakova, konjaka i likera, čokolade, pletene žice i gvozdenog pokućstva, platna i dr.; uč. šk.; ostaci st. grada i palate Nikole Zrinjskog.

ČAKOVO, varošica (5000 st.) u rum. delu Banata, jz. od Temišvara; rodno mesto Dositeja Obradovića.

ČAKOR, prevoj (1849 m) između Metohije i Polimlja, preko kojeg vodi automobilski put Peć-Andrijevica.

ČAKŠIRE (tur.), deo gornje m. odeće, u seoskoj nošnji obično s uskim nogavicama i kratkim turom, od bela, smeđa ili crna sukna, ukrašene gajtanom; nose se gotovo u svim jsl. zemljama, a nose ih i Arb., Cincari i Turci; č. u staroj balk. varoškoj nošnji od crne, zelene ili plave čohe, bogato ukrašene svilenim gajtanom, sa širokim turom.

ČALDIRAN, mesto i. od Urumijskog Jez., nedaleko od Terbiza, gde sultan Selim I odneo vel. pobedu (1514.) nad pers. šahom Ismailom I.

ČALMA (tur.), omotač od tkanine oko kape, sastavni deo nošnje kod mnogih musl. naroda, pa i kod naših musl.

ČAMAC, opšte ime za mali brodić; razlikuju se č. na vesla, na jedro, motorni i parni č.; spec. brzi, naorulsann torpedima, zovu se → borbeni č.; ribarski dug 8-9 m za 3-4 čoveka, služi za lov s vel. alovom i laptašem, a pokašto i manjim ribarskim alatom.

ČAMOVINA, skupno ime za drvo četinara.

ČAMPARA, metalni deo konjskog pribora (lančić) koji se stavlja na 2 kraja đema ispod donje vilice; pričvršćuje đem u ustima.

ČANG-ČUN, varoš (80 000 et.) u Mandžuriji.

ČANGČOU 1) grad (500 000 st.) u Kini (prov. Fukjen). 2) grad (200 000 st.) u Kini (prov. Kjang-si).

ČANGŠA, varoš (500 000 st.) i rečno pristanište u Kini, na r. Sjangkjangu, pritoci Jancekjanga; ind. drveta.

ČANDALI, najniža klasa stan. u Indiji; potomci starosedelaca koji se s oružjem oduprli indoevr. zavojevačima.

ČANDIK Janez (oko 1581.-1624.), slov. pisac popularno rel. dela u duhu kat. reakcije: Evangelija in listovi (lekcionar), Katehizam Petra Kapizija.

ČANDRAGUPTA, indiski kralj (315.-291. pre Hr.); dočepao se krune posle Porove smrti i zavladao skoro celom Indijom; preneo prestonicu u Palimbortu.

ČANING Vilijam (1780.-1842.), amer. teolog i apostol unitarizma; odlučan protivnik trg. crnim robljem.

ČANSLOR Ričard (Chancellor), engl. moreplovac iz 16. v.; pošao da pronađe put za Indiju zaobilaženjem oko sev. dela Evr. i Az., dopro do ušća Dvine u Rus., posetio Moskvu (1553.) i sklopio s Ivanom Groznim 1. trg. ugovor između Engl. i Rus.

ČANTAVIR, mesto (11 300 st.) u Bačkoj, j. od Subotice (Dunav. Ban.); mlinska ind.

ČAPEK 1) Jozef (* 1887.), češki kubistički slikar i pisac; propagator modernog slikarstva; u slikanju spaja profinjenu senzibilnost sa fantastičnošću. 2) Karel (* 1890.), češki književnik svet. glasa; romani: Hordubal, Meteor, Običan život; приповетке: Priče iz jednog džepa, Mučne priče: putopisi: Engleska pisma, Španska pisma; драме: R. U. R., Stvar Makropulos; есеји: Marsija i dr.

ČAPLIN Čarli (* 1889.), najveći amer. filmski glumac, poreklom Engl., kreator specifičnog karakterno-komičnog tipa, sa snažnom soc. notom, umetnik duboke čovečanske humanosti i retke duhovitosti; svoje filmove režirao sam, stvorivši od njih remek-dela filmske um.

ČAPLOVIĆ Jovan (1780.-1847.), istoričar, pisao na lat., nem. i mađ. jez.; izdao 1 knj. protiv mađarizacije; gl. delo: Slavonija i deo Hrvatske.

ČAPLjAN, čapljica → živa trava.

ČAPLjE (Ardeide), porodica mahom vel. ptica močvarica, dugih nogu i jakog kljuna; od ždralova se razlikuju zadnjim prstom položenim u istoj visini kao i 3 ostala.

ČAPLjIN (Asphodelus albus, fam. Liliaceae), dugovečna zeljasta biljka, duguljastih krtola, poreklom iz sred. oblasti, raste na brdskim i plan. suvatima: ima ga u j. i jz. predelima Jugosl.

ČAPLjINA, varošica (2300 st.), živo trg. mesto blizu ušća Trebižata u Neretvu (Prim. Ban.); napreduje na račun susednog Počitelja; u blizini preist. i rim. starine (značajno Mogorjelo, dobro očuvan rim. tabor).

ČAPMAN Džordž (Chapman, oko 1559.-1634.), engl. dramatičar i prevodilac Omira.

ČARAJICE, u zap. Bosni, osobito kod musl., uoči prav. Božića skupe se mladići, podele uloge, pa se gl. među njima, did i cura, maskiraju i idu od kuće do kuće po selu i skupljaju darove.

ČARAPE (tur.), u nar. nošnji veoma raznovrsne; obično pletene od vune, ređe od pamuka; u mnogim krajevima delovi koji se vide ukrašavaju se šarama.

ČARAPIĆ Vaso, vojvoda iz 1. ustanka, rodom iz Belog Potoka pod Avalom; u borbama učestvovao od Kočine Krajine; njegova sinovca Marka ubili Turci prilikom seče knezova 1804., što je 1802. njegova porodica imala učešća u pokretu protiv dahija; V. poginuo osvajajući Beograd u noći između 29./30.11. 1806.; sahranjen u man. Rakovici.

ČARDAK (tur.), u B. i X. i J. Srbiji dvospratne kuće, negde samo sobe pod krovom; varoškog porekla; po selima prvi ih gradili begovi; u J. Srbiji podignuti obično u sredini između čifčinskih kuća; u s. Srbiji č. sporedna zgrada za kukuruz (koš, salaš) ili trem (doksat, divanana).

ČARDAK, pl. (1608 m) od Glamočkog Polja (Vrb. Ban.).

ČARDAŠ (mađ.), mađarska igra bržeg tempa u taktu 2/4 ili 4/4.

ČARKA, povremeno puškaranje u ratu obično kad prestane borba, više radi demonstracije.

ČARKA Emil (1837.-1884.), novinar i putopisac, urednik listova: Slovenka, Putnik, List za narod; посебно издао: Slovenska azbuka kirilica i latinica jedna prema drugoj, almanah Sloga, putopisi: Sto dana po Jugosl., Na Neretvi.

ČARLSTON 1) varoš (70 000 st.) i pristanište u državi J. Karolina (SAD), na obali Atlanskog Ok.; izvozi pamuk i drvo. 2) (engl.), amer. salonska igra, u taktu 2/4 ili 4/4.

ČARNOJEVIĆ Arsenije → Arsenije.

ČARNjECKI Stevan (1599.-166?.), slavni polj. vojskovođ; potukao Ruse u Litvi, Kozake u Ukrajini i vojsku Gustava-Adolfa.

ČAROBNA LAMPA, optička sprava, vrsta primitivnog projekcionog aparata kojim u st. vremena ljudi po sajmovima i dr. skupovima zabavljali n zastrašivali lakoveran svet.

ČARTIZAM, pokret engl. radnika 1837.-1848.; osn. na zak. predlogu Charter (slobodno pismo), koji sadržao: a) opšte pravo glasa, b) jednaku podelu izbornih okruga, v) ukidanje cenzura, g) jednogod. zakonodavnu periodu, d) tajno glasanje i đ) dnevnice za nar. posl.; na čelu pokreta bili demokrat i agrarni reformator, daroviti organizator i govornik Fargus O'Konor i industrijalac → Oven, ovaj pokret demokratskih i socijalist. ciljeva propao zbog unutrašnjih trvenja i nejednakosti taktike (borba pristalica fizičke i moralne sile); pod uticajem ideja ovoga pokreta stojali: Marks i Engels i niz dr. znamenitih ljudi: Džon Stjuart Mil, Dizraeli, Karlajl, Kinslej, Moris, Raskin i dr.

ČARTORISKI, polj. plemićka porodica, koja težila da preporodi Polj. i spreči njenu deobu oslanjanjem na Rus; najznatniji: 1) Adam-Georg (1770.-1861.), polj. državnik i političar; u mladosti drug i prijatelj Košćuška s kojim digao ustanak; posle podele Polj. prešao u Rus. i približio se Aleksandru I, koji ga, po stupanju na presto, postavio za rus. min. spoljnih poslova (1807.-1807.); za vreme polj. ustanka (1830.) prišao ustanicima, a posle njegovog ugušivanja otišao u Frc.; pod njegovim uticajem Ilija Garašanin sastavio svoje čuveno Načertanije. 2) Adam-Kazimir (1734.-1823.), otac prethodnog; posle smrti Avgusta III istakao se kao protivkandidat Ponjatovskog za polj. kraljevsku krunu, a posle neuspeha emigrirao u Austr., gde dobio čin feldmaršala.

ČARUGDžIJA (tur.), opančar koji izrađuje → opanke.

ČARŠIJA (tur.) 1) poslovni deo grada (→ siti). 2) trg. buržoaski stalež.

ČASLAV Klonimirović, srp. vladar (931.-960.); majka mu bila Bugarka, koju car Simeon udao za Klonimira Strojimirovića s namerom da preko nje vrši uticaj u Srbiji; Č. bio njegov kandidat za srp. presto, želeći preko njega da suzbije viz. stranku; posle Simeunove smrti Č. iskoristi vel. nerede u Bug., pobegne iz nje i digne ustanak u Srbiji 931.; pomagan od Viz. postigao uspeh, prikupio sredinom 10. v. najveći deo srp. zemalja pod svoju vlast; pred kraj života došao u sukob s Mađ., u borbi s njima poginuo oko 960. god.; njegova drž. raspala se odmah po njegovoj smrti.

ČASLOVAC, časoslov, bogoslužbena knj. prav. crk., u kojoj sakupljene molitve za svako doba dana prema časovima početka stradanja Hristovog, tj, 1., 3., 6. i 9. čas, kao i za jutrenje, večernje, povečerje i polunoćnicu.

ČASNA PRAVA, pravo na drž. i javnu službu, akad. stepen, odličja i dr. javne počasti, p. glasa i izbora; sva politička p. Gubitak č. p., sporedna kazna, predviđena našim Kriv. zak.; kod osude na smrt ili robiju preko 5 god., časna prava se gube doživotno; od 1-5 god. robije č. p. se gube do 5 god., a kod osude na zatočenje č. p. se gube za vreme trajanja kazne.

ČASNI POST → Uskršnji post.

ČASNI SUD, sud časti, naročit s. koji ima da presudi pitanja uvrede.

ČASOVI, vremena molitve u prav. crk., po uzoru na rim. vigilije (straže); 1. č. u 6 ujutru, 3. u 9, 6. u 12 i 9. u 15; simvolično pretstavljaju događaje stradanja i smrti Hristove; kratko traju, nema pesama već se samo čitaju 3 psalma i molitve; kod rkat. zovu se hore (lat.: čas).

ČASOVNIK, sprave za merenje i pokazivanje vremena; u st. doba peščani, sunčani i s vodom: docnije s tegom (rad regulisan klatnom), u novije vreme pogon mehanizma vrši opruga (džepni č.). koči se pomoću cilindra (cilindrični č.) ili ankera (ankerni č.).

ČASOPISI, periodični listovi, izlaze nedeljno ili mesečno, u obliku knj., od 1 ili više štampanih tabaka; ima ih knjiž., stručnih, staleških, zabavnih i ilustrovanih.

ČAST, uvažavanje vrline, hrabrosti, darovitosti.

ČATALDžA, varoš (3 140 st.) u evr. Tur., na žel. pruzi Jedrenes-Carigrad; u balk. ratu 1912. do Č. prodrle bug. trupe i tu vođene vel. borbe (1912.-1913.).

ČATERTON Tomas (Chatterton, 1752.-1770.), engl. pesnik, između ostalog, napisao pesme za koje tvrdio da su dela kaluđera Roulija, iz 15. v., izvršio samoubistvo trovanjem zbog nemaštine; njegov život dramski obradio frc. pesnik de Vinji.


ČATMA, zid od pruća.

ČATRNjA (it.) → cisterna.

ČAURA (capsula) 1) suhi plod, sadrži seme, ima 2 ili više srasla karpela; po načinu otvaranja razlikuje se na č. s kapcima (npr. jorgovan, perunika, divlji kesten i dr.), na č. poklopcem (npr. vidovčica, bunika, prkos i dr.), na č. s porama ili rupama (mak, zvonce) i na č. koje se otvaraju nepravilno (loboda, vilina kosica) (→ sl.). 2) deo metka od mesinga za smeštaj i čuvanje barutnog punjenja; na zadnjem delu kapsla koja pali barut, a eksplozija ovog tera zrno napred; č. su topovske, puščane itd.

ČAUŠI (tur.) 1) pomoćnici → ustabaša, neka vrsta sekretara.

ČAČAK, grad i sresko mesto (9100 st.) na 3. Moravi (Drin. Ban.); u srp. sr. v. zvao se Gradac: pod današnjim imenom pominje se u početku 17. v. izvozi žito, stoku i šljive; sedište prav. ep. gmn.; st. crk., zadužbina župana Stracimira iz 12. v. Boj kod Č. (25./5. 1815.), posle boja na → Ljubiću kn. Miloš utvrdio nove položaje, a Turci (10 000) pod Imšir-pašom navale, rasteraju Srbe, samo Tanasko Rajić ostane i pogine kod topa; pri povlačenju Turaka pogine Imšir-paša, što zabuni Turke, te napuste Č. a Miloš ih (29./5.) napadne i potuče.

ČAČKALICE, drvene ili metalne šipčice za otklanjanje zaostataka hrane među zubima; ova radnja opasna i nehig.: mogu se povrediti desni i zubi, izazvati zapaljenje i gnojenje desni i kvar zuba; umesto č. bolje ispirati usta posle jela vodom i čistiti zube četkicom.

ČAČKOVIĆ Miroslav (1865.-1930.), lekar i književnik, napisao vel. broj stručnih radova iz med., bio urednik Liječničkog vjesnika; pisao novele i crtice u Vijencu i Prosvjeti pod pseudonimom Ladislav Ladanjski.

ČAŠICA → cvet.

ČAŠKE → kamenice.

ČBELA SLOVENSKA, 1. slov. kult. knjiž. časopis, pokrenut 1850.; urednik Josip Drobnič.

ČBELICA KRANjSKA, slov. pesnički almanah (Ljubljana, 1830.-1833., 1848.); duhovni vođ M. Čop, osnivač i urednik M. Kastelic; saradnici: F. Prešern, Vl. Potočnik, J. Zupan, J. Cigler; u almanahu izišlo i nekoliko prevoda srp. nar. pesama.

ČVOR 1) stegnut zavežljaj na uzici, konopcu, pantljici; postoje razni č., većinom svaki zanat služi se svojim načinom, mnogobrojni naročito u mornarici. 2) → izdanak. 3) jedinica za merenje brzine broda, ista se merila čvorom odnosno končićem čija je dužina 15,34 m (kod nas 14,62); koliko isteklo č. u 30" toliko brod prevalio nautičkih milja na čas; npr. brzina od 8 č. znači 8 nautičkih milja na čas. Čvorovi, u astr.: 2 nasuprotne tačke u kojima putanja nebeskog tela preseca ravan ekliptike, kroz ulazni č. (*) prolazi nebesko telo ekliptiku u pravcu od J ka S, a kroz silazni č. (*) u suprotnom pravcu; prava koja spaja oba č. naziva se linija č.

ČVORAK (Sturnus), ptica pevačica crne boje, metalna sjaja; leže se u šupljem drveću i u krovovima; sproleća uništava vel. količine štetnih insekata, ali ujesen napada vinograde.

ČVRSNICA, plan. (2 228 m) na d. strani r. Neretve, između pl. Vrana i Prenja; glacijalni tragovi.

ČEBINČEVA AFERA, trgovac kraljevački Mihailo Čebinac i nekoliko radikalskih vođa, A. Stanojević, D. Ružić i dr., bili 1894. zatvoreni i osuđeni zbog pripremanja nasilne promene režima u Srbiji; pomilovani 1895. jer javno mišljenje verovalo, da je stvar udešena.

ČEVAPOVIĆ Grgur (1786.-1829.), slav. franjevac i istoričar; napisao crk. dramu u stahovima: Josip sin Jakoba patrijarka.

ČEVLjANOVIĆI, selo u plan. kraju sev. od Sarajeva, na žel. pruzi Semizovac-Ivančići, rudnik mangana.

ČEVO, Čevljani → Ozrinići.

ČEVRNTIJE, mesta u r. gde se voda kružno, vrtložasto kreće; obično na prelomu pada (brzacima).

ČEDAD (Cividale del Friuli), sresko mesto blizu z. slov. etničke granice, u oblasti Videma (Udine) u It.; pominje se još od 7. i 8. v. za ratova Slov. i Avara s Langobardima, kao sedište langobardskih vojvoda; bogat muzej langobardskih starina i arhivske građe za ist. Slov. i Jugosl.

ČEDOMORSTVO → dete.

ČEZE (frc.), dvokolica.

ČEK (engl.) 1) pismeni nalog vlasnika čekovnog (tekućeg računa) banci ili novč. ustanovi, kod koje se taj račun vodi, i na kojem vlasnik mora imati potrebno potraživanje (pokriće), da donosiocu tog naloga, koji mora u tekstu biti izrično označen kao ček, odmah pri podnošenju (prezentaciji) bezuslovno isplati na njemu označenu sumu; veoma važno sredstvo plaćanja (čekovni promet) i zato se o njemu donose spec. zak. (u Jugosl. Čekovni zak. od 29./11. 1928.); naročitu rasprostranjenost u Jugosl., kao i u celom svetu, imaju č. Poštanske štedionice (odn. Čekovni zavodi, tamo gde uvedena pri poštama samo ova funkcija, bez štednje); čekovni listić sastoji se iz 2 dela: l. uzani deo-talon (isečak, juksta, suš), d. duži č.; nekoliko čekovnih listića spojeni čine čekovnu knjižicu. Belim č. vrši se isplata gotovim novcem, ili ako su preko njega prevučene 2 paralelne linije (prekršteni č.) a u njihovom međuprostoru stoji zapisano; samo za obračun, č. se ne isplaćuje, već se čekna suma odobrava računu pošiljaoca č. ili se upotrebljava za njegovo plaćanje. Crvenim č. nalaže se da se sa našeg računa skine (virman) čekna suma i pripiše u korist nekog dr. računa. 2) ček, visoki ček → zaseda. Čekovni i virmanski promet, vrši se čekovima i virmanisanjem izmeću tekućih računa; smanjuje potrebu gotovog novca; veoma razvijen naročito u Engl.; Pošt. štedionica u Jugosl. ovlašćena zak. od 1921, da vrši pošt. č. i v. p.; u njemu može da učestvuje svaki ko položi uložak (100 d) za otvaranje računa; može se imati i više tekućih računa; ko učestvuje u č. pristupa i v. p.; vlasnik računa može istupiti kad hoće, i u roku od 15 dana od otkaza isplaćuje mu se imovina i osn. ulog; č. i v. p. kod → Pošt. štedionice veoma se razvio. Č. pravo, skup pravnih propisa koji se odnose na izdavanje i promet čekova; u Jugosl. važi č. zak. od 29./11. 1928.; po njemu ček ne vredi, ako nije označeno šta je, ako nema uput da se plati određena suma iz izdavačkog pokrića, ili nema mesto i datum izdanja, mesto plaćanja i potpis izdavača; ček se izdaje samo na podlozi pokrića kojim izdavač raspolaže; ček može biti na ime, po naredbi, na donosioca; može se preneti na drugog, ali prenos mora biti bezuslovan i potpun; plaća se po viđenju; plativ je u roku koji zak. određuje za slučaj da nema lokalnog običaja za to; imalac čeka ima pravo na regres ako se ček ne isplati (protiv izdavača i indosanata); nensplata se utvrđuje protestom; ček može biti izdan u više primeraka (numerisanih. inače se ne smatra kao ček); zak. kažnjava novčano povrede ovih odredaba (2% od vrednosti čeka); nadležni građ. sudovi.

ČEKA (Črezvičajna komisija), boljševička policija, ustanovljena radi suzbijanja antiboljševičke propagande.

ČEKANOVSKI Jan (• 1882.), polj. etnolog i antropolog, prof. u Lvovu, odličan poznavalac i. Evr. i Afr.; gl. dela: Proučavanje u oblasti između Nila i Konga, Uvod u istoriju Sl., Antropologija Poljske, Čovek u vremenu i prostoru, Prilog proučavanju rasa kod Srbohrvata (→ sl.).

ČEKI Ćanmarija (1518.-1587.), it. komediograf i dramski pisac; napisao veći broj komedija i drama, najpoznatiji Razmetni sin, Gospođa i sluškinja i dr.

ČEKINjASTE GLISTE (Chaetopoda), vel. grupa člankovitih crva čiji članci nose bočno postavljene snopove čekinjastih izrasli; razlikuju se: a) polihete, s mnogobrojnim dugim čekinjama, i b) oligohete s malobrojnim bodljama; najpoznatija kišna glista.

ČEKINjE, dlake kod svinje.

ČEKIĆ (tur.), ručni alat, ili radna mašina (vazdušni, parni č. itd.), upotrebljava se za kovanje. Č. mašinski, služi za kovanje metalnih predmeta; najčešće se pokreće parom (parni), vazduhom (vazdušni) ili tečnošću (hidraulički); radnik upravlja jedino trenutkom u kojem će se izvesti udarac.

ČEKRK (tur.) 1) naprava za dizanje ili vuču tereta, može biti ručna, parna, el. ili sa komprimiranim vazduhom. 2) naprava u vidu poluge oko koje se namotava uže. 3) u šumarstvu služi za transportovanje drveta, upotrebljava se u kombinaciji s dr. prenosnim napravama (šum. železnica, transport vodom) na strmim mestima gde bi skupo stala izgradnja dr. naprava s manjim padom; drvo se prenosi vagonima koji se kreću po šinama, s gornje stanice puštaju se puni vagoni snagom gravitacije, brzinu usporava uže vezano za vagon, koje se odmotava s kotura na g. strani, dok se istovremeno na dr. kotur namotava uže, koje vuče prazan vagon; na donjoj stanici isto takvi koturi s obrnutim pravcem obrtanja; č. se mnogo upotrebljava u bosanskim šumama, ranije i na Tari; uspinjače za transportovanje uz strminu.

ČELAKOVSKI František L. (Čelakovsky, 1799.- 1852.), češki pesnik; obožavalac nar. poezije, usvojio njen stil i tehniku, stvorio 2 knj. um. poezije, često nadmašujući uzore: Odjek rus. pesama, Odjek čeških pesama; prevodio sh. nar. pesme.

ČELEBIN PERČIN → žavornjak.

ČELENKA 1) vrsta nakita, obično od srebra; nekad nosili i m. i ž. na kapama (→ sl.). 2) rečna (lednička), gornji deo rečnog (ledničkog) sliva, u kojem se spajaju više izvorišnih krakova približno jednake jačine, ispod kog se izdvaja glavni tok.

ČELENDžER (Challenger), engl. korveta; na njoj bila engl. naučna ekspedicija za ispitivanje okeana (1872.-1876.).

ČELIK (tur.) → gvožđe. Čelično uže, višestruko upredene č. žice, mahom oko jezgra od kudeljnog užeta.

ČELINI Benvenuto (Cellini, 1500.-1532.), firentinski zlatar i vajar pozne renesanse; od vajarskih radova najznačajniji Persej, a od zlatarskih slanik frc. kralja Fransoa I; poznat po svojoj autobiografiji (Vita) u kojoj veoma živo opisao svoj avanturistički život; živeo duže vremena i u Frc., gde izradio više um. radova; napisao i nekoliko rasprava o skulpturi i graverskoj umetnosti: Razgovor o umetnosti, O zlatarskim radovima i dr.

ČELNIK 1) u našoj srednjev. državi upravnik krunskih ili vladal. dobara. 2) starešina stočarskih sela, katuna.

ČELO (frons) 1) gornji deo lica iznad očiju, na skeletu odgovara čeonoj kosti. 2) prenosno značenje: istaknuto mesto, prvi red, predvodnica. 3) (it.) muz. instrument.

ČELOPEK, selo u srezu žegligovskom, blizu kojeg se (16./4. 1905.) vodila 1. vel. borba srp. četnika s tur. vojskom i četnici pobedili; u dr. borbi, na netom mestu (21./6. 1906.) Srbi nastradali.

ČELjABINSK, grad (117 000 st.) na i. podnožju Urala (SSSR); vel. el. centrala, fabr. traktora.

ČELjUSKIN → Rt Čeljuskin.

ČEMBALO (it. cembalo), instrument sa žicama, oblika trapeza, svira se udarom u žice s 2 čekića.

ČEMBERLEN (Chamberlain) 1) Artur Nevil (• 1869.), savr. engl. političar i min. finansija (1924.-1929.). 2) Osten (• 1863.), engl. državnik; kao sekretar za drž. poslove sklopio lokarnski ugovor (1925.). 3) Džozef (1836.-1914.), engl. državnik, protivnik irske autonomije; 1 od osnivača engl. imperijalizma.

ČEMBERS Edmund Keršever (Chambars, • 1866.), engl. književni kritičar; gl. dela: Srednjevekovna pozornica, Pozornica Jelisavetinog doba, Vilijam Šekspir.

ČEMERIKA, čeremika (Veratrum, fam. Colchicaceae), visoka višegod. zeljasta biljka plan. livada, stabla dugih članaka, široka lista, eliptična do lancetasta, mnogocvetne metlice u 1 vrste (V. nigrum) tamnocrvenih cvetova, a u dr. (V. album) beličastih do zelenkastih; koren (od V. album kao rhizoma veratri) sadrži nekoliko alkaloida od kojih najotrovniji protoveratrin, zatim skroba, gume i masne materije; u st. med. mnogo se upotrebljavala kod raznih živčanih bolesti, protiv vel. vatre, a spolja za ublažavanje bolova; sad se skoro ne upotrebljava, jer veoma otrovna.

ČEMERNIK, plan. (1 683 m) sz od Vlasinskog Blata (Vardarska Ban.).

ČEMERNICA 1) plan. (1339 m) između Vrbasa i Une, si. od Mrkonjić-Grada (Vrbaska Ban.). 2) visoravan (1402 m) između pl. Mučnja i Javora, na granici Zet. i Drin. Ban.; u srp.-tur. ratu 1876. na njoj srp. vojska pobedila Turke. 3) l. pritoka Z. Morave, duga 43 km, izvire sa Suvobora, a uliva se blizu Čačka.

ČEMERNO, plan. između Moravice (Z. Morave) i Ibra, i. od Ivanjice; najviši vrh Smrdljuč, 1 579 m.

ČEMPRESI (rod Cupressus, fam. Cupressaceae), u našim j. primorskim krajevima uspeva obični č. (S. sempervirens) s vel. stablima; drvo dobro za građu.

ČEMULPO, varoš (55 000 st.) i pristanište na poluostrvu Koreji, na obali Žutog M.

ČENG, kineski duv. instrument sa cevima razne veličine, sličnim orguljskim, i krivom trubom za duvanje.

ČENGIĆ Smail-aga (1778.-1840.), muselim gatački, pivski i drobnjački; stanovao u Lipniku kod Gackog, čuveni junak herc. musl.; 1836. u boju na Grahovcu predvodio konjicu i doprineo pobedi Turaka; zbog njegovih zuluma i ubistva brata vladike Petra II i nekoliko njegovih rođaka glavari drobnjački sklopili zaveru protiv Č. i obavestili o tom crnog. vladiku Petra II, koji im poslao pomoć; 23./9. 1840. Drobnjaci s Moračanima napali Č. u selu Mljetičku i ubili ga s 80 drugih musl.; 1 od gl. zaverenika bio Novica Cerović; ovaj ist. događaj opevao Ivan Mažuranić u spevu Smrt Smail-age Čengića.

ČENGTU, grad (oko 900 000 st.) u Kini (prov. Sečuan); ind. svile i metala; univ.

ČENSTOHOVA, grad (118 000 st.) u jz. Poljskoj, na r. Varti; man. Jasna Gora (oko 200 000 poklonika god.); tkst. ind. i prerada drveta.

ČENDž (engl.), promena strana u teniskom meču, vrši se samo kod neparnog zbira gemova.

ČEONI OTPOR, štetna komponenta aerodinamičke reakcije koja se opire kretanju aeroplana kroz vazduh.

ČEPEL, ostrvo na Dunavu, u Mađ.

ČEPIĆI, u apot. se neki lekovi spravljaju u ovom obliku za stavljanje u čmar; primenjuju se kad želudac bolesnika ne podnosi lek; lekovita materija stavi se u kakao-buter kojem se daje oblik č.; č. od glicerina služe za čišćenje creva, upotrebljavaju se obično kod dece; č. koji sadrže lek upotrebljavaju se, pošto se crevo prethodno klistirom očisti.

ČEPIĆKO JEZERO, u Istri, na J od Učke, 1934. isušeno.

ČEPKEN, čevkin, čepkenlija, razni gornji haljeci u m. i ž. nošnji, uglavnom tipa dolame, čiji rukavi rasečeni i obično nose spušteni niz leđa; u B. i H., St. Srbiji.

ČEPRKALIŠTE, mesto ili plitak sanduk gde se živina kupa u prašini (tzv. suho kupanje); dobro je u prašinu pomešati i neki dezinficirajući prašak npr. sumporni cvet, radi odbrane živine od parazita.

ČEPRLjA (Asphodelus, fam. Liliaceae), zeljaste vrste sredozemnih krajeva, J. Evr. i zap. Az., mnogobrojnih levkastih ili široko zvonastih cvetova na vrhu stabla u klas skupljenih; ukrasna, do 1 m visoka, s planinskih livada, repastog korena, belih cvetova, č. (A. albus); slobodno raste srodna bela do roza cveta, zeleno ili purpurno prožetih, tankog korena (A. fistulosus).

ČERAPUNDžI, mesto u Asamu u dolini Bramaputre, poznato sa najveće količine atmosferskog taloga (preko 12 m) na svetu.

ČERVILj, kervel, serfil (Scandix cerefolium), jednogod. biljka iz fam. štitonoša (Umbelliferae) slična → peršunu, poreklom iz J. Rus, aromatično lišće služi za začine; množi se iz semena.

ČERVONEC, rus. zlatnik.

ČERENIZ → celer.

ČEREVIĆ, mesto (2 200 st.) u Sremu (Dun. Ban.) na Dunavu; rudnik lignita, kamenolom; u rim. doba mesto Milatis, a u sr. v. znatan grad sa samostanom.

ČEREMISI, Mari, finski narod u slivu Volge, 428 200; zemljr., lov i domaća radinost; vere prav., ali očuvali mnogo prehrišć. (→ sl.).

ČERENAC, mreža oblika kese, pričvršćena na 2 ukrštena polukružna štapa, a uglavljena na podužu motku; njime se lovi riba s obale u mutnoj vodi

ČEREPNIN Nikolaj N. (• 1873.), rus. kompozitor, direktor konzervatorijuma u Tiflisu; komponovao: koncert za klavir i orkestar, 8 baleta, 4 oper. horove i klavirska dela, preradio operu → Musorgskog Soročinski vašar.

ČERIJAKOS (grč.), srednjev. lek, sastavljen po st. farmakopejama iz 60 medikamenata; poznat od Mitridata; ima opojno dejstvo, sadrži uglavnom opijum 25 mg na 4 g.

ČERINA Vladimir (1892.-1932.), književnik, nac. radnik; nepomirljiv protivnik austr. uprave; kretao borbene nac. časopise, najbolji bio Vihor; pisao knjiž. kritike, oglede i pesme.

ČERKASI, varoš (40 000 st.) u Ukrajini (SSSR), na Dnjepru; ind. duvana, šećera, drveta.

ČERKASKI 1) Aleksije (1680.-1742.), rus. državnik za vlade carice Ane Ivanovne. 2) Vladimir (1821.- 1878.), rus. političar, pristalica oslobođenja seljaka od kmetstva; za vreme rus.-tur. rata (1877.-1878.) guverner Bug.

ČERKEZI, nar. imo Adige, starokavkaski musl. narod iz Kavkazije, 70 000; zemljr., stočari, lov i povrtar.; veoma im srodni Kabardinci; 1864. Rusi osvojili postojbinu Č., i tada se (oko 400 000) iselilo u prov. Tur. u M. Lz. i na B. P.; Č. s B. P. povukli se u Tur., ostavši 1 malu grupu (300 duša) na Kosovu; većina iseljenih Č. propala. Čerkeski jezik. spada u kavkasku grupu indo-evr. jez.

ČERMAK Jaroslav (1830.-1878.), češki slikar; radio ist. slike najpoznatije iz naše sredine: Ranjeni Crnogorac i Hercegovačko roblje.

ČERNAVODA, varoš u Rum. na Dunavu gde podignut najduži žel. most (3 850 m) u Evr. (pruga: Bukurešt-Konstanca).

ČERNI Karl (1791.-1859.), nem. prof. klavira, kompozitor komada za klavirsku thn.; živeo u Beču; naročito mu značajne klavirske kompozicije radi thn. prstiju; broj njegovih dela premaša 1000.

ČERNIŠEV Aleksandar (1785.-1857.), rus. vojskovođ i državnik; učestvovao u svim rus. ratovima od 1805.-1815.

ČERNIŠEVSKI Nikola G. (1828.-1889.), znameniti rus. publicist, duhovni vođ rus. inteligencije; za vreme reforama cara Aleksandra II, 1862. uhapšen a 1864. osuđen, i prognan u Sibir, pred kraj života amnestiran; Č. se smatra kao preteča vel. pokreta rus. društvene misli, narodnjaštva i marksizma; pored mnogih kritičkih i flz. rasprava i članaka Č. preveo i snabdeo opširnim napomenama Političku ekonomiju Mila i Opštu istoriju Vebera; naročito poznat po svom tendencioznom i zanimljivom socijalnom romanu Šta da se radi?

ČERNOBOG → Crnobog.

ČERNOV Viktor Mihailović (1876.), 1 od osnivača i vođa partije rus. socijalista-revolucionara; posle februarske revolucije bio min. poljopr. u 1. koalicionoj vladi; u konstituanti (1918.), bio pretsednik.

ČERNOVICE, gl. grad (111 000 st.), pokrajine Bukovine (sev. Rum.), na r. Prutu; prav. katedrala; univ. (1875.), ind. špiritusa; trg. drvetom, žitom, vunom.

ČERNOZJOM (rus), zemljišni tip, odgovara stepskoj klimi i travnoj vegetaciji; odlikuje se idealno uravnoteženom dinamikom i većom količinom zeolita zasićenih bazom (Ca, Mg); sadrži mnogo humusa (do 16%), odlična kvaliteta; zasićeni zeoliti i humati daju ovom zemljišnom tipu neobično lepe strukturne osobine (zrnastu, sitno-grudvastu); u kult. pogledu najidealnije zemljište: bogato, plodno i lako za rad; pruža se u obliku širokog pojasa kroz j. Sibir i j. Rus, i ulazi u Rum., ima ga i u Panonskom Basenu, u Mađ. i kod nas (u Vojvodini i nešto u Sremu), a i u Amer. (Nebraska, Dakota, Teksas, Argentina); černozemni krajevi prirodne žitnice.

ČERNOMEN, Čirmen, mesto na Marici, gde (26./11. 1371.) strahovito nastradala srp. voj. kralja Vukašina i despota Uglješe; 1. srp. katastrofalni poraz od Tur., koji celoj .J. Srb. doneo suverenu vlast sultanovu.

ČERNjAJEV Mihailo Gligorijević (1828.-1898.), rus. gen., 1876. postavljen za gl. komandanta srp. arm. na Moravi; u toku rata na njega prenesena prava vrh. kom. cele srp. voj. (1876.); posle poraza kod Aleksinca vratio se u Rus, gde postao član Voj. saveta.

ČEROKI, pleme s.-amer. Indijanaca iz grupe Irokeza.

ČERTKOV Aleksandar (1788.-1858.), rus. istorik i arheolog; gl. delo: Vojevanje (vel. kn. Svjatoslava Igorovića protiv Bugara i Grka).

ČERTOZA (it. certoza), naziv za man. kartezijanskih kaluđera: među it. značajni: C. di Pavia (→ sl.) i C. di Val d' Ema kod Firence.

ČESAN → luk beli.

ČESVINA (Quercus ilex fam. Fagaceae) zimzeleni hrast primorja; lišće s naličja belo s lica zeleno: obod lista ceo ili oštro nazubljen.

ČESEPIK ZALIV, deo Atlanskog Ok. koji se dublje zavukao u i. obalu S. Amer

ČESI (narod ime Čeh, Čehi), zap. sl narod u Sr. Evr.; nekadašnja plem. podela izgubila se, ali se stvorile veće etničke grupe: Hanaci (u Moravskoj), Horaci, Podhoraci, Hodi i Vlasi (vlaškog porekla, u Beskidima); s. Č. veoma srodni → Slovaci (→ Čehoslovaci); Č. i Slovaka 12,3 mil., samih Č. oko 9,5 mil.; većina Č. u ČSR, ali ih mnogo i u SAD, Austr., Polj., Rus, i Jugosl.; većinom kat.; gl. privreda zemljr., u Moravskoj i u plan. krajevima dosta razvijeno stočarstvo; u novije vreme veoma se razvila ind.; u kult. ima nem. uticaja, a među samim Č. mnogo naseljenih Nem.; u plan. krajevima još kuća brvnara, u Moravskoj i kod Hoda dobro očuvane nar. nošnje; osobito bogatstvo nar. običaja i usmene knjiž.

ČESNIK, češnjak → luk beli.

ČESNICA, kultni hleb kod prav. Srba za Božić; u č. se stavl.aju novci i razni predmeti (koji označavaju ralo, ovce itd.): prema tom šta ko nađe u ovom komadu, biće srećan preko god. u tom poslu.

ČESTA, zemljište, pokriveno sitnom šumom i šipragom; zapuštenu č. može svako zauzeti i postati njen sopstvenik krčenja; prvenstveno pravo imaju susedi srazmerno svojim granicama; za krčenje potrebna policiska dozvola.

ČESTER, varoš (40 000 st.) i pristanište u Engl. na r. Di; izvozi česterski sir.

ČESTERTON Gilbert Kit (Chesterton, • 1874.), engl. prozni pisac i pesnik; romani i pripovetke: Notinghilski Napoleon. Leteća krčma, Nevinost oca Brauna, Mudrost oca Brauna; poezija: Vino, voda i pesma; eseji: Opšte govoreći, Što svet nije kako treba; biografije: Robert Brauning, Čarls Dikens.

ČESTERFILD Filip Dormer Stanop (Chesterfield, 1694.-1773.), engl. pisac, državnik i govornik; čuvena Pisma koja pisao sinu.

ČESTI Marko Antonio (1623.-1669.), it. operski kompozitor, papski dirigent u Rimu i carski u Beču, član ven. šk.; u operama (Oronteja, La Dori, Zlatna jabuka) primenjuje ariju jednodelnu i dvodelnu, a u komičnim partijama se oseća- nar. ton; komponovao i madrigale i kantate.

ČESTIKA (Thlaspi arvense, fam. Cruciferae), zeljast jednogod. livadski korov, ne gradi busene, cvetovi beli.

ČESTINA, učestanost javljanja vremenskih pojava: vetra, magle, kiše itd.; broj dana s vetrom, maglom, kišom, u mesecu god. itd.

ČESTOSLAVICA → veronika.

ČETA 1) osn. jedinica u peš. pretstavlja voj. porodicu; ima 200-250 ljudi, podeljena na 3-4 voda, po 3-5 desetina. 2) družina ratna.-i u Herc., Crnoj Gori i Brdima koji zajednički išli da se svete Turcima ili u pljačku; č. obično išle noću; → hajduci takođe obrazovali č.

ČETVERAC 1) stih od 4 sloga (dvostopni, dipodija); npr.: Vetrić piri / Lipa miri. 2) laki sportski čamac na 4 vesla, sa i bez kormila.

ČETVORNI SAVEZ, sklopljen 1718. između Frc., Engl., Hol. i Nem. carstva, s ciljem da se očuva utrehtski ugovor o miru.

ČETVOROSPREG, zaprega u kojoj vuku 4 životinje, obično 2 para 1 za drugim.

ČETVOROSTIH, katren, strofa od 4 stiha

ČETVOROTAKTNI MOTOR, naziv za klipne motore s unutrašnjim sagorevanjem kod kojih gasovi potiskuju klip samo pri svakom 4. hodu klipa.

ČETVOROUGAONIK, s 4 prave ograničen deo ravni; opšti č. naziva se i trapezoid (sl. 1); specijalni č.: trapez (sl. 2), paralelogram ili romboid (sl. 3), romb (sl. 4), pravougaonik (sl. 5), kvadrat (sl. 6) i deltoid (sl. 7).

ČETVRTA DIMENZIJA → dimenzija.

ČETVRTAK, 4. dan u ned., posvećen apostolima i sv. Nikoli; kod st. Sl. perendan, posvećen bogu Perunu; po nar. verovanju, srećan za sve poslove, naročito u polju; izuzimaju se samo č. od Vel. č. do Spasovdana, koji se u mnogim krajevima praznuju. Č. zeleni, kod rkat. Vel. č.

ČETVRTI PADEŽ → akuzativ.

ČETVRTAČE, šveropi, štafle, pilana roba s kvadratnim poprečnim presekom; izrađuje se u dimenzijama 40/40-125/125 mm.

ČETVRTINA, 4. deo jedne celine; u muz. nota koja se beleži * * , osnovna jedinica, traje dok se odbroji 1. Četvrtina tona, akustički manji deo od ½ tona; na toj osnovi zasnovana četprttonska muzika; akcijom Alois Habea, razvila se i šk. kompozitora č. m.; fabrika Fersger izradila i četvrotonski klavir,

ČETVRTO VENERIČNO OBOLjENjE, zahvata limfne žlezde u preponama, gdekad u karlici, pa čak i neke udaljenije; znaci: jak otok žlezda i okoline, koža nad njima izrazito ljubičaste boje, bolest počinje s malom grizlicom na polnim organima, : nekad povećana tmpt. i dr. opšte pojave; dugo traje, docnije se žlezde razmekšaju, provale i obrazuju fiotule; oboljenje izaziva verovatno procedljiv virus (→ virus filtrans); ishod dobar; lečenje prema slučaju.

ČETAKA, Č. T. K. (Českoslovanska tiskova kancelar), čsl. drž. zvanična obaveštajna telegrafska , agencija u Pragu, osn. 1318.

ČETENUGA (Chattanooga), grad (120 000 st.) i rečno , pristanište na r. Teneziju u SAD; ind. gvožđa.

ČETINARI, gpumsko i ukrasno drveće kod kojeg listovi oblika iglica (četina) ili ljuska, koji se bolje akomodiraju dugoj zimi, i većinom ne otpadaju više god. (zimzeleno drveće); stabla duga 50-60 m, kod amer. vrsta i do 100 m; zbog dužine i lakoće č. glavno tehničko drvo, dele se na redove: Taxoidae (u našim krajevima → tisovina) i Pinoidae, koja ima 3 fam.: Abietaceae, Juniperaceae i Cupressaceae; sa šum gledišta 1. najvažnija, a ima 3 potfam.: Araucarieae, Taxoideae, Abieteae; iz poslednje potfam. č. naših šuma: Picea (smrča), Pinus (bor), Abies (jela) i Larix (ariš); S. Amer. i Az. imaju mnogo vrsta svih fam. č.; u Evr. za vreme ledenog doba mnoge vrste izumrle a očuvale se u Amer. i Az., jer konfiguracija plan. omogućila povlačenje na J i povratak posle ledenog doba; gl. rasprostranjenje između 50º i 70º s. širine, pretstavlja veliki sev. šumski blok u S. Amer., Az. i Evr.; u trg. drvetam zauzimaju najvažnije mesto: 80% celokupnog prometa drvetom.

ČETIRCI, selo u Žegligovskom srezu, blizu Kumanova, gde se sukobila 1. srp. komitska četa s tur. vojskom, 1904., i izginula zajedno s vojvodama Anđelkom Krstićem i Krstom Mihailovićem-Mustaćipom.

ČETKA, naprava kojom se čisti, načinjena od mnogih tankih vlakapa pričzršćenih na ploči: č. za odelo čisti se trljanjem o upijaću hartiju; u kozmetici za čišćenje normalne suhe kose, i to svako jutro i veče, posle svakog bavljenja u prašnom vazduhu, posle upotrebe losiona; metalne č. za kosu nisu preporučljive, masažu kose na glavi ne vršiti č.; č. za kosu čisti se pranjem u amonijačnoj ili formaldehidskoj vodi.

ČETKICE → dirke.

ČETNIK, dobrovoljac u sastavu četničkog odreda, vrste neregularnih trupa; u njega stupali i državljani koji nisu mogli biti u regularnoj vojsci, ali uglavnom popunjava se istim ljudstvom kao i regularna vojska; njihova uspešna akcija pre balkanskih ratova dala povoda Vrhovnoj komandi da ih, naročito za vreme svet. rata, upotrebi za izvršenje izvesnih teških zadataka, naročito u pozadini neprijatelja (dizanje bune u neprijateljevoj pozadini, nagovaranje i naterivanje stanovništva na nepokornost itd.). Četnička akcija, razvila se u Makedoniji i St. Srb. za odbranu našeg življa od Tur., Arbanasa i Bugara; u želji da dobiju granice svetostefanekog ugovora Kug. živo radili u Makedoniji na štetu Srba i Grka putem škole, crk. i trg. veza; kad im se ta kulturna akcija učinila suviše spora, oni počeli izazivati nerede i ustanke, da bi tim naterali Evr. na brže rešavanje makedonskog pitanja; Bug. razvijali veliku propagandu, da to rešenje ispadne u njihovu korist; njihova borbena aktivnost počela 1902., organizovana u Bug. od posebnih makedonskih bratstava, koja se, pomagana od vlasti, sjedinila u makedonskn komitet; borba Bug. nije bila uperena samo protiv Tur **** i protiv naših ljudi, koji nisu hteli da rade za njihov račun; izazvani tim, izvesni naši ljudi počeli privatno da organizuju naše čete, gl. radnici bili: M. Gođevac, Ž. Rafajlović. L. Ćelović; prve naše čete prebačene krišom, početkom 1904.; srp. vlada zadugo nije znala za te pripreme, niti ih trpela, jer baš u to vreme vodila s Bug. pregovore oko saveza; naše čete borile se hrabro i sa pregalaštvom i imale znatne uspehe; obustavili bili rad posle proglasa ustavnosti 1908.

ČETRDESETNICA, uskršnji post (časni), pred Vaskrsenje, traje 40 dana, po uzoru Hristovog posta u pustinji.

ČEH Svatopluk (Čech, 1846.-1908.), češki pesnik, u pesničkim pripovetkama dočaravao borbe češkog nar. u vreme husitskog pokreta i Bele Gore (Adamiti, Vaclav od Mihalovica), dizao buntovno glas protiv ugnjetača (Pesme roba), verujući u vel. budućnost slovenstva.

ČEHOV Anton P. (1860.-1904.), lekar, znameniti rus. pisac, njegova dela se odlikuju diskretnim idealizmom, širokom i toplom humanošću i dubokim poznavanjem ljudske duše; u njegovom stvaranju dominira seta (Čehovljev štimung); Č. spona između klasične rus. knjiž. 19. v. i modernih struja; 80-tih god. počeo kratkim humorističkim pričama pod pseudonimom Čehonte; od 1887. dao novele: Dosadna istorija, Dvoboj, Priča nepoznatog, Moj život, Stepa i dr.; drame: Galeb, Ujka Vanja, Tri sestre, Višnjik, koje znače epohu u ist. rus. poz.

ČEHOSLOVAČKA, nezavisna rpb. (140 394 km²) u Sr. Evr.; na 3. od Nem. odvojena plan.: Češkom Šumom, Rudnim Pl. i Krkonošama (Sudetima); na S od Polj. Karpatima; na J prema Panonskom Basenu, otvorena; sastoji se od 4 pokr.: Češke, Moravske, Slovačke i Potkarpatske Rusije; Češka na 3, pretstavlja prostranu kotlinu između pomen. graničnih pl. i niske Češko-moravsve Visoravni na I; istočnije, između Češko-moravsve Visoravni i z. krila Karpata → Moravska s malim delom → Šlezije; dalje na I od z. krila karpatskog luka do poprečne doline Uha Slovačka (Slovensko); obuhvata j. stranu Karpata, južnije Slovačke Rudne Pl., nisku ravnicu s l. strane Dunava i sev. obod Panonskog Basena; na krajnjem I Potkarpatska Rusija; obuhvata unutarnje krilo Šumovitih Karpata i ravnicu s d. strane Tise; klima na 3 erednjeevr,. prema I i J prelazi u kont.; na plan. oštrija. Češka pretstavlja izvorišnu čelenku Labe i njenih pritoka Vltave i Ohrže; Moravska izvorišnu čelenku Odre na S i sliv Morave na J; Slovačka se odvodnjava prema Dunavu (Vah, Horn) i Tisi (Hernad); a Potkarpatska Rus. prema Tisi; Češka i Moravska imaju po obodu plan. šumovite a u sredini otvorenije, niže zemljr. predele; Slovačka i Potkarp. Rus. šumovite; ČSR obiluje rudama; kamenog uglja ima u Češkoj (Plzenj, Kladno i dr.), mrkog najviše u O. Češkoj; uz to gvozdene, zlatne, srebrne, olovne, cinkane i uranove rude, grafita, kaolina, soli i dr.; pored tog dosta miner. voda (Karlove Vari, Marijanske i Františkove Laznji, Jahimov i dr.); stan. (14,7 mil.) većinoi Česi, 50% u Češkoj i Moravskoj; srodni Slovaci, 16,4% u Slovačkoj; Rusini 3,7% u Potkarp. Rus; pored njih 23% Nemaca, poglavito u Češkoj i Moravskoj; 3,5% Mađara, u Slovačkoj, i dr.; većina stan. pripada kat. crk. (78%); Rusini poglavito prav.; Česi na visokom stupnju obrazovanosti i kult.; stan. se bavi poljopr. (34%), ind. i rud. (35%) i trg. (13%); ind. i rud. više razvijeni u Češkoj i Moravskoj, a poljopr. u Slovačkoj i Potk, Rus; gl. grad Č. i pokrajine Češke: Prag, Moravske: Brno, Slovačke: Bratislava, Potk. Rus: Užhorod. Današnja ČSR bila najpre nastanjena raznim keltskim i germ. plemenima, koja krajem st. i početkom sr. v. vodila česte ratove s Rimljanima; po njihovom odlasku u dr. krajeve( u doba vel. seoba naroda), njihovo mesto zauzela sl. plemena (Česi, Morivci, Slovaci), koja ubrzo priznala vlast Avara; od avarske vlasti Sl. oslobodio franački trgovac → Samo (7. v.), a kad on umro, Česi i Moravci obrazovali posebie države, čiji knezovi opet priznali prvo vrhovnu vlast Avara, pa zatim Franaka i najzad Nemaca (843.); u borbama za potpunu nezavisnost istakla se prvo → Vel. Moravska, pod svojim knezovima → Mojmirom (830.-846.), Rastislavom (846.-871.) n Svetopukom (871.-894.), za čije vlade Moravce i Čehe preveli u hrišć. → Ćiril i Metodije pa zatim češka država, kojom zavladala dinastija → Pšemisla (8.-13. v.), koji po predanju bio seljačkog porekla; u doba moravske prevlasti Češkom vladao Pšemislov potomak kn. Borivoj, koga Metodije preveo u hrišć.; njegovi naslednici (sv. Venceslav, Boleslav I i II) priznali vrhovnu vlast Nem. (početkom 10. v.) i pretvorili svoju državu u vazalnu obl. Nem. carevine ali suzbili separatističve težnje plemenskih poglavara, i obrazovali jaku centralističku državu s prestonicom u Pragu, u kojem bila osnovana i 1. češka ep. (973.); pred toga oni oteli od Mađara Moravsku i Slovačku do r. Vaga, a od Poljaka Šleziju i Krakov; posle njih Češka počela da slabi; Mađari joj oteli ranije osvojene zemlje, a Poljaci joj u jedno vreme nametnuli čak i svoju vrhovnu vlast; međutim Češka brzo prebrodila ovu krizu, tako da još u 2. polovini 11. v. njen knez Bžetislav II (1061.-1092.), mogao da uzme vidnog učešća u borbama između psm. careva i papa (o investituru), što mu donelo zvanje carskog peharnika (najveće dostojanstvo u Nem.) i pravo da učestvuje u izboru nem. imperatora; unutarnje borbe u Nem. (između Hoenštaufena i njihovih protivnika) u 12. i 13. v. omogućili češkim vladarima da popnu svoju državu na stepen kraljevine; najpoznatiji vladari iz ovog doba bili Pšemisl I (1197.-1230.), kome papa Inoćentije III i nem. car Fridrih II priznali titulu naslednog kralja, i Pšemisl II (1253.-1278.), koji nasledio Austr., Štajersku, Korušku, Kranjsku, opet proširio Češku do Jadr. M., ali izgubio život u borbi s Rudolfom I Habzburškim na Moravskom GGolju; pošto s njegovim sinom Većeslavom II (1278.-1305.), izumrla Pšemislova din., Česi doveli na presto Luksenburšku din. (1310.-1437.); sin Jovana Luksenburškog, osnivača dinastije, Karlo I (1346.-1379.) uvećao Češku Lužicom, Braniborom i Šlezijom, pretvorlo Prag u kult., polit. i ekon. centar celog nem. carstva (bio i nem. vladar, → Karl IV), ustanovio u njemu univ. i podigao mnoge spomenike i građevine, a prašku biskupiju podigao na stepen nadbiskupije; za vlade njegova sina Većeslava IV (1378.-1419.), Češku zahvatio husitski pokret i doveo do dugih unutarnjih ratova (→ husitski ratovi), koji se nastavili i za vlade Većeslavljevog mlađeg brata → Sigmunda (1419.-1437.); kad sa Sigmundom izumrla Luksenburška din., Česi doveli na svoj presto prvo Alberta Habzburškog, zatim → Jirži Pođebrada (1458.-1471.) i najzad polj. dinastiju Jagelovaca, koja vladala sve do mohačke bitke (1526.) u kojoj izgubio život njen poslednji pretstavnik Ludvig II; posle toga Česi priznali za svog kralja Ferdinanda I (1526.-1564.), s kojim na njihov presto stupila Habzburška din.; trpeljiv u rel. pogledu Ferdinand dozvolio da se po Češkoj raširi luteranizam, što početkom 17. v., usled pokušaja njegovih naslednika (Rudolfa II i Matije) da vrate češki narod u kat., dovelo u svim njegovim zemljama do 30-god. rata (1618.-1648.); još u početku tih borbi novi nem. car → Ferdinand II potukao Čehe na Beloj Gori, kod Praga (1620.), proglasio u Češkoj Habzburšku din. za naslednu, zabranio prot. veru, desetkovao češko plemstvo i konfiskovao njihova imanja; ubistvima, gonjenjem i raseljavanjem češki narod, koji dotle brojao 4 miliona, bio sveden na 1 mil., a sama, dotle autonomna češka država pretvorena u običnu austr. provinciju; početkom 19. v. u Češkoj se javio nac. preporod; na njemu najviše radili istoričar Palacki, filolog Šafarik i pesnik Kolar; pod njegovim uticajem, a na vest o februarskoj revoluciji u Frc., Česi digli ustanak (11./3. 1848.), koji jo u krvi ugušio knez → Vindišgrec; zavođenje Bahovog sistema po ugušenju mađ. bune, izazvalo novo ogorčenje u Češkoj, koje se privremeno stišalo tek kad Franc-Jozef I dao Austr. federativno uređenje (oktobarskim diplomom (1860.); ukidanje tog uređenja (februarskim patentom. 1861.) i zavođenjem dualizma (1867.), Čehoslovaci bili nagnani da prihvate revolucionarne metode; za vreme svet. rata (1914.-1918.), predvođeni Masarikom, oni ne samo zahtevali, već svim sredstvima radili da se sruši Austr. i da čsl. narod dobije samostalnost; posle raspada A.-U., u ČSR proglašena rpb. s → Masarikom kao prvim pretsednikom (14./12. 1918.), što joj bilo priznato ugovorima o miru u Sen-Žermenu, Versaju i Trijanonu; pod mudrom upravom Masarika, mlada rpb. brzo konsolidovana i počela da igra vidnu ulogu u polit. i ekon. životu Sr. Evr.; od 1920. Č. obrazovala s Jugosl. i Rum. Malu antantu. Čehoslovački, kolektivni naziv za sva narečja češka i slovačka i za oba knjiž. jezika, otuda č. jezik, č. gramatika, č. knjiž., č. ist., č. narod itd. Č. književnost, od svih Sl. u Sr. Evr. najdublje prodrli Lužički Srbi, koji su sasvim utonuli u nem. more, i Česi, koji sačuvali svoju nar. individualnost i bogato izradili originalnu kulturu; u borbi sl.-germanskoj, na današnjem č. zemljištu, Sl. u početku podlegli (zla sudbina sl. apostola Ćirila i Metodija i njihove nauke) ali uprkos tome Česi sačuvali svoj nar. jez., i pored lat. uveli ga kao knjiž.; češki pisani spomenici potiču iz 11. v.; rane su i crk. pesme; za feudalizma, pre 14. v., pod zap. uticajem cveta originalna češka poezija; st. češka k. dostigla vrhunac za Karla IV, osnivača univ. 1348. Nova epoha nastaje od verskog pokreta J. Husa, koji reformisao: jez., pravopis, potisnuo Nem. s univ; pod uticajem Husovog učenika Petra Helčickog, originalnog filozofa, postaje Bratska zajednica nosilac kult. života u 16. i 17. v. i daje 2 vel. pisca: Blagoslava i Komenskog; posle bitke na Beloj Gori (1620.) kat. reakcija bori se protiv Husova pokreta i Brat. zajednice; nastaje zastoj do pred kraj 18. v., kad Dobrovski svojim knjiž. i jezičkim radovima doprineo buđenju nar.; njegovo delo nastavljaju romantičari naučnici (Jungman, Šafarik, Palacki) i pesnici (Kolar, Čelakovski) koji slikaju prošlost i perspektive budućnosti; realistička k. počinje knjiž. i publicističkim radovima R. Havlička (1821.-1856.) i B. Njemcova (1820.-1862.), koji daje realističku sliku češkog sela; njih sleduju s demokratskom i soc. tendencijom: Neruda, Halek, Hejduk i Svetla: poezija Svatopluka Čeha (1846.-1908.) vraćanje idealima nar. preporođaja; taj pravac zastupaju kod Slovaka Hvjezdslav i Hurban-Vajanski, kod Čeha A. Jirasek pisac ist. romana, i J. Holaček, hroničar juž. Češke; nasuprot ovom kozmopolitski pravac zastupaju: J. Oladek, J. Zajer i J. Vrhlicki, mahom inspirisani romanskom k.; zasluga je Vrhlickog za oslobođenje od nem. uticaja; 80-tih god. javlja se kritički realizam, kome idejnu sadržinu daje T. G. Masarik; on traži od pisaca izrađen pogled na život i svet i jasno određeno gledište na moral i društv. pravdu, odriče vrednost tradiciji, ako nije osnovana na istini; taj kritički pogled naročito izražen u borbi oko falzifikovanih rukopisa st. češke poezije; najpoznatiji pesnik ove šk.: J. S. Mahar; reakciju realizma pretstavljaju impresionist A. Sova i simvolist O. Bžezina; docnije generacije pretstavljaju bogatstvo pravaca i talenata; najpoznatiji: K. Čapek, F. Langer, J. Hora, J. Volker, V. Nezval, I. Olbraht, V. Vančura, J. Durih, J. Čep. Č. muzika, razvila, se još u mnogobožačko doba (č. nar. pesme; koledo); nju nije moglo da potisne ni hrišć.; husitski pokret pomagao nar. melodije, čiji se karakter nalazi i u melodijama crk. rituala; iz tog doba nar. igre: beseda, furijant, dumka, hulan, kozak, sedlak, trinoška i dr.; husitska ubojna pesma pevana u 15. i 16. v., a u 17. negovana uveliko ne samo vokalna već i instrumentalna m.; iz tog vremena vel. zbirka pesama od Vencela Karla Holana, koja, u duhu vremena, obraćena uz pratnju lute, violine ili duvačkih instrumenata; uticaj nem., frc. i it. muz. naročito vidan u 18. v.; kompozitori Benda, Dusek, Rajha, Girovec i dr. nisu igrali vidnu ulogu u razvoju nac. m., koju čuvali učitelji, organiste, horovođe i kapelnici; u početku 19. v. Dionis Veber, Kalivoda, Kitl i dr. trudili se da povrate svojoj zemlji muz. ugled; u to doba F. Škroup napisao 1. operu, a njegovo ime više poznato po himni Kde domov muj; Шкроуп, Томашек и Кров издали у то време многе песме; а поред њих се истакли: Ружичка, Дрехслер, Вашик, Томашек и др.; с појавом Сметане почео нац. правац који дао солидну основу за даљи успешан развој ч. м.; Дворжак допринео да име ч. народа буде још познатије у муз., а Фибих вагнеријанац отступио од нац. правца; за савр. ч. м. значајни: Леон Јаначек, који одбацио шаблонски контрапункт и инструментацију и унео у њу дух натурализма и експресионизма; Ферстер (• 1859.) као следбеник Сметаниних градиција, и Већеслав Новак, који највише утицао на младу генерацију композитора; Јозеф Сук у прво време био под Дворжаковим утицајем, а затим почео да уноси субјективизам у сценска дела; Острчил романтичарски оријентисан у операма, а у симфониским делима стоји на модорним основама; мост између старије и млађе композиторске генерације чине: Јинджих, Зих, Карел. Вицбалек, Кричка, Вацлав Шћепан, Вомачка, Јеремијаш, Аксман, Петржелка; Рждки и Пиха чине д. крило ч. м., а лево: Јирак, Хаба (пропагатор четврттонског система), Мартину, Буријан, Крејчи, Јежек; Јан Левослав Бела стоји под утицајем класичара и новоромантичара и словачке нар. песме; Милан Лихард обрађује песме; у млађе долазе још: Ј. Краско-Запотоцки, Долински, Меличко. Č. umetnost, razvijala se pod raznim uticajima; posle primanja hrišć. javio se viz. uticaj, ali nije trajao dugo; njega potisnuo romanski stil, koji prodro iz It. i Nem.; još u 10. v. male kružne crk. s apsidom i nekoliko bazilika; isti stil bio zastupljen i u slikarstvu, vajarstvu i rukopisima tog doba; gotika se javila u 13. v. i dostigla svoj procvat u 14. i 15. v.; u to vreme u ČSR podignute monumentalne katedrale, man. i dvorovi (katedrala Sv. Vita u Pragu); značajnih gotskih spomenika ima u Bratislavi, Košicama, Kutnoj Hori; u 16. v. prevladao uticaj it. renesanse, a u 17. v. barok, koji uhvatio dubokog korena i dao dela vel. vrednosti (u slikaretvu freske Rajnera, verske slike P. Brandla; u vajarstvu: dekorativne skulpture Matije Braula i Jana Brokofa); u 19. v. javio se klasicizam, a u doba nar. preporoda romantizam, koji se interesovao za češku nar. prošlost, nar. nošnju i tipove; iz tog doba: Josip Manes i Josip Navratil, slikari pretstavnici ovog pravca, kao i ist. slikari: Vaplav Brožik i Jaroslav Čermak; u istom duhu radili i Nikola Aleš, slikar realist i vajar Josip Mislbek, koji dao dosta monumentalnih spomenika; narodnjačku notu nastavio Joža Uprka, slikar seljačkog života, dok ostali um. neguju više umetnost radi umetnosti, naročito impresionist Antonin Olaviček u svojim pejzažima i Maks Švabinski, grafičar portretist; pored tih istakli se: slikari A. Muha, Obrovski, i vajar J. Šturza; među novijim č. umetnicima ima pretstavnika svih savr. pravaca, sve do savr. stvarnosti; na području primenjene um. ČSR zauzima važno mesto.

ČEHOSLOVAČKO SOKOLSTVO, razvilo se pod uticajem frc. revolucije i češkog preporoda, radi održanja, nar. svesti; 1. društvo osn. → Tirš 1862. u Pragu, odakle se po Češkoj širi sok, misao koja nailazi na otpor vlasti i nerazumevanja kod nar.; i pored mnogih kriza napreduje, za 20 god. ima oko 80 društava; posle 1. → sleta (1882.) osnivaju se župe, a 1889. Česka obec sokolska (savez) ima 11 župa; 1914. 1300 društ. sa 132 000 članova; za vreme svet. rata sokoli stvarali legije u Frc., It. n Rus. a u zemlji zastao rad, sok. radnici bili zatvarani; 1920. češko i slovačko s. ujedinjeno, postaje gl. snaga drž., dobiva neobičan polet; danas snažna organizacija; 53 župe, 3 200 društava i preko 600 000 član.; ima vel. uticaj na vođenje drž. politike, zastupa demokratska gesla bratstva i jednakosti. ima vel. ugled u nar., koji ga smatra najsigurnijim jemstvom drž. samostalnosti.

ČEHOTINA → Ćeotina.

ČEČENCI, starokavkaski narod u Sev. Kavkaziji, 180 000; Č. u plan. stočari, ostali zemljr.

ČEČKI, etnička musl. grupa među Bug. u nekih 60 sela i. od Mrvaka a među Dospatom i Mestom.

ČEŠAGIJA, sprava za timarenje; redovi sitnih zubaca od metala, kojima se skida nečistota s kože i dlake životinja.

ČEŠALj, naprava od metala, celuloida, drveta, kosti, roga i kornjačevine, zupčasta oblika, služi za češljanje i održavanje kose, dok se čišćenje kose vrši samo četkom i pranjem. Čestim češljanjem, naročito metalnim zubcima, ozleđuje se koža glave; č. se čisti pranjem u amonijakalnoj ili formaldehidskoj vodi, zatim se ispere u čistoj vodi.

ČEŠKA NARODNA CRKVA, obnovljena husitska crk. 1919. s namerom da nar. povrati nekadanjoj kalikstinskoj prk.; osnivač i 1. biskup Farski; nije imala većeg uspeha.

ČEŠKA ŠUMA, plan. (do 1457 m) na z. granici ČSR; sastoji se od Č. Š. u užem smislu (Česki Les) na S i Šumave na J.; et. plan., sastavljena od granita i kristalastih škriljaca; pragovi diluvijalne glacijacije (jez.); jako pošumljena,

ČEŠKI → čehoslovački. Č. jezik, spada u zap-sl. grupu; najbliži mu → slovački; gl. osobine: tj > e; dj > z; ę > e, a; g >h; tort > trat; tolt > tlet; tert > tret; telt > tlet; meko r > ř; diftonzi; umekšavanje suglasnika pred e, J; nepokretan akcenat na 1. slogu: palatalizacija samoglasnika: a > e, e > i; centralni dijalekt j. narečje Praga i okoline još iz 13. v.; osnove novijeg knjiž. č. j. udario J. → Hus; najznačajniji č. jezički spomenik pre 19. v. Kralicka Biblija (1579.-93.); u tim tradicijama razvija se dalje, ustaljen naročito radovima → Dobrovskoga, → Jungmana, → Gebauera i dr., stalno osvežavan živim narodnim govorima.

ČEŠKOMORAVSKA BRAĆA, pijetistička sekta, osn. Ludvig Cincendorf 1722. u koloniji Hernhutu (otud hernhugi), pripadaju prot.; veruju u iskupljenje krvlju Hristovom; zovu se unitet braće, opština braće; imaju ep., prezvitere i đakone.

ČEŠLjAR → Ilić Teodor.

ČEŠLjUGA, češljika (Dipsacus, fam. Dipsacaceae), višegod. ili dvogod. biljke, oko 15 vrsta u Evr., Az., s. Afr., naspramna lišća. koje pri osnovi sraslo gradeći pehar; cvetovi skupljeni u kupaste glavice; cvetanje počinje od sredine glavice, pa se nastavlja k vrhu i osnovi; stablo i lišće bodljikavi; veoma rasproptranjeni D. silvester i D. laciniatus, s beličastim i ljubičastim cvetovima.

ČEŠLjUGAR (Carduelis carduelis), štiglić, ptica pevačica iz por. zeba, šarenog perja i prijatna glasa; hrani se semenjem; rado se gaji.

ČEŠMEDžIJEV Josif (• 1890.), bug. kompozitor, folklorist, na radu u It. operi u Sofiji; komponovao: operu Meglena, 3 simfoniske poeme, parafraze na nar. pesme, zbirku nar pesama za hor.

ČEŠNjAK → luk beli.

ČEŠNjEVKA → sušičarke.

ČIBDžE, grupa juž.-amer. indijanskih par.; u doba šp. osvajanja živeli na tlu današnje Kolumbije i u susednom delu Ekvadora, imali visoku kult.; bili veštaci u obradi metala, bavili se zemljr. (kukuruz, manioka, pamuk, krompir).

ČIVIOTSKE PLANINE, pobrđe (do 816 m) između Engl. i Škotske; poglavito gajenje ovaca, čija se vuna iskorišćuje u ind. štofova (»ševiot«),

ČIVITAVEKIJA (= stari grad), varoš (20 000 st.) i pristanište u It. s. od Rima na obali Tirenskog M.

ČIVČISKI ODNOSI, između čivčije (obrađivača zemljišta) i čitluk-sajbije (gospodara); čivčija je obično davao 1/3 čitluk-sajbiji; č. o. su 1833. ukinuti u Srbiji i čivčije postali sopstvenici zemljišta; po agrarnoj reformi od 1919. raskinut u korisg čivčije takav odnos i u Jugosl.; čivčija plaća državi otkup, a država obveznicama isplatila sajbije.

ČIGIR (tatar.-mađ.) → kominjak.

ČIGOTA, pl. (1422 m) u z. Srb., između pl. Zlatibora i Murtenice (Drin. Ban.).

ČIGRA (mađ.), dečja igračka, kupasta oblika, vrti se u krug pod udarima biča ili drugim meh. sredstvom.

ČIGRE (Sternidae), por. ptica iz grupe galebova, manjeg rasta, šiljastog kljuna i živahna leta; hrane se ribama; poznate vrste: obična č. (S. hirundo), crna č. (Hydrochelidon), mala č. (Sterna minuta), sve morske ptice; rečna č. (S. lacustris), kraj jezera i dr. slatkih voda.

ČIGRICA (Gyrinus natator), mala vodena buba čeličnoplave boje i metalnih otseva; zadnjih nogu u obliku vesala; pliva hitro po površini vode; telo nekvašljivo.

ČIŽ (Chrysomitris spinus), ptica pevačica iz por. zeba, žute boje; najradije boravi u četinarskim šumama Evr. i Az.

ČIZMA (tur.), vrsta kožne obuće; č. s grlom do kolena, deo nar. nošnje u Vojvodini, Hrv. i Slav., a kraće ali široke č. od sahtijana nošene u obl. pod Turcima (naročito ih nosile musl. žene).

ČIKAGO (Chicago), po veličini 2. grad (3,16 mil. st.) u SAD, u državi Ilinois, na ušću r. Č. u jez. Mičigen; pristanište, trg za žito i drvo; ind.; univ., visoke šk., biblt. i muzeji.

ČIKAMACU Monzaimon (1653.-1724.), najveći jap. dramski pesnik (jap. Šekspir); napisao 98 drama.

ČIKOV (Misgurnus fossilis), slatkovodna riba koštana skeleta, izdužena i ljigava, mrkožuta ili zelenkasta, s brkovima; živi u mulju bara i mirnih voda; dostiže 30 sm dužine; meso ukusno.

ČIKOLA, r. u i. Jadr. Primorju, l. pritoka Krke; izvire na ji. kraju Petrova Polja.

ČIKOŠ-SESIJA Bela (1864.-1931.), slikar, bio prof. um. akademije u Zagrebu; radio kompozicije simvoličnog i ilustrativnog karaktera i knjiž. porekla: Kirka, Innocentia, Valpurgiska noć, Judita i Holofern, Saloma, Safo.

ČIKULIN SUSEDGRADSKI Franjo († 1746.), pesnik; pevao na kajkavskom narečju i na lat. j.; zbirka: Ideae magnanimitatis Illyricae et Pannonicae, prožeta hrv. rodoljubljem.

ČILAŠ, boja konja složena iz belih i sivih dlaka.

ČILE, j.-amer. primorska rpb., duž Velikog Ok.; s ostrvima: Čilskim, Huan Fernavdez i Uskršnjim; 751 605 km², i 4,36 mil. st.; klima u prim. blaga sa sred., a na plan. oštra, s kont. odlikama: sev. i od povratnika, pustinja Atakama; razveden I zemljr. žitarice, krompir, povrće, varivo, duvan, šeć. repa, vinova loza i j. voće; napredno stočarstvo: ovce, goveče, konj, mazga, magarac, svinja; obilno rudno blago: šalitra (90% svetske proizvodnje), zlato, srebro, bakar, gvožđe, cink, so, boraks, olovo, sumpor, guano., jod, itd.; nedovoljna ind.: tkst., mlin., šećera, metala; saobr. pomorski, žel. i govarni: izvoz: minerala, metala i zemljr.-stočar. proizvoda; gl. grad: Santjago; veća mesta: Arike, Itsike, Antofogasta, Valparajso, Punta Arena i dr.

ČILINGIROV Stilijan (• 1831.), bug. književnik, napisao, osim mnogih patriotskih stihova, pripovedaka, putopisa i rasprava, i romane: Deca pakla, Hleb naš nasušni.

ČILSKA OSTRVA, u Velikom Ok., z. od Čilea; 8350 km², stan. se bave stočarstvom i ribolovom; gl. mesto Ankud.

ČIMABUE Đovani (Cimabue, 1240.-1303.), firentinski slikar, učitelj Đotoe; radio oltarne slike i freske, bio pod viz. uticajem, ali slobodniji.

ČIMAROZA Domeniko (1749.-1801.), it. operski kompozitor; bio u Petrogradu i Beču; komponovao: 75 opera, 5 oratorijuma, mise, 2 rekvijema, klavirske sonate.

ČIMBORASO, ugašen vulkan i najviši vrh (6310 m) u Andima (Kordiljeri), u drž. Ekvador.

ČIMTIJANE, ćintijani (ngrč.), vrsta veoma širokih šalvara, koje nose srp. žene u Prizrenu i Tetovu i žene kat. Arb. po varošima; oko proreza za noge na nogavicama bogato vezene.

ČIN 1) delo. 2) deo poz. komada; ima poz. komada od 1 (jednočin, aktovka) 2, 3, 4, 5 i 6 činova, a svaki č. može imati više slika ili prizora; izlazak nove ličnosti na scenu naziva se pojavom. 3) znak starešinskog dostojanstva u vojsci i mornarici.

ČINGAN → Kingan.

ČINGIZ-HAN → Džingis-han.

ČINGPO, Kačini, tibetobirmanski nar.; u toku zadnjih 200 g. iz izvorišta Iravade raširili se po Zadnjoj Indiji i kineskoj prov. Jinanu.

ČINGRIJA Pero (1837.-1921.), političar, odušeljeni pristalica nar. pokreta u Dalm.; 1859. stupio u nar. stranku; bio član Dalm. sabora, pristalica naprednih ideja i protivnik mađ. zuluma u Hrv. za vreme banovanja Kuena Hedervarija; posle rata pretsednik Nar. veća i Jsl. matice u Dubrovniku.

ČINELI → sanovi.

ČINI, po nar. verovanju magija, u prvom redu zlonamerna, štetna; može »učiniti« svaki čovek ili žena, služeći se magiskim formulama i sredstvima, ali najopasnije st. žene činilice, veštice, mađesnice i sl.; č. mogu biti za ljubav, plodnost odn. neplodnost, slogu i neslogu u braku i sl.; odbrana od č. → hamajlije, → zapisi i suprotne č.

ČINITELj → računske radnje.

ČINKVANTIN (it.) → kukuruz.

ČINKVEČENTO (it. cinquecento = 1500), naziv za it. umetnost 16. v. (puna renesansa).

ČINOVNIK, lice sa stalnim zaposlenjem, stručno spreman, mahom za kancelariski rad, prima mesečno prinadležnosti; može biti privatan, samoupravni ili drž. (→ službenik državni); da postane č., 1 lice mora: imati najmanje 18, a manje od 60 g., biti zdravo, dobrog vladanja, imati stručnu spremu, znanje služb. jez., regulisanu vojnu obavezu (posle 21. g.), ne biti pod starateljstvom ili stečajem itd.; zvanja drž. č. podeljena na 10 položajnih grupa; pretsednik min. saveta, min. i banovi van njih; zak. određuje uslove za napredovanje č., ali č. s nepotpunom sr. šk. ne može napredovati iznad 7., s potpunom srednjom šk. ide od 9. do 5., a sa fakultetskom spremom od 8. položajne grupe do 1.; komisije za ocenu cene č. od 10.-4. grupe, i to njihovu stručnu sposobnost, vladanje, marljivost i pouzdanost (4 ocene); ocena se unosi u službenički list; č. ne može primati od stranih vlada poklone, nagrade, ni odličja bez odobrenja svog min.; č. imaju pravo na god. odmor; posle 70 god. č. ne može ostati u službi. Činovnička vlada, vanstranačka, sastavljena od ličnosti partiski neobeleženih, obično od viših č. (otuda naziv); u momentima vel. partiske zaoštrenosti, ili kad parlament ne može da pruži elemente za solidnu parlamentarnu v., č. v. sredstvo za stišavanje, normalizovanje polit. prilika; č. v. smatra se kao podesna za sprovođenje slobodnih izbora. Č. zakon, u Jugosl., donesen 31./3. 1931.; njim zamenjen z. od 31./7. 1923.; sadrži odredbe o podeli službenika, stupanju u drž. službu, kretanju u njoj, njenom prestanku, prinadležnostima č., ocenjivanju njihovom, disciplinske propise, odredbe o penzijama itd.

ČINODEJSTVOVATI → celebrant.

ČINTULOV Dobri (1822.-1890.), patriotski bug. pesnik, uticao na revoluc. raspoloženje omladine 60-tih i 70-tih god.

ČINČILA, glodar iz J. Amer., sr. veličine, zatvorenosiv po leđima, bledosiv po trbuhu, otporan; poznat po svom odličnom i skupocenom krznu.

ČINjENICA, podatak, ono za što iskustvom utvrđeno da postoji ili da se događa. Č. faktična, koja ne utiče na stvaranje, menjanje ili ukidanje subjektivnih prava; npr. molitva u crk.

ČINjENjE KOŽE → štavljenje.

ČIOVO, ostrvo (31 km²) u Jadr. M., do Trogira (Prim. Ban.) s kojim u vezi pokretnim mostom; ribolov i gajenje masline, franjevački man.; na jz. strani ostrvce Kraljevac, prozvano tako po predanju što se na njemu 1242. ispred Tatara sklonio ug. kralj Bela IV.

ČIOPE (Cypsclidae), porodica ptica po izgledu sličnih lastama, dugih krila i ukočena repa; sva 4 prsta na nogama okrenuta unapred; izvrsno lete i u letu love insekte; az. vrsta salangana (Collocalia esculenta) gradi gnezda koja se jedu; kod nas 2 vrste č. (→ sl.).

ČIPEVE, s.-amer. indijansko lovačko pleme, na obalama Makenzijeva Zal.

ČIPENDAL Tomas (Chipendale, oko 1709.-1779.), engl. umetnik-stolar, tvorac stila za nameštaj. Č. stil, pod uticajem frc. stila Luj XVI, s primesom gotskih i kineskih motiva.

ČIPKA, ž. rad od tankog konca u jednoj ravni sa šupljinama između šare; prave č. izvode se rukom i iglom ili štapićima (drvene igle), fabr. mašinama; na osobitom glasu ručne valansjenske, hol., briselske, ven. i dr.; ind. izrada č. počela u 19. v.; upotreba opala posle svet. rata; kod Jsl. č. se izrađuju i ukrašava nar. nošnja u primorskim i sev. krajevima; kao kućna radinost čipkarstvo osobito razvijeno u Slov. i na ostrvu Pagu.

ČIR, lokalna infekcija u dermu i potkožnom tkivu, izazvana stafilokokama, koje prodiru kroz pore i otvore lojnih žlezda; inficirano tkivo izumre, od njega se stvara čep, koji po demarkiranju (sazrenju) i otvaranju ispada; lečenje: toplom kašom lanenog brašna ubrzati sazrevanje, zatim proseći, okolinu čisto držati da se ne bi novi stvarali; kod čireva koji se naizmenično javljaju upotrebiti → autovakcinu u vidu injekcija, a u kožu utrljati mast koja uništava klice da se ne raznose na dr. mesta; maši mnogobrojni č. na gornjoj nausnici i na vratu ispod potiljka zovu se sikoze. Č. želuca (uleus ventriculi), i č. dvanaestonalačnog creva (u. duodeni), jasno ograničen nedostatak sluzokože ž. ili d. c., nekad u obliku duboke ranice koja se probija u susedna tkiva; uzroci mnogobrojni i nedovoljno poznati: posle lokalnog poremećaja krvne cirkulacije, prekomerna sona kiselina nagriza dotično mesto i izaziva č.; č. naklonjeni mahom mlađi ljudi od 20-35 god.; prekomerna ishrana mesom, alkohol, nikotin olakšavaju njegovo stvaranje; znaci: bol odmah posle jela kod č. ž.; kod č. d. c. bol pre jela, koji hrana prekida, takođe posle jela na 3-5 sati; nekad povraćanja; povećanje sone kiseline; kiselo podrigivanje; osećaj nadutosti; poremećaj varenja; čest zatvor; č. lako krvari, kod slabijeg krvarenja prisustvo krvi u stolici, dokazuje se hem. putem; kod jačeg crna stolica (melena); kod jakog povraćanja crne krvne mase (hematemezis), ova komplikacija može biti opasna po život; č. može provaliti (perforacija) u trb. duplju ili susedni organ; ova komplikacija opasna i smrtna, ako se odmah se operiše; zalečen č. ostavlja ožiljke koji postaju povod mestimičnih suženja, naročito na d. c. (stenosis pylori), koja onemogućuju pražnjenje ž.; č. izaziva srašćenje s okolinom; na mestu dugotrajnog č. može se razviti rak; lečenje, u početku dijeta, ako pojave ne popuste, jedini lek operacija.

ČIRIKOV Evgenije N. (• 1864.), rus. beletrist, pripadao radikalnom kolu pisaca realista, grupisanih na čelu s Maksimom Gorkim, oko izdavačkog preduzeća Znanje; писао приповетке, романе и драме из живота рус. интелектуалаца и сиромашних друштв. слојева, са демократском тенденцијом; гл. дела: Invalidi, Tuđinci, Prva ljubav, Tanjina sreća (novele); Porodica Tarhanova, Očinski dom, Moj roman (romani); i Jevreji, Mužici, Crveni oganj, Šumske tajne (drame) (→ sl.).

ČIRNAUS Erenfrid Valter (Tshirnaus, 1651.-1708.), nem. matematičar i fizičar; po njemu nosi ime 1 transformacija za uprošćavanje jednačina u algebri.

ČIRPAN, varoš (11 300 st.) u j. Bug., u j. podgorini Srnene Gore, na žel. pruzi Plovdiv-Burgas; privr. središte vinogradarskog i stočarskog kraja.

ČIST SLIK, podudaranje vokala i konzonanata kod 2 reči od akcentovanog sloga; npr.: praha-straha. vile-svile itd.

ČISTA BRAĆA (ar.: Ihvan as-safa), naziv grupe ar. pisaca iz Basre koji krajem 10. v. u 51 raspravi enciklopediski obradili tadašnje shvatanje islamskog kulturnog društva o raznim naukama i flz.

ČISTA LINIJA → biotip.

ČISTA SEČA, gola s., način iskorišćavanja šuma: sva se stabla najedanput poseku i sečina veštački pošumljuje; ovaj način počeo se od kraja 18. v. širiti po Nem., odakle prešao i u dr. zemlje; pored dobrih ima i slabih strana; kao vel. nezgoda smatra se što se na ter. č. s. razvijaju jednolične nepomešane šume, koje izložene mnogim opasnostima (vetar, požar, insekti).

ČISTI PONEDELjAK, 1. dan uskršnjeg posta kod prav. Srba; praznuje se, i jednoniči se, jede se jedanput; tog se dana čisti kuća.

ČISTILIŠTE (lat. purgatorium), prema kat. verovanju i učenju mesto između pakla i raja u koje dospevaju duše hrišć. posle smrti da se očiste od lakih grehova i potom pređu u raj.

ČISTOTA ZLATA I SREBRA, finoća, titr, odnos između težine plemenitog (dragog) metala i ukupne težine; pretstavlja se obično pravim razlomkom čiji imenitelj, 1000; npr. zlata čistota 950/1000 znači: u 1000 delova tog zlata ima čista (suha) z. 950 delova; izrađevina od z., s. i platine, kao i legure tih metala, ne smeju imati manju č. no što zakonom određena č.; u Jugosl. propisna č. a) kod izrađevina od zlata: br. 1: 950/1000, br. 2: 840/1000, br. 3: 750/1000, br 4: 583/1000; b) kod izrađevina od srebra: br. 1: 950/1000, br. 2: 900/1000, br. 3: 800/1000; v) kod izrađevina od platine: 950/1000; iridijum, koji se nalazi u platini, smatra se jednak njoj; po zak. o kontrolisanju č. izrađevina od z., sr. i platine za leguru z. dopušta se upotreba s. i bakra; za s. i platinu bakar.

ČISTOTA JEZIKA → književni jezik.

ČITA, varoš (65 000 st.) u Sibiru; ind. koža.

ČITALNICA 1) prvi slov. napredan časopis koji 1865. izlazio u Gracu. 2) udruženje u Slov.; ima cilj da gaji slov. nac. duh putem časopisa, knjiga, predavanja, zabava itd.; prve osn. u Mariboru, Celju i Trstu 1861.

ČITAONICA, ustanova sa biblt. i dvoranama za čitanje; kod Hrv. u ilirskom pokretu odigrala vel. prosvetnu i nac. ulogu; kod Bugara takođe bile važan faktor nac. preporoda; u č. držana predavanja. dogovori, diletant. pretstave; prve bug. č. 1854. u Lomu i Šumenu.

ČITACI, posebna etnička grupa između Tur. na B. II.; govore posebnim dijalektom; bave se zemljr., žive u stalnim naseljima; tim se razlikuje od → Juruka.

ČITLUK, čiftlik, po tur. pravnom poretku u prvo vreme manje ili veće imanje, koje država kao vlasnik davala na uživanje pojedinim licima (spahijama) kao nagradu za njihove zasluge (slično raniji iz srp. srednjev. prava); zemljište na kojem 1 seoska porodica stalno živela i obrađivala ga, sa stvarnim naslednim pravom, uz obavezu da daju spahiji ⅓ prinosa (hak) i izvesne dažbine drž. (sultanu); pokušaj njihovih vlasnika da ih sasvim prisvoje doveli početkom 19. v. do agrarnih nemira i pomeranja svih ranijih odnosa; u B. i H. č. se sve više pretvarali u pojam čisto ličnog ili porodičnog vlasništva posednika, sve se više približavali beglucima, mada to nije bilo ni po pravu, ni po tradiciji; stalni naseljenik i držalac č., koji je spahijama davan samo na upravu i uživanje nazivan čivčija.

ČITULA → diptih.

ČIČA (pš. chicha), opojno piće u J. Amer., spravljeno previranjem kukuruza, oriza ili palminih plodova.

ČIČAVICA, plan. (1091 m) između s. dela Kosova Polja i predela Drenice.

ČIČAGOV Pavle (1762.-1849.), rus. general; primio od Kutuzova komandu nad rus. vojskom prema Tur. (1812.) i zaključio bukureški mir; okrivljen što nije sprečio prelaz Napoleonove vojske kod Berezine, podneo ostavku i otišao u inostranstvo.

ČIČAK (Lappa major, fam. Compositae), dvogod. biljka, široka lista. beličasta naličja, glavičaste cvasti s kukastim bodljama; cvetovi ljubičasti; korovska biljka u Evr. i Az. (→ sl.).

ČIČERIN Georgij V. (1872.-1935.), rus. socijalist i političar; revolucionarnom pokretu prišao 1904., a 1905. stupio u rus. socijaldemokratsku stranku; 1907. sudelovao na londonskom kongresu rus. socijaldemokrata; uskoro se priključio menjševičkom krilu rus. socijaldemokratske stranke; kao polit. emigrant živeo u inostranstvu do februarske revolucije, kad uhapšen u Parizu kao sekretar organizacije za povratak polit. emigranata u Rus; 1918.-1930. nar. komesar spoljnih poslova u SSSR; 1922. bio vođ sovjetske delegacije na đenovskoj i lozanskoj konferenciji.

ČIČERONE (it. cicerone), vođ za strance po nekom gradu ili kraju.

ČIČI → Ćići.

ČIČOKA → morska repa.

ČLAN (određeni i neodređeni), vrsta reči koju imaju rom. i germ. jez., a služi za bliže određivanje imenica; naš jez. ga nema, sem nekih govora, u ji. Srbiji, gde je, kao i u bug. j., postao od postpozitivne pokazne zamenice pod rom. uticajem (vlaško-cincarskim): (a)t, -ta, -to; (a) v, -va, vo; (a)n, -na, -no: muž(a)t, drvovo, ženana.

ČLANAK, kratko raspravljanje o dnevnim pitanjima iz politike, nauke, knjiž. i dr.; č. u naučnim, knjiž. i um. časopisima bavi se istim pitanjima.

ČLANKOVITOST, segmentirnost, metamerija, osnovni tip građe vel. broja životinja (člankovitih crva, zglavkara i kičmenjaka s čovekom), ogleda se U uzdužnoj podeli tela na određeni broj članaka (segmenata, metamera); u principu ovaki telesni članak sadrži iste organe ili delove gl. organskih sistema (creva, mišićnog, nervnog, bubrežnog, polnog sistema); kad su telesni članci među sobom nejednaki (heteronomna č.), na telu se razlikuju određene telesne oblasti (glavna, grudna, trbušna); kod čoveka se č. opaža naročito na kičmi izdeljenoj u pršljenove.

ČLOVEŠKA RIBICA (Proteus), repati pećinski vodozemac sa spoljašnjim škrgama i očima uraslim u kožu, živi isključivo u mračnim pećinskim vodama dinarskog krša, dug preko 30 sm; pretstavlja znamenitost naše domaće faune.

ČMAR → anus.

ČMIČAK (chalazion, hordeolum), gnojavo zapaljenje lojnih žlezda na ivicama kapaka; nastaje zapušenjem žlezda usled nečistote i infekcije; zaraza se prenosi na okolinu, nekad i na ceo kapak; posle 2-3 dana, kad č. sazre, stvori se na otvoru odvodnog kanala žlezde beložućkasta tačka; na tom mestu č, sam prsne ili ga treba proseći; topli oblozi ubrzavaju sazrevanje č.

ČOVANjE → kamenice.

ČOVEK 1) (Homo, rod Primatae, fam. Hominidae), najsavršenije od svih živih bića; po učenju teol. i nekih filozofa (Ruso, Toma Mor): živo biće kojeg bog stvorio po svom obliku, po suštini dobro, a stečenih grehova može se osloboditi; po prirodno naučnom učenju, biće koje se od ostalih razlikuje samo višim stupnjem nekih životinjskih osobina; po idealističkom shvatanju, biće više od svake dr. životinje od kojih se razlikuje umom; posrednik između materijalnog sveta i sveta apsolutnih vrednosti (etičkih, estetičkih i teoriskih); razlikuju se 2 pola: m. i ž.; od životinja se odlikuje artikulisanim govorom, koji je izraz misli; izdvaja se naročitom usavršenošću mozga, koja mu omogućava viši duhovni život; duh mu daje nadmoćnost nad svim ostalim živim bićima: svest o sebi i okolini, kao i mogućnost da se prilagođava svima prilikama i podnebljima; da potčini prirodu sebi, iskorišćujući je u svoje ciljeve, osvajajući, pronalazeći, stvarajući; ukoliko više upotrebljava oruđe duha, utoliko se ono više izoštrava i utančava; samosvest postaje sve jača, individualnost sve izraženija; č. u stvorenom prirodnom svetu ostvario i svoj duhovni svet; ist. č. razvića, od pećinskog č. do savr. stvaraoca moderne nauke i tehnike pokazuje jasno da su mogućnosti evolucije čovekovog duha nedogledne; → rase. 2) (vir) vrsta pola, suprotan pol → žena; naučni znak ♂; razlikuje se od ž.: a) polnim organima; b) sekundarnim seksualnim karakterima: nižim glasom, jačom maljavošću tela, bradom i brkovima; v) većim rastom, jačom snagom; g) psihičkim, karakternim i dr. odlikama takođe se razlikuje od ž.; energija, snaga, borbenost, dinamičnost i stvaralaštvo odlike č., izražene u najvišem tipu: stvaraoca kulture tj. nosioca intelekta i volje za oduhovljavanjem prirodnog; on potčinjava prirodu svojim potrebama a sebe samog višim zahtevima ideala; evolucija njegova duha: od brutalnog borca, lovca i ratnika do suptilnog um., požrtvovanog naučnika i produbljenog filozofa; od svirepog egoiste, eksploatatora slabijih, do savr. oplemenjenog altruiste, koji oseća tuđe bolove kao sopstvene, tražeći za sve: iste slobode i ista prava za razviće, postignuće najviših mogućnosti za sve, što ga čini još muževnijim, smelijim, dubljim, jačim; taj put od sebičnog do duboko socijalnog č. plaćen ljudskom krvlju, revolucijama i stradanjima svih vrsta; sva osvajanja i stvaranja kako u materijalnom, tako i duhovnom njegovo su delo, jer pripada aktivnoj polovini čovečanstva (za razliku od druge polovine čovečanstva -- žene -- više pasivne) koja vodi i osvaja, jer je č., muškarac, poglavito osvajač i borac. Srednji č., fikcija belg. statističara → Ketlea; koji ima sve s. osobine č. uopšte; služi kao tip prema kojem se odmeravaju otstupanja pojedinih ljudi od sredine.

ČOVEČANSKO PRAVO 1) p. koje ljudi stvorili (nasuprot božanskom pravu, jus divinus). 2) pravne norme koje se primenjuju na celo čovečanstvo a ne samo pomoću organizovanih država kao međunar. pravo.

ČOVEČANSTVO, ljudski rod (→ pace); zajedničko ime za sve ljude i narode na Zemlji.

ČOVEČNOST, saosećanje, milosrđe, ljubav prema bližnjega.

ČOZEN, jap. naziv za poluostrvo → Koreju.

ČOKE Hajnrih (Zschokke, 1771.-1848.), nem. popularan pripovedač iz Švajc., zaodevao u čuda ideje prosvetiteljstva.

ČOKEŠINA, man. ispod Cera, podigao ga neki vlastelin Čokeša; slavi Uspenije bogorodičino; potiče verovatno iz 15. v., obnovljena 1823. Boj na Č. (16./4. 1804.), da bi sprečili Tur. iz Bosne da ne dođu u pomoć opsednutom Šapcu, braća Nedići dočekali pašu Vidajića na Ceru, više man. Č., i opkoljeni izginuli skoro svi, ali zbog vel. gubitaka Tur. se vratili a neki i razišli.

ČOKOLADA (šp. od meksik.), životna namirnica, poslastica, dobivena mešanjem kakaovog praha i šećera; sadrži obično 40-50% kakao i 50-60% šećera; bolje vrste rade se od kakao-a iz kojeg prethodno izvučena kakao mast; proizvodnja č.-bonbova i dr. proizvoda od šećera zastupljena u Jugosl. o oko 40 preduzeća, koja potpuno podmiruju potrebe stan.

ČOKORAC-KAMARE Stefan (• 1885.), austr. pisac jel. porekla; dao eseje, pesme, komedije (Mladi baron Nojhaus, Platno iz Irske).

ČOKOT, gidža, trs, panj, svaka zasebna biljka vinove loze, sastavljena od korena, stabla i loze; po visini: niska (do 30 sm), srednja (30-50 sm) i visoka (pre ko 50 sm); u sev. krajevima Jugosl., s jakim i čestim mrazevima (Srb., Vojvodina, Hrv. i Slov.) daje im se nizak oblik; u toplim krajevima (Dalm.. Herc. i dolina d. Vardara) srednji; a u krajevima s čestim prolećnim mrazevima (Slov.) i po vrtovima i okućnicama visok oblik. Potapanje č. vrši se ujesen kopanjem rupe do podnožnih gl. žila č. i proširivanjem na onu stranu na koju se on želi da povali; na č. se ostave 1, 2 ili najviše 3 lastara, od kojih svaki ima da postane zaseban č., a ostala se loza ukloni; rupa se zatrpa trošnom zemljom i dobro ugazi; ostavljena loza se pokrije tako da 1 deo ostane nad zemljom i oreže na po 2 okca koja se zagrnu preko zime da ne promrznu; idućeg leta će se iz st. čokota dobiti onoliko č. koliko na njemu ostavljeno lastara; danas se primenjuje na živom pesku, gde ne postoji opasnost od filoksere, da bi se podmladila st. loza, popunilo prazno mesto ili da bi se spustilo niže spojno mesto na kalemu posle kalemljenja amer. podloge na zeleno.

ČOLAK-ANTIĆ Boško (• 1871.), diplomat, pred kraj 1898. iz Mst. fin prešao u Mst. inostr. dela; 1904.-1907. vršilac dužnosti maršala dvora; zatim diplomatski pretstavnik u Kairu, Sofiji, Štokholmu i Bukureštu; od 1935. maršal dvora.

ČOLIĆ Dragutin (• 1907.), prof. muz. šk. Stanković u Beogradu, kompozitor, pristalica četvrttonske muz.; komponovao: svitu i koncert za četvrt tonski klavir uz pratnju 2 violine, 2 viole i 2 violončela, varijaciju za klavir, pesme i dr.

ČOMOLUNGMA → Maunt Everest.

ČOP Matija (1797.-1835.), slov književnik, izradio 1. pregled slov. ist. knjiž.; pisao filološke članke, borio se naročito za pravopis (→ sl.).

ČORBA (tur.) 1) jelo skuvano o; mesa ili povrća. 2) rastvor raznih fungicida, većinom na bazi* bakarnog sulfata i sumpora, služi za prskanje gajenih biljak; da se zaštite od parazita. Bordovska č., od bakarnog sulfat; (0,5-2%) i krečnog mleka u potrebnoj količini (obično ¾ i negašenog ili 2 kg gašenog kreča na 1 kg bak. sulf.) neutrališe štetno dejstvo bak.-sulf. na biljna tkiva; ovu neutralnost potvrđuje crvena lakmusova hartija kad poplavi, ako je sav bak. sulf. zasićen; spravljanje: u rastvor bak. sulf. sipa se krečno mleko i jače izmeša: sprema se neposredno pred upotrebu; neupotrebljena količina čuva se dodavanjem šećera (50-100 g na 100 l). Burgonjska č., za neutralisanje bak. sulf., sadrži natrijum-karbonat (na 1 kg bak. sulf. 0,5 kg natrijum karb.). Kaliforniska č., dobiva se kuvanjem sumpornog praha i negašenog kreča; za 100 l č. u koncentraciji od Bomeovih 25" uzima se 24 kg sum. i 12 kg kreča; spravljanje: ugašenu kr. dodaje se sumpor i kuva I sat, količina isparene vode nadoknadi se, a talog baci; dobivena č. crvenomrka, za upotrebu razblažuje za zimsko prskanje 1:10, za letnje 1:40:50; dodir s vazduhom je šteti, stoga se čuva u hermetički zatvorenim sudovima. Kombinovana č., rastvori 2 ili više fungicida ili fungicida i insekticida za istovremeno suzbijanje raznih bolesti ili bolesti i štetočina; tako se bakarnim č. dodaje sumpor za istodobno suzbijanje plamenjače i pepelnice, ili se dodaje arsenove soli da se suzbiju i štetočine.

ČORTANOVIĆ 1) Petar (krajem 18. v., † 1868.), slikar, izradio oko 20 ikonootasa po selima u Sremu; značajniji mu radovi iz nac. ist.: Kosovska bitka i likovi porodice kn. Lazara u man. Vrdniku. 2) Pavle (1830.-1903.), sin prethodnog, radio kao slikar ikonostase u Sremu, Slav. i Srb.; bavio se ilustracijom nar. pesama; naročito poznate: Jug Bogdan i devet Jugovića, Kneževa večera, Boj na Kosovu; radio portrete, smatra se kao darovit umetnik.

ČOSER Džefri (Chauser, 1340.-1400.), najveći engl. pesnik sr. v.; početni radovi pod frc., docnije pod uticajem it. poezije, najzad svoj pesnički dar izrazio u Kenterberiskim pričama, u stihu i sliku (2 u prozi); u Prologu zbirke opisao učesnike sa sjajnim humorom i realizmom, dao najbolje slike tipova sr. v.; ostala dela: Troil i Kresida, Parlament ptica, Dom slave, Legende o dobrim ženama (→ sl.).

ČOT (it.) → kik na kraju venca, povijarca ili kose.

ČOHA, čoja, glatke vunene tkanine, izatkane platnenim vezivanjem, upotrebljavaju se za izradu odela, najčešće vojničkog.

ČOČEK (tur.), igračica.

ČRETA, plan. (996 m), ogranak Menine Plan., z. od Celja (Drav. Ban.).

ČRNIĆ Ivan (1830.-1897.), hrv. slavist, prijatelj Štrosmajera, važnija dela: Dva slovenska spomenika glagolicom pisana 1100. i 1230., Krčke starine, Još o glagolskom napisu u crkvi sv. Lucije u Drazi Vaščanskoj, Najstarija poviest krčkoj, osorskoj, fabskoj, senjskoj i krbavskoj biskupiji, Slovinski sv. Jerolim u Rimu i Rijeka.

ČRNOMELj, varošica i sresko mesto (1400 st.) u Beloj Krajini (Dun. Ban.), lokalno privr. sredigate; livnica gvožđa, ciglana; u blizini, u Dobliču, rudnik uglja.

ČTEC (crk.-sl.: čitač), čatac, anagnost, lektor, niži čin u prav. crk., čita za pevnicom, propoveda; nokad veoma ugledan čin, primali ga i carevi.

ČUANG CE (4. v. pre Hr.), kineski filozof, razradio → Laoceovu nauku.

ČUBAR (Satureia hortensis, fam. Labiatae), zeljasta jednogod. biljka granatog stabla; uzana maljava naspramna lista; mala ljubičasta ili bela mirišljava cveta; služi za začin i kao ukrasna; raste slobodno; poreklom iz j. Evr.

ČUBRANOVPĆ Andrija, dubrovački zlatar i pesnik 16. v.; njegova pesma Jeđunka originalna i duhovita mešavina karnevalskog duha i trubadursko1 osećanja; bila veoma popularna u dubrov. knjiž.

ČUBRILOVIĆ 1) Vasa (• 1897.), istoričar, docent, univ. u Beogradu; aktivan učesnik u pripremanju i izvršenju sarajevskog atentata 1914., osuđen na 16 god. zatočenja kao maloletnik; posle propasti A.-U. izišao iz zatvora; gl. radovi: Politički uzroci seoba na Balkanu 1860.-1882., Bosanski frajkori u austr.-tur. ragu, Poreklo musl. plemstva u B. i X., za Sveznanje obradio savr. ist. n ist. pojedinih država. 2) Veljko (1886.-1915.), učitelj i pac. radnik; bavio se i proučavanjem našeg nar.; život posvetio polit., ekon. i duhovnom oslobođenju srp. nar.: posle pogibije austr. prestolonaslednika u Sarajevu, optužen kao 1 od gl. saučesnika u zaveri; osuđen na smrt i sa 2 druga obešen 3./2. 1915.

ČUVANjE, nega, gajenje, štićenje; održavanje u ispravnom stanju. Č. elaborata i planova vrši se pažljivim povezivanjem u sveske pogodne za rukovanje; posedovni listovi, skice i drugi delovi operata, koji se ne mogu povezivati, stavljaju se u naročite kutije, obično po sto komada; katastarski planovi i ostali operati, čuvaju se u naročitim čeličnim ormanima i kasama, da bi se obezbedili od požara i drugih nezgoda.

ČUVAR, lice koje određeno da vodi nadzor nad imanjem, javnim i priv. zgradama. Č. (nastojnik) kuće, pa građ. parničkom postupku, ako se adresant ne nađe u stanu, njemu se mogu punovažno dostaviti sudska akta za stanovnika kuće. Č. lova, organ koga po Zak. o lovu postavlja sopstvenik lovišta; opšta upravna vlast određuje broj č. za pojedina lovišta; kod nje polažu zakletvu i postaju organi javne službe; imaju pravo nositi oružje i službeni znak. Č. šuma → upravljanje šumama.

ČUVARKUĆA (Sempervivum tectorum, fam. Crassulaceae), dugovečna sočna biljka; pre cvetanja ima samo rozetu od lišća, koje obodom maljavo; za vreme cvetanja izbija dugačko stablo koje se završava mnogobrojnim, desetopernim, crvenkastosivkastim cvetovima: raste po stenama, na zidovima i krovovima; u Evr., na Kavkazu; kod nas zadivljala; sadrži kalcijum, jabučnu kiselinu i soli; u st. med. lišće se upotrljebljavalo protiv groznice i živčanih bolesti; narod je upotrebljava spolja kod opekotina, crvenog vetra i kožnih bolesti, a isceđen sok ili samo lišće protiv žuljeva i pega.

ČUVAŠI, tur. zemljr. narod u Rus, u slivu Volge, prav., 1,12 mil. Čuvašija, 1 od država (17 900 km². 0,96 mil. st.) SSSR, u oblasti sr. dela Volge; gl. zanimanje zemljr.; gl. mesto Čeboksari na Volgi.

ČUGA (Tsuga, fam. Abietacea). drvo; među č. najpoznatije kanadske (T. canadensis), među pseudočugama duglasovka (Pseudotsuga Douglasii), koja u S. Amer. naraste do 100 m visine; kod nas uspevaju u parkovima, a u zemljama sa sličnom klimom dobro se aklimatiziraju u gaumama; iz kore č. (hemlock) ekstrakti.

ČUDI, finsko pleme između jez. Ladoge i Onjege.

ČUDO 1) prirodni dogaćaj za koji se misli da nema svog uzroka te se prema tome i ne može objasniti na osnovu zakona prir. nauka. 2) u religiji: natprirodno, od boga ili bogom poslanog čoveka, izvršeno delo.

ČUKA, čuk, čukara, plan. vrhovi s 1 strane sasvim strmi, a s dr. blaže nagnuti.

ČUKUNBABA, baba očevog ili materinog dede, kao i njeno potomstvo, ne nasleđuju čukununuka; naprotiv, nju (a ne i njeno potomstvo) nasleđuje njen čukununuk.

ČUKUNDED, ded očevog ili materinog dede, u naslednom pravu je č. rodonačelnik 6. kolena, koje čini sa svojim potomstvom.

ČUKČI, starosibirski narod na pol. Čukči, oko 120 000; većina ih nomadski stočari (gaje sev. jelene); ¼ u stalnim naseljima živi od lova i ribolova; po veri šamanisti; slični im Korjaci i Kamčadali.

ČULINOVIĆ Juraj (Schivone Giorgio Gregorio, 1433.-1504.), slikar iz Skradina; radio u Padovi i Šibeniku portrete, slike svetaca, njegovih radova ima u galerijama Londona, Pariza, Berlina i Padove.

ČULO, sposobnost kojom ljudi i životinje primaju spoljne utiske pomoću čulnih organa. Čulo vida, saznaje i obaveštava organizam koliko su okolni predmeti osvetljeni kakva je njihova boja, oblik i položaj u prostoru; aparat č. v. sastoji se iz: → oka. očnog živca odnosno živčanih puteva č. v. i centra, č. v. u potiljskim režnja mozga; osećaj č. v. postaje dejstvom svetlosnih zrakova na mrežnjaču oka, odakle se svetlosni nadražaji prenose preko živčanih puteva u centar č. v. i tu svetlosna nadražaj biva preobraćen u osećaj vida; oko može da vidi samo svetlosne zrake izvesnih talasnih dužina (između infracrvenog 0,000810 mm i ultraljubičastog 0,000382 mm) pod uslovom da imaju potrebno trajanje i jačinu; npr. munja traje samo 0,000001', pa se ipak vidi; vidni osećaj boja prouzrokovan je dejstvom svetlosnih zrakova sa izvesnim određenim talasnim dužinama, npr. pri razlaganju bele svetlosti (na svetlosne zrake raznih talasnih dužina) oko raspoznaje samo zrake 7 različitih talasnih dužina tj. 7 boja: crveno, narandžasto, žuto, zeleno, plavo, indigo i ljubičasto (7 duginih boja). Č. mirisa, saznaje i obaveštava organizam o čistoti udahnutog vazduha, otkriva prisustvo mirišljavih materija, korisnih ili štetnih; aparat č. m. sastoji se iz sluzokože nosa (u gornjem delu nosne pregrade i gornje gakol.ke), živca za miris (odnosno živčanih puteva za č. m.) iz centara č. m. u moždanim hemisferama; osećaj mirisa postaje: dejstvom mirišljavih materija na nosnu sluzokožu, odakle se čulni nadražaji prenose živčanim putevima u centar č. m. p tu nastaje preobraćanje mirisnih nadražaja u osećaje mirisa; nos oseća mirišljave materije pod uslovom: da su isparljive, dovoljno koncentrisane (npr. jak ili slab miris), dovoljno trajne, da je sluzokoža nosa vlažna. Č. pipanja, saznaje i obaveštava organizam o stanju okolnih predmeta, o njihovom obliku, kao i o njihovoj prostranosti; aparat č. p. sastoji se iz telašaca za pipanje, odakle se taktilni nadražaji (dodira) prenose preko živčanih vlakana u moždane centre; osećaj č. p. postaje: mehaničkim dejstvom tela (čvrstih, tečnih i gasovitih) na završetke senzitivnih živaca u koži i sluzokožama, odakle se preko senzitivnih živaca prenose u centre č. p.; i tu taktilni nadražaji preobraćaju se u taktilne osećaje; koža ili sluzokoža osećaju dodir: ako je jačina meh. nadražaja dovoljna (od dodira do pritiska); sem toga taktilni osećaji zavise i od prirode predmeta koji dodirujemo (vrh igle, mast, drvo, metal i dr.), kao c od osetljivosti mesta na koži koju pipamo (najosetljiviji su: vrh jezika i jagodice prstiju); prisustvo dlaka povećava a rđavo strujanje krvi smanjuje osetljivost kože; vežbanjem (npr. kod slepaca) osetljivost kože postaje jača. Č. sluha, saznaje i obaveštava organizam o treperenjima koja nastaju u čvrstim, tečnim i gasovitim telima ili se u njima prostiru; aparat č. o. sastoji se iz: uha (spoljašnjeg, srednjeg. i unutrašnje.g), živca za sluh i centara č. o. u mozgu; osećaj č. o. postaje: dejstvom zvučnih treperenja na čulni organ u pužu unutrašnjeg uha (Kortijev organ), odakle se zvučni nadražaji prenose preko zvučnih puteva u centre č. s, i tu se zvučni nadražaji preobraćaju u osećanje č. s; uho čuje samo pod izvesnim uslovima: da su zvučna treperenja (tonovi i šumovi) izvesne jačine i visine; sem toga da je č. s. dovoljno osetljivo; uho može da primi istovremeno mnogobrojne nadražaje (npr. zvukove orkestra). Č. ukusa, saznaje i obaveštava organizam o ukusu materija unetih u usta; aparat č. u. sastoji se iz: gustativnih telašaca u sluzokoži jez. (za kiseo ukus i u sluzokoži jez. i desni) i gustativnih živaca i centara č. u. u mozgu; osećaj č. u. postaje: dejstvom materija ukusom na sluzokožu, odakle se gustativni nadražaji preko gustativnih živaca prenose u centar č. u.; i tu se gustativni nadražaji preobraćaju u gustativne osećaje; sluzokoža u ustima oseća ukus pod uslovom da su materije rastvorljive (nerastvorljive materije nemaju ukusa), dovoljno koncentrisane (nggr. šećer u rastvoru najmanje 1 na 997 delova vode, kuhinjska so 1 na 2240 vode), da deluju na što veću površinu; da je jez. vlažan i pokretljiv; postoje 4 različita osećaja ukusa: gorak, sladak, slan i kiseo; č. u. (gustacije) ima vel. značaj u lučenju probavnih sokova i u varenju hrane. Č. aparat, čoveka, sastoji se uvek iz 3 dela: periferni organ (prima nadražaje), aparat za sprovođenje (sprovodi nadražaje) i organ u moždanim hemisferama (pretvara čulne nadražaje u čulne osećaje). Č. varke, č. doživljaji koji ne odgovaraju stvarnosti → vizije, → iluzija, → halucinacija. Č. organi, primaju spoljašnje i unutrašnje draži i sprovode ih, preko živaca sa kojima stoje u vezi, do živčanih centara; grupišu se u: a) mehaničke (organi čula pipanja, statički, slušni organi), b) termičke, v) hemiske (organi čula mirisa i ukusa) i g) optičke (organi čula vida); u najprostijem slučaju č. o. pretstavljeni 1 jedinom č. ćelicom; u složenijim č. o., bez obzira na njihovu raznolikost, uvek postoji č. epitel sastavljen iz ćelica koje primaju draži. Č. osećaji, psih. manifestacije kojima prethodi flo. fenomeni sa sedištem u č. aparatima; č. o. izazvani izuzev halucinacija samo → adekvatnim dražima izvesne jačine (prag nadraženja); kod č. o. razlikuju se kvaliteti: osećaji vizuelni, auditivni, gustativni i dr., koje prenosimo na organ čula, dok uzrok č. o. vezujemo za spoljašnji predmet (ekssteriorizacijom) koji je izvor nadražaja; na jačinu č. o. utiču 2 uzroka fzl. porekla: povećanje razdražljivosti čulnog aparata i povećanje intenziteta draži.

ČULjAST, životinja s delimičnim ili potpunim nedostatkom uha.

ČUMA (tur.) → kuga.

ČUMIĆ Aćim (1836.-1901.), političar, prof. gmn. zatim prof. prava na Vel. šk. u Beogradu; u Marinovića kabinetu 1873.-1874. bio min. unutrašnjih dela, a 1874.-1875. pretsednik vlade i min. unutr. dela; za vreme topolske bune 1878. optužen za učešće i osuđen na smrt, ali pomilovan i kazna zamenjena s 10 god. robije; poznat kao odličan besednik i dobar advokat; uradio mnogo pa organizaciju Kolarčevog fonda.

ČUN, sredstvo za saobr. na vodi, izdubljeno od 1 stabla; u ribarstvu malji čamac za 1 ribara.

ČUNAK, naprava za tkanje, od tvrdog drveta u obliku čuna, sa zašiljenim krajevima, metalno pojačanim; u sredini č. nalazi se udubljenje u koje dolazi namotana žica potke, koja izvodi napolje kroz rupicu na č.; pri tkanju č. se provlači kroz cev osnovnih žica (→ razboj).

ČUNGKING, grad (preko 100 000 st.) i rečno pristanište u Kini na r. Jangcekjingu; tkst. ind.

ČUN-CIU (proleće i jesen), posledica od 5 svetih knjiga u kineskoj knjiž.

ČUPINO BRDO, pl. (1703 m) kod izvorišta Pčinje, ist. od Trgovišta (Bard. Ban.).

ČUPIĆ 1) Dionisije (1775.-1845.), beočinski iguman: reformisao srp. crk. pojanje. 2) Nikola (1888.-1870.), kapetan i nar. dobrotvor; sin kćeri vojvode Stojana Čupića; testamentom obrazovao zadužbinu iz koje će se izdavati naučne i moralne knjige; odbor koji upravlja zadužbinom otpočeo rad 1874. i izdao 35 → Godišnjica. 3) Stojan a 1815.), vojvoda iz 1. ustanka, rodom iz Pive; istakao se junaštvom u mnogim bojevima; izbegao 1813., ali se vratio da učestvuje u 2. ustanku; Tur. ga uhvatili i umorili (→ sl.).

ČURLIĆ Atanasije (1808.-1885.), avhimandrit i crk. disac: O monašestvu spiskova, Soveršenoe učenije spjatčenago pisanija.

ČURUG, selo (10 000 st.) i pristanište na Tisi, u Bačkoj (Dun. Ban.); oko 1440. bio u posedu Đurđa Brankovića; kao šanac za Potiske vojne granice u 1. polovini 18. v. bio često srp. naselje; u njemu 1 od najvećih i najlepših srp. crkava.

ČUTURA (rum.), buklija (ngrč.), ploska, karta, okrugao a pljosnat sud za piće, najčešće od drveta, lepo ukrašen drvorezom ili bojama, ima ih i od zemlje; unaokolo učvršćen remen ili uzica, pomoću koje se č. može nositi; u č. se obično drži alkoh. piće, naročito na putu; iz nje se nudi gostima o slavi, svadbi i sl.

ČUTURILO Stevo (• 1846.), učitelj, ped. pisac i političar, biran za poslanika u srp. nar. crk. saboru 1874., g. 1876. bio urednik Glasa Crnogoraca na Cetinju i učitelj crnog. prestolonaslednika Danila: 1882. došao u Srb.; napisao niz dobrih udžbenika za osn. škole.

ČUČAVAC 1) visibaba, vel. blok stena koji se na podlogu oslanja malim osloncem; zbog toga u labilnom položaju. 2) → pasulj.

ČUČIĆ-VUČINIĆ Simeon d-r (1784.-1828.), prof. univ. u Zagrebu i pesnik; pevao na lat. i sh. jeziku; gl. dela: Filozofija kritike i Nauka (na lat.).

ČUČUGE, selo u valjevskoj Tamnavi. Boj kod Č., 3, i 4./4. 1806. Osman Džora popalio kuće popa Luke Lazarevića, koji skupio vojsku i stigao ga kod Č.: po noći Srbi napali Tur. sa 3 strane iznenada i rasterali ih, pa se onda utvrdili; Tur. sutradan uzalud jurišali; onda se digli seljaci a došao i Petar Moler te napali i potukli Tur., a Džora poginuo.

ČUČUK-STANA (oko 1795.-1859.), druga žena Hajduk Veljka, koji se zbog nje rastavio od prve žene Marije, rođake Stanoja Glavaša; posle Hajduk-Veljkove smrti sklonila se u Banat, gde se kasnije udala za Hajduk-Veljkova druga, kapetana Jorgaća, člana Heterije. grč. borca za slobodu; kad i ovaj poginuo u man. Seku u Moldavskoj, ona se s njegovom decom preselila u Atinu i tamo provela ostatak života u najvećoj bedi.

ČUČULKA, vrsta ženske kape nošene ranije u dolini Timoka; sad izobičajena.