Sveznanje C1
| SVEZNANjE |
C, c 1) 27. slovo ćirilice; u stsl. azbuci ci; 3. слово латинице S, s; безвучни зубни сугласник.
S 1) hem. znak za ugljenik. 2) skr. za Celzijus, Kulon. 3) 1. ton osn. muz. skale.
Ca, hem. znak za kalcijum.
CAVTAT, varošica (oko 700 st.) i pristanište na Jadr. M., ji. od Dubrovnika (Zet. Ban.) na žel. pruzi Sarajevo-Zelenika, na mestu gde bila grč. naseobina Epidaur, uništena u 1. polovini 7. v. (stan. Epidaura osnovali Dubrovnik); docnije tu podignuto naselje Civitas Vetus, od čijeg postalo sadašnje ime; morsko kupalište i zimsko klimatsko mesto.
CAZIN, varošica i sresko mesto (2 000 st.) s. od Bos. Krupe (Vrb. Ban.), U doba tur. vladavine važna tvrđava crema Hrv.; razvaline st. grada.
CAJS Karl (Zeiss, 1816.-1888.), osnivač čuvenih optičkih preduzeća u Jeni, koja sad svojina jenskog univ.
CAJTBLOM Bartolomeus (Zeitblom, 1460.-1516.), nem. slikar, gl. pretstavnik ulmske šk.; radio oltarne slike, gl. delo: Oplakivanje Hrista.
CAKLENjAČA (Salicornia, fam. Chenopodiaceae), S. herbacea, jednogod. ili dvogod. staklasta, sočna (sukulentna) biljka, zelena do žućkasta ili crvena, sa člankovitim stablom i naspramnim lišćem; cvetovi sitni u klasastim cvastima; celokupni izgled biljke veoma neobičan i malo liči na obične cvetonoše; gotovo kozmopolitska; rasprostranjena u prim. predelima gotovo celog sveta, sem Austral.; raste i na zaslanjenom zemljištu i van morske obale u stepskim i pustinjskim predelima, izrazita halofita; obuhvata 9 vrsta rasprostranjenih na obalama mora.
CAMBLAK Grigorije, pisac 15. v., rodom Bugarin, vaspitao se u Carigradu, a delovao s uspehom među Bug., Rum. i Srb.; u Srb. oko 1407.-1409., bio iguman man. Dečana; napisao žitije kralja St. Dečanskog, koje nije ist. pouzdano, ali veoma knjiž.; svetačku figuru Dečanskog naslikao sugestivno; iz Srb. otišao u Rus., gde 1415. postao mitropolit u Kijevu; učestvovao na saboru u Konstanci, nezadovoljan, povukao se i umro u Moldavskoj; napisao više spisa za potrebe crk.
CAN Teodor (Zahn, 1838.-1909.), luteranski teolog, napisao: Istoriju novozav. kanona i Uvod u N. zavet.
CANA JEZERO → Tsana.
CANEV Georgi (• 1898.), bug. kritičar; realist; gl. delo: Pisci i stvaranje.
CANIĆ Josip (1879.-1933.), prof. kompozitor, dirigent; komponovao: horove, solo-pesme, komade za orkestar i dr.
CANKAR 1) Ivan (1876.-1918.), slov. književnik, studirao tehniku, zatim slavistiku i romanistiku, ali škole nije završio; živeo od knjiž. ubogo i s mnogo pregaranja; za vreme balk. i svet. rata bio zatvoren; po ubeđenju socijalist, borben, nepoštedan, sav u pokretu; počeo s poezijom, epskom i lirskom; zbirka Erotika, puna ljubavnih pesama s mnogo senzualnosti i cinizma, 1899. spaljena od crk. vlasti s kojom C. celo vreme bio na ratnoj nozi; pisao drame i pripovetke; od drama imale uspeha Kralj na Betajnovi i Za narodno blagostanje, pisane sa dosta ironije; najjači u pripoveci, i to u kraćim sažetim stvarima, imao mnogo osećanja za soc. pravdu, sklonost za satiru i preziranje filistarstva; snažno delo Sluga Jernej simvoliše čoveka koji traži pravdu, ali je ne nalazi u konvencionalnoj, birokratskoj i filistarskoj sredini; Kuća Marije Pomoćnice neobična po predmetu i duboka po ideji; napisao 3 romana: Na klancu, Krst na gori i Novi život; bio plodan pisac; dosta improvizacije i nije uvek na um. visini, ali će od njega ipak ostati mnogo; sem toga C. uneo u slov. knjiž. obilje soc. i psih. problema. 2) Isidor (• 1886.), istoričar um., prof. univ. u Ljubljani; glavniji radovi: Uvod v umevanje likovne umetnosti, i još nedovršeno delo Zgodovina likovne umetnosti v zahodni Evropi.
CANKOV 1) Aleksandar (• 1879.), bug. političar i prof. pravnog fakulteta u Sofiji; kao pretsednik vlade (1923.-1926.), ugušio seljačku pobunu (1923.) i* vratio vlast buržoaskim strankama i revizionistima. 2) Dragan (1827.-1911.), bug. političar i državnik; bio tur. činovnik, zatim prišao bug. ustašima (1876.); u oslobođenoj Bug. min. spoljnih poslova i pretsednik vlade; učestvovao u zaveri protiv kneza Batenberga, ali po njegovom zbacivanju otišao u izgnanstvo (1886.-1894.), kao protivnik Stambulova. 3) Canko (• 1899.), bug. kompozitor, prof. muz. akad., dirigent opere u Sofiji, komponovao: sonatu za klavir, simfoniju u G-molu, lirsku poemu za orkestar, solo-pesme uz pratnju klavira, lirske komade za klavir, bug. pesme i igre za klavir; napisao: Teorija o bug. nar. muzici.
CAPARSKO POLjE, kotlina između pl. Peristera i Bigle, sz. od Bitolja (Vard. Ban.); na z. strani mu prevoj Đavat, a na i. strani Prevalac, preko kojih išla i Via Egnatia; u njemu čuveno cincarsko naselje Gopeš.
CAPIN (it.), oruđe koje služi za privlačenje, dizanje i pokretanje u šumi: na jakom držalju komad gvožđa, savijen u obliku kljuna, u radu vrh kljuna zabada se u drvo.
CAPICA (Clavaria flava, fam. Clavariaceae), gljiva himenomiceta za jelo, žutog kao koral granatog krtog plodonosnog tela; slična i zajčec (C. formosa), dok prstići (C. pistilaris) nemaju tako granato plodonosno telo.
CAPON-LAK, rastvor celuloida u eteru, alkoholu, acetonu ili amil-acetatu, upotrebljava se kao bezbojan i obojeni lak za premazivanje metalnih i drvenih predmeta; osušen, pošto rastvorno sredstvo ispari, daje sjajan, čvrsti sloj celuloida.
CAPOTEKI, 1 od st. kult. naroda u Meksiku, u drž. Oaksaki i Temuantepeku, koji se održao do danas, 38.000.
CAPRAG, selo kod Siska (Sav. Ban.), sedište Anglo-jsl. petrolejskog d. d.; vel. rafinerija nafte, fabr. sapuna, ind. drva.
CAR (od lat. Cezar), najviša vladalačka titula, ravna rim. imperatoru; posle rim. imperije bilo germ.-rimsko i austr. carstvo u Sr., viz. i rus. carstvo u I. Evr., Napoleon I se proglasio carem 1804., istu titulu uzeo sinovac njegov Napoleon III 1852.; Nem. se proglasila carevinom 1871. (do 1918.); engl. kralj je c. Indije; Srb. u 14. v. bila carevina pod Dušanom i Urošem (1346.-1371.); kod Bugara titula za njihove vladare. Carevi, 4 knj. u St. zavetu opisuju ist. jevr. naroda od sudija do vavilonskog ropstva; prve 2 se zovu i Samuilove po proroku S.
CAR 1) Viktor Emin (• 1870.), pripovedač, učitelj, od 1894. tajnik Društva sv. Ćirila i Metodija; aktivan nac. radnik; dao više pripovedaka i romana iz života našeg nar. u Istri; najviše se pročuo dramom Zimsko sunce, a od romana mu zanimljivi i dobro rađeni, iako ne besprekorni, Iza plime i Nove borbe. 2) Lazar d-r (• 1860.), poznati sok. radnik, početkom rata 1914. zatvoren, suspendovan i penzionisan zbog nac. rada; bio starešina Hrv. sok. saveza od 1908. i zamenik starešine Jsl. sok. saveza. 3) Marko (• 1850.), knjiž. kritičar; nije imao redovno školovanje, ali veoma obrazovan i načitan pisac, poznavalac i prevodilac gl. evr. knjiž.; rano ušao u književnost i pisao mnogo; najbolji mu, iako ne uvek originalni, knjiž. ogledi (Moje simpatije, 3 knj.); ima razvijeno um. osećanje; uz knjiž. oglede i kritike objavio i nekoliko knj. putopisa iz It. i s našeg primorja; njegov orig. pripovedački rad slabiji.
CAREV LAZ, mesto u Lješanskoj nahiji; po predanju tu Crnogorci 1712. naneli težak poraz Turcima; ta činjenica osporena u nauci i pitanje još nije rešeno, ali sva verovatnoća da predanje ima izvesnog ist. osnova.
CAREVO POLjE, malo karsno p. u Herc. ji. od Trebinja (Zet. Ban.), slabe plodnosti, u njemu više razvijeno stočarstvo.
CAREVO SELO, varošica (2 700 st.) i sresko mesto na Bregalnici, u župi Pijancu (Vard. Ban.), pominje se od sredine 14. v.; u njegovoj okolini se 1671. od proleća do jeseni lovom bavio sultan Mehmed IV i tad se Srbi u njoj vel. delom islamizovali.
CARIBROD, varošica i sresko mesto (2 700 st.) blizu jsl.-bug. granice (Mor. Ban.), pogranična žel. stanica na pruzi Niš-Sofija; Jugosl. pripao posle svet. rata.
CARIGRAD → Istanbul. Carigradsko grožđe → afuz-ali. C. ugovor o miru, potpisan 14./3. 1914. među Tur. i Srb., vaspostavio njihove normalne odnose prekinute balk. ratom; c. u. o m. sadrži odredbe o vraćanju zarobljenika i obračunu za njihovo izdržavanje, o državljanstvu stan. ustupljenih oblasti (daje im se pravo biranja podanstva), sultanovim i crk. dobrima, školama, pravima musl. itd.
CARINE, tarifske poreze na potrošnju koje se naplaćuju na izvesne predmete pri prelazu preko drž. granice ili carinske linije, ako je ova povučena iza slobodnih pristaništa, zona, smestišta itd.; uvode se iz čistih fiskalnih, ekon., polit. i valutarnih razloga i mogu biti: uvozne, ako se naplaćuju na uvoz robe iz inostranstva, izvozne, na izvoz robe domaćih proizvoda, i prevozne, Kompezatorna c., dodatak opšte važećoj c., primenjuje se pri uvozu premirane robe, da poništi dejstvo → izvozne premije kojom se odn. roba koristi; primena k. c. na premiranu robu primenjuje se retko, ali češće primenjivanje posle svet. rata na uvoz robe iz zemalja s depresiranom valutom (protiv »valutnog dampinga«). Tranzitna c., koja se naplaćuje na stranu robu, iako roba samo prelazi preko ter.; danas težnja da se svuda ukinu t. c., Društvo nar. naročito se zauzima u cilju olakšanja i razvitka međunar. trgovine; na svim → međunar. rekama izrično zabranjeno naplaćivati t. c.; nekad na Rajni, pre njenog proglašavanja za međunar. reku, t. c., mostarine i dr. naplaćivane od 1 broda na više od 100 mesta od Bazela do ušća. Carinarnice, fin. vlasti, vrše svu carin. službu, izviđaju carin. krivice, rešavaju o njima u 1. stepenu ukoliko za to nije nadležna → fin. direkcija ili dr. vlast; dele se na glavne, 1. i 2. reda; mogu prema potrebi biti i odeljci pojedinih c. (otvara ih Mst. fin. i određuje im nadležnost). Carinska deklaracija, obavezna pismena izjava uz pošiljke namenjene inostranstvu u kojoj se navodi tačna sadržina pošiljke. C. zatvor, zatvaranje granice prema izvesnoj drž. za trg. promet, vrši se kao represalija ili sankcija za povrede ugovora ili drž. bitnih interesa; c. z. izbijao između Srb. i Austr. nekoliko puta (→ c. rat). C. isključenje, kad deo drž. ter. nije obuhvaćen c. granicom, npr. ugovorom od 1815. izvesni delovi (tzv. slobodne zone) Savoje i Žeksa stavljeni van c. kordona Frc., iako su na njenom zemljištu, zbog ekon. veze njihove s Ženevom; carinjenje se vršilo na granici tih delova s ostalom frc. t. r.; isto sa* Zadrom koji ne ulazi u c. oblast It. C. oblast, ter. između c. granica 1 drž.; pošto se c. granice po pravilu poklapaju sa drž. c. o. se izjednačuje sa drž. ter.; u 2 slučaja ovo poklapanja nije potpuno: kad se ustanove → slobodne zone ili luke i kad postoji → c. unija s nekom drugom drž. C. priključenje, kad c. oblast 1 drž. obuhvata i zemljišta van teritorije te drž. C. rat, stanje trg. odnosa između dveju zemalja u kojem 1 primenjuje → borbene carine protiv uvoza iz druge; poznati c. r. između Frc. i It. 1888.-1892., Nem. i Rus. 1892.-1894., Poljske i Nem. 1925.-1931. i dr.. C. r. austro-srpski, počeo 12./1. 1906.; saznavši za zaključenje srp.-bug. c. unije, A.-U. odmah prekinula pregovore za trg. ugovor sa Srb. i zabranila uvoz stoke i stočnih proizvoda; protivno predviđanju Austr., Srbija našla dr. pijace za izvoz i nije pretrpela štetu usled zatvaranja austr. granice; već 6./3. 1906. postignut sporazum o provizornom uređenju trg. odnosa; trg. ugovor zaključen 14./ 3. 1908., ali nije potvrđen; ponova zaključen 27./7. 1910. i potvrđen. C. savez → c. unija. C. savez srp.-bug., sklopljen u cilju da se obrazuje veća ekon. oblast koja bi se lakše oduprla ekon. podjarmljivanju od vel. sila; ugovor potpisan 27./7. 1905., ali su na zahtev Austr. njegove najglavnije odredbe ubrzo napuštene. C. skladište, magacin, zgrade u koje se smešta roba za carinjenje. C. tarifa, planski izrađen pregled svih carina koje se primenjuju u 1 zemlji; donošenje c. t. spada u nadležnost zakonodavne vlasti (3. o c. t.), ali se obično daje pravo vladi da izmene u c. t. stavlja na snagu čim ih podnese parlamentu, ne čekajući da ih izglasa (sistem katanca); c. t. autonomna kad proishodi iz internog akta drž. vlasti, a ugovorna (konvencionalna) kad proishodi iz jednog međunarodnog sporazuma; autonomnu t. može nadležna drž. vlast da menja po volji, a ugovornu ne može pre isteka odn. ugovora; c. t. jednostavna ili dvojna, prema tome da li se u njoj predviđa za svaku vrstu po 1 ili po 2 carine; dvojna c. t. obuhvata 2 kolone c. stopa, 1 s većim (maksimalnim) a dr. s manjim (minimalnim) carinama; minim. carine primenjuju se na uvoz iz ugovornih, a maksimalne na uvoz iz zemalja s kojima nije zaključen trgovinski ugovor; u slučaju c. rata maksimalna t. se povećava na borbenu t., uperenu protiv drž. s kojom se vodi privr. utakmica; ako se nekoj zemlji žele da dadu naročite uvozne olakšice onda se ugovara diferencijalna odn. preferencijalna t.; да би се избегло изузетно повлашћење 1 држ. у trg. ugovor se može uneti → klauzula najvećeg povlašćenja. C. t. mogu biti: specifične (po određenoj vrsti, kakvoći i jedinici merenja uvoznih artikala) ili po vrednosti (ad valorem); sređuju se azbučnim redom ili sistematski (po grupama artikala); ako se uvezena roba ocarini, a potom opet izveze, može se zak. odrediti povraćaj plaćene carine: povratne c.; сад се у Југосл. наплаћују царине по ц. т. (двојној) од 20./6. 1925., која у више махова мењана и допуњавана. C. tražbine, po predmetima uzapćenim ili koji leže u carinarnici drž. naplaćuje c. t. i kazne pre svih poverilaca. C. unija, savez, ugovor između 2 ili više drž., kojim se ugovorne strane odriču svoje c. i trg.-polit. samostalnosti u korist c. zajednice koju stvaraju, svrha c. u. da prošire potrošačko područje država-članica i, sledstveno, da stvore povoljnije uslove za razvitak njihove privr. radinosti; primeri c. u.: nem. Colferajn, konačno ostvaren 1834., c. u. Austr. i Mađ. od 1867., austral. c. s. od 1900., belg.-luksemburška-ekon. unija od 1921. i dr. Carinjenje, pregled robe, primena carin. tarife i naplata carine.
CARINIK, u Sv. pismu naziv za Jevr., skupljače rim. poreza; omraženi. smatrani kao izdajice.
CARIĆ Juraj (1854.-1926.), putopisac i pripovedač, slikao život i putovanja naših mornara po svet. morima i običaje dalm. ostrvljana; najbolja zbirka: Slike iz pomorskog života.
CARICA, ribarska, jednostruka (a i trostruka) mreža stajaćica; upotrebljava se za lov morskih rakova i većih dubinskih riba.
CARICIN → Staljingrad.
CARIĆ (Troglodytes), 1 od naših najmanjih ptica pevačica, živahnih pokreta, stanuje mahom u šipražju u blizini ljudskih stanova (→ sl.).
CARSKA KRUNA, pašini topovi (Fritillana imperalis, fam. Liliaceae), višegod. zeljasta biljka, lukovača, visoka do 1 m, s lancetastim lišćem i krupnim, zvonastim, žutomrkim cvetovima, otrovna; gaji se i kao ukrasna i radi proizvodnje skroba (štirka) iz luka; divlja raste u Pers, Afganistanu, Turkestanu, Zap. Himalajima; inače rod Fritillaria ima oko 50 vrsta, rasprostranjenih na sev. hemisferi (→ sl.).
CARSKE DVERI, u prav. crkvi sr. vrata na ikonostasu, kroz koja u oltar ulaze samo posvećena lica i car; uska, dvokrilna, s ikonom Blagovesti; ukrašena; iza njih zavesa.
CARSKI KANAL, u Kini vezuje mesto Tjencin s mestom Hangčouom, dug 1 400 km.
CARSKI REZ, sectio caesarea (lat.), abdominalna histerektomija, akušerska operacija: otvaranje trbušnog zida i prednjeg zida materice, da se izvuku dete i posteljica, zatim se zatvore prorezani delovi, tako da može doći do ponovnih trudnoća i porođaja; kod iste žene c. r. može se izvršiti 3-4 puta, naročito ako se radi niski rez (na donjem delu materice); vrši se iz vitalnih indikacija po majku i dete, u slučaju da se porođaj ne može završiti normalnim putem, kao kod: a) prepreka u porođajnim putevima (suženje karlice, tumori materice, tumori jajnika u maloj karlici, anomalije vulve i vagine, tumora susednih organa); b) nepravilnog položaja deteta; v) → placente previje; g) → eklampsije itd.
CARSKI ČASOVI, služba u prav. crk. kad se vrše svi č. s naročitim troparima za vladara; služe se na Badnji-dan, Krstovdan i Vel. petak.
CARSKOJE SELO → Detskoje Selo.
CVAJG Stefan (Zweig, • 1881.), nem. liričar, simvolist, sledbenik Georga, talentovan prevodilac (Verlena); esejist (Borba s demonom, Dostojevski).
CVANCIK (po nem.). austr. srebrn novac u vrednosti 20 krajcera; u Srbiji bio u opticaju do kovanja srp. srebrnog novca.
CVAST, cvat, inflorescencija (lat.), grana ili sistem grana na kojima grupisani cvetovi u većem broju i tim se jasno izdvaja od vegetativnih delova biljke; razlikuju se 2 tipa c., prema tom da li cvetna osovina stalno raste, a cvetovi se javljaju bočno, ili se cvetna osovina odmah završi cvetom, a ispod njega se javljaju bočne cvetne osovine koje se na isti način završe cvetom itd.; prve c. nazivaju se grozdaste (racemozne), gde spadaju: grozd, klas, štit i glavica; druge c. račvaste (cimozne), gde spadaju: račvica, srp, lepeza, uvojak, krivudarka.
CVEKLA (grč.), crvena cvekla, cikla, drvena blitva (Beta vulgaris subspce. esculenta), dvogod, biljka iz fam. pepeljuga (Chenopodiaceae), poreklom iz j. Evr.; zadebljali, grudvasti ili vretenasti koren, upotrebljava se kuvan ili pečen za salate; množi se iz semena.
CVET, organ razmnožavanja biljaka cvetnjača (Anthophyta), ustvari skraćeni izdanak ili vrh izdanka, gde listovi preobraćeni u cvetne delove; potpun c. ima: tučak (gynöceum) ž. deo, prašnike (andröceum) m. deo, cvetni omotač (periant) od krunice (corolla) i čašice; golosemenice (Gymnospermae) nemaju cvetnog omotača: c. s prašnicima su zaseban od c. e tučkovima (diklini c.) pa ili su na istoj biljci (jednodoma, monecka biljka), ili na 2 biljkama (dvodoma, dijecka); na zajedničkim osovinama, mnogo c. u spiralnom rasporedu: m. slično resi, ž. kao šišarka; skrivenosemenice (Angiospermae), najčešće dvospolnog, hermafroditnog c., gde u potpunog c. u 5 krugova na cvetištu (odebljaloj cvetnoj osovini) stoje: spoljnja 2 kruga -- perijant ili ocveće -- kao zaštita i mamac insektima; čašica, 1. spoljni krug zelenih listića zaštitna je, krunica, 2. krug, obično lepo obojen, i zaštita i mamac: bojom, oblikom, mirisom i sl.; često oba kruga jednako obojeni i jednakih listića (perigon); 3. i 4. krug prašnika, organa na končatim drškama s 2 prašne kese (antere); 5. središni krug 1 ili više tučkova, svaki od proširenog dela na cvetištu plodvice, stubića i žiga na vrhu: i kod angiosperama ima jednospolnih, i jednodomih ili dvodomih c.; c. uopšte retko usamljeni, većinom na zajedničkoj osi postavljeni u različitom, ali predodređenom rasporedu i grade cvasti. Cvetni prah → polen. C. simetrija 1) cvet aktinomorfis ili zračne simetrije (radijalne, polisimetrične) ima jednake u krug postavljene krunične listiće (šljiva). 2) zigomorfan cvet (dorziventralan, monosimetričan) po zamišljenoj ravni podeljen na 2 podjednaka dela (dan i noć). 3) asimetričan ili nepravilan cvet bez ijedne ravni simetrije (kana).
CVETAČA → karfiol.
CVETIĆ Miloš (1845.-1905.), glumac i dramski pisac, rano otišao u glumce i stekao lep glas u N. Sadu, Zagrebu i Beogradu; napisao više poz. komada, koji imaju scenske tehnike, ali veoma malo knjiž. vrednosti; njegov Nemanja, davan anonimno, imao privremeno vel. uspeh, ali više stoga što se verovalo da je delo napisao kralj Milan; njegove dr. drame (Todor od Stalaća, Dušan, Lazar, Miloš Veliki i dr.) danas skoro zaboravljene.
CVETKO Franc (1779.-1859.), slov. sveštenik; nosilac preporođaja kod Slov. pre 1848., pisao i pesme.
CVETKOVIĆ 1) Branislav-Brana (• 1875.), glumac, slikar, književnik i kompozitor; bio upravnik veselog Braninog poz., uređivao listove Lasta, Satir i dečju stranu Politike; одличан епиграматичар; писао песме, приповетке (нарочито за децу) и комедије (најбоље једночине) у којима достигао пун књиж. израз, тако да остављају бољи утисак кад се читају него кад се приказују, у своје пародије на Маскањијеву Кавалерију (Artilerija Rustikana) i Ofenbahovu Lepu Jelenu, uneo naše ulične pesme i iskoristio ih tako srećno da već godinama nailaze na najlepši prijem kod publike. 2) Kirilo (1791.-1857.), protosinđel, poznat kao čuvar pravoslavlja u Dalm., borio se protiv dalm. vladike Benedikta Kraljevića, čija namera bila da pounijati prav. Srbe u Dalm.
CVETNE MUHE 1) Anthomydae, porodica m. bogata vrstama, po izgledu sličnih domaćoj m.; žive na cveću; larve u trulim org. materijama, katkad u korenu i stablu biljaka i tada štetočine. 2) Syrphidae, por. m. s mnogobrojnim vrstama, živih boja veoma hitra leta; hrane se cvetnim sokom, a larve biljnim vašima.
CVETNI KUPUS → karfiol.
CVETNICE, cvetnjače, cvetonoše, biljke sa cvetom: gimposperme i angiosperme.
CVEĆE STRASTI (Passiflora, fam. Passifloraceae), postoji oko 400 vrsta u suptropskoj Amer. i Az., ređe u Austral., većinom puzavice ili šiblje prosta ili šapasto deljena lista; krupna često šareno obojena cveta, prijatna mirisa; plod krupna bobica prijatna mirisa i ukusa; krojem cveta, oblikom prašnika i žigova, koji nalik na klince i čekiće, potsećaju na Isusov trnov venac, stog biljka dobila naučno ime; gaji se kao ukrasna i lekovita (za živčane bolesti).
CVIJIĆ 1) Antonija (• 1865.), hrv. spisateljka poz. komada za decu (Krasuljica) i članaka iz kult. života: Vatroslav Lisinski u kolu Ilira, Franjo Kuhač; prevela više drama, opera i opereta. 2) Jovan (1865.-1927.), geograf svet. glasa, bio prof univ. u Beogradu; osn. Geogr. društvo u Beogradu i njegov Glasnik, bio pretsednik Srp. kralj. akad. i član mnogih naučnih i dr. društava u zemlji i na strani; bio delegat na konferenciji mira u Parizu; bavio se poglavito proučavanjem zemlje i nar. na B. P.; gl. radovi, od vel. naučne vrednosti, iz geomorfologije (Geomorfologija, 2 knj.) odnose se na pojave karsta, glacijacije B. P. recentnog i fosilnog abrazionog reljefa, fluvijalnog reljefa, i na tektoniku; gl. dela iz antropogeogr.: Antropogeogr. problemi Balk. Pol., Karst i čovek, Nekoliko promatranja o etnografiji Makedonskih Sl., Balk. Poluostrvo (2 knj.), iz regionalne geogr.: Osnove za geogr. i geologiju Makedonije i St. Srbije (3 knj.), bavio se nac. i kult.-polit. pitanjima: Govori i članci (5 knj.).
CVIKAVA (Zwickau), varoš (81 000 st.) u Nem. u podnožju Rudnih Pl.; ind. porcelana, hem., tkst.; nedaleko ugljenokop. Cvikavski proroci, naziv za baptiste, čiji propovednik Mincer počeo propovedati u Cvikavi.
CVILIDRETA, insekt iz fam. Cerambycida, s dugačkim, člankovitim pipcima, šumska štetočina: larve se uvlače u drvo, buše ga i umanjuju mu thn. vrednost; neke vrste zalaze u natrulo drvo te su indiferentne, ali se većina zadržava u svežem drvetu; larva vel. c. ili vel. crva (Cerambux heros), buši i hrastovo drvo, kojem se suši vršika; C. cerdo, nešto manja, živi takođe u stablima, dok se druge vrste zavlače i u prerađeno drvo, pokućanstvo itd.
CVILIH (nem.), pamučne ili lanene tkanine izatkane kepernim vezivanjem, služe za izradu ž. odeće i posteljnog rublja.
CVINGLI Ulrih (1484.-1531.), paroh i voj. sveštenik, pored Kalvina začetnik reformacije u Švajc. (ukinuo* celibat i službu božju); nije se slagao s Luterom u shvatanju tajne pričešća; hteo silom da natera rkat. u Švajc. da prime reforme; u borbi poginuo kod Kapela; napisao Komentar o istinitoj i lažnoj veri (→ sl.). Cvinglijevci, pristalice C. reformacije.
CVJETKOVIĆ Božo d-r (• 1879.), geograf i istoričar; gl. dela: Kaluđerske i kompasne karte, Oceanografija, Povjest Dubrovačke republike.
CVOLIKA → kukuta.
CVRČCI (Cicadae), porodica insekata rilaša, hrane se biljnim sokovima, mužjaci imaju napravu za cvrčanje; jaja polažu u zelene grančice drveća; larve žive više god. u zemlji i hrane se sokom iz žilica.
Ce, znak za hem. element cerijum.
CEBOJ Anton (Zebey, 1722.-1780.), 1 od najboljih slov. slikara baroka; radio oltarne slike masnom bojom i freske; gl. dela: Madona u Kopalju, slike u Moravčama i freske u kapeli zamka u Smeledniku.
CEV SA OGLEDALOM → gledka.
CEVASTE MEDUZE → sifonofore.
CEVI, metalne, drvene, zemljane, služe za sprovođenje tečnosti i gasova; metalne se liju (livene c.) ili se prave od čeličnih limova čiji se uzdužni i poprečni sastavci spajaju zakivcima (»nitovane« c.), rade se i bez sastavaka izvlačeljem iz 1 čeličnog komada (Manesmanove c.) ili elektrolitičkim putem; u novije vreme često se zavaruju sastavci limenih c. npr. za dovođenje vode hidr. turbinama koje rade na umerenim padovima. Spojevi c., izvode se bilo tako što se u prošireni kraj - c. uvuče neprošireni kraj 2. c. (istog prečnika), a međuprostor ispuni zaptivnim sredstvom (obično se uvučeni kraj c. omota kudeljom, a zatim se zalije olovom, smolom i sl.), bilo što se krajevi c. načine s obodom, pa se obodi spoje zavrtnjima; u s. c. spadaju i komadi c. naročitog oblika, kao kolena, račve itd.
CEGNAR Franc (1826.-1892.), slov. pesnik, publicist i prevodilac; pevao pod uticajem J. Koseskog, Prešerna i nar. poezije; preveo Šilerove drame: Marija Stjuart i Vilhelm Tel; prevodio srp. i češke nar. pesme.
CEZALPINIJA (Caesalpinia, fam. Caesalpiniaceae), mahunarke drveta 1-2 perasta lista iz tropskih krajeva; srčike od C. brasiliensis (Antili) i C. ecbinata (Brazilija) daju crvenu boju (varzilo) kao i C. sapan iz tropske Az.
CEZAR (lat.) 1) titula koju st. Rimljani davali prvo carevima iz porodice Julija Cezara, a zatim i svim kasnijim rim. carevima. 2) nar. vladar. Cezarizam, oblik državne uprave u kojoj svu vlast po nar. ovlašćenju, drži u rukama jedna ličnost.
CEZAREJA, st. ime Kajsarije.
CEZAROPAPIZAM, teorija da vladari kao pomazanici božji imaju pravo da se mešaju u crk. stvari; u praksi kod viz. careva, koji svoju svemoć pokazivali smenjujući neposlušne patrijarhe i ep.; donekle i u Rus.; prav. crk. borila se protiv c.; u zap. Evr zbog težnji za c. izbijali sukobi između papa i vladara.
CEZIJUM, Cs, hem. element, metal; atom, tež. 132,81; tačka topljenja 26,4°, tačka ključanja 670°; spec. tež. na 20° 2,4; pripada grupi alkalnih metala; u prirodi je često pratilac kalijuma; čist metal je mekan kao vosak, oksidiše se na vazduhu trenutno; sa vodom gradi hidroksid koji je najjača do sada poznata baza.
CEZURA (lat.), presek, prelom, kratak odmor u stihu na određenom mestu gde se čitalac zaustavi i time olakša izgovor stihova i doprinosi ritmičnosti; mesto c. uslovljeno ritmom i uvek isto kod svake vrste stiha, npr. naš nar. deseterac ima c. posle 4. sloga: Ako ću se -- privoleti carstvu, Privoleti -- carstvu zemaljskome, Zemaljsko je -- za malena carstvo; vešti stihotvorci u um. poeziji često namerno menjaju mesto c. da postignu tim naročiti utisak.
CEJLON, ostrvo (65 608 km², 5,4 mil. st.) u Indiskom Ok.; na J brdovito i plan. (najviši vrh Pedrotalagala 2538 m) na S ravno; klima tropska; zemljr. (oriz, čaj, žitarice, sezam, j. voće, kakao, duvan, cimet, biber itd.); stočarstvo (bivoli, koze, ovce, konji) od ruda ima: soli, grafita, gvožđa, dragog kamenja; love se biserne školjke; gl. mesto Kolombo; brit. krunska kolonija.
CEKA (ar.-it.), kovnica novca; na novcima kneza Lazara piše Zeka Novomonte (kovnica na N. Brdu),
CEKLIN, pleme u Riječkoj Nahiji (C. Gora), prvobitno malo, u 17. i 18. v. znatno proširili svoju ter. i iz brda spustili se do Crnojevića Rijeke i Skadarskog J.
CEKROPIJA (grč.) → mirmekofili.
CEKUM (lat.) → creva.
CELA (grč.-lat.), antički grč. hram; veće c. podeljene na 3 dela: pretprostor, svetište i svetinju nad svetinjama.
CELEBES, ostrvo (98 940 km², 2,5 mil. st.) iz grupe Vel. Sundskih O. Malajskog Arhipelaga, plan. prirode; klima tropska; proizvodi: kavu, duvan, šeć. trsku, pamuk itd.; gl. mesta Makasar i Menado; pripada Hol.
CELEBRANT (lat.), sveštenik koji čita misu (kod kat.). Celebritet, svečanost. Celebrirati, slaviti; čitati misu; kod prav.: činodejstvovati.
CELEJA, naziv Celja u rim. doba; u 1. v. po Hr. postala municipija i bila napredno mesto; očuvani mnogi spomenici.
CELENTERATE (Coelenterata) → dupljari.
CELENTERON (grč.), duplja u telu prosto sagrađenih životinja (npr. → dupljara), u isto vreme i crevna i telesna; za vreme embrionalnog razvića, c. se javlja već na stupnju → gastrule (gastrulina duplja); iz nje se razvija crevna duplja.
CELER, čereviz (Apium graveolens), dvogod. biljka domaćeg porekla iz fam. štitonoša (Umbelliferae); kornjak, krupan, mesnat i ukusan koren, služi za ljudsku hranu. C. rebraš, čije se drške od lišća upotrebljavaju presne; c. lišćar, čije se aromatično lišće upotrebljava za začine; cela biljka sadrži jako aromatično volatilno ulje.
CELESTA (it. čelesta), instrument klavirskog roda; sastoji se od niza malih dugačkih komada čelika ili ploča, koji se stavljaju u vibraciju pomoću čekića, a čekići u pokret pomoću uprošćenog klav. mehanizma; obim od c-s⁴, a zvuči za oktavu više nego što je napisano.
CELESTIN I-V, ime srednjevekovnih papa.
CELESTIN Fran (1843.-1895.), književnik, panslavist, romantičar; živeo neko vreme u Rus, a od 1878. bio lektor na Zagreb. univ. za sl. jez.; pisao pesme, pripovetke i drame; od interesa njegovi eseji o rus. i slov. piscima.
CELESTIN, sulfat stroncijuma (SrSO₄); rombičan mineral, bezbojan, siv ili plavičast; eksploatiše se radi stroncijumovih jedinjenja koja se upotrebljavaju za vatromet.
CELZIJUS Anders (1701.-1744.), švedski astronom, podigao u Šved. 1. opservatoriju; uveo danas opšte upotrebljavanu, po njemu nazvanu termometursku skalu.
CELZO 1) rim. filozof u 2. v., ismejavao Hrista i hrišć. u svom delu Istinita reč; protiv njega pisao → Origen. 2) Aulo Kornelije (1. v. po Hr.), rim. enciklopedist; od mnogobrojnih dela sačuvano 8 knj. O medicini.
CELIBAT (lat.), bezbračnost rkat. sveštenika zbog težnje da se oslobode svet. i porodičnih briga, nastao u rkat. crk. rano (8. v.), ali se dugo držao običaj da svešt. budu oženjeni, definitivno zaveo c. papa Hildebrand; prav. crk. nije usvojila c., osim za monahe i višu crk. jerarhiju (od 1. vas. sabora).
CELINA, po ranijem shvatanju prost meh. zbir delova; od početka 20. v. sve više osvaja uverenje da c. sadrži u sebi nešto više, da je ona pre delova koji se bez nje ne mogu naučno razumeti. C. dela, u autor. pravu, kad delo ima više svezaka, zaštitni rok računa se od dana kada izdata poslednja sveska; ako se delo sastoji iz prinosa, raznih autora, postoje zasebna autorska prava na c. d. (autor priređivač) i na pojedinim prinosima (autor pisac, koji može njime raspolagati nezavisno).
CELISHODAN, podešen prema nekom cilju, npr. postupak, radnja.
CELOVEC (nem. Klagenfurt), varoš (35 000 st.) i gl. mesto u austr. delu Koruške, još u sredini 19. v. imao ⅔ slov. stan.; danas stan. uglavnom nem., a u okolini u znatnoj meri slov.; ind. tkst., kože i metala.
CELOMATE (grč.) (Coelomata), svi život. oblici koji se odlikuju prisustvom telesne duplje (celoma, člankoviti crvi, zglavkari, mekušci, kičmenjaci).
CELON-LAK, rastvor acetil-celuloze u acetonu ili metil-acetatu sa dodatkom smeše alkohola i benzola; osušen daje film (skramu) vel. čvrstina i elastičnosti; služi za impregnisanje avionskih krila.
CELOFAN (grč.), veštačka, prozirna, plastična masa dobivena iz viskoze (→ veštačka svila), upotrebljava se u obliku listova za zavijanje i pokrivanje životnih namirnica
CELTES (Pikel) Koprad (1459.-1508.), nem. humanist, nazvan poeta laureatis (ovenčani pesnik); mnogo putovao naročito po Nem. i širio → humanizam, osn. učena društva; gl. dela: Nemačka zemlja i običaji, 4 knj. Oda, O postanku, položaju, običajima i ustanovama Niriberga i dr.
CELULARNA PATOLOGIJA (lat.-grč.), proučava promene koje se dešavaju u ćelijama i tkivima obolelih organa pomoć.u mikroskopa; osnove joj postavio → Firho.
CELULOZA, gl. sast. deo omotača ćelija sviju biljaka, po hem. sastavu ugljeni hidrat s formulom (S₆N₁₀O₅)n, u prirodi veoma rasprostranjena: drvo sadrži oko 50%, pamuk 95%, a slama 43% c. računajući suh materijal; čista c. nalazi veliku ind. primenu za izradu: hartije, eksploziva, veštačke svile i celuloida; dobiva se industriski hem. preradom mekih četinara (jele i smrče): sitno drvo se kuva pod pritiskom u rastvaračima u kojima se ne rastvara c. nego ostali sastojci drveta (lignin, smola itd.); za rastvarače se uzimaju rastvor sumporaste kiseline s kiselim sulfitima kalcijuma i magnezijuma (sulfitna c.), rastvor natrijum-hidroksida (natron-c.), i rastvor natrijum-sulfida (sulfatna-c.); c. dobivena iz drveta služi najčešće samo za izradu hartije; za izradu veštačke svile i eksploziva uzima se pamuk kao najčistija prir. c.; proizvodnjom c. u Jugosl. bavi se: Zagrebačka dionička tvornica papira d. d., Združene papirnice Vevče-Goričane-Medvode d. d., Ljubljana; Fabrika celuloze »Drvar« d. d., Drvar (Bosna), koja radi samo za izvoz; izvoz bio 1930. 10 060 t za 18 848 000 d, otad opada i 1U34. izneo 10 t za 12 000 d, drvarska c. nije beljena; gl. joj potrošači Amer., Frc. i It.
CELULOID, veštačka plastična masa dobivena iz slabo nitrisanog pamuka (kolodijum-pamuka) i alkoholnog rastvora kamfora, lako se boji i može na toplo da se presuje u različite oblike; meh. se isto tako lako obrađuje; služi za izradu češljeva, bilijarskih lopti i sitnih ukrasa kao zamena roga, slonove kosti i kornjačine kore; lako gori, a zagrejan preko 150º sam se upali.
CELjE, grad i sresko mesto (7600 st.) na Savinji, pritoci Save (Drav. Ban.); u 14. i 15. v. sedište Celjskih grofova; znatno trg. i ind. mesto, izvozi stoku, živinu i drva; fabr. cinka, sumporne kiseline i plave galice, anilinskih boja, emaljnog posuđa, tkst. robe, ind. zlatnih i srebrnih predmeta; gmn., rud. šk., muzej, poz.; ostaci grada celj. grofova. Gradsko gledališče u Celj. grofova. Grad-slov. pretstave između 1849.-1851., posle rata upravu vode profesionalni reditelji, a igraju diletanti, uz gostovanja članova Ljubljanskog i Mariborskog gledališta. Celjski strop, tavanica st. dvorane u grofovini u Celju, ukrašena slikama u thn. tempera; rad nepoznatog it. slikara iz 1 polovine 17. v.; 1 od najznačajnijih spomenika slikarstva u Slov. između gotike i baroka (na sl.: ostaci grada c. grofova).
CELjSKI GROFOVI, stara plemićka porodica, nem. porekla, čiji tragovi vode do 12. v., gospodarili u j. Štajerskoj i Kranjskoj; raniji im gl. sedište bio grad Žovnek; grad C., po kojem dobili opšte poznati naziv. imaju u posedu od 1331., a grofovstvo stekli 1341.; gl. osnivači porodičnog ugleda u većem stilu bio grof Fridrih († 1360.), čiji neposredni potomci ulaze u veze s bos, polj. i mađ. kralj. porodicama; Herman I, sin Fridrihov, imao za ženu Katarinu, kćer bana St. Kotromanića; njegov sin Herman II proslavio se u borbama s Turcima, kao veran pomagač mađ. kralja Sigmunda, kome u bici kod Nikopolja 1396. spasao glavu: kralj ga posle toga bogato nagradio dobrima u Hrv. i Slov. i postao njegov zet; a u Bosni, po ugovoru s kraljem Tvrtkom II, Herman imao da postane kralj u slučaju da Tvrtko umre bez m. naslednika; Hermanov sin Fridrih II imao u porodici teških neprilika; njegov sin Ulrih bio zet srp. despota Đurđa Brankovića i najmoćniji član tog roda; jedno vreme kralj. namesnik u Češkoj; kao protivnik Janka Hunjadija zapleo se u teške borbe s njim; pristalice Hunjadijeve ubile ga 9./11. 1456. u Beogradu; s njim izumro rod c. g., koji imao vidnu ulogu u ist. sva 3 plemena, Srba, Hrv. i Slov.
CEMENT (lat.), građevinski materijal, hidraulični (vodeni) malter, dobiven pečenjem prir. cementnog kamena (laporca) ili smeše 75% krečnjaka i 25% gline; prema načinu pečenja razlikuju se 2 vrste: portland c. i roman c.; 1. se dobiva pečenjem do tmpt. sinterovanja (stapanja po površini), a 2. pečenjem ispod tmpt. sinterovanja: danas se poglavito izrađuje portland c.; pečenjem spremljene smeše ili prir. cementnog kamena u pećima različite konstrukcnje dobiva se »klinker«, komađe nepravilnog oblika, koji se u mlinovima sitni u cementno brašno; po hem. sastavu c. uglavnom smeša razloženih baznih silikata, aluminata i ferata kalcijuma; oksidi aluminijuma, gvožđa i silicijuma uzimaju se kao kiseli sastojci c., a kalcijum oksid kao bazni sastojak; količnik između procenta kalcijum-oksida i kiselih oksida kod c. naziva se hidraulični modul [[Image:]]treba da se kreće od 1,8-2,2; c. pomešan s vodom stvrdnjava se posle kratkog vremena (2-4 časa) uz jedva primetno razvijanje toplote; stvrdnuta masa postaje dužim stajanjem sve tvrđa; postoje naročiti propisi (norme) po kojima se vrši ispitivanje c.; c. se upotrebljava za zidanje na suhu i pod vodom kao malter ili u obliku običnog i armiranog → betona. Zubni c., sloj koštanog tkiva na zubnom korenu. Cementit → gvožđa-karbid. Cementni lapor, tupina, gl. sirovina za produkciju c.; ima ga po svim pokrajinama Jugoslavije, a naročito u Dalmaciji, u znatnim količinama u Boki Kotorskoj; količina dalm. lapora ceni se na 1½-2 milijarde t; u Jugosl. ima 12 vel. fabrika c., čija produkcija pri punom radu iznosi oko 160 000 vagona god.; 4 puta više od dosadašnje dom. potrošnje; najvažnije fabr. c. u Jugosl.: Beočinska fabrika cementa a. d. Beočin, Split a. d. za c. portland, Split (proizvodi i salonit za pokrivanje krovova); Dalmacia d. d.. Split; Jadransko a. d. (Adria-portland), Split (10 000 vagona): Croatia, tvornica portland-cementa d. d., Zagreb (fabrika u Potsusedu) i dr.; uz izrađeni c. izvozi se iz Dalm. u znatnim količinama i sama tupina; izvoz tupine i c. iz Jugosl. bio: 1934 g. 18 888 t tupine i 420 899 t cementa; tupina se izvozila samo u It., a c. u 52 vanevr. zemlje. C. plomba → plombiranje zuba.
CENA, vrednost prometna 1 ekon. dobra, izražeča u novcu (odn. u onim predmetima za koje se dotično dobro razmenjuje); obrazuje se susretom ponude i tražnje, i zavisi, u osnovi, od njihovog recipročnog intenziteta: nadjačavanje tražnje podiže c., nadjačavanje ponude obara; definitivno formiranje c. zavisi od mnogih okolnosti na strani ponude i tražnje; ako se radi o slobodnoj utakmici ponuđača i o proizvodnji koja se može po volji proširivati s uvek istim ili povećanim rentabilitetom onda će se c. dotičnih dobara zaustaviti negde na visini troškova proizvodnje (uračunavši tu i izvesnu preduzimačku dobit) najracionalnije uređenih i vođenih preduzeća (ostali će se morati povući iz utakmice, jer pijačne c. neće moći pokriti njihove troškove proizvodnje); ako se proizvodnja ne može po volji umnožavati i šariti, onda će, pri jačoj tražnji (npr. poljopr. ili rudarskih proizvoda) biti merodavni troškovi proizvodnje najslabije uređenih (produktivnih) preduzeća; ako proizvodnja grupisana u 1 ili mali broj preduzeća povezanih meću sobom u kartele itd., nastupa slučaj monopolskih c., kad ponuđač diktira proizvoljno c. vodeći jedino računa da suviše visoke c. ne suzbiju potrošnju, c. prema tom, zavisna od sticaja mnogobrojnih prilika na pijaci, i stoga principijelno nepouzdana; otuda kapitalistička (vel.) proizvodnja za širu pijacu, tj. nepoznat broj kupaca s nepoznatom kupovnom moći, znači uvek izvestan rizik; i veoma često podignute c. na pijaci ne pokriju troškove proizvodnje već upropaste uloženi kapital (izazovu propast preduzeća), što biva naročito u slučajevima prenatrpanosti pijace robom, kao i slučajevima kriza; otuda zahtev proizvođača da za svoje proizvode dobiju na pijaci »pravičnu c.« (kako su je u sr. v. utvrđivali esnafi za prodaju pojedinih zap. proizvoda) ostvarljiv samo pri proizvodnji po porudžbini, odn. u nekoj dirigovanoj privredi; protivu zlog iskorišćavanja stanja pijace (nedovoljnost ponude) u cilju vel. podizanja c. (eksploatisanja potrošača), donose se propisi o suzbijanju (veštačke) skupoće, intervencijom policije i sudova; u izvesnim vremenima drž. taksira (utvrđuje) pijačne c. proizvoda, ali to su obično neefikasne mere ako nisu u skladu sa stvarnom snagom proizvodnje (povude). C. afekciona ili vanredna, koja se ne određuje prema tržišnom prometu, nego po vrednosti stvari za određeno lice. C. isklična, maksimalna c. postignuta na javnoj prodaji. C. kupovna, mora biti određena (u jedinicama novčanim) ili odredljiva (da se broj može naći, npr. srednji berzanski kurs) i ozbiljna (ne sme ići ispod polovine vrednosti); kupac je dužan c. k. položiti pri predaji stvari, ako nije ugovoren poček. C. obična, prometna, redovna, tržna, koja se određuje prema prometnoj vrednosti stvari.
CENEK Jonatan (Zenneck, † 1871.), nem. fizičar, proučavao probleme bežične telegrafije i struje visoke frekvencije.
CENZ → cenzus.
CENZORI, rim. činovnici, birani svake 5. god.: popisivali narod i procenjivali imanja građana, danas drž. činovnici koji pregledaju knj. i novine, poz. ili bnoskopske komade pre nego što ih odobre ili zabrane.
CENZORIN, lat. gramatičar i hroničar iz 3. v.
CENZURA (lat.) 1) posao koji vrši cenzor. 2) drž. ustanova za pregled štamp. spisa, poz. ili bioskopskih komada, pre nego što im se dopusti pojava; c. uveli najpre crk. sabori, zatim univerziteti i najzad u 18. v. drž. vlast. Cenzurisati, izvršiti cenzuru nad štamp. spisom, poz. ili bioskopskim komadom.
CENZUS, cenz (lat.) 1) u st. Rimu popis građana svake 5. god. 2) kod ograničenog prava glasa, suma poreze koju najmanje mora da plaća 1 lice da ima pravo glasa; c. daje polit. prava samo onima koji dostižu izvestan stepen imućnosti; c. u Frc. i pod ustavnom monarhijom u 19. v. bio visok: pod Burbonima 300, pod Pujom Filipom 200, fr. revolucija od 1848. ukinula c. ustanovom opšteg prava glasa za sve frc. građane (koji nisu lično nesposobni za biračko pravo); svi ustavi Kralj. Srb. određivali c.; ustav od 1869. neodređeno: ima prava biranja poslanika svaki koji plaća građ. danak na imanje, rad ili prihod (čl. 46.), ustavi od 1888. (čl. 85.) i 1903. (čl. 84.) biračko pravo ima srp. građanin koji plaća državi god. 15 d neposredne poreze itd., u ustavu od 1901. (čl. 50.) određuje se za birače senatora c. od 45 d.
CENIĆ 1) Đorđe (1825.-1903.), prof. krivičnog prava u beogr. Liceju 1849., docnije prets. suda. pa član Drž. saveta, bio min. pravde 1860., 1868. i 1873.; 1868. pod namesništvom bio pretsednik vlade; kao min. naročito se trudio da uredi kazn. zavode (stvorio požarevački z.), ukinuo 1873. telesnu kaznu; odličan pravnik, strog i savestan upravljač; napisao objašnjenje kazn, zakona. 2) Mita (1851.-1888.), političar, bio 1 od vođa socijalističkog pokreta u Srb. 1880-ih god., izvrstan polemičar i žurnalist, zbog svojih ideja više puta osuđivan; izdavao nekoliko listova: Radnik 1881.), Borbu (1882.), Istinu (1883.) i polit.-knjiž. reviju Čas; radio dosta i na osnivanju radn. društava.
CENOMAN (lat. ime za Le Mans u Frc.); donji odeljak gornje krede; kod nas pretstavljen poglavito rudistnim krečnjacima, naročito u primorju i na ostrvima.
CENT (od lat. centum = stotina), stoti deo → dolara i novčanih jedinica nekih dr. država.
CENTA → kvintal.
CENTAVOS, port. sitan novac (1 eskudo ima 100 c.).
CENTAR (lat.), središte; u geodeziji c. kruga, tačka iz koje je krug opisan, te od nje podjednako otstoji svaka tačka obima (periferije) kruga; središte opisanog ili upisanog kruga; nadzemni c. belege, krst ili kružić urezan u kamen (belegu) ili zabetonirano okruglo gvožđe; podzemni c. belege, parče kamena, betona ili cigle pravilnog oblika, sa kredom ili kružićem, koji treba da su u istoj vertikali sa nadzemnim c., ukopava se na 10 sm ispod donje površine belege. Centrisanje značke, izračunavanje ugla E za koji skreće pravac, opažen sa stanice S, viziranjem u značku Z, koja nije stajala u tački T, već je bila ekscentrično za poznatu dužinu e. C. instrumenta, teodolit se dovede u horiz. položaj, pa se pomera po stativu, dok se gl. (vert.) instrumentova osovina W ne dotera, viskom ili optički, u istu vertikalu sa c. belege, sa koje se želi da opaža ili tahimetriše. C. pravca (uglova, stanice) ekscentrično opažanih, računsko prevođenje pravca (uglova) opažanih sa pomoćne tačke (stanice) S, na centar S, kao da su sa njega opažani; ovo nastupa kad, usled izvesnih teškoća, nije moguće uglove meriti direktno sa centra S, već se mere sa stanice S; dužina e zove se »ekscentričnost« i meri se precizno kao osnovica. C. stanice → centriranje pravca. C. for, vođ navale futbolskog tima.
CENTAUR → kentaur.
CENTVEJT (engl. centweight), engl. mera 50,8 kg.
CENTEZIMALNA PODELA → limbus.
CENTENARIJ (lat.), stogod. proslava.
CENTIGRAM, centilitar, centimetar (lat.-grč.) → mere u Jugosl.
CENTIFOLIJA (Rosa centifolia = stolisna), odgajena ruža s mnogo kruničnih listića.
CENTRALA (lat.) 1) središte, naročito kod razgranatih ustanova (npr. c. neke banke), iz kojeg se upravlja radom podređenih ustanova ili organa. 2) postrojenja u kojima se proizvodi meh. ili el. energija; naziv c. upravlja se prema mašini koja proizvodi energiju: parna c. (zbog parnog motora), hidraulična el. c. (zbog generatora el. struje), hidro-el. c. (prvo se dobiva meh. energija od hidr. motora, pa se zatim pretvara u el. energiju) itd. Kalorične c., pretvaraju toplotu goriva u meh. energiju (parne i c. s motorima s unutarnjim sagorevanjem). Telefonske c. → telefon.
CENTRALIZACIJA (nlat.), prikupljanje upravne vlasti u centralnoj upravi; organi lokalne uprave u činovničkoj potčinjenosti prema centralnoj i delaju po njenim naredbama; da li je u 1 drž. c. ili decentralizacija, merilo opština: ako je opština samoupravna, onda decentralizacija; c. utoliko manja ukoliko veće samouprave opština i sr. adm. jedinica; sistem c. prostiji, za drž. jevtiniji, omogućava brže izvođenje vel. drž. programa; kod sistema decentralizacije, uprava brža, poslovi se lakše svršavaju.
CENTRALNE PROVINCIJE I BERAR, prov. (258 668 km², 15,5 mil. st.), u sr. delu Indnje (Az.); zemljr. (žitarice, pamuk); gl. mesto Nagpur.
CENTRALNE SILE, ime kojim u svet. ratu nazivane Nem. i Austr.
CENTRALNI (lat.), središni, glavni.
CENTRALNI BROJ, sr. broj 1 statističke serije po svom položaju i vrednosti; svi brojevi i levo i desno od njega imaju približno ista otstupanja od njega.
CENTRALNI ŽIVČANI SISTEM → živac, živčani sistem.
CENTRALNI PLATO, stari plan. masiv (granit i kristalasti škriljci) u j. Frc.; ima oblik visoravni s koje se dižu mlađe vulkanske kupe (Mon Dor 1886 m), pošumljen; stočarska oblast.
CENTRALNI PRESBIRO, osnovan zak. od 18./4. 1929. za opštu obaveštajnu službu, deli se na 3 otseka: adm. (za person. stvari, zvaničnu prepisku), informativni (prikuplja informacije u stranoj i domaćoj štampi o polit., fin. i privr., upravlja arhivom i biblt.), publicistički (obaveštava domaću i stranu javnost o našim prilikama); ima dopisnike u inostranstvu (§ 11.-16. Zak. o uređenju Prets. min. saveta od 1929.).
CENTRALNI RADNIČKI SINDIKALNI ODBOR JUGOSLAVIJE, zemaljska centrala levičarski orijentisanih sindikata, osn. 1923. u Beogradu, po svom statutu pretstavljao nezavisni s. pokret, ali ustvari stojao u polit. i organizovanoj vezi s nezavisnom r. partijom Jugosl.; u toku 1924.-1925. razvila se u njemu borba između dveju frakcija od kojih 1 odlučno tražila da C. r. s. o. J. raskine sve veze s pomenutom strankom i da se postavi na bazu partiske nezavisnosti i neutralnosti, a 2. nastojala da C. r. s. o. J. dođe pod još veći uticaj i kontrolu te stranke; rezultat bio rascep; 1. grupa 1926. ujedinila se s Gl. r. savezom, a 2. grupa pokušala da održi ostatke C. r. s. o. J. pod okriljem nezavisne r. partije, ali bez uspeha.
CENTRALNI HIGIJENSKI ZAVOD, osn. u Beogradu 1926., bavi se unapređenjem i čuvanjem nar. zdravlja, ispitivanjem i proučavanjem bolesti i nezdravih odnosa, suzbijanjem akutnih i soc. bolesti, prikupljanjem podataka i pribiranjem med. statistike, poučavanjem naroda svim sredstvima savr. zdravstvene propagande, radom na popravci nezdravih odnosa i asanacijama, zaštitom dece; njegovi organi: domovi nar. zdravlja i stanice.
CENTRALNI CILINDAR → izdanak.
CENTRALNI ČAMAC → hidroplan.
CENTRALNO RADNIČKO SINDIKALNO VEĆE, zemaljska centrala ujedinjenih r. sindikata, osn. 1919. u Beogradu; u njegov sastav ušli sindikati iz Srb. i pokrajina koje pre rata pripadale Austr. (izuzetak učinile samo Opšti r. savez iz Hrv. i neke s. organizacije iz Slov.); ubrzo po svom osnivanju postalo moćna organizacija: broj članova popeo se na 80 000; u svom radu pokazivalo jasne revolucionarne tendencije, zbog čega bilo izloženo progonima od strane polic. vlasti; najzad ugušeno vladinom Obznanom od 20./12. 1920.
CENTRIZAM, struja u socijalist. pokretu s Karlom Kauckim na čelu, pokušaj da se predratna marksistička linija u socijalist. pokretu restaurira nasuprot oportunizmu i boljševizmu; u prvim god. posle rata pretstavljao snažan pokret u celoj Evr. dobivši svoj polit. izraz u stvaranju 2½ Internacionale, ali posle ujedinjenja s 2. Internacionalom (1923.) izgubio svaki značaj; u novostvorenoj socijalist. internacionali, centristička struja preplavljena i progutana od reformističko-oportunističke.
CENTRIPETALAN (lat.), koji teži ka centru. C. sila, koja kod centralnog kretanja privlači telo ka 1 stalnoj tački i ne da mu da se udalji s putanje kretanja.
CENTRIFUGA (lat.), sud koji se brzo okreće da bi se njegova sadržina izložila dejstvu centrifugalne sile, npr. ako se u c. nalaze pomešane tečnosti raznih specif. težina, izdvojiće se, pod dejstvom centrifugalne sile u c., prvo najteža tečnost, a za njom ostale redom prema veličini specif. težina; upotrebljavaju se u perionicama (za sušenje vlažnog rublja), u privr. i ind. (→separator, vrcaljka). Centrifugalan, koji beži, udaljava se, od središta. C. sila, dejstvuje kod centralnog kretanja nasuprot centripetalnoj i teži da odvuče telo s putanje po kojoj se ono kreće; upravno srazmerna proizvodu iz kvadrata brzine i mase tela, a obrnuto srazmerna poluprečniku krivine.
CENTROZOM (lat.-grč.), ćelični centar, ć. organ s izrazito dinamičkom ulogom za vreme → mitoze: malo telo smešteno u citoplazmi koja obično oko njega gradi zračnu figuru; u sredini c. često se nalazi malo zrnce označeno kao centriol; c. karakteristika najvećeg broja život. vrsta; kod biljaka se susreće samo kod nižih (alge, gljive); smatra se da tamo gde nema c. postoje dr. ćelične tvorevine s odgovarajućom ulogom (npr. blefaro-plasti).
CENTRUM (lat.) 1) središte (→ centar). 2) naziv za polit. stranku čiji poslanici zauzimaju sr. sedišta u parlamentu.
CENTUMVIRI, u st. Rimu sud koji se u doba rpb. sastojao od 105, a u doba carstva od 180 članova; ukinut 395. g.
CENTURIJA 1) naziv građ. redova u st. Rimu, na koje rim. stan. podelio kralj Servije Tulije; održavalo se do 241. pre Hr. 2) voj. jedinica u st. Rimu, sastavljena od 100 ljudi; u legiji ih bilo 60. Centuriska skupština, sastajala se na rim. Marsovom Polju; odlučivala o ratu i miru i birala najviše drž. činovnike; u njoj rim. stan. glasalo po centurijama, a glasanje bilo tako podešeno da patricijima obezbeđena većina.
CENTURION, kod st. Rimljana zapovednik voj. centurije.
CEPANjE PARCELE, deljenje jedne parcele na 2 ili više delova; da bi se sprečila cepkanja, na male i nepropisne delove i da bi se stvorila udobna gradilišta, građ. zak. propisuje: da se c. p. u gradovima vrši samo na osnovi parcelarnih planova, koji su odobreni od gradskog veća.
CEPAČA 1) (Amanita vaginata, fam. Agaricineae), šumska gljiva himenomiceta, beličaste boje; može se jesti (→ sl. na pril. u bojama: gljive). 2) → mađarka.
CEPAČA → mađarka.
CEPELIN Ferdinand (1838.-1917.), nem. general i grof, konstruktor vazdušnih lađa ogromnih dimenzija (čvrstih dirižabla), punjenih gasovima lakšim od vazduha, po njemu prozvanih cepelina; 1. c. leteo 2./7. 1900. iznad Bodenskog J. C. na šinama → lokomotive.
CEPIVO, materijal kojim se vrši → imunizacija.
CEPLjENjE 1) → vakcinacija, → inokulacija. 2) → kalemljenje. C. semena, danas dosta česta pojava u poljopr.; ustvari seme se c. zarazi bakterijama kojih treba da ima u zemljištu radi uspešnog porasta dotične biljke, a zna se ili pretpostavlja da tih bakterija u tom zemljištu nema; dr. rečima: preko s. koje sejemo unosimo c. u zemljište željene korisne bakterije; danas se to najčešće radi kod soje; u trg. ima vel. broj preparata za c. s. pod raznim imenima: radiuin, leguzin, sojon i dr.
CEPLjIVOST, svojstvo drveta da ga klin, prodirući u smeru drvenih vlakanaca i sudova, lako rastavlja u delove; na tom svojstvu zasniva se prerada drveta u zanatstvu i kućnoj ind.; najveću c. pokazuju četinari: smrča, jela, beli bor, a od lišćara: hrast, bukva, jova, orah; teško se cepa drvo voćaka, brest, topola, lipa, crni bor itd.
CER (Quercus cerris), vrsta → hrasta; nije za thn. upotrebu, daje dobro ogrevno drvo.
CER, plan. (706 m) jz. od Šapca a s. od r. Lešnice (Drin. Ban.). Cerska bitka, vođena za vreme austr. ofanzive protiv Srbije (3.-8./8. 1914. po st. kalendaru); otpočela prelazom 5. a.-u. arm. preko Drine; od strane Austrijanaca u bici učestvovali: 5. arm. (8. i 13. korpus) i deo 2. arm. (svega 9½ div. sa ukupno 200 000 ljudi), a na srp. strani: 3. arm. (s Drinskom 1. i 2. i Moravskom 2.), 2. arm. (*s Moravskom 1., Kombinovanom, Šumadiskom 1. i Konjičkom) i 1. arm. (s Timočkom 1. i 2.); svega 9 div. sa ukupno 180 000 ljudi; raspored snaga za bitku bio: 5. austr. arm. na liniji Ljubovija-Zvornik-Rača; 2. austr. arm. na liniji Rača-Šabac-Zemun; srp. 3. arm. oko Valjeva s istaknutim odredima na Savi i Drini; 2. arm. na liniji Topola-Aranđelovac-Lazarevac, a 1. arm. glavnom grupom na liniji Stari Adžibegovac-Topola; 30./7. (12./8.) uzoru počeo 13. a.-u. korpus prelaz preko Drine kod sela Batara i na putu Kozluk-Koviljača; u isto vreme prešao Drinu i 8. korpus kod Samurovića Ade, dok 2. austr. arm. prešla delom Savu kod Sr. Mitrovice, a 44. pukom kod Šapca i zauzela ga; srp. odredi, koji branili prelaze, bili prinuđeni da se postepeno povuku; u toku 31./7. a.-u. trupe produžile prebacivanje preko Drine, pa 1./8. izvršile snažan napad na istaknut Loznički i Lješnički odred koji bili prinuđeni da se povuku dolinom Jadra; u toku noći 1.-2./8. povukle se i obe Drinske div. iz 3. srp. arm.; 2./8. srp. vrhovna kom. došla do zaključka da a.-u. gl. snage dejstvuju dolinom Jadra, a sporedne preko Šapca, pa donela odluku da 3. arm. zadrži neprijatelja na frontu, a 2. arm. izvrši napad preko Cera u bok i pozadinu 5. austr. arm.; na osn. ovog naređeno kom. 2. arm. da odmah uputi konjičku div. na front Šabac-Lješnica u cilju rasvetljavanja situacije u Mačvi; da Šumadisku div. uputi ka Šapcu i brani pravac ka Koceljevu, a sa 2 div. da hitno krene pravcem Koceljevo-Tekeriš i napadne u levi bok 5. austr. arm.; u izvršenju ovog naređenja prethodnica Kombinovana div., koja marševala ka Trojanu, naišla (noću 2.-3./8.) kod Lisine u blizini Tekeriša na 21. div. 8. austr. korpusa i ovu iznenada napala; oko ponoći razvila se jaka borba, u kojoj učestvovala skoro cela div. i koja trajala sve do zore; tad su neki delovi 21. div. otstupili, deo se zadržao na Trojanu i tu se utvrdio; u isto vreme i Moravska 1., u svom kretanju od Velikog Bošnjaka, promenila pravac ka Tekerišu i uputila se na greben Iverka; na krajnjem srp. l. krilu, Austrijanci ovog dana uspeli da zauzmu Krupanj; u toku 3., 4. i 5./8. Austrijanci izvršili snažne napade na celom frontu, a naročito na l. krilo srp. rasporeda, ali nisu mogli da postignu uspeh; 6./8. (19./8.) 2. srp. arm. preduzela energičan napad grebenom Cera na 5. austr. arm. i posle krvave borbe uspela da ovlada grebenom Cera i nagna trupe 8. austr. korpusa u bekstvo; ovo uticalo da i ostali delovi 5. austr. arm. preduzmu hitno povlačenje na l. obalu Drine; u toku 7. i 8./8. srp. trupe izvršile gonjenje razbijenih delova 5. austr. arm. i kada je 11./8. (24./8.) zauzet i Šabac, na srp. zemljištu nije bilo ni jedne organizovane austr. jedinice; rezultat bitke: vel. materijalna i moralna pobeda srp. vojske, a posledica: povlačenje Austrijanaca i na ostalim bojištima.
CERATOFILUM (Ceratophyllum, fam. Ceratophyllaceae), submerzne slatkovodne, višegod. biljke, s lišćem deljenim u sitne linealne kriške; cvetovi neprimetni; svega 2 vrste: S. demersum, s lišćem koje se račva 2 put, plodom koji na osnovi ima 2 i na vrhu 1 bodlju; gotovo kozmopolit; C. submersum, s lišćem koje se račva 3 put i tanje, plod ima samo 1 bodlju na vrhu; raste u Evr. i s. Afr,
CERBER → Kerber.
CERVIKS (lat.), grlić, vrat materice → materica. Cervicitis → metritis.
CEREALIJE (lat.), žitarice, → trave.
CEREBRUM (lat.) → mozak. Cerebralan, koji pripada mozgu. Cerebrospinalni sistem → živčani sistem.
CEREZIN, smeša čvrstih ugljovodonika parafinskog reda; prečišćeni ozokerit, po sastavu sličan parafinu, samo ima višu tačku topljenja; beo ili slabo žućkast, upotrebljava se za impregnisanje tkanina i hartije, izradu sveća i falzifikovanje biljnih i život. voskova.
CEREMONIJA (lat.), spoljašnja utvrđena strana nekog obreda; preterana, obično izveštačena učtivost pri ophođenju, puna formalnosti. Ceremonijal, zvanični raspored svečanosti. Ceremonijalmajstor (lat.-nem.), dvorski činovnik koji se stara o izvršenju ceremonijala.
CERERA → Demetra.
CERETELI Iraklije G. (• 1882.), rus. socijaldemokrat (menjševik), u rus. drž. Dumi bio posl.; u procesu socijaldemokratskih posl. 2. Dume osuđen na progonstvo u Sibir; u februarskoj revoluciji igrao veoma važnu ulogu; u vladi Aleksandra Kerenskog bio min. unutr. dela.
CEREUS (Cereus, fam. Cactaceae), sukulentna višegod. biljka toplih i suhih predela, naročito Meksika; polulijani su epifitske biljke, a ostale rastu kao visoko drveće ili šiblje; cvetovi često crveni, ređe žuti. S. giganteus, ima stablo visoko do 20 m; plod bobica, jede se; mnoge vrste gaje se kao ukrasne po staklarama i domovima.
CERIBAŠA (tur.), vođ, zapovednik odreda vojnika; kod nas se izraz održao kao naziv za starešinu ciganske horde ili naselja.
CERIJUM, Se, hem. element, metal, pripada grupi retkih zemalja; atom. tež. 140,25; tačka topljenja 623º; spec. tež. 7,024; thn. je važan u obliku legure sa gvožđem; dobiva se elektrolizom topljenog c.-hlorida; legura sa gvožđem se upotrebljava za izradu raznovrsnih kresiva i kremena; udaran o čelik odbija svetle, veoma tople varnice koje mogu da zapale smeše gasova, paru od benzina itd.
CERKNICA, varošica (1400 st.) na ponornici Cerkniščici, u s. kraju Cerkniškog Polja (Drav. Ban.); strugara. Cerkničko Jezero, karsno j. kod Cerknice, blizu it. granice; hrane ga nekolike rečice i izvori, a odvodnjava se ponorima; pri jesenjim kišama naraste i plavi okolnu ravnicu.
CERKOVSKI Canko, C. Bakalov (1869.-1926.), bug. pesnik i političar, bio učitelj, posle ekonom i nar. posl., 1920.-1923. min., 1 od vidnijih starih vođa zemljr. pokreta; liričar i seoski pripovedač (Sabrana dela , 3 knj.).
CERMAT, selo (750 st.) u Švajc. na nadm. v. od 1620 m u podnožju Materhorna, turistička stanica.
CERNIRATI (lat.), opkoliti izvesnu tvrđavu ili trupu.
CEROVIĆ Novica (1806.-1895.), vojvoda, rano se istakao u svom drobnjačkom plemenu i postao knez; pročuo se posle pogibije Smail-age Čengića, u kojoj imao aktivnu ulogu; I. Mažuranić ga u svom klasičnom epu o toj pogibiji načinio centralnom ličnošću, ali ga prikazao kao muslimana, koji se pokrstio; živeo duže vremena uz vladiku Petra II, na Cetinju; 1856. vratio se u svoj kraj; borio se protiv Turaka 1861./2., neznatnu ulogu imao 1876.-1878. (→ sl.).
CERSKA BITKA → Cer.
CERTIFIKAT (lat.), pismena svedodžba, potvrda. Zlatni c., novčanice izdane na podlozi zlata s punim metalnim pokrićem. Srebrni c., kad podloga u srebru mesto u zlatu.
CERUMEN (lat.), sekret lojnih žlezda u ušnom kanalu; u starijem dobu može da se nagomila i začepi ušni kanal, time onemogućuje pravilan sluh.
CERUSIT (lat.), karbonat olova (PbCO₃; 77,5% олова), бистар ромбичан минерал, безбојан, сјајан, бео, тврдоће 3-3,5, важна руда олова; код нас га има у Кучајни, Завлаци, Љутој Страни, Постењу, Загребачкој Гори и др.
CES (ces), sniženi 1. X stupanj osn. S-dur lestvice.
CESARGRAD, st. grad u Hrv. (sad ruševine), koji se 1. put pominje krajem 14. v.; knezovi Celjski i Erdedi bili nekad vlasnici grada.
CESAREC August (• 1896.), književnik; kao omladinac bio saučesnik u atentatu na bana Cuvaja i dopao tamnice; 1 od gl. pretstavnika marksističke knjiž. pored Krleže, ali bez njegove snage i zamaha; njegova zbirka novela Za novim putem svojim naslovom daje u isti mah i program; osim toga dao romane i novele: Careva kraljevina, Sudite me, Tonkina ljubav, Bjegunci.
CESIJA (lat.), ustupanje tražbine, koje vrši ustupitelj (cedent) u ugovoru s novim poveriocem (cesionarom); ugovor kojim poverilac prenosi svoju otuđivu tražbinu na 2. lice, sa ili bez naknade; lične tražbine, npr. pravo na izdržavanje, ne mogu biti predmet c.; od dana kad mu c. saopštena, dužnik ne može isplatiti dug st. poveriocu već onom na kojeg tražbina cedirana; cedent o c. ne mora obavestiti svog dužnika da bi c. bila punovažna, ali ako ga ne obavesti, on može dug isplatiti i starom poveriocu (cedentu); pri dobrovoljnoj c. cedent odgovara cesionaru da je tražbina istinita i naplativa do sume za koju ustupljena; c. gl. tražbine povlači i c. potraživanja interesa i jemstva; c. može biti ne samo ugovorena već i posledica sudske odluke, zak. propisa (na jemca koji je platio za dužnika prelazi po zak. tražbina poveriočeva), testamenta; u međunar. pravu, država obično ustupa oblasti 2. državi posle rata, ugovorom o miru; ustupljena obl. ulazi u sastav drž. koja je dobila, na nju se primenjuju ugovori, zak. n. suverena, stan. postaju njegovi podanici, ali im se daje obično pravo opcije između st. i n. podanstva i drž. koja stiče obl. mora poštovati stečena prava trećih lica. C. zakupa lova, kad zakupac sva svoja prava i obaveze iz zakupnog odnosa prenese na neko 3. lice; c. po čl. 14. našeg Zak. o lovu dopuštena samo uz odobrenje opšte upr. vlasti 1. stepena. Cessio in jure (lat.), u rim. pravu ustupanje prava u prisustvu sudije.
CESTODE (Cestodes) → pantljičare.
CAETERIS DESIDERANTUR (lat.: ostalo se želi, tj. ostatak, kraj nedostaje), kaže se za neko nedovršeno delo.
CAETERIS PARIBUS (lat.), pod istim okolnostima; uz ostale iste uslove.
CETERUM CENSEO CARTHAGINEM ESSE DELENDAM (lat.: Uostalom mislim da Kartaginu treba razoriti), reči Katona Starijeg, kojima završavao u Senatu svaki svoj govor, naglašavajući opasnost Kartagine za rim. državu; danas se ovim rečima ističe ono što treba stalno imati pred očima.
CETINA, pritoka Jadr. M., izvire na z. podnožju Dinare Pl., protiče kroz Sinjsko Polje, pa se probija između pl. Mosora i Biokova; uliva se kod Omiša; u svom toku ima više vodopada, od kojih najveći Vel. Gubavica (48 m).
CETIN-GRAD, selo kod Slunja (Sav. Ban.), s razvalinama grada, u kojem držan cetinski sabor krajem 1526. i početkom 1527.; na njemu Hrv. izabrali za svog kralja Ferdinanda, austr. nadvojvodu, ali dobar deo hrv. plemstva i pre i posle tog izbora bio za Ferdinandova takmaca, Ivana Zapolju, zbog čega tokom 1527. došlo do građ. rata; primajući taj izbor Ferdinand se obvezao da će držati za odbranu Hrv. stalnu vojsku od 1000 konjanika i 200 pešaka i da će poštovati sva ranija prava Hrv.
CETINEO Ante (• 1899.), lirski pesnik i romanopisac, slikar mora i prim. tipova; zbirke pesama: Zvezdane staze, Za suncem, Zlatni ključ, Laste nad uvalom, roman: Meštar Ivan.
CETINjE 1) grad (6 400 st.) i središte: Zet. Ban., u malom karsnom Cet. Polju, pod Lovćenom, na nadm. v. od 640 m, počelo se razvijati 1847. kad vladika Rade podigao konak van man., u kojem bilo sedište crnog. vladike; zatim podizane kuće i krčme i ostale zgrade; bilo prestonica kneževine odn. kraljevine C. Gore; izvozi kože, vunu, buhač, ruj; sedište prav. mitropolita, prav. bogoslovija, gmn., uč. šk., dvor kralja Nikole, sad muzej; Biljarda, dvorac vladike Rada (Njegoša), čiji grob na vrhu Lovćena. Cetinjani, cetinjsko pleme, pleme u Katunskoj Nahiji (C. Gora); ime C. pominje se prvi put 1485. kao ime predela, a u 17. v. kao ime plemena; u toku 15. v. obrazovali prva stalna naselja Srbi Zećani; u starijem sloju stan. većinu čine bratstva starozećanskog porekla, u mlađem doseljenici iz Herc. Cetinjska eparhija, postoji od 2. pol. 15. v. i obuhvata zap. deo C. Gore i Zete; crnog.-brdski mitropoliti bili ujedno i episkopi C. e. C. manastir, posvećen Bogorodičinom rođenju, podigao Ivan Crnojević po povratku iz It., 1481.-1485.*, u znak zahvalnosti što ponova mogao raditi u svojoj otadžbini; u taj m. donesena 1493. prva štamparija za štampanje naših crk. knj.; 1. štampar bio kaluđer Makarije, koji posle otišao u Vlašku; u tom man. stanovale crnog. vladike od 15. v. dalje; m. stradao više puta od Mlečana i Turaka (1692.-1786.); sad u dobrom stanju; ima riznicu i bogatu zbirku st. rukopisa i knj.; oko tog m. i dvora Ivana Crnojevića diglo se u 19. v. malo naselje, koje postalo prestonica C. Gore. C. Polje, malo karsno p. (7 km²) kod Cetinja, podleži povodnjima za kišne periode; gl. mesto Cetinje.
CETKIN Klara (1857.-1933.), nem. revolucionarka; radničkom pokretu u Nem. prišla 1870.-tih god.; sudelovala pri osnivanju 2. Internacionale 1889.; dugo god. stojala na čelu pokreta žena socijalista, uređujući list Jednakost, pripadala l. krilu nem. soc. demokratije; posle rata prišla komunističkom pokretu, ali se s njim nije u svemu slagala.
CEFALGIJA (grč.) → glavobolja.
CEFALOTORAKS (grč.), telesna oblast mnogih životinja (npr. mnogih rakova), sastoji se iz glave i grudnog dela sraslih ujedno.
CEFEIDI → promenljive zvezde.
CEFEJ, sazvežđe koje se nalazi između Kasiopeje i Malog Medveda (→ Kefej).
CEH (nem.) 1) → esnaf. 2) trošak u kavani, naročito piće.