SVEZNANjE


D—Dvoženstvo

D, d 1) 5. slovo ćirilice (u crksl. dobro); D, d (de), 6. slovo latinice, 2) zvučni zubni suglasnik. 3) skr. za dinar. 4) u muz. osnovni glas D-dur i mol. skale.

D, 1) rim. broj 500. 2) znak za hem. element deuterijum. d (po lat. denarius), skr. za engl. peni.

DABAR 1) župa u dolini Lima, između Prijepolja i Priboja (Zetska Ban.); početkom 13. v. u njoj ustanovljena srp. ep. (docnije mitropolija) sa sedištem u man. sv. Nikole u Banji kod Priboja. 2) l. pritoka Sane (Vrbaska Ban.); izvire pod V. Mriježnicom. 3) (Castor), vel. glodar poznat po svojim građevinama na tekućim vodama i skupocenom krznu; u izumiranju usled prekomernog lova: u ograničenom broju održao se u Sr. Evr. (C. fiber) i S. Amer. (C. canadensis); dabrovika (castoreum), mastan, mirišljav ekstrat iz 2 žlezde koje se nalaze pod repom dabra, upotrebljava se protiv grčeva. Dabarska eparhija, osnovao je sv. Sava još 1219. na najzapadnijoj granici raške države, u man. Banji u Dabru, s namerom da suzbija delatnost bogomila; u 16. v. d. se ep. zvali i bos, a tada je, oko 1575., sedište ep. preneseno u man. Rmanj; u 17. v. postalo Sarajevo, kao jako prav. središte, privremeno, a posle i stalno sedište mitropolije, koja se zove dabro-bosanska. D. Polje, karsno periodično plavljeno polje (30 km²) i. od Stoca, delom u Zetskoj delom u Primorskoj Ban.; u 10. v. pominje se kao župa Dabar.

[Illustration: ]

DABIŠA, bos. kralj (1391.-1395.); nasledio, kao sinovac, kralja Tvrtka, protiv koga se u mladosti bunio; bio slab vladar i izgubio sve vel. Tvrtkove tekovine; đakovačkim ugovorom, sklopljenim 1393. s mađ. kraljem Sigmundom, ponovo priznao vrhovnu vlast krune sv. Stevana i pristao da ga nasledi Sigmund, ako ne bude imao zakonitih potomaka.

DABL (engl.), igra u dvoje u tenisu i ping-pongu. D.-skul → dvojac.

DABLIN (Dublin; irski Baile Atha Cliath), prestonica (317 000 st.) Irske i pristanište na obali Irskog M.; 2 univ. (Trinity College, 1591., i nar. irski 1909.), zvezdara, zool. i bot. vrt; privr. središte Irske; ind. piva i viskija.

DABOG, Dažbog ili Dajbog, st. sl. božanstvo Sunca, koje daje svu blagodat.

DAVA, davija (tur.), tužba. Davudžija, tužilac.

D' AVENANT Vilijam (D' Avenant,, 1606.-1668.), engl. dramatičar; za njega se govorilo da je Šekspirov sin.

DAVID 1) jevr. car (oko 1055.-1014. pre Hr.), pesnik psalma; ubio filistejskog junaka Golijata; posle Saulove smrti došao pa presto i preneo prestonicu u Jerusalim. 2) Gerard (oko 1460.-1523.), flam. slikar, radio rel. kompozicije za oltare, na način koji osveštali Van Ajk, van der Vejden i Memling; 1 od poslednjih vel. um. u čistoj flam. tradiciji. koja u 16. v. počinje da se menja pod it. uticajem. 3) Eduard (• 1863.), nem. socijalist i pristalica revizionizma; pobija Marksovu teoriju koncentracije krupnog poseda u poljopr., dokazujući da u poljopr. postoje tendencije razvitka ne u pravcu krupne, no u pravcu sitne svojine; gl. delo: Socijalizam i poljoprivreda. 4) Žak Luj (1748-1825), frc. slikar, osnivač i gl. pretstavnik klasicističkog slikarstva; prvo slavio junake i dela frc. revolucije i st. rpb. Rima, zatim Napoleona i, najposle, građ. staleža; kod njega crtež pretežniji od boje, a kompozicije strogo simetrične; imao jak uticaj na razvoj frc. i belg. slikarstva 19. v.; gl. dela: Ubijeni Mara, Napoleon na konju, Krunisanje Napoleonovo i dr., kao i niz odličnih portreta, od kojih se naročito ističe portret g-đe Rekamije (na sl.: autoportret;. 5) Felisjen Cezar (1810.-1876.), frc. kompozitor, pisac i dirigent; bavio se na I i njegove kompozicije imaju često kao teme i. melodije (simfonija Pustinja): komponovao: simfoniju Kolumbo, opere (između kojih Herkulan), gudačke kvintete, pesme, oratorijum Mojsije na Sinaju i dr.

[Illustration]

DAVID D' ANŽE Pjer Žan (1788.-1856.), frc. vajar, radio biste, plakete i medalje.

DAVIDOVA ZVEZDA (jevr. Magen David), grč. heksagram od 2 ravnostrana trougla kao ukras na sinagogama i jevr. kultnim predmetima.

[Illustration: ]

DAVIDOVIĆ 1) Grigorije, zvani Opšić, slikar 18. v.; slikao u crkvi man. Šišatovca, u Divošu Čalmi, Kuzminu. 2) Dimitrije (1789.-1838.), knjiž.; kao student med. izdavao u Beču Novine Serbske (1813.-1821.); zbog dugova napustio Beč (1821.) i prešao u Srbiju; bio pisar, a jedno vreme i poverenik kn. Miloša, koji mu poverio (1835.) izradu sretenjskog ustava; bavio se i knjiž., ali u njoj nije ostavio većeg traga (→ sl.). 3) Đorđe (• 1901.), diplomirani ekonomist, ur. privr. časopisa Ekon.-fin. život (od 1931.) i nedeljnog lista Zanatlije; za Sveznanje obradio zanatstvo.


File: 0302.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------

3) Ljubomir (• 1863.), političar; bio prof. u mnogim mestima u unutrašnjosti Srbije i Beogradu: kao nar. posl. prvi put ušao u Nar. skupštinu 1901., odvojio se 1902. sa Ljub. Stojanovićem, Lj. Živkovićem i J. Prodanovićem od radikala i osnovao samostalnu stranku; posle svet. rata pretsednik demokratske zajednice; bio 3 puta min. prosvete (1904., 1914. i 1918.), 2 puta pretsednik vlade (1920. i 1924.), a 1909. i pretsednik beogr. opštine; nije se slagao s politikom koja kod nas vođena posle 1928.; njegovim nastojanjem i zauzimanjem izišla udružena vanparlamentarna opozicija na izbore od 5./5. 1935.

[Illustration]

DAVIDOVICA, ruševine crk., koju na Limu kod Prijepolja podigao 1284. župan Dmitar, sin Vukanov, a unuk St. Prvovenčanog; imala oblik raške bazilike s 1 kubetom.

DAVILA → dava.

DAVILA Hinko (1858.-1925.), apotekar i knjiž.; pisao pod pseudonimom X. Zagorski; naročito negovao roman za široku publiku; gl. delo: Zagorska ruža.

DA VINČI → Leonardo da Vinči.

DAVIT (engl.), naprava obično od 2 železne kukaste motke, na brodu ili na obali, za dizanje i spuštanje čamaca.

DAV-KVAGA → zebra.

DAVLjENjE → ugušenje.

DAVNO PROŠLO VREME kazuje radnju koja se desila pre druge radnje iskazane drugim preteritnim vremenima; sastavljeno iz pređ. nesvršenog vremena pomoćnog glagola biti i radnog prideva glagola koji se hoće (Nesrećni zet carev življaše o travici, koja bejaše pri ploči prirasla); danas se retko upotrebljava; obično se zamenjuje prošlim vremenom.

DAVOS, predeo u Švajc.; u njemu poznata istoimena zimska vazdušna banja (1570 m); zimski sport.

DAVU Luj (Davout, 1770.-1823.), saradnik Napoleona I, vojvoda od Aueršteta i maršal; potukao Pruse kod Aueršteta i upravljao Varšavskom Vojvodinom.

DAG (tur.), brdo, planina.

DAGER Luj (Daguerre, 1787.-1854.), slikar u Parizu, usavršio fotografiju: pronašao da je jodid srebra osetljiv na svetlost i primenio ga kao svetlosno osetljivu supstancu za fotografisanje; pronašao da slabo vidljiva slika na jodnom sloju soli srebra može biti razvijena parom žive i fiksirana u rastvoru kuhinjske soli; poboljšao mračnu komoru (monokl zamenio periskopom). Dagerotipija, najstariji način dobivanja pozit. slika na srebrnim, bakarnim ili posrebrenim pločama, koje se pokrivaju slojem soli jodnog srebra; ove se ploče eksponiraju u fotogr. aparatu, zatim razvijaju parom žive, fiksiraju u rastvoru cijankalija, ispiraju i suše na plamenu; prilikom snimanja daje samo 1 pozit. sliku.

DAGESTAN, autonomna državica SSSR (58 015 km2, 0,8 mil. st.) u obl. Kaspiskog J.; zemljr. u predelima oko r. Tereka i dr. mestima gde zemljište može da se navodnjava (povrće, varivo, vinova loza i pamuk); vel. deo stan. se bavi i stočarstvom (ovčarstvom); gl. mesto Mahač Kala (Petrovsk).

DAGNjA, mušula, mušlja (Mytilus), školjka, duga 5-8 cm, obe polovine ljušture jednake, spolja tamnoljubičaste, skoro crne, a iznutra sedefasto-ljubičaste boje; ima žlezdu koja luči bisus, vlaknasto predivo, pomoću kojeg se pričvršćava za morsko kamenje; živi samorodno u našem moru i u kanalima; odlična je za jelo i hranljiva.

[Illustration]

DAGO (Dagö), ostrvo (960 km^2) u Baltičkom M., pripada Estoniji; stočarstvo, zemljr. i ind.

DAGOBER I, kralj Austrazije i Franaka (622.-638.); poslednji sposoban vladar iz dinastije Merovinga.

DADAIZAM (dada = dečje tepanje), knjiž. i um. pravac koji osnovala, 1915., u Cirihu, grupa pisaca i slikara, na čijem se čelu nalazio Tristan Cara; sličan ranijem futurizmu i poznijem nadrealizmu, napadao svaku konvencionalnost u životu i um.; nestalo ga posle 1921.

DADLI Robert, grof od Lestera (Dudley, 1532.-1588.), ljubimac engl. kraljice Jelisavete, gen. namesnik za Hol. (1586.-1587.).

DAŽBINE, opšti izraz za poreze i takse.

DAŽDEVNjAK, repati vodozemac; vel. broj vrsta. Pravi d. (Salamandra maculata), sjajnocrna, krupna i troma životinja, posuta žutim pegama; koža bogata otrovnim žlezdama; živi u šumama, voli vlagu, rađa punoglavce koji dovršavaju svoje razviće u vodi. Jedna manja vrsta d. (S. atra) u Alpima i kod nas; u Kini i Jap. živi džinovski rod d. (Megalobatrachus), dug preko 1 m (→ mrmoljci).

[Illustration]

DAI NIHONŠI, džinovska ist. vel. Jap. u 213 knj., započeta u eri → Genroku, završena 1715.

DAIM (engl. dime), desetak, srebrni amer. novac od 10 centa.

DAINA, litavska lirska nar. pesma.

DAIRE (tur.). baskiski doboš, ritmički instrument; sastoji se od malog drvenog obruča, na čijoj 1 strani pergament, koji može da se zategne ili otpusti pomoću metalnih delova; obruč u razmacima usečen; u te ureze stavljaju se metalne nepovezane pločice, koje se drže pomoću 1 žice.

[Illustration]

DAJACI, mnogobrojna staromalajska plemena u unutrašnjosti o. Bornea (oko 2 mil.); njihov jezik pripada grupi indonežanskih j.; 1 deo i danas nomadi, ostali imaju stalna naselja; gl. zanimanje motička zemljr.; nekada kod svih, sada samo kod plemena u unutrašnjosti, »lov na glave«  neprijatelja.

DAJK Antonis van (Dyck, 1599.-1641.), flamanski slikar, 1 od gl. pretstavnika baroka; učio kod Rubensa i putovao po It., gde na njega snažno uticala Ticijanova dela; radio u Flandriji i Engl., gde postao dvorski slikar Čarlsa I; s Rubensom najznačajniji flamanski slikar 19. v.; kompozicije mu, većinom, rel. karaktera, patetične i pomalo sladunjave; najznačajniji kao portretist; izvršio vel. uticaj ia formiranje i shvatanje grupi engl. portretista 18. v. (Na sl. autoportret.)

[Illustration]

DAJK (engl ), krater ili pukotina u zemljinoj kori ispunjen očvrslom vulk. lavom; kad se razore mekše stene oko njega, d. strči kao »gradina«.

DAJKON, vrsta pasulja (crven i krupan) u Jap.

DAJMONION (grč.), unutarnji božanski glas, za koji Sokrat tvrdio da mu govori šta treba da čini i čega da se kloni u onim slučajevima u kojima ne može da se odluči na osnovi razuma.

DAJNKO Petar (1787.-1873), slov. gramatičar i pobožni pisac; štampao knj. → bohoričicom na i.-štajerskom dijal.; naginjao ilirizmu; gl. delo: Gramatika slov. jezika (na nem.).

DAJREN → Daljni.

DAJČ Leo (• 1855.). rus. socijaldemokrat, 1 od osnivača rus. socijaldemokratske stranke; u delu: Šesnaest godina u Sibiru prikazao stradanja rus. revolucionara u Sibiru.

DAKA, varoš (120 000 st.) u prov. Bengalu, u delti Ganga; razvijena tkst. ind.; univ.

DA KAPO (it. da capo), spočetka. D. c. al fine, početi spočetka i pevati sve do kraja.

DAKAR, grad u Senegalu (oko 40 000 st.), sedište guvernera i gl. trg. pristanište za celu frc. zap. Afr.; važna flotna baza.

DAKIJA (Dacia), obl. u st. Evr. između Tise, Dunava, Crnog M., Dnjestra i Karpata; njeno stanovništvo pokorio rim. car. Trajan; ostala pod rim. vlašću do cara Aurelijana.

DAKIKI, pers. epski pesnik iz Tusa (u Hurasanu); započeo pers. nac. ep, ali tek što opevao epizodu o Vištaspi i Zaratustri (u svemu oko 1 000 distiha), ubijen (oko 975.). Firdusi ove epizode uklopio u svoje delo Šahname.

DAKINOV RASTVOR, spravlja se od 20 delova hlornog kreča, 14 delova kristalne sode i 1 000 delova vode; posle filtrovanja dodaje se 4 dela borne kiseline; služi za ispiranje i dezinfekciju zagnojenih rana.

DAKMA (ind.: kula ćutanja), kula na kojoj → Parsi izlažu pokojnikovo telo da ga raznesu ptice.


File: 0303.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------

DAKOVIĆ Marko (• 1880.), političar, adv. u Podgorici; istakao se kao vođ crnog. omladine u borbi protiv režima kn. i kralja Nikole; upleten u zaveru protiv kneza (1909.) i osuđen na smrt u kontumaciji, zatim pomilovan; igrao važnu ulogu 1918., prilikom prisajedinjelja Crne Gore Srbiji; od 1921. ne učestvuje aktivno u polit. životu; danas ličnost sa najviše autoriteta u C. Gori.

DAKOTA, b. teritorija SAD, posednuta 1859. i podeljena (1889.), na → S. D. i → J. D.; obiluju rudama (zlato, kalaj, nafta, ugalj). Dakote, 7 indijanskih plemena oko gornje i sr. Misisipe.

DAKRIOADENITIS (grč.), zapaljenje suzne žlezde. Dakriocistitis, zapaljenje suzne kesice, obično kao posledica oboljenja nosa (ascendentno) ili oboljenja rožnjače (descendentno); u početku bolesti pritiskom prsta na predeo suzne kesice izlazi iz donjeg kanalića (na rubu kapka) vodnjikava tečnost, u docnijem stadijumu gnoj; ponekad infekcija probija zid suzne kesice i kožu da bi gnoj izišao napolje (fistula); leči se konzervativno, često potrebna operacija.

DAKS, nem. rasa pasa kratkih nogu, kratke dlake, šareno-crne i crvene boje; za lov na jazavce.

DAKSA, ostrvce sa svetionikom u Jadr. M. pred gruškim pristaništem (Zetska Ban.).

DAKSNER Marko Štefan (Daxner, 1823.-1891.), polit. vođ Slovaka, pesnik i pripovedač.

DAKTIL (grč.: prst), stopa sastavljena od 1 dugog i 2 kratka sloga, u grč. i lat. metrici; nalazi se i kod nas. Daktilograf, koji piše na pisaćoj mašini. Daktiloskopija, metod u kriminalnoj ekspertizi kojom se utvrđuje identitet nekog lica; zasniva se na ispitivanju otisaka na tvrdim predmetima koje ostavlja koža prstiju, usled toga što se uvek na površini kože nalaze male količine masti (koje luče lojne žlezde); koža na prstima, dlanovima i stopalama pokazuje mnogobrojne vijuge i brazde, za svaku osobu individualno karakteristične (nemogućno naći 2 lica s istim otiskom prstiju); njihov oblik ostaje isti od rođenja do smrti, može se izmeniti samo ožiljcima. Daktilologija, sporazumevanje prstima 1 ruke kod gluvonemih.

DAL, Dal-Elv, r. u Šved., puna brzaka i vodopada; duga oko 500 km, uliva se u Botniski Zal.

DAL ONGARO Frančesko (Dall' Ongaro, 1808.-1873.), it. pisac i političar, vođ revolucije u Ven., Garibaldijev saradnik; knjiž. rad raznostruk: patriot. pesme, drame, polit. spisi; između ostalih i drama Kraljević Marko.

DAL SENGO (it.), tj. početi pevati ili svirati od znaka $*, a ne od početka.

DALADJE Eduar (Daladier, • 1884.), frc. političar, bio min. i pretsednik vlade.

DALAJLAMA, poglavar budističke crkve u Tibetu sa sedištem u Lasi: imao vel. polit. prava koja mu ograničila kineska vlada (→ sl.).

[Illustration]

DALAK (tur.), nar. izraz za otok slezine, koji se javlja u toku malarije i kao njena posledica (→ kod leukemije. Bantijeve bolesti itd.); u nekim obl. bedrenica.

DALAMBER Žan Leron (J. Le Rond d' Alembert, 1717.- 1783.), frc. matematičar i filozof, postavio opšte načelo iz kojeg se mogu izvesti jednačine kretanja mater. sistema; 1 od osnivača Enciklopedije.

DALARNA (pogrešno Dalekarlija), plan. i šumska obl. u sr. Šved.; u njoj počeo 1520. pokret za nar. oslobođenje od Danaca; stan. Dalkarlar (»dolinci«), časni, marljivi, mnogi idu u pečalbu.

DALAS, grad (159 000 st.) u državi Teksasu (SAD), trg za žito, stoku, pamuk, drvo; ind. pamuka i met.; univ.

D' ALBER → Alber.

DALBERG Emerik (1777.-1833.), nem. političar i državnik, doprineo promeni oblika drž. uprave u Frc. (1814.) i pratio Taljerana na bečki kongres

DALGREN Karl Fredrik (Dahlgren, 1791.-1844.), šved. pesnik i humorist, upočetku član romantič. grupe; kasnije našao svoj pravi izraz u idilično-burlesknim opisima prir. i u satiričnim scenama.

DALEKI ISTOK 1) obl. na krajnjem I. Az., čije se stan. (1,9 mil.) bavi zemljr. (oko r. Amura) i ribolovom po Ohotskom M.; od ruda ima zlata, uglja n cinka; gl. mesto Habarovsk. 2) i. Azija.

DALEKOVIDOST, hipermetropija (grč.), osovina oka kraća od normale; zraci koji dolaze spolja kroz sočivo seku se iza mrežnjače (sl. 1.); nejasan vid, popravlja se ispupčenim staklima (sl. 2.).

[Illustration]

[Illustration]

DALILA, po Bibl. kurtizana iz Gaze; potkupljena od Filistejaca otsekla svom ljubavniku Samsonu dok spavao kosu (u kojoj mu bila snaga) i izdala ga neprijateljima.

DALIN Olov (1708.-1763.), šved. pesnik i pisac šved. ist. do Gustava Adolfa; najpoznatiji kao popularizator evr. ideja u Šved.

DALKROZ → Žak Dalkroz.

DALMAN Fridrih (Dahlmann, 1785.-1860.), nem. državnik i istoričar; najbolje delo: Istorija frc. revolucije.

DALMATA Đovani → Duknović Ivan.

DALMATI, vel. ilirsko pleme; gl. im mesto bilo Delminijum, danas Duvno, a pristanište Salona, danas Solin; po njima dobili ime Dalm. i Glamoč (Dlamoč); Rimljani ih pokorili konačno tek 33. pre Hr.; brzo se poromanili. Dalmatski jezik, i.-rom. narečje, sredina izmeću rum. i it., kojim govorili Romani na terit. današnje Jugosl., naročito Prim., pre dolaska Sl.; izumro oko 1900.; poslednji ostaci na o. Krku (veljotski); naučno ga obradio it. lingvist Bartoli. D.-panonski ustanak, pobuna koju digla (6.-9. g. pre Hr.) skoro sva d. i panonska plemena protiv Rimljana zbog surove vlade; ustanak ugušio Oktavijanov pastorak Tiberije.

DALMATIKA, kod rkat. gornja odeća bisk. i đakona pri liturgiji ili večernji; poreklom iz Dalm.

DALMATIN 1) Antun († 1579.), sveštenik i pisac, prevodio Sv. pismo na sh., radio na širenju prot. vere. 2) Jurij (1547.-1589,), pisac; vaspitao se kod prot,, a flz. i teol. učio na univ. u Tibingenu; od 1572. delovao među Slovencima kao aktivan pobornik prot. vere; njegov prevod Bibl. (1584.) najbolje izrađena stvar slov. prot. pokreta.

DALMACIJA, pokrajina duž Jadr. M., od pl. Velebita do crnog. prim.; j.od pl. Dinare, koja je odvaja od Bosne, ima sve uži pojas zemljišta; plan. karsna zemlja; obala najvećim delom visoka i strma, ali veoma razuđena, s mnogobrojnim zal., zatonima, pol. i o.; u nju ubrajana sva o. duž i. jadr. obale sem Krka, Cresa i Lošinja, koja su adm. pripadala Istri; stan. Jsl., većinom kat. vere; Italijana u celoj D., zajedno sa Zadrom i o. Lastovom, ima 3% od celokupnog stan., ili 1% bez pomenutih mesta. Posle dugih borbi, Rimljani je pokorili i držali do kraja 4. v.; tada o nju nastala borba između I. i Zap. Carstva; pod Justinijanom (535.) potpala pod Viz.; u 7. v. osvojili je Avari i Jž. Sl., a Viz. ostalo samo nekoliko gradova; u 11. v. potpala pod Ven., kojoj je prepustila Viz., zbunjena borbom na dr. strani; Ven. se posle toga vekovima borila s Mađ. i dr. drž. oko dalm. obale, dok jsl. prim. državice branile svoju nezavisnost; od 1797. potpala pod Austr. i bila pod njenom vlašću do 1918. (s prekidom 1805.-1813. kad je bila potčinjena Frc.); od 1918. ujedinila se (osim Zadra i nekih o.) s ostalim jsl. zemljama. Dalmatinci. sh. stan. pokr. Dalm.; po veri kat. (više od 4/5) i prav.; po dalm. gradovima bilo u sr. v. dosta Romana, koji su poslovenjeni; doseljeni Srbohrvati iz unutrašnjosti, po jeziku štokavci i ijekavci, potisnuli i Vlahe i st. sh. čakavsko i ikavsko stan.; čakavaca ima sada na o. i u uskom prim. pojasu u sev. Dalm.; doseljavanje iz unutrašnjosti počelo rano, bilo ga u toku celog sr. v., ali naročito od vremena kad su Turci prodrli u Bosnu i današnju Herc.; zajedničke osobine: telesno razvijeni, štedljivi i trezveni, okretni, preduzimljivi i nac. svesni; veoma vredni i osobito vešti pomorci; na o. i u prim. bave se ribolovom, brodarstvom. gajenjem maslina, povrtarstvom i manje stočarstvom, a u unutrašnjosti više stočarstvom i zemljr.; za stan. unutrašnjosti sev. Dalm. čuje se još naziv morlaci (→ Vlasi); izdvajaju se kao posebne grupe ostrvljani (Boduli), Poljičani u predelu Poljicima i stan. predela Bukovice, Kotara, Konavala, Boke Kotorske. Dalmatinsko Zagorje → Zagorje. D. pas, rasa pasa iz grupe → doga. D. pravoslavna crkva, razvila se možda već delimično u 14. v., kad


File: 0304.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------

su nastala 3 gl. man.: Krupa, Krka i Dragović, ali gl. priliv prav. u Dalm. nastao tek po sle pada Bosne i s nadiranjem Turaka u 16. v . Turci pomerali prav. iz unutrašnjosti u novoosvojene obl., da bi u njima imali potrebnu radnu snagu. jer domaće, uglavnom kat., stan. bežalo ispred njih; d. p. c. potpadala pod oblast bos. mitropolije, dok je početkom 18. v. nisu ven. vlasti podvrgle prav. grč. vladici u Ven.; crk. u Boki Kotorskoj ostala, međutim, pod vlašću cetinjskih mitropolita, kako je bilo i ranije; 18. v. ispunjen borbom prav. Dalmatinaca protiv ven. vlade, koja sprečavala njihovu organizaciju pod posebnim d. vladikama i htela da ih pounijati, pod uticajem kat. episkopata; svog posebnog ep. dobili prav. u Dalm. tek pod Frc. 1810. (Benedikt Kraljević, b. sarajevski vladika), sa sedištem u Šibeniku; po nagovoru austr. vlasti on se spremio da svoje vernike prevede u uniju i bio čak poveo unijatske svešt. iz Galicije, ali to sprečila nar. pobuna 1812.; posle 7 god., d. p. c. došla pod vlast Karlovačke mitropolije, ali imala da izdrži još dosta borbe radi unije; 1841. premešteno ep. sedište iz borbenog Šibenika u Zadar. pred oči gl. pokr. vlasti: novi duh nastao tek posle revolucionarne 1848,-1849. g., kad verska ravnopravnost postala, bar teoriski, neosporno delo; 1870. osn. u Kotoru posebna ep. za Boku Kotorsku, a obe ep., zadarska i kotorska, došle 1874. pod vlast bukovinskog mitropolita u Černovicu. D. umetnost → jugoslovenska umetnost.

DALTON PLAN, metod u ped.; izradila ga učiteljica Helen Parkurst 1920. u Daltonu (SAD); primenjuje metod zadatka »odavde-dovde«; ne postoje razredi, već radionice i laboratorije gde učenici rade pod nadzorom uč.; nema utvrđenog rasporeda; zajednički se pravi plan za mesec dana; odlike D. p.: više samoradnje, manje poučavanja, sloboda biranja rada i ekon. rada; uticaj nastavnika i razreda umanjen, a dejstvo knj. povećano; svrha mu samoradnja, samostalnost i odgovornost; primenjuje se u celom svetu, ali s nejednakim uspehom.

DALTONIZAM (po engl. naučniku Daltonu), neizlečivo slepilo za boje; postoji: delimično, kad se ne razlikuju samo neke boje, i potpuno, kad se ne opaža nijedna boja, već se sve vidi u sivom; može biti urođeno ili dobiveno usled raznih oboljenja (alkohol, duvan, tabes); izvesni ljudi ne vide boje onako kako ih vide narmalni i mešaju crveno sa zelenim itd.; veoma važno u saobr., gde se signališe bojama: stoga se od saobr. osoblja traži da ima sasvim ispravan osećaj za boje; to se kontroliše periodičnim pregledima.

DALU Eme-Žil (Dalou, 1838.-1900.), frc. vajar, radio naročito poprsja: prethodnik Rodenov.

DALČEV Atanas († 1904.), bug. pesnik; zbirke: Prozor. Pesme. Pariz.

DALj, varošica (5 500 st.) u srezu osiječkom (Savska Ban.); fabrika alkohola i salame.

DALj Vladimir I. (pseudonim Kazak Luganski, 1801.-1872.), čuveni rus. leksikograf, dijalektolog, knjiž., stenograf; štampao pripovetke, skupljao bajke, pesme i slike; počasni član Akademije nauka; gl. radovi: vel. Rečnik rus. jezika s tumačenjem i Poslovice rus. naroda.

DALjINAR, daljinomer, instrument kojim se meri daljina posredno tj. viziranjem vert. objekta poznate visine; ima ih raznih, ali kod svih h dato ili se pročitava na letvi; 1 količina (h ili s) stalna, a druga promenljiva i čita se na d., pa se pomoću nje odredi s; ogromna primena u geodeziji i voj. Na cl.: S = daljina, N = visina letve, h = razmak konaca, s = daljina konaca;

S/H = s/h; S ={H s}/h

[Illustration]

DALjNI, Dajren, Ta-lijen-van, grad na Žutom M., u jap. delu pol. Kvantunga; značajno pristanište i završna tačka juž.-mandžurske žel. (225 000 st. mahom Kineza); izvoz žita i variva; ind. pamuka.

DAMA (frc.) 1) otmena i obrazovana žena. 2) u kartama: kraljica. Dame. igra na šahovskoj tabli sa 64 ili 100 polja, koju igraju 2 lica sa 12 ili 20 belih i 12 ili 20 crnih kružića (piona), raspoređenih samo po crnim poljima; postoji više načina igranja obično se pioni mogu pomerati samo napred, protivnikovi pioni se nose preskakanjem (koje je obavezno), a igru dobiva onaj koji protivniku odnese sve pione ili mu onemogući kretalje; pion koji stigne na dr. kraj table naziva se dama, može se pomerati u ovim pravcima i prelaziti više polja odjedanput.

DAMAN 1) grad (68 000 st.) na z. obali pol. Indije; pripada Port.; nekada veoma važno pristanište; danas skoro bez značaja. 2) Damara, pleme u J. Afr., Crnci, koji govore hotentotski.

DAMAR-SMOLA, biljna smola, dobiva se u tropskim krajevima (Sumatra, Borneo) zasecanjem drveća iz porodice Burseraceae; elastična i ne puca; upotrebljava se za izradu lakova i kao dodatak nitrocelulozni.

DAMASK, grad (250 000 st., mahom musl.) u frc. Siriji, poznat sa prerade koža, metala i izrade svilenih tkanina (damask); do njega vode putevi iz Alena, Bagdada, Meke i pristaništa Bejruta i Haife; preko 70 džamija (najčuvenija »vel. dž.« iz 8. v., iz doba Omejada); potpadao pod Asirce, Rimljane, Arape (prestonica halifa), Seldžuke, Turke. Frc.

DAMASKIN Jovan, dogmatičar prav. crk. iz 8. v.; vel. govornik, nazvan »Zlatostruj«; kao muzičar reformisao crk. muz. i sveo sve melodije na 8 glasova (oktoih) po st. grč. skalama; protivnik ikonoborstva; napisao: Tačno izloženje prav. vere.

DAMASKINI, u bug. knjiž. 17. i 18. v. prevodi zbornika grč. propovednika Damaskina Studita.

DAMAST → prokrust.

DAMASCENUS → Dev Feliks.

DAMIJETA, grad (35 000 st.) u delti r. Nila (Eg.), vezan žel. prugom za Kairo i Aleksandriju; nekad važno ind. mesto.

DAMJAN → Kozma.

DAMJANIĆ Jovan (1804.-1849.), general; mrzeo Srbe, odlikovao se u mađ. buni na strani Mađara, zbog čega dobio gen. čip; posle mađ. poraza kod Vilagoša, obešen u Aradu s 12 mađ. gen.

DAMJANOVIĆ 1) Aleksandar (• 1900.), elektrothn., mašinski i radiotnh. inž., docent Beogr. Univ.; gl. radovi iz oblasti telekomunikacije; za Sveznanje obradio telegrafiju, telefoniju i radiothn. 2) Jovan (1850.-1901.), adm. pukovnik; organizovao voj.-adm. šk. i bio njen 1. upravnik.

DOMNATIO (lat.), osuda; u klasično doba rim. prava svečani akt sudije po kojem 1 građanin dužan da plati kakvu naknadu dr. oštećenom građ. zbog kakvog nedopuštenog akta, neisplaćenog zajma ili neizvršenog ugovornog obećanja. D. memoriae, prokletstvo nekog cara po zaključku skupštine; posle toga njegovo ime na spomenicima brisano, a novac s njegovim likom pretapan.

DAMNUM (lat.), gubitak, odbitak; izraz u upotrebi umesto reči disažija, kad se hoće da kaže: manjak, gubitak. D. emergens, stvarno pretrpljena šteta; ko drugom štetu nanese (ma i iz lakog nehata) ima da plati. D. infectum, pravo suseda da traži rušenje zgrade sklone padu, koja bi mogla padom naneti štetu njemu ili prolaznicima.

DAMOKLE, prijatelj Dionisija St., sirakuskog tiranina, koji hvalio Dionisijevu sreću; da mu pokaže kako je ta sreća nesigurna, Dionisije mu priredio bogatu gozbu, a obesio nad njim o konjsku dlaku mač; otuda Damoklov mač.

DAMON I PITIJA, 2 prijatelja i filozofa iz 4. v. pre Hr.; živeli u Sirakuzi za vlade Dionisija Mlađeg; osuđen na smrt, P. zamolio tiranina da ga pusti da posvršava neke poslove, a D. se ponudio da umre mesto njega, ako se on ne vrati na vreme; kad P. u poslednjem trenutku stigao, Dionisije ih pustio obojicu, ali ih uzalud molio da prime i njega za prijatelja.

DAMPIJER Ogist (Dampierre, 1756.-1793.), frc. gen. iz doba revolucije; istakao se u bici kod Žemapa* i zamenio Dimurjea, posle njegova bekstva iz Frc.

DAMPING (engl.), prodaja proizvoda u tuđe zemlje po niskim cenama, pa i ispod koštanja, u cilju osvajanja tržišta; Jap. i Rus. ga vršili namerno, a zemlje loše valute vršile ga ponekad nenamerno prodajući jevtino u inostr. proizvode zbog jevtine proizvodnje; protiv njih se ugrožene države bore zaštitnim carinama i dr. merama.

DAN 1) 5. sin Jakovljev, praotac 1 od 12 jevr. plemena, iz kojeg bio Samson. 2) jedinica računanja u građ. komputaciji; može biti: mat. (24 časa) ili kalendarski (npr. 10./1. 1930. g., koji počinje 9./1. u ponoć i traje do početka 11./1.); u pravu se polazi od kalendarskih računanja, s tim da se kao 1. d. uzima 1. naredni; može biti radni ili praznički; koji su dani neradni propisuje Zak. o praznicima i Uredba o prazničkim d.; ako je u toku trajanja roka i ako naročito nije uzet ugovorom, praznički dan se računa kao i radni (fasti); ako se rok svršava prazničkim d. automatski se prenosi na naredni radni. D. oranja, mera → lanac. D. protiv tuberkuloze, svake god. u odre-*


File: 0305.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------

  • đene d. Liga protiv tbk. vrši antitbk. propagandu.

D. štednje, određeni d. u godini za opštu š., u cilju vaspitanja naroda za š.; u Jugosl. 31./10.

DANA, pustinja (130 000 km²) na J. Arabiskog Pol., između Omana, Jemena, Hadramauta i Nedžda.

DANAJ, po grč. predanju prvo kralj Eg., a zatim kralj Arga, otac Danajida; udao svoje kćeri za 50 sinova svog brata Egipta, koji ga prognao iz otadžbine. Danaja, kći argskog kralja Akrizija, koji je držao zatvorenu, jer mu proroštvo proreklo da će poginuti od njenog sina; D. se dopala Zevsu i on sišao do nje u obliku zlatne kiše, a ona posle toga rodila sina → Perseja. Danajide, 50 Danajevih kćeri kojima je otac naredio da poubijaju muževe još 1. bračne noći; očevu naredbu poslušale sve izuzev Hipermnestre, čiji je muž posle ubio D. i D. kćeri; bogovi ih osudili da u donjem svetu večito pune sud bez dna. Danajci, ime za Grke kod Omira, po Danaju.

DANAK, tribut, svota novca koju 1 pokrajina periodično plaća državi u znak potčinjenosti ili na osnovu spec. ugovora; Srbija plaćala Tur., dok nije postala nezavisnom; Eg. dobivao (1840.-1870.) sve širu autonomiju pod uslovom da plaća sve veći d. Tur. D. u krvi, najteži d. koji davali u Tur. svi hrišć. sem Jermena; sastojao se u tom što Turci birali m. decu od 10.-16. god., odvodili ih i poturčili. Obično uzimali svako 10, dete, a izbor vršili u razmacima od 5-9 god., obilazeći razne pokrajine redom; od te dece obrazovala se janičarska voj., a od izuzetno bolje spahiska, koje činile najbolji deo tur. trupa.

DANAKIL, Afar, hamitsko pleme u prim. Crvenog M., po kojem Italijani i celu obl. zovu Dankalia; plemena koja tu žive nomadski stočari (kamile, ovce), koji se bave pljačkom ili karavanskom trg.

DANAS, časopis, izlazio u Beogradu 1934. pod uredništvom M. Krleže; zastupao krajnju levičarsku orijentaciju u knjiž. i društvu i stoga morao biti obustavljen.

DANDI (Dundee). grad (117 000 st.) i pristanište na Tejskom Fertu (S. More) u Škotskoj (V. Brit.); tkst. ind. (lan. juta) i ribolov; univ.

DANDI TERIJE, rasa pasa, otvorene boje, kratkih nogu, klempavih ušiju, dugačke guste dlake, ispod koje vunasta; na čelu dug pramen; lovac miševa.

DANDIN (verovatno iz 6. v.), indiski pisac romana: Doživljaji 10 prinčeva, koji postao uzor za docnije indiske romane; D. se smatra i piscem indiske poetike.

DANDOLO, ven. porodica, dala više duždeva i državnika: najznatniji: 1) Andreja († 1334.), oteo Zadar od Turaka i potukao Đenovu u savezu s Viz. i Aragonijom. 2) Visko (1759.-1819.), civilni upravnik Dalm. u doba Napoleona I (1806.-1810.), izradio plan za uređenje njene uprave i doprineo njenom kult. i ekon. preporodu. 3) Enriko (1105.-1205.), ven. dužd; pomoću krstaša oteo Zadar od Mađ. (1202.).

DANEV Stojan (• 1858.), bug. državnik i prof. univ. za međunar. pravo; bio pretsednik Sobranja, min. fin. i inostr. dela, pretsednik vlade (1912.-1913.). vođ bug. delegacije za primirje u Čataldži i za londonski mir (1913.); napisao: Diplom. ist. balk. država.

DANEŠ Jirži (1880.-1928.), češki geograf: bavio se poglavito geomorfologijom, a naročito karsnim pojavama; napisao više studija o Jugosl., ČSR, Jamajci, Austral. i SAD,

DANIDIN (Dunedin), grad (67 000 st.) i pristanište na N. Zelandu (J. Ostrvo); univ.

DANIJELOV ELEMENT, galvanski e. (nazvan po konstruktoru); sastoji se od staklene posude u kojoj se nalazi koncentrisani rastvor bakra-sulfata (plavi kamen) i cilindrična elektroda od bakra; u sredini posude: poluporozna cilindrična - dijafragma u kojoj je razblaženi vodeni rastvor cink-sulfata i amalgamisana ploča ili šipka od cinka; pri kratkom vezivanju daje el. struju s elektromotornom silom od 1,1 volta, pri čemu se cink rastvara, a bakar se iz rastvora bakra-sulfata taloži po bakarnoj elektrodi; bakar je pozit., a cink negat. pol elementa.

DANIK, dolinski vetar, dnevni vetar koji se javlja u sunčane dane iz dolina prema plan. ili s mora na kopno; postaje usled jačeg zagrevanja sunčane strane plan. podnožja i sobom uznosi vlagu na plan. vrhove, gde se ova hladi i pretvara u oblak; ako je podnožje plan. veoma vlažno i sunčevo zagrevanje jako, stvaraju se vel. olujni oblaci, plan. oluje; noću se javlja obratni vetar (→ noćnik).

DANIL 1) iguman, 1. rus. hadžija, ostavio opis Sv. zemlje, rel. kolorita (1106.-1107.). 2) Zatočnik, rus. pisac 13. v., napisao Slovo, 1 od najstarijih knjiž. spomenika.

DANIL, Danijel, Konstantin → Grigorović Konstantin-Danil.

DANILEVSKI Grigorije P. (1829.-1890.), rus. romanopisac; dela mu se odlikuju zanimljivim sižeom, lakim pričanjem; pisao i ist. romane iz 18. v. (Mirović, Kneg. Tarakanova, U Indiju za vreme Petra); prevodio Šekspira, Bajrona, Mickjevića.

[Illustration: ]

DANILO 1) (oko 1670.-1735.), vladika crnog., rodonačelnik vladalačke kuće Petrovića Njegoša; patrijarh Arsenije III posvetio ga 1700. za cetinjskog vladiku; s njim počeo period izvesne državničke aktivnosti u C. Gori, nije sigurno da je naredio da se izvrši tzv. istraga poturica, za koju mu Petar II Njegoš pripisuje inicijativu u Gorskom vijencu; na poziv Petra Vel., u društvu s njegovim emisarima, 1711. počeo borbu protiv Turaka i izazvao njihovu osvetu; 1712. Crnogorci imali izvesnog uspeha protiv Turaka, pa Turci 1714. pod Numan-pašom Ćuprilićem ponovili napad i popalili i poharali sve do Cetinja; iz ovog rata razvio se, uz druga pitanja, težak sukob između Ven. i Tur.; vladika onda prišao Mlečanima, koji mu, ipak, nisu verovali, jer se bojali njegova uticaja na prav. u Boki; osećajući to, D. je produbljavao svoje veze s Rus; dao crnog. politici određene smerove i načinio svoju zemlju osetnim polit. činiocem. 2) D. I (1826.-1860.), crnog. knez (1851.-1860.), posle smrti svog strica, vladike Petra II, prekinuo vladu teokratije u C. Gori i, po nar. pristanku i odobrenju rus. cara Nikole I, proglasio se za svetovnog kneza; to ga dovelo u sukob s Portom, koja uputila na C. Goru Omer-pašu (1852.); turske zle namere sprečila Austr., koja zaustavila napredovanje tur. vojske, kivna na Tur. zbog primanja mađ. revolucionara; na pariskom kongresu 1856. Tur. ponovila svoje shvatanje da je C. Gora njena pokrajina; D., ogorčen tim, preduzeo lično kod Napoleona III korake da se C. Gora prizna kao posebna država, a malo posle krenuo i ustaničku akciju u Hercegovini, da bi Turskoj stvorio diplomatske teškoće; vođ ustanika u Herc. bio Luka Vukalović, odan prijatelj knežev; tur. vojska koja pošla da uguši ustanak i da kazni Crnogorce pretrpela 1./5. 1858. na Grahovu težak poraz; posle te pobede, na predlog Frc., C. Gora dobila doista od 1 međunar. komisije omeđene granice i proširenje svog područja; tim joj stvarno priznato posebno područje, ali ne i nezavisnost; uskoro D. poginuo u Kotoru (ubio ga 1 Crnogorac iz lične osvete); u unutr. politici imao jaku ruku i pokušavao da slomije plemensku i ličnu samovolju. 3) D. II († 1337.), srp. arhiep. i knjiž.; igrao važnu ulogu u nemanjićkoj državi; posredovao s uspehom u sukobu Dragutina i Milutina, odbranio Hilandar od katalonskih razbojnika; podigao i obnovio nekoliko man.; zbog razumevanja u arht. Dečanski mu poverio upravu nad zidanjem Dečana; bio veoma obrazovan; napisao nekoliko žitija (kralja Uroša, kraljice Jelene, Dragutina i Milutina i žitija srp. arhiep. od Arsenija do Save III), dragocen izvor za srp. ist. od 1270.-1335. D. delo nastavili učenici, dopisali žitije Dečanskog i Dušana, žitije samog arhiep. D. i njegovih poslednika patrijaraha do 1375.; ta žitija povezao 1 od učenika u zbornik koji je u crk. i nar. tradiciji bio poznat pod nazivom Carostavnik ili Starostavnik; izdao ga Đ. Daničić (1866.) pod nazivom: Životi kraljeva i arhiep. srpskih.

[Illustration: ]

DANILO 1) rus. kralj (1205.-1264.) u Galiciji; priznavao vrh. vlast Mongola., ali dobio kralj. krupu od pape Inoćentija IV. 2) moskovski knez (1263.-1303.), sin Aleksandra Nevskog. 3) jevr. prorok u vavilonskom ropstvu; 1 od 4 vel. proroka (iz 6. v.),


File: 0306.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------

bio doglavnik pers. cara Darija. Apokaliptička knj. D postala kasnije.

DANILOV Kirša (Kiril), malorus. kozak, živeo u doba Petra Vel. (kraj 17. i početak 18. v.); skupljač nar. rus. pesama; za njegovo ime vezana 1. zbirka bilina i ist. pesama čiji je rukopis nestao; zbornik K. D. 1. put štampan 1804.

DANILOVGRAD, varošica i sresko mesto (1816 st.) u dolini Zete, u obl. plemena Bjelopavlića (Zetska Ban.); postao 1869.

DAN I NOĆ (Viola tricolor, fam. Violaceae), jedno-ili višegod., žućkastozelena ukrasna biljka, s otvorenožutim, beličastim, ružičastim ili ljubičastim cvetovima, raste na livadama, pašnjacima, njivama, dunama itd., u umerenoj Evraziji; mnogobrojne podvrste i varijeteti.

DANIĆ Jovan d-r (1854.-1924.), lekar u Beogradu, član i pretsednik Gl. sanit. saveta, upravnik bolnice za duševne bol., saradnik na organizovanju san. službe i osn. antialkoholnog pokreta u Srbiji; pisao naučne i popularne med. radove; uređivao Nar. zdravlje i Arhiv Srp. lek. društva; bavio se malo i knjiž.

[Illustration]

DANICA 1) → Venera. 2) almanah Vuka Karadžića; izlazio 1828.-1829., i 1834. s više njegovih priloga: u njoj V. počeo i svoju zanimljivu i živo pisanu ist. 1. ustanka. 3) jedno vreme gl. knjiž. list omladinskog pokreta; izlazila u N. Sadu (1860.-1871.). 4) D. ilirska, knjiž. list, dodatak Gajevih Novina (1835.-1840.); imala ogroman uticaj i zaslugu što su Hrvati: primili štokavski dijalekt za knjiž. jezik i uprošćeniji pravopis; dugo vremena jedini knjiž. list Hrvata i 1. časopis u tom delu našeg naroda na kojem sarađivali Srbi i Hrvati; kasnije Gaj bezuspešno pokušavao da je obnovi (1853. i 1863.).

DANIČIĆ Đuro (• 1825. u N. Sadu, † 1882. u Zagrebu), filolog; učio najpre prava u Pešti i Beču, a posle se odao flz.; u Beču ušao u Vukov krug i zainteresovao se za studiju srp. jez., prihvatio Vukove ideje i još 1847. dao dobru i veoma značajnu knjižicu Rat za srp. jezik p pravopis; od 1859. postao prof. Liceja u Beogradu, izvesno vreme proveo u Zagrebu kao tajnik Jsl. akad. i urednik njenog Rečnika; napisao: Srp. gramatiku, koja se razvila u spis Oblici srp. jez., Srp. sintaksu, Osnove srp. jez., Ist. oblika i dr.; spremio vel. Rječnik iz knjiž. starina srp.; izdavao veoma pažljivo st. srp. tekstove: Domentijana, Teodosija, Danila i dr.; uzoran i njegov prevod St. zaveta.

[Illustration]

DANKEN Isadora (Duncan, 1878.-1927.), amer. igračica reformisala balet uvođenjem st. grč. horskih igara; igrala prema muz. komadima Bethovena, Šopena, naročito Vagnera; napisala Ples budućnosti.

[Illustration: ]

DANSKA, nezavisna kraljevina (42 931 km²) na pol. Jilandu i Danskim O. (između Baltičkog i Sev. M.); održava vezu izmeću z. i s. Evr.; pretstavlja produženje s. nem. nizije (diluvijalni morenski brežuljci i utoleglice); u utoleglice po ivici zašlo more, zbog čega obala jako razuđena (dugački zal. i moreuzi, pol. i o.; pored Sev. M. bedemi od duna, mestimice raščlanjeni (Friška O.); iza njih tresave; klima okeanska, umerena s jesenjim kišama; reke kratke; stan. (3,5 mil.) → Danci. bave se intenzivnom zemljr. (najveći prinos) i stočarstvom; razvijena ind. (poglavito za unutr. potrebe) i trg.; izvozi uglavnom stoč. proizvode; gusta žel. mreža i razvijena trg. flota (više za obalsku plovidbu); ustavna monarhija (senat i parlament) u personalnoj uniji o → Islandom; kolonije: Grennald i Farerska O. Nastanjena Jitama, Cimbrima, Anglima i Gotima, D. se početkom sr. v. s uspehom odupirala naporima Karla Vel. i Germana; ubrzo po ujedinjenju (u 2. pol. 9. v.) njeni vladari zauzeli Engl. (887.), pa zatim i Norv. (1022.), ali se obe posle smrti Kanuta II Vel. oslobodile njihove vlasti; u 12. v. ulazila je u jedno vreme u sastav Nem. Carevine; moć joj obnovio Valdemar II (1202.-1241.), koji osvojio celu j. i i. obalu Baltičkog M. s Estonijom; posle smrti Valdemara IV (1376.) njegova kći Margareta udala se za norv. kralja Hakona VII, potukla šved. kralja Alberta Meklenburškog i ujedinila D., Šved. i Norv. (Kalmarska unija, 1397.); početkom n. v. iz unije istupila Šved. (1523.), a u D. je prodro protestantizam; njen kralj Kristijan IV (1588.-1648.) pomagao nem. prot. u 30-god. ratu, ali bio potučen; u 2. pol. 17. v. D. pretvorena u apsolutnu (1660.), a pol. 19. v. u ustavnu monarhiju (1849.); u ratu s Pruskom i Austr. (1864.) izgubila vojvodine Šlezvig, Holštajn i Lauenburg, a versajskim mirom dobila od Nem. sev. deo Šlezviga, posle plebiscita (1920.). Danski jezik spada u severnogerm. grupu; sa šved. sačinjava i. granu skandinavskih j. D. književnost razvijala se neprekidno od reformacije; pre toga imala nar. i junačke pesme i bogatu rel. k. na lat. jez., po čemu se naročito odlikuje od ostalih skand. k.; iz toga vremena najznačajniji Sakso Gramatikus, čije opsežno delo na lat. jez.: Ist. Danske služi kao izvor za poznavanje skand. prošlosti; u doba reformacije otac d. k. Kristijan Pedersen (1480.-1554.) preveo Bibl. na nar. jezik i dao 1. potstrek nar. k.; reformacija oslobodila d. k. od lat. uticaja, a posle toga došao uticaj vel. d.-norv. pisca Ludviga Holberga (1648.-1754.) gotovo na sve knjiž. oblike, zbog čega se taj period u d. k. naziva Holbergovo doba; krajem 18. v. istakli se Klaus Fasting i Johanes Evald, zastupajući nem.-engl. uticaj, i Knud Rabek i P. A. Hejberg, koji bili pod uticajem frc. enciklopedista; izuzetan položaj u k. tog vremena zauzimao Jens Bagesen, preteča romantizma u d. k., ali je najznačajniji pretstavnik romantike Adam Elenšleger, koji svojim radom i sledbenicima pretstavlja 3. značajnu epohu u razvoju d. k.; tradicija romantike je nastavljena do 1870. g.; u njenom duhu radili Johan Hejberg, Meir Goldpšidt i F. Paludan-Miler, a nad njima se uzdigli kao gorostasi pisci neobične originalnosti i produktivnosti: Nikolaj Grundtvig i Seren Kjerkegor, s kojima je završena vel. romantična epoha; 1870. nastao nov i posdednji vel. preokret u d. k. pojavom vel. knjiž. kritičara G. Brandesa, koji započeo doba realizma; gl. pretstavnici realistične epohe, pored G. Brandesa: njegov mlađi brat Edvard Brandes, zatim Jene Jakobsen, Karl Gjelerup, Herman Bang, Holger Drahman i Henrik Pontopidan; krajem 19. v. javila se n.-romantična i rel. struja, koja je shvatala simbolizam kao knjiž. oblik; njen vođ bio Johanes Jergensen, a njegovi sledbenici: Vigo Stukenberg, Sofus Mihaelis i Helge Rode; ovu knjiž. generaciju smenila početkom 20. v. nova plejada knjiž. koji potražili nadahnuće za svoja knjiž. dela u d. narodu i u svojim romanima i pripovetkama slikali razne društv. slojeve i nar. mase u D.; njihov predvodnik bio Johanes Jensen, kog u toj težnji dopunjavali: Jakob Knudsen, Jepe Okjer i M. Andersen-Nekse; poratna generacija traži n. puteve i razvija neobičnu produktivnost, mahom u poeziji, čiji najbolji pretstavnici: Hans Seedorf i Tom Kristensen, koji zastupaju ekspresionizam u savr. d. lirici. D. muzika pripada


File: 0307.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------

skand. grupi; negovala komade s pevanjem, humorističnog ili idiličnog karaktera, i vinske pesme, romantičnog i sentimentalnog tipa, koje se još i danas pevaju u D. i sev. norv. stranama; osnivači d. muz. škole: Vojze (tvorac d. romanse), Kulau (kompozitor melodija u nar. duhu) i Hartman, po rođenju Nemci; stoga u d. m. prevladao nem. muz. uticaj; publikovanje bezbrojnih skand. nar. pesama u Kopenhagenu uticalo na iventivnu snagu kompozitora u pogledu komponovanja pesama: za to su naročito značajni Hartman, Gade i Hajs; nove težnje u d. m. javile se u delima Karla Nilzena, kompozitora simfonija, gudačkih kvarteta, opera, klavirskih kompozicija; pored njega se ističu: simfoničar Luj Glas. muz. dramski kompozitor August Ena i mlađi Adolf Ris Magnus, Pul Širbek, Rudolf Langaard.

DANTE Aligijeri (1265.-1321.), najveći it. pesnik iz Firence; detinjstvo proveo u rodnom mestu, zatim učio jezike, prava i skolastiku; kao mladić uzeo vidnog učešća u polit. borbama svog rodnog grada; pripadao najpre stranci gvelfa, a docnije prišao gibelinima; god. 1302. osuđen od strane gvelfa na doživotno progonstvo i otad živeo u Veroni, Padovi, Pizi; posle pomilovanja (1316.) nije hteo da se vrati u Firencu, već ostao i umro u Raveni; gl. delo → Božanstvena komedija. vel. rel. flz. ep u 20 pevanja; alegoriski prikazan težak put čoveka od bola i patnje (Pakao) do oslobođenja i sreće (Čistilište, Raj); na nekoliko mesta u njoj se pominje naš narod i kralj Milutin (na slici: Karon od M. Račkog); ostala dela: Novi život (Vita nuova), pesnička autobiografija njegove mladosti, u kojoj govori o svojoj čistoj velikoj ljubavi prema Beatriči Gozba (Convivio), flz. spis o moralnim, naučnim i polit. doktrinama; O monarhiji (na lat.) i O narodnom govoru (na lat.).

[Illustration]

[Illustration]

DANTON Žorž (1759.-1794), frc. advokat i revolucionar; u monarhisko doba revolucije bio min. pravde, a u rpb. doba član Odbora nar. spasa; pokazao se kao najveći i najsposobniji državnik od svih frc. revolucionara; mada i sam tražio da se osnuje revoluc. sud, gledao na teror samo kao na prelazno sredstvo i tražio da se on ublaži; Robespjer ga stoga optužio i uticao da se osudi na smrt i gijotinira.

[Illustration]

DANUBIUS (Danuvius, lat.) → Dunav.

DANUNCIO → Anuncio.

DANCI, ariski (germ.) narod (3,5 mil), na pol. Jilandu, u Šlezvigu i na susednim o. (→ Danska): samo 4O% seljaci, i to veoma napredni: 1 od najprosvećenijih naroda na svetu; gl. zanimanja: usavršena zemljr. i stočarstvo; razvijeno moderno zadrugarstvo; po veri ogromnom većinom prot

DANCIG (polj. Gdanjsk), slobodan grad (1 893 km², 408 000 st., većinom Nemaca) na delti i ušću Visle u Danciški .Zal. (Baltičko M.); od z. dela Nem. odvojen Polj. koridorom, a sa I. Pruskom ima zajedničku granicu; nekad gl. mesto sl. Pomorana, 1309 osvojili ga tevtonci; od 1454. slobodan grad, ali ga Prusi zauzeli 1783.; ponova pretvoren u slobodan grad po odredbama versajskog ugovora o miru (na čelu uprave delegat Društva naroda); uređenje regulisano ustavom, a odnosi s Polj. naročitom konvencijom: spoljne odnose preuzela Polj.; zemljr. se bavi 1/5 stan., ind. (brodogradilište, prerada metala, drveta, ćilibara, izrada ulja, likera; 1/3 stan., trg. (poglavito spoljnom) 1/3 stan.; u samom gradu (236 000 st.) crk. sv. Marije (14.-15. v.).

DANj, srednjev. srp. grad, povremena prestonica srp. vladara, danas u ruševinama, nad r. Drimom, na putu od Skadra za Prizren; sačuvane 2 crk.; u crk. sv. Bogorodice, podignutoj, izgleda, u 13. v., još uvek se služi; ima osnovu bazilike, zasvedena je, prozori joj gotski

DANjČICA, slov. ortografija; uglavnom → bohoričica sa znacima za nj, š. ž i šč.

DA PONTE 1) → Basano. 2) Lorenco (1749.-1838.), it. satiričar i pesnik operskih libreta; izdao Memoare, koji pretstavljaju zanimljivu sliku vremena, mada nisu pouzdani.

DAPSANG, najviši vrh az. plan. Karakoruma (8 619 m); pronašao ga 1865. Godvin Osten, po kome se zove i Mont G. O.

DAR, poklon, ugovor koji proizvodi dejstvo između živih gde 1 strana daje kakvu imovinsku korist drugoj bez naknade, iz dobročinih pobuda; da bi ugovor o d. bio punovažan, mora biti sastavljen pismeno ili da je stvar već predata; poklon je neopoziv (sem slučaja da poklonodavac naknadio osiromaši ili se poklonoprimac pokaže krajnje neblagodaran prema poklonodavcu), ali se može pobijati ako je učinjen pa štetu zakonog naslednog dela dece, zakonog dela udovičkog užitka, ili poklonodavčevih tadanjih poverilaca. D. verenički, poklon između verenika; ostaje na snazi samo ako dođe do braka; ako se veridba raskine. d. se vraćaju; ako je bilo bračnog ispita, nevina strana zadržava d. i pored poništaja ispita; mogu se opozvati i nosle zaključenja braka, ako se brak razvodi krivicom obdarenog. D. između supruga bio u rim. pravu zabranjen, jer se njim obično štetili poverioci; u današnjem pravu dopušten, ali ga oštećeni poverioci mogu pobijati; muž ne vraća ženi jutarnje d., ako se brak razvodi ženinom krivicom; nakit, drago kamenje i dragocenost muževljeve, koje žena upotrebljava, uzimaju se u sumnji kao dar muževljev. D. jutarnji. poklon koji muž čini ženi 1. dana i koji so smatra kao i miraz; žena ga gubi u slučaju da ostavi muža ili da se od njega rastavi svojom krivicom (§ 770. Srp. građ. z.); slično biva s poklonom zaručnika zaručnici, ako se brak osujeti bez krivice darodavaoca (§ 778.). D. u bračnom ugovoru, ono što pri sklapanju braka i uređenju bračnih odnosa verenica obeća da će od svog imanja predati u svojinu svome budućem suprugu, ako se brak sklopi; taj d. mogu činiti i dr. lica; ništavan ako do braka ne dođe, opoziv ako se brak razvede krivicom obdarenog. D. za slučaj smrti, isporuka ili legat koji se izvršuje tek na slučaj smrti poklonodavca. Uobičajen prigodan d., poklon koji se čini kao moralna obaveza, npr. d. za mladence, o Božiću i sl.; takav d., ako je u primernoj veličini, gubi posle predaje karakter poklona i ne može se ni opozivati ni pobijati.

DAR ES SALAM, gl. mesto (25 000 st.) i pristanište engl. mandatne obl. Tanganjike (Afr.) na obali Indiskog Ok.; žel. prugom vezana sa jez. Tanganjikom.

DARA, tara (ar.-it.), težina zavoja, omota, pakovanja. Stvarna d. ili neto t., ako se zavoj (džak. sanduk itd.) svakog koleta meri posebno. Uobičajena, uzo ili uzans d., računa se po običaju, a ne po stvarnoj težini zavoja. Prosečna d., kad se izmeri zavoj samo nekolikih od više skoro podjednakih koleta, pa se prosečna težina uzme kao težina ili mera svakog zavoja tih koleta. Procent d., izražava se u % bruto težine. Sopra d., sopra t., super t., računa se pored uobičajene t. (zove se i ekstra ili pod t.); ona se odbija od neto težine.

[Illustration: ]

DARVIN 1) Čarls (Darwin, 1809.-1882.), engl. prirodnjak, otac moderne biol., sen transformizma i tvorac selekcione teorije; dao važne studije o pokretima kod biljaka; kao mladić učestvovao u naučnoj ekspediciji broda Bigl (1831.- 1836.) i opisao je u knj.: Put prirodnjaka oko sveta; na tome putu prikupio bogata znanja iz zool., bot. i geol.; gl. dela: Postanak vrsta putem selekcije, Promene kod životinja i biljaka usled pripitomljivanja, Poreklo čoveka. 2) Džordž (1845.-1912.), sin prethodnog, engl. astronom i matematičar; poznat svojim radovima iz nebeske meh. n astr.; uglavnom


File: 0308.png---\kuzmanm\Rasic\--------------------------------------

proučavao teoriju plime i oseke, oblike nebeskih tela i Zemlje, promene oblika Zemlje za vreme geol ist. i postanak Meseca. Darvinizam → selekciona teorija.

DARVIN PORT → Port Darvin.

DARGINI, st.-kavkaski narod u si. Kavkaziji, oko 180 000; stočari; sunitski musl.; srodni im Kubačini (oko 2 000).

DARGOMIŽSKI Aleksandar S. (1813.-1889.), rus. operski kompozitor; uneo u rus. muz. elemente humora i satiru; prvo pod uticajem Majerbera, Halevia i Glinke; pod uticajem ideja Grupe petorice radio Kameni gost od Puškina, u kojem razradio svoju zamisao da muzika mora služiti tekstu, a ne obratno; komponovao: Esmeraldu, Rusalku, Maloruske kozačke igre, Finsku fantaziju i Babu Jagu, Slovensku tarantelu (za klavir u 4 ruke) i pesme.

DARDA, varošica (3 000 st.) i sresko mesto u Baranji (Dunavska Ban.); 4 vodne i 1 stočna zadruga.

DARDAN, sin Zevsa i Atlasove kćeri Elektre, osn. Troje i praotac Trojanaca i Rimljana.

DARDANELSKI MOREUZ, između pol. Galipolja i M. Az; spaja Egejsko i Mramorno M.; širok 5-6 (najuži deo 1 900 m), a dugačak 65 km; ima vel. strategiski značaj; u st. v. poznat pod imenom Helespont. D. ugovor zaključen između evr. vel. sila i Tur. (1841.), njim zabranjen prolaz ratnim brodovima kroz D. i → Bosfor.

DARDANI, Dardanci, vel. i ratoborno ilirsko pleme; živeli u obl. između Velesa na J i Knjaževca na S (na Z zahvatali i Kosovo); u 1. v. pre Hr. pokorili ih Rimljani: bili veoma prljavi, živeli u zemunicama, a bavili se stočarstvom (bio čuveni dard. sir) i rud. Dardanija, rim. obl. otprilike od Velesa do Knjaževca; deo prov. Mezije.

DARDE, igra sa 32 karte za 2 igrača; svaki igrač dobiva po 9 karata, 10. obično adut; ostale karte ostaju u talonu i vade se 1 po 1 u toku igre; igra se do 101 poen, pri čemu se, pored vrednosti karata. broje sekvencije, 4 iste karte i bela.

DAREJKOS, st. pers. zlatnik (teži 8,4 g); dobio ime po Dariju.

DAREM Džon Džordž (Durham, 1792.-1840.), engl. per i državnik; mnogo doprineo 1. reformi engl. izbornog zak. (1832.).

D' ARECO Gvido → Areco.

DARIJE 1) D. I, pers. car (521.-485. pre Hr.), sin Histaspov, zbacio uzurpatora Gaumatu i osn. dinastiju Ahemenida; osvojio Trakiju i Makedoniju, ratovao protiv Skita u j. Rus; potučen od Grka kod → Maratona; podelio državu na 20 satrapija, podigao puteve, uredio poštu, kovao 1. pers. novac. 2) D. II Ohus, pers. car (424.-406. pre Hr.), pomagao Sparti u borbi protiv Atine. 3) D. III Kodoman, pers. car (336..-ZZ0. pre Hr.), potučen od Aleksandra Vel. kod Isa i Arbole; izdao ga i ubio baktriski satrap Bes; sa njim izumrla dinastija Ahemenida.

DARIO Ruben (1807.-1016.), šp.-amer, pesnik; pod uticajem frc. parnasovaca i simvolista obnovio šp. poeziju; pokretač i vođ mladih generacija; u prozi objavio eseje i autobiografiju (Savremena Šp., Mišljenja).

DARLING, d. pritoka r. Meri u N. J. Velsu, najveća r. u Austral. (1 630 km), plovna samo za vreme vlažnog god. doba.

DARLINGTON, grad (66 000 st.) u si. Engl.; teška ind. gvožđa.

DARMŠTAT, grad (90 000 st.) u Hesenu (Nem.); ind. metala, duvana, koža, tkst., hem.; visoka thn. šk., muz. akad., muzeji, biblt. i arhiv.

DARNLE Henri (Darnley, 1541.-1567.), rođak i suprug škotske kraljice Marije Stjuart; ubijen od suparnika Botvela, što dovelo do pobune Škota i Marijinog bekstva u Engl.

DAROSAVA, selo na putu Aranđelovac-Lazarevac, ia pruzi Mladenovac-Valjevo (Drinska Ban.); izvori miner. alkalne vode sa znatnom količinom ugljen-dioksida (u prodaji pod imenom Karađorđeva miner. voda).

DARPNA, kod Mijaka vel. bela marama, u uglovima ukrašena krugovima od crvenog veza, a unaokolo prišivene dugačke rese.

DARSONVALIZACIJA, lečenje strujom visoke učestanosti (→ elektroterapija i → dijatermija), koje u med. uveo D' Arsonval, a na osn. pronalaska N. Tesle; kod d. se upotrebljava struja visoke učestanosti, ali male jačine i veoma visokog napona (50 000-100 000 volti); za opšte i lokalno lečenje; za opštu upotrebu služi vel. → solenoid, u kojem može bolesnik stajati ili sedeti izložen autoindukciji; subjektivno bolesnik ne oseća ništa, a objektivno se na njemu primećuje uticaj na vazomotornom sistemu (smanjenje krvnog pritiska i ublaženje nesanice); kod lokalne primene upotrebljavaju se → elektrode od stakla (kondenzatorske e.), raznog oblika za raznu lokalnu primenu (za predeo srca i dr.); njom se postiže ublaženje bolova kod tabesa, izvestan uspeh kod raznih parestezija ublaženje svraba na čmaru i kod naprsle čmarne sluznice.

DARUVAR, varošica i sresko mesto (3 460 st.) u Slav. (Savska Ban.); ind. (5 fabrika i 5 mlinova); banja e lekovitim blatom, leči reumatizam. neuralgiju i ž. bolesti.

DARFUR, pokrajina u Angloeg. Sudanu (369 000 km², 110 000 stan.); visoka, većinom stepska obl.; stan. Furi i Crnci; izvozi stoku i gumu; gl. mesto El Fašer (15 000 st.).

DARDžILING, varoš (20 000 st.) u Brit. Indiji (između Nepala i Butana) prema Tibetu, na nadm. v. od 2 185 m, usled čega ima prijatno podneblje; na važnom karavanskom putu Indija-Tibet.

DAS 1) Petar (1647.-1707.), norv. svešt. i pesnik iz doba humanizma, otac nove norv. poezije; opisao život i prir. sev. Norv. u poemi: Norlandska truba; pisao prigodne i rel. pesme koje većinom ostale u rukopisu i živele u predanju naroda sev. Norv. 2) Hita Ranjan (1870.-1925.), indiski političar i vođ ind. nacionalista; osn. stranku svaraja.

DASARETI, ilirsko pleme; živeli u plan. krajevima sev. od Ohridskog Jez.

DASKALOV Rajko (1886.-1923.), bug. političar; vođ bug. zemljr. pokreta; u svet. ratu zatvoren; ujesen 1918. pobegao iz zatvora i digao bunu u Radomiru, ali potučen od nem. voj. i prinuđen na bekstvo; u vladi Aleksandra Stamboliskog min. i bug. poslanik u Pragu, gde ubijen posle 9.-junskog prevrata (1023.).

DATIV (lat.), 3. padež, naročiti oblik deklinacije, posle glagola, prideva i imenica, a označuje kome ili čemu se nešto namenjuje, upućuje, daje, približuje; ili kome nešto pripada ili koristi; stoji i posle predloga: k (ka), prema, blizu, nasuprot, naprotiv, unatoč. Imenički nastavci: -u, -i (sel-u, stvar-i); zameničko-pridevni: -om(e), -em (tom(e), mojem, dobrom(e), vrućem). Etički d., 3. pad. jedn. ličnih zamenica 1. i 2. lica, kad ta lica nemaju nikakve sintaktičke veze s rečenicom, već se upotrebljavaju samo za oznaku jačeg interesovanja tih lica za ono što se kazuje u rečenici (npr.: Nju mi pita gromovnik Ilija).

DATIS, pers. vojskovođ iz 5. v. pre Hr., pobeđen zajedno s Artafernom na Maratonu (490. pre Hr.).

DATULA (grč.) → urma. D. morska → prstac.

DATUM, datiranje (lat.), odredba vremena u nekom trenutku, na nekom mestu (god. mesec, dan, sat, minut, sekund); u pravu: stavljanje d. na pravnu ispravu; čini potpun dokaz o danu istavljanja isprave: treća lica mogu pobijati, ako bi se time oštetili interesi trećih; kao siguran d. uzima se onaj dan kad je isprava prvi put vlasti pokazana, ili dan smrti njenog izdavaoca. Datumska granica, usled Zemljine rotacije, dan je na svakih 15° geogr. dužine za po 1 sat kraći ako putnik ide na I, a duži ako ide na Z; posle pređenih 360° ta razlika iznosi ceo dan; stoga je na putovanjima oko Zemlje uobičajeno da se pri prelazu preko 180. podnevka i. ili z. od Griniča datum povećava za 1 dan ako se putuje na I, a smanjuje za 1 dan ako se putuje na Z. D. (a dato) menica, men. sa rokom plaćanja na 1 određen dan → a (a dato).

DAĆA, ritualna gozba po sahrani mrtvaca i prilikom gl. pomena (kod prav. Jž. Sl. na 7 i 40 dana, na † i 1 god. posle smrti); veruje se da na njoj učestvuje i sam pokojnik; za nju znali i st. Sl., Jelini i mnogi dr. narodi; o Zadušnicama se priređuju opšte d. npr. u J. Srbiji, na groblju ili kod crk.

DAU (indisko-ar.), ar. jedrilica s prednjim vel. i zadnjim malim jedrom u prim. i. Afr.

DAUGAVA → Dvina. Daugavpils* → Dvinsk.

DAUDEN Eduard (Dowden, 1843.-1913.), engl. knjiž. kritičar, poznat sa svojih izvrsnih dela o Šekspiru i Šeliu. Šekspir, njegov um i umetnost, O Šekspiru.

DAUN! (engl.: down), dole! lezi! D. ovca, engl. rasa ovaca za meso; veoma krupne, kratke vune, mrke boje; ima ih nekoliko vrsta; služile za ukrštanje u dr. zemljama.

DAUN Leopold (1705.-1766.), austr. vojskovođ, potukao Fridriha II kod Kelna i Hohkirha.

DAUNING-STRIT (engl. Downing Street), ulica u Londonu u kojoj se nalazi palata vlade; u diplom. govoru: engl. mst. inostr. poslova.

DAUTENDEJ Maks (Dauthendey, 1867.-1918.), nem. pisac grube erotike i duboke misaonosti; pisao pesme, novele i drame; dela: Ultraviolet, Relikvije (zbirke pesama): Igre jedne carice (drama).


File: 0309.png---\Jan\Rasic\------------------------------------------

DAUTICA, plan. (2 179 m) j. od Skoplja (Vardarska Ban.); glacijalni tragovi.

DAFINA (Elaeagnus, fam. Elaeagnaseae), malo ukrasno, srebrnasto-sjajno drvo, eliptična lista, vel., mirisava zvonasta žuta cveta, poreklom s I i iz S. Amer.; plodovi sadrže mrku boju i ulja; jedu se.

DAFNA, nimfa koju voleo Apolon; gonjena od njega zatražila pomoć od majke Zemlje, a ova je pretvorila u lovor.

DAFNIJA (fam. Daphnidae), pretstavnik grupe sićušnih račića kladocera; živi uglavnom u slatkim vodama; telo bočno spljošteno i zaštićeno hitinskom ljušturom; pliva pomoću snažnih pipaka na glavi; razmnožava se partenogenetički, u ogromnom broju naročito u stajaćim vodama (→ plankton); značajan kao hrana za ribe.

[Illustration: ]

DAHANI (13. v.), najstariji tur. profani pesnik.

DAFNIS, siciliski pastir koji, po priči, pronašao bukoličko pesništvo. D. i Hloja, st.-grč. idilički roman od Longa.

DAHIJE, janičarske starešine, izišle na zao glas naročito u 18. v., kada Tur., posle poraza pod Bečom počela da opada u svim pravcima; u Srbiji protiv njih se borile same tur. građ. vlasti u 2. pol. tog v., a naročito od Kočine krajine; prema vlastima bili nedisciplinovani, a prema raji nasilnici; posle svištovskog mira proterani iz Srbije, ali se kupili u Vidinu oko sultanova odmetnika Pazvanoglua i otud često upadali u Srbiju; kad sultan, pritešnjen Napoleonovim upadom u Eg., pristao da se oni vrate, nastao njihov režim osvete i pljačke; njihovi vođi: Aganlija, Mula Jusuf, Kučuk-Alija i Mehmed Fočić ubili 1801. samog vezira Hadži-Mustafu pašu i svojim nasiljima izazvali 1802. i 1803. pokret za ustanak, koji izbio u neslućenim razmerima 1804. posle seče srp. knezova.

DAHOME, jedna od nekadašnjih država sudanskih Crnaca, sada frc. kolonija nastanjena crnačkim plemenima Hause; u prim. žive plemena D. ili Fong; bave se zemljr. (gajenje uljane palme) i zan.

DAHŠTAJN, pl. grupa u Salcburškim Alpima; najviši vrh 2993 m.

DACIA → Dakija.

DAČANI, vel. deo st. ariskog naroda Tračana; živeli na l. strani Dunava, u Sedmogradekoj i Vlaškoj; starije im nar. ime Geti; imali svoju državu; od njihovih kraljeva istakli se Buriobista i Dekebal; dugo se borili s Rimljanima, koji ih pokorili tek pod Trajanom (101.-102. i 105.-107. po Hr.) i od njihove zemlje napravili prov. Dakiju, koju napustili 271.; na Trajanovu stubu pretstavljeni mnogi D., njihova naselja, nošnja i dr.; vremenom ih sasvim nestalo.

DAČIĆ Živojin (1874.-1920.), prosv. radnik, prof. i adm. prosv. činovnik; istakao se kao pisac za narod i ur. popularnih Nar. novina (1907.-1910.); zaslužan kao propagator ideja Nar. odbrane.

DAŠČINSKI Ignjat (• 1866.), vođ polj. soc.-demokratije i odličan govornik; za vreme svet. rata sarađivao s Pilsudskim na stvaranju nezavisne polj. države; posle rata, u novoj polj. državi bio 1. pretsednik vlade (1918.-1919.) i pretsednik polj. parlamenta (sejma).

DVA MAČA, teorija u zap. crk. da je bog ustanovio 2 vlasti, 2 m.: svetovni i duhovni; 1. predan vladarima (ali ga papa osvećuje i pripasuje vladarima), 2. papi, kojim se branila papska vlast.

DVADESETDEVETI MAJ 1903. g. Vladavina kralja Aleksandra Obrenovića od 1./3. 1893. bila ispunjena čestim drž. udarima, raznim skandalima i dr. neprilikama; to izazivalo vel. nezadovoljstvo prema kralju, koji je mržnju naroda i vojske prema sebi povećao svojom ženidbom s udovicom sumnjive prošlosti, Dragom Mašin; ženidba kraljeva naročito ozlojedila oficire; već u avg. 1901. nekoliko nižih oficira sklopilo zaveru u cilju da ubiju kralja i kraljicu; krug zaverenika se stalno proširivao; pored mnogih oficira, zaverenici sa svojom namerom upoznali i političara Đorđa Genčića koji se preko stranih pretstavnika obaveštavao kako bi strane sile primile kraljevu smrt; zaverenici bili obavešteni da ni A.-U., ni Rus. ne bi postavljale kandidaciju za srp. kralja ni jednog od svojih prinčeva i da bi kandidacija Petra Karađorđevića mogla biti primljena; za zaveru onda pridobijen i beogr. trgovac Nikola Hadži-Toma, koji poslan u Švajc. da se nađe sa kn. Petrom i upozna ga sa zaverom; Karađorđević se nije slagao da se kralj ubistvom smakne s prestola; ali kad nije uspeo pokušaj 1 dela zaverenika da se kralj Aleksandar nagna na abdikaciju i protera iz zemlje, opet pobedila teza o ubistvu, koju zastupaju kapetani: Drag. Dimitrijević, Rad. Aranđelović i Anta Antić; pošto nisu uspeli da ih ubiju na proslavi 50-godišnjice Beogr. pevačkog društva, odlučili da to učine noću između 28. i 29./5. 1903.; zaverenici iz unutrašnjosti stigli u Beograd 27./5.; oko 2 sata posle pola noći gard. por. Petar Živković otvorio zaverenicima dvorsku kapiju; posle dužeg traženja po dvoru, kralj i kraljica pronađeni i ubijeni; pored kralja i kraljice poginuli: kraljev ordonans kpt. Jovan Miljković, kraljev ađutant puk. Mihailo Naumović, gen. Laza Petrović, pretsednik vlade gen. Cincar-Marković, min. vojni gen. Milovan Pavlović i oba kraljičina brata, Nikodije i Nikola Lunjevice; min. unutr. dela teško ranjen; od zaverenika teško ranjen kpt. Dragutin Dimitrijević Apis; posle ubistva kralja i kraljice obrazovana privremena vlada pod pretsedništvom Jovana Avakumovića, koja zajedno sa voj. koja se nalazila postrojena pred dvorom izvikala za n. kralja kn. Petra Karađorđevića

DVADESETDEVETI OKTOBAR 1918., značajan u ist. Jugasl. stoga što je toga dana hrv. sabor, na predlog Svetozara Pribićevića i dr., objavio da su prekinute sve veze Hrv., Slav. i Dalm. sa kralj. Mađ. i Austr., da se te zemlje sa Rijekom proglašuju za nezavisne i da stupaju u zajedničku nar. državu S. X. S; na predlog d-ra A. Pavelića sabor tog dana preneo svoju vlast na 3 nedelje ranije obrazovano Nar. veće; nešto kasnije izabrana delegacija Nar. veća (23. i 24./11.), kojoj stavljeno u dužnost da ide u Beograd i izvede nar. ujedinjenje; to je izvedeno 1./12. 1918., posle sporazuma sa srp. vladom i s pristankom prestolonaslednika-regenta Aleksandra.

DVANAEST TABLICA, zakon d. t., osn. zakon građ. prava u Rimu, donet između 303. i 305. g. rim. računanja; gl. osobine: uvođenje jednakosti u priv. pravu između patricija i plebejaca, obezbeđenje bolje zak. zaštite i ograničenje svemoći sudija.

DVANAESTERAC, stih od 12 slogova; cezura posle 6. sloga (npr. Jefimija, ćerka gospodara Drame . . .).

DVANAESTINE (bunetske), privrem. drž. budžet čije se trajanje odlučuje za 1 ili više meseci (dvanaestina budžet. god.); po čl. 103. Ustava od 1931. Nar. pretstavništvo može odobriti d. za 1 ili više meseci; ako je Nar. skupština raspuštena, upravna vlast produžuje budžet najduže za 4 mes. (4 d.), a ako se ni dotle ne donese n. budžet, do kraja budž. god.

DVANAESTOPALAČNO CREVO → duodenum.

DVE TAČKE (:), interpunkciski znak koji se stavlja ispred onog što se nabraja (reči ili rečenica) ili što bolje objašnjava pre toga kazano, ili ispred navedene tuđe misli (npr. balk drž. su: Jugosl., Rum., Bug., Tur., Grč. i Arb.; njegov otac bio redak čovek: pošten, nesebičan, vredan; nepoznati mu reče: »Pođi za mnom!«).

DVIZAK, ovan star od 9-10 mes, pa dok se ne počne upotrebljavati za priplod (obično 1½ god.); u 1. god. ovan ne sme oploditi suviše vel. broj ovaca da ne bi oslabio. Dviska, ovca stara od 9-10 mes, pa dok se prvi put ne ojagnji (obično od 2 god., a kod ranostasnih rasa i od 1 g.).

DVINA (rus. Severnaja D.), r. na S evr. Rus.; uliva se u Belo M.; duga 1780 km; kanalima vezana za Volgu

DVINSK (Daugavpils), grad (41 000 st.) na r. Dvini, gl. mesto rpb. Letonije, trg. za. drvo i žitarice; mlinarstvo i ind. duvana.

DVOBOJ, običaj da se spor između 2 pojedinca ili između grupa koje pretstavljaju 2 izabrana pojedinca rešava njihovom međusobnom borbom; zasniva se na verovanju da će pobediti onaj na čijoj je strani pravda; kod obrazovanih naroda u Evr. njim se pere uvređena čast; bori se po određenim pravilima raznim oružjem; savr. zakonodavstva zabranjuju ga gotovo svuda, potpuno ili delimično. D. (megdan) bio veoma rasprostranjen kod dinarskih Srba i Arbanasa.

DVOBRODNA CRKVA, građevina od 2 broda jednake visine; kod nas se najčešće sreće u Slov. (npr. sv. Primož nad Kamnikom), a ima je u Dalm. (crk. sv. Petra u Zadru).

DVOVLASNICI, vlasnici zemlje čiji posed presečen drž. granicom ili koji imaju domicil na 1, a posed na 2. strani granice u određenoj pograničnoj zoni; susedne države predviđaju u trg. ugovorima olakšice za d. (pravo da mogu prelaziti sa stokom i alatima na dr. stranu granice, da mogu prenositi žetvu ili berbu), ali te olakšice daju na određen rok (5 god. ili više), jer sve države teže da likvidiraju dvovlasničke odnose;, treba razlikovati dvovl. promet od → pograničnog prometa.


File: 0310.png---\jevrem\Rasic\---------------------------------------

DVOGLAVI ORAO, upočetku samo ukrasna figura koja radi simetrije dobila i 2. glavu; najstariji primer ovake primene na hetitskom spomeniku u Bogaskeju; često upotrebljavan u viz. tkaninama; iz Viz. prešao u Mesopotamiju (1170.) na novac, na koji ga utiskivali i Aleksij III, Emanuel III i trapezuntski vladari; u Srbiji se javio veoma rano na kralj. ili dvorskim ogrtačima; o tome svedoče mnoge naše freske još iz ranog 13. v.; u Srbiju donesen po svoj prilici iz viz. dinastije Komnina krajem 12. v., obično se nalazi u malim krugovima; ogrtači s tim krugovima pali u oči i nar. pevačima, koji ih nazivali kolastim azdijama; od sredine 14. v. se upotrebljavao i na novcu i na drž. pečatima; obnovljena srp. kraljevina u 19. v. unela ga u svoj drž. grb.

DVOGLASNIK, diftong (grč.), spoj 2 samoglasnika koji se izgovaraju jednim dahom kao 1 slog (npr. u frc. ui: lui, ieu: lieu; u nem. eu: (deutsch, ei: Eis); u našem jeziku ih nema, a bilo ih u praslovenskom.

DVOGUBA NAPLATA DUGA, nastaje prema kriv. zakoniku kad ko traži obezbeđenje ili naplatu duga za koji zna da mu je ili ceo ili delimično plaćen; kažnjava se zatvorom i novčano.

DVODOME BILjKE imaju cvetove s prašnicima (m.) na 1, a cvetove s tučkovima (ž.) na 2. stablu (npr. konoplja); oznaka za m. cvetove ♂*, za ž. *♀ (→ diecija).

DVODOMNI SISTEM, kad se zakonodavno telo deli na 2 doma: gornji (senat), čiji se članovi delom postavljaju, a delom biraju od ograničenog biračkog tela, i donji (skupština), biran obično opštim pravom glasa; u teoriji, liberalna šk. (potiče od Monteskjea) brani d. s., tvrdeći da ga načelo podele vlasti nameće i da je za monarha bolje da bude d. s., a radikalna šk. (potiče od Ž. Ž. Rusoa) ga napada, jer nalazi da otežava reforme i da je protivan nar. suverenosti koja mora biti jedna; u praksi d. s. usvojen u većini država; u Srbiji ga usvojio jedino ustav od 1901., a u Jugosl. ga primenio ustav od 1931.

DVOŽENSTVO → bigamija.