Sveznanje G2

SVEZNANjE

Gaus—Girlandajo

GAUS Karl Fridrih (Gauss, 1777.-1855.), astronom i 1 od najvećih nem. matematičara, dir. opservatorije u Getingenu; postavio osn. modernoj teoriji brojeva, višoj algebri i teoriji kompleksnih brojeva; prvi dokazao tzv. Dalamberov stav (→ algebra) i konačno rešio klasični problem upisivanja pravilnih poligona u krug; odredio putanju i perturbacije 1. astroida Ceresa; izvršio merenja dužine luka meridijana između Getingena i Altona, dao n. metod za izračunavanje sekularnih varijacija planetskih elemenata; pronašao magnetome-*

File: 0253.png---\Rasic\Jan\------------------------------------------

tar i izvršio apsolutno merenje horizontalne komponente

zemnog magnetnog polja; tvorac apsol. sistema el. i magnet. jedinica; po njemu dobila ime gaus, jedinica magnetne indukcije u apsolutnom elektromagnetnom sistemu CGS; jedina jedinica magnetne indukcije koja se upotrebljava.

GAUTAMA, porodica u kojoj se rodio → Buda.

GAUČO, pastiri u argentinskim pampasima koji čuvaju vel. stada; odlični jahači.

GAF (frc.) 1) gvozdena motka s kukom kojom se čamac privlači obali. 2) fig.: nespretnost, ružna omaška.

GAFSA, oaza (10 km²) u j. delu Tunisa (Afr.); 5 000 st.

GACKA, ponornica u Gackom Polju (Savska Ban.), izvire kod Otočca, a kod Brloga se račva u 3 kraka, koji posle poniru (1 krak »skače« u Švičko J.).

GACKO, varošica i sresko mesto (2 000 st.) na sz. obodu Gatačkog Polja (Zetska Ban.).

GACKO POLjE, karsno polje (80 km²) jz. od pl. M. Kapele (Savska Ban.), kroz polje protiče ponornica Gacka; gl. mesto Otočac.

GAČANI, stan. Gatačkog Polja u i. Herc.; veoma patrijarhalna etnička grupa; mnogo starinaca (½ rodova); među doseljenicima prevlađuju doseljenici iz i. Herc. i Crne Gore; gl. zanimanje stočarstvo; razvijeno ćilimarstvo kao kućna radinost.

GAŠGA, st. ime M. Jermenske.

GVAVIJARA, reka u J. Amer., l. pritoka Orinoka, duga 1 500 i plovna na dužini od 500 km.

GVADALAHARA 1) varoš (15 000 st.) u Šp., na r. Henaresu, pritoci Taha; nnd. koža i pamučnih tkanina. 2) varoš (143 000 st.) u Meksiku; ind. stakla, metalurška i tkst.

GVADALKANAR, najveće o. (6 500 km^2) iz grupe Salomonovih O. u Tihom Ok.; pripadaju Vel. Brit.

GVADALKIVIR, reka u j. Šp., uliva se u Atlanski Ok.; plovna na vel. dužini.

GVADELUP, ostrvo (1510 km²) iz grupe M. Antila (oko 200 000 st.); u izobilju šeć. trska i kakao; pripada Frc.

GVADERAMA (Sijera), plan. venac u sr. Šp.; najviši vrh Tenjalara 2 400 m.

GVADIJANA, r. koja izvire u Šp., a protiče Šp. i Port., duga 830 km; uliva se u Kadiski Zal.; plovna samo u donjem toku kroz Port.

GVAIKURI, j.-amer. jezička porodica; gl. pleme G. ili Mbaja živelo ranije u sev. delu visoravni Čaka; sada njihov neznatan ostatak živi na l. obali Paragvaja; j. grupa plemena Mokovi ili Abiponi.

GVAJAKI, j.-amer. indij. pleme, u ji. Paragvaju, pored r. Parane.

GVAJAKIL, gl. mesto (105 000 st.) i pristanište j.-amer. rpb. Ekvadora ia istoimenom zal. Tihog Ok., na ušću r. Gvajaki; izvozi kakao; univ.

GVAJAKOL, monometiletar brenckatehina (o-dioksibenzola), NO˙S₆N₄˙OSH₃, sastojak kreozota; bezbojni kristali koji slabo mirišu na dim; upotrebljava se kao tečnost ili spolja kao mast kod tbk. i zapaljenja plućne maramice; pojačava apetit i smanjuje povišenu tmpt.

GVAJARA → La Gvajara.

GVAJLIOR, vazalna država (68 282 km², 3,2 mil. st.) n varoš (80400 st.) na S Indije; proizvodi: žitarice, pamuk, opijum; bogata gvožđem dobrog kvaliteta; razvijena tkst. ind.

GVAJC Anton († 1865.), slikar iz grupe slov. impresionista; radi najviše predele i mrtve prirode.

GVANTANAMO, varoš (15 000 st.) i pristanište na o. Kubi, izvozi šećer.

GVARDI Frančesko (1712.-1793.), it. slikar, prvenstveno pejzažist; gotovo na svim svojim platnima slikao Ven. i ven. život.

GVARDIJAN (it.), čuvar; upravni starešina franjevačkog i kapucinskog man.

GVARINI Batista (1538.-1612.), it. pesnik i dramski pisac; gl. i najbolje delo Verni pastir, pastorala u 5 činova (→ sl.).

[Illustration]

GVARNERI(JUS), pored → Amatija i → Stradivarija 3. poznata porodica graditelja violina u Kremoni u 17. i 18. v.; najčuveniji Đuzepe Antonio, nazvan del Đezu (• 1683.).

GVATEMALA, sr.-amer. rpb. (109 724 km2, 2,4 mil.) na zemljištu vulkanske prir. i veoma plodnom; klima tropska; uspevaju: kava, banane, kukuruz, pšenica, šeć. trska; stan. se bavi i stočarstvom (goveda, konji, ovce, svinje), rud. (zlato, so, olovo) i ind. (tkst., slamnih šešira, koža); ima 1238 km žel. pruge; od 1525. bila šp. generalkapetanat; od 1821. deo rpb. Sr. Amer., a od 1841. samostalna; gl. mesto Santjago de G. (115 938 st.), živo trg. i ind. mesto (vuna, pamuk, duvan, pivo); univ. i više stručnih šk.; porušena zemljotresom 1918., sagrađena ponova na istom mestu do 1926.

GVATIMOZIN, poslednji kralj Acteka u Meksiku; hrabro branio svoju državu od Španjolaca, koji ga 1522. obesili po Kortezovoj naredbi.

GVAŠ (frc.), slikarska thn., slična akvarelu, nastala sredinom 18. v.; danas veoma raširena, naročito u Frc. i Engl.; pri njenoj izradi boje se mešaju s vodom i belom bojom, usled čega kolorit dobiva vanrednu lakoću i nežnost.

GVELFI → Velfi.

GVERA Hoze Sančes (• 1859.), šp. političar; pokušao da digne revoluciju (1929.), ali nije uspeo.

GVERERA Vicente (Gurrero, † 1831.), pretsednik meksikanske rpb.; ukinuo ropstvo (1825.).

GVERČINO Đovani Frančesko (1591.-1666.). it. slikar, čije pravo prezime Barbijeri; pretstavnik baroka bolonjske šk., svečan i patetičan.

GVIDO D’ ARECO → Areco.

GVINEJA 1) prim. u zap. Afr. od ušća Senegala do ušća Kunene (232 000 km2); deli se na Gornju ili Sev. G. i na Donju ili J. G.; granica između njih ušće r. Rio del Rej; ima bujnu vegetaciju; u njoj su najstarije evr. kolonije u Afr.; u S. G. nalazi se crnačka rpb. → Liberija; inače najveći deo S. G. pripada Frc., a manji delovi V. Brit., Šp. i Port.; J. G. većinom Port.; stan.: Sudanski i Bantuski Crnci; izvoz: palmino ulje, zemljani orah, kakao, skupocene vrste drveta, kože i krzna. G. Francuska, frc. kolonija u zap. Afr., zahvata najveći deo obale Gvinejskog Zal. (231 000 km², 3 mil. st.); u prim. prašume, u unutr. savane; uljane palme, više vrsta drveta koje daju kaučuk i korisno thn. drvo; od ruda: gvožđe, bakar, zlato; gl. mesto Konakri (8900 st.). 2) → gini. Gvinejska guska, rasa gusaka afr. porekla, ukusna mesa i lepa izgleda, dobra mast; veća od domaće, boje mrke sa sivim; ima 1 rožast izraštaj na glavi; gaji se mnogo u Rus. G. Zaliv, vel. zal. Atlanskog Ok. u Afr.; u njemu 4 vulkanska ostrva: Fernando Po, Principe, Sv. Toma i Anobon. G. struja, kompenzaciona, povratna s. između 2 polutarske s. u Atlanskom Ok.; dopire do G. Zal, na zap. obali Afr.

GVIPUCKOA (Guipuzcoa), prov. na S Šp. (1885 km², 260 000 st.); gl. mesto San-Sebastijan.

GVISKAR Robert (oko 1015.-1085.), normanski zavojevač, vojvoda Apulije i Kalabrije; zauzeo Kalabriju i Siciliju; pomagao papu Grgura VII u ratu s nem. carem Hajnrihom IV.

GVIČARDINI Frančesko (Guicciardini, 1482.-1540.), firentinski istoričar; napisao Ist. Italije.

GVOŽĐE, železo, hem. element (Fe), plavičastosiv metal; spec. težina 7,8, atomska težina 55,84; topi se na 1 529°; u metalnom stanju veoma retko se nalazi na Zemlji; ima ga u meteorima; gvozdene rudače veoma rasprostranjene; ima ih mnogo vrsta; najvažnije: hematit ili crvena g. rudača (g. oksid Fe₂O₃); limonit ili smeđa g. rudača (bazični g. oksid); siderit ili ociljevac (g. karbonat FeCO₃) i magnetit ili magnetovac (g. oksid Fe₃O₄); g. rudače ima gotovo u svakoj državi; za svet. proizvodnju najvažnija nalazišta u SAD, zatim šved., austr., šp., rum., pa nalazišta po raznim (naročito engl.) kolonijama; u Evr. od naročitog značaja nedavno otkrivena austr. i jsl. ležišta, jer sadrže ogromne količine prvoklasne rudače; fabrikacija g. vrši se na sledeći način: g. rudače, očišćene od raznih tzv. jalovih sastojaka, najpre se prže da izgube CO₂ i event. vlagu; isprženim rudačama dodaju se određene topioničke primese, da bi se pri topljenju u vidu drozge (zgure, šljake) izvukli nepotrebni sastojci, a dodali oni koji su g. potrebni; rudače se u tzv. visokim pećima tope koksom ili drvenim ugljenom, a po novijem metodu i el. strujom; svi nepotrebni sastojci kupe se na površini (drozga), a čisto rastopljeno g. ostaje na dnu, te se kao tečna masa pušta u kalupe; tako se dobiva sirovo g., koje prema kakvoći i mešavini metala može biti: a) sivo sirovo ili liveno g., koje je krhko, pa se ne može kovati, ali je dobro za livenje; b) belo sirovo g., koje se ne lije dobro, ali se dobro kuje, jer je veće tvrdoće; od njega se prave kovno g. i čelik (nado); postoje još nekoliko vrsta sirova g.; one uglavnom nose nazive prema dodacima koje u sebi imaju (ferosilicijum, feromangan, silicijum feromangan itd.); čelik se proizvodi uglavnom na taj način što se iz belog sirovog g. izlučuju razne primese. a ostaje samo izvesna količina ugljenika (0,5-1,8%); oduzimanje ovih primesa vrši se na više načina i proizvedeni č. zove se prema tim metodima: Besemerov, Tomasov, Martinov č. itd; najbolji je Besemerov (engl.); i č.

File: 0254.png---\vuk\Rasic\------------------------------------------

se mogu dodavati razne primese (niklani, hromov č., volfram-č. itd.); svet. proizvodnja g. (pre rata 79,3 mil. t) popela se 1928. na 98,6 mil. t, da se u 1932. zbog krize spusti na 40 mil. t; 1934. digla se opet na 62 mil. t; slično je i e proizvodnjom č.: 1913. god. 80,4 mil. t, 1929. god. 121,7 mil. t; 1932. god. 51,2 mil. t, a 1934. god. 81 mil. t; proizvodnja najvažnijih država bila je 1934. god.: sirovo g. čelik

/

Zemlja: u hiljadama t: u hiljadama t: Nem. 8 720 11800 Engl. 6 060 9 280 Rus. 10 400 9 200 Frc. 6 180 6 170 Velg. 2 920 2 920 Sarsko područje 1840 1960 Luksemburg 1950 1920 It. 580 1790 SAD 16 500 3 570 Jap. 2 300 3 570

/

Jugosl. se po bogatstvu rudače ubraja među prve zemlje u Evr.; najbogatija i najbolja g. rudišta u Jugosl. u sr. i sz. Bosni: Ljubija, Stari Majdan i Kreševo-Deževica; količine rudače u Ljubiji cene se na oko 250 mil. t; eksploatacija u Ljubiji počela 1916.; kapacitet ovog rudnika 2 000 t dnevno; ruda odličnog kvaliteta; u Hrv. ima g. rudače na više mesta: imaju značaj samo ležišta u Petrovoj i Trgovskoj Gori zbog odličnog kvaliteta; proizvodnja i izvoz g. rudače i proizvodnja sirovog g. u Jugosl. kretala se: proizvodnja izvoz

/

God. tona: sirovog.: rudače: 1930. .431118 35 011 355 980 1931. .133 413 37 735 26 905 1932. 26 636 9 972 659 1933 52 465 30 737 24 284 1934. 178 503 32 761 111 945 /#

G.-karbid, cementit (Fe₃S), važan sastojak thn. gvožđa (→ perlit, martenzit); kristališe u sjajnim tvrdim iglicama; stvara se na visokoj tmpt. iz gvožđa i ugljenika; rastvara se u vreloj koncentrisanoj kiselini; pri laganom hlađenju, naročito u prisustvu silicijuma, raspada se u gvožđe i grafit. G.-hlorid 1) fero-hlorid: a) bezvodni, bele do zelenkaste ljuspice (FeCl₂); b) iz vodenih rastvora kristališe u svetlozelenim kristalima hidrata (FeSl₂. 4H₂0), koji se lako rastvaraju u vodi. 2) feri-hlorid: a) bezvodni (FeSl₃) heksagonalni kristali ugasite boje, metalastog sjaja: b) iz kiselih vodenih rastvora kristališe hidrat FeSl₃ . 6N₂0 u žutim agregatima kristala; zbog hidrolitičkog razlaganja reaguju vodeni rastvori jako kiselo i obojeni su mrkocrveno od gvožđa hidroksida. Gvožđevite mineralne vode → voda. Gvozdeno-mašinska industrija. Mada po bogatstvu g. rudačom Jugosl. stoji u Evr. odmah iza Šved., ima slabo razvijenu g. i.; nešto povoljnije stoji u pogledu one grane g. i. koja prerađuje sirovo g. u čelik, kovno i liveno g. ili druge g. izrađevine; u Jugosl. postoje samo 2 male topionice (Vareš i Topusko) s prosečnom god. proizvodnjom od 35 000 t sirova g., čime pokrivaju tek delimično potrebu dom. teške g. i. i domaćih livnica, koje moraju god. da uvoze još 15 000-20 000 t sirovog g.; proizvodnja teške g. i. i livnica ne podmiruje sve potrebe Jugosl., pa se moraju uvoziti i izrađevine; 1930. uvoz dosegao vrednost od 1 milijarde, a docnije pao na 1/3 ove sume usled privr. krize; u našoj zemlji postoje 4 preduzeća teške g. i.: u Zenici s 3 peći i god. kapacitetom od 50 000 t; u Jesenicama s 5 peći i god. kapacitetom od 72 000 t.; u Štorama s 1 peći i god. kapacitetom od 15 000 t. i u Ravnom s 2 peći i god. kapacitetom od 15 000 t; kako sva ova preduzeća učestvuju u sr.-evr. kartelu gvožđa, njihova proizvodnja se kreće u okviru dodeljene im kvote, tako da je stvarna proizvodnja i u god. najboljeg prosperiteta bila 50, a poslednjih god. 25-30% ovog kapaciteta; železara u Zenici proizvodi valjano. šipkasto i fasovano g., valjanu žicu i šine uskog koloseka; u Jesenicama se proizvodi žica, g. u šipkama, obručno i fasovano g., šine, lim, klinci itd.; u Ravnom: sirov čelik i razni čelični materijal, pera (federi) za saobr. sredstva, osovine za kola i spec. čelik, koji se uglavnom izvozi; u Štorama: valjana roba, pretežno šipke i trake. G. šešir. pokrivač žute i crvene bode koji kod mnogih rudišta na površini obrazuju raspadanjem hidroksidi i oksidi gvožđa s ostalim proizvodima raspadanja; u našim krajevima njegova debljina može dostići i desetak metara; pri istraživanju ruda ima vel. značaj; ponekad sadrži i dovoljno metala za eksploataciju (gvožđa, zlata itd.).

GVOZD → Petrova Gora.

[Illustration]

GVOZDANSKO, selo i razvaline st. grada u Hrv. u dolini Une; u sr. v. pripadalo Zrinjskim, koji eksploatisali obližnje rudnike gvožđa, srebra, olova i bakra, i u njemu kovali srebrn novac.

GVOZDENA VRATA, deo Đerdapske Klisure u kojem ima mnogo stena (pod vodom i nad vodom) i kameni sprudovi u dunavskom koritu.

GVOZDENA KRUNA, u sr. v. kruna lombardiskih kraljeva; posle propasti lombardiske države njom se krunisali: Karlo Vel., Oton I, Napoleon I i Ferdinand I.

GVO3DEN0 DOBA, preist. doba, otpočelo u Evr. oko 1000. g. pre Hr.; deli se na halštatsko i latensko.

GVOZDENO DRVO, naziv za oko 100 tropskih vrsta tvrdog drveta; najvažnije: kazuarina (Casuarina equisetifolia, fam. Casuarinaceae), dugogod. drvo gajeno u tropskim krajevima, poreklom iz Austral., ljuspasta, pršljenasta lista; metrosideros nani (Metrosideros vera, fam. Myrtaceae), poreklom s Molučkih O.; sideroksilon (Sideroxylon triflorum, fam. Sapotaceae) sa Martinika.

Gd, znak za hem. element gadolinijum.

GDANjSK, polj. ime za → Dapcig.

GDINjA, trg. i ratno pristanište (32 000 st.), na II Polj. Koridora, na obali Gdinjskog Zal., jedino veće morsko pristanište Polj.

Ge, znak za hem. element germanijum.

GE (frc. gueux = prosjaci, odrpanci), podrugljiv naziv za hol. pobunjenike protiv tiranije Filipa II; delili se na šumske i morske geze.

GE Nikolaj (1831.-1895.), rus. slikar, realist, preteča impresionizma; pod uticajem L.Tolstoja obrađivao motive iz Evanđelja u duhu moralnih propovedi; gl. dela: Tajna večera, Hristos pred Pilatom, Petar i Aleksije.

GEA, Gaja, grč. boginja Zemlje, iz čijih grudi nicao i hranio se svaki život.

GEBAUER Jan (1838.-1909.), čsl. filolog; gl. dela: Ist. gramatika češkog jezika, St. češki rečnik.

GEBELS Jozef (Goebbels, * 1897.), nem. političar; najveštiji nac.-socijalistički agitator u Nem.; istakao se 1926., kao vođ nac.-socijalista u Berlinu; posle Hitlerova prevrata (1933.) ušao u vladu kao min. za propagandu.

GEBLER Jozef, austr. barokni slikar iz 2. polovine 18. v.; najviše radio u Gracu; kod nas ima njegovih slika u minoritskoj crk. i u dvorcu u Mariboru.

GEBHARDI Ludvig Albreht (1735.-1802.), nem. istorik; napisao: Istoriju Mađ. i saveznih država, u kojoj dao i net. Srbije, Raške, Bosne, Rame i Dubrovnika.

GEVANDHAUS (nem.), koncertna dvorana u Lajpcigu, u kojoj se izvode G.-koncerti; osnovana 1781.

GEVERT Fransoa Ogist (Gevaert, 1828.-1908.), muzikolog, istoričar, kompozitor, organist, direktor pariske Vel. opere, direktor Briselskog konzervatorijuma; komponovao: opere, kantate, horove, orkestarska dela; napisao: Ist. stare muz., Muz. problemi Aristotela, Antička melopeja u lat. crk. pevanju, Novi udžbenik za instrumentaciju.

GEGE, Arbanasi koji žive sev. od r. Škumbe, u sr. i sev. Arb.; dele se na plemena; tim imenom ih nazivaju susedi, a oni ga odbacuju.

GED Žil (1845.-1922.), frc. socijalist i 1 od prvih pretstavnika marksističke struje u frc. radničkom pokretu i tvoraca frc. socijalističke stranke; za vreme svet. rata napustio marksizam i u nekoliko ratnih vlada bio min.

GEDEKE Karl (Goedeke, 1814.-1887.), nem. knjiž. istoričar; gl. delo: Osnovi za ist. nem. pesništva.

File: 0255.png---\electroNik\Rasic\-----------------------------------

GEDELE (Gödöllö), varoš (10 000 st.) u Mađ., si. od Budimpešte, u vinorodnom predelu.

GEDEON, 5. jevr. sudija (13. v. pre Hr.); pobednik Madanita.

GEDIMIN, litvanski knez iz 14. v.; ujedinio litv. i susedne rus. zemlje u 1 vel. kneževinu.

GEDROZIJA, oblast st. Pers; danas Mekran.

GE'EZ, st. semitsko pleme koje se iz j. Ar. doselilo u sev. etiopsku pokrajinu Tigreju (u okolini grada Aksuma), tu osn. državu, a pod uticajem hrišć. razvilo i knjiž.; stoga i st. knjiž. jezik Etiopije, koji je ustvari izdanak st. dijalekata j. Ar. (sabejskog, minejskog itd.) nazvan g. (geeski); iz njega se razvio tigraj (tigrinja), koji se sada govori u pokrajini Tigreji i uopšte u sev. Etiopiji.

GEZA 1) mađ. knez iz 10. v., uticao na Mađare da se stalno nastane u Panonskoj Niziji i počeo da ih prevodi u hrišć. 2) G. I, mađ. kralj († 1077.), sin Bele I. 3) G. II, mađ. kralj (1141.-1162.), sin Bele II uzeo pod svoje okrilje Transilvaniju, u koju se za njegove vlade doselili Sasi.

GEZEL Gvido (Gezelle, 1830.-1899.), flamanski pesnik; njegova lirika izraz duboke religioznosti i ljubavi prema zavičaju i narodu; skupljao jezički i folklorni materijal svog plemena.

GEZEMAN Gerhard (Gesemann, • 1888.), nem. slavist, prof. nem. univ. u Pragu; vel. prijatelj našeg naroda; uneo metode Jovana Cvijića u proučavanja naše knjiž.; s mnogo uspeha proučava naše nar. pesništvo; pisce koji su sami reprezentativni za našu rasu (Marko Miljanov, Njegoš) ili su stvorili karakteristične tipove (Sremac); organizuje naučne ekspedicije po Balk.; gl. dela: Erlangenski rukopis st. sh. nar. pesama, Studije o jel. nar. epici, Sh. književnost, Crnogorci; izdao i Uspomene o povlačenju Orba kroz Arb.

GEZI 1) → Ge. 2) Hercegovci, naročito zidari iz Herc. (u Dalm. Prim.).

GEJERSTAM Gustav (Geijerstam, 1858.-1909.), šved. pisac, tvorac naturalističkog romana; pod uticajem Ibzena i savr. soc. ideja raspravljao probleme braka i duše (Meduzina glava, Lutanje u životu, Komedija braka, Nils Tufeson i njegova majka); imao uspeha i u komedijama i bajkama.

GEJZER (islandski), izvor tople vode koja izbija u obliku vodoskoka na mahove; ima ih u vulkanskim obl. na Islandu, O. Amer. (Jelovstonski park) i N. Zelandu. (Na sl. najveći g. u Jelovstonskom parku: Stari verni drug.)

[Illustration]

GEJZON, gl. deo venca građevine, ploča koja jako ispada ispred zidne ravni.

GEJTSHED (Gateshead), varoš (128 000 st.) u Engl., j. od Njukasla, u predelu bogatom ugljem; ind. stakla i metala.

GEJŠA, jap. igračica i pevačica.

GEKO → u macaklini.

GELA, ant. varoš na Siciliji; rodska kolonija.

GELAZIJE 1) G. I sv., papa (492.-496.). 2) G. II, papa (1118.-1119.).

GELDRA (Gueldre) 1) oblast u Holandiji; 630 000 st.; razvijena poljopr.; gl. grad Arnhem.

GELERT Hristijan (1715.-1769.), nem. pisac, saradnik knjiž. teoretičara Gotšeda; kao prof. univ. u Lajpcigu uticao na omladinu; proslavile ga Basne i priče, bliske svim redovima; komedije od manje vrednosti, važne kao prethodnice građ. drame; u romanu Život šved. grofice G., i u pesmama. razvio racionalističke doktrine; izvršio jak moralni uticaj na savr. društvo.

GELZENKIRHEN, varoš (335 000 st.) u Nem., s. od Esena u Vestfaliji; ind. gvožđa, čelika, stakla i hem.

GELIVARA → Jelivara.

GELIJE Aul (• oko 130.), rim. pisac i filolog; u ovom delu Atičke noći (20 knj.) ostavio dragocene podatke o grč. i rim. knjiž., jeziku, ist. i starinama; izuzev 8. knj., sačuvano celo delo.

GELIMER, poslednji vandalski kralj u sev. Afr. iz 6. v.; potukao ga i zarobio Justinijanov vojvoda Velizar, 534.

GELINKS Arnold (1624.-1669.), hol. filozof, protivnik skolastike; gl. dela: Prava metafizika, Etika.

GE-LISAK Žozef Luj (Gay Lussac, 1778.-1850.), frc. fizičar i hemičar; proučavao širenje gasova pri zagrevanju, jedinjenja sumpora, joda, hlora itd (→ sl.).

[Illustration]

GELNER František (Gellner, 1881.-1914.), češki pesnik; gl. zbirke: Posle nas potop, Radosti života.

GELON, grč. tiranin u varoši Geli na Siciliji (485.-478. pre Hr.); pobedom kod Himere spasao Grč. od Kartaginjana, a bitkom kod Salamine od Persijanaca.

GELSKI JEZIK → Gaeli.

GEM 1) (engl.: igra), kad teniski igrač dobije 4 poena, a protivnik ima najviše 3, dobiva g.; ako jednovremeno postignu po 3 poena. g. dobiva koji prvi napravi 2 poena više. 2) (mađ.) → nesit.

GEMA (lat.), plemeniti kamen, najčešće kružnog ili ovalnog oblika, u koji urezan neki lik ili mala kompozicija; služila za pečaćenje i nosila se na prstenu; slična joj po obliku kameja, na kojoj lik reljefno ispupčen i koja služila za ukras; još stari Vavilonci i Persijanci znali za g. i kameje, a negovali ih naročito Grci i Rimljani; hrišć. sr. v. nije mario za tu vrstu primenjene um., koja ponovo oživela s it. renesansom i cvetala u 18. v.

[Illustration]

GEMARA (aramejski), 2. deo → Talmuda; mišljenja i komentari 1. dela od najvećih jevr. rabina.

GEMBEŠ Đula (Gömbös, 1886.-1936.), mađ. političar, min. nar. odbrane (1929.), pret. vlade (od 1932.).

GEMINI (lat.) → Blizanci. Geminide, meteoriski roj s radijantom u sazvežđu Blizanaca; pojavljuju se početkom decembra.

GEMULA (lat.) 1) klica, služi razmnožavanju kod slatkovodnih sunđera; sastoji se od grupe ćelica opkoljenih zajedničkom opnom i 1 slojem skeletnih delića. 2) nevidljiva klica sadržana u ćelicima; po Darvinu nasledna jedinica (→ pangeneza).

GEN (grč.), nasledni faktor, nevidljiva mater. jedinica sadržana u gametima, uslovljava pojavu osobina živog bića; da g. postoje zaključuje se samo po njihovu dejstvu; smešteni u hromozomima, prenose se preko gameta sa roditelja na potomke; teško promenljivi; njihova prava prir. nije poznata; možda deluju slično hormonima i među sobom se razlikuju ne samo kvalitativno, već i po kvantitetu (→ nasleđe).

GENARGENTU → Đenargentu.

GENEALOGIJA (grč.), izlaganje porekla i grananja porodica, rodoslovlje.

GENEZA, genezis (grč.), postajanje, postanak, razvitak. 1) postepeno razvijanje 1 jedinog živog bića koje, polazeći od početnog stanja, prelazi razne stupnjeve dok ne dospe do završnog stanja svoga razvića (npr. embrionalni razvoj jajeta od oplođenja do rođenja živog mladunčeta). 2) 1. knjiga St. zaveta; obuhvata priče o postanju i 1. doba jevr. ist. do Josifove smrti i Mojsijeva rođenja.

GENEZARETSKO JEZERO, Galilejsko ili Tiberijadsko M., u Palestini, u dolini r. Jordana; 208 m ispod morskog nivoa; površina 170 km², dubina 48 m; bogato ribom; Hristos često boravio i propovedao u njegovoj okolini; danas se zove Bahr el Tabarije (Tabarisko J.).

GENERAL (lat.), najviši čin u voj. koji se može dobiti u miru; postoje: brig., div. i arm.; nose pletenice na ramenima. a na rukavima zlatne zvezdi- ce (brig. 1, div. 2, arm. 3). G. bas, tj. bas ispod kojeg ar. brojevima označen položaj akorada i kretanje glasova iznad basa. G. reda, vrhovni poglavar kat. kaluđerskih redova. Generalisim, vrhovni komandant, lice kom suveren poveri, komandu nad celokupnom voj. silom; po činu vojvoda, maršal ili gen.; v. k. obično Kralj, koji za nač. štaba vrh. komande uzima sposobnog gen. Generalitet, obrazuju činovi u vojsci: brig., div. i arm. gen.; u mornarici mu odgovara admiralitet. Generalsuperintendent (nlat.), najviši velikodostojnik evang. pokr. crk. Generalštab (nem.), sastavni deo štaba združenih jedinica; sačinjavaju ga gštb. oficiri; deli se na: operativni, obaveštajni i topografski

File: 0256.png---\electroNik\Rasic\-----------------------------------

otsek; na čelu mu načelnik, čiji čin zavisi od jedinice, gl. savetodavac komandantov, u mnogom odgovoran za uspeh jedinice u ratu; komandant bira sam načelnika, zbog važnosti službe i poverenja. Generalštabna struka, organ Mst. voj. i morn. za spremu zemlje i nar. voj. sile za odbranu otadžbine; služi u miru i ratu kao zajednički organ za komandovanje i vođenje voj. i morn.; na čelu načelnik Gl. gštb.; popunjava se oficirima sa Višom šk. Voj. akad., na pripremi u Gl. gštb. ocenjenim kao sposobni za vršenje gštb. poslova; nose titulu, čin i rod voj. sa dodatkom: za gštb. poslove.

GENERALAN (lat.), glavni, vrhovni, opšti; supr. individualan, pojedinačan. Generalizacija, uopštavanje. Generalna agentura, gl. zastuššštvo. G. apsolucija, opšte oproštenje grehova koje se papinom dozvolom dodeljuje nekom na času smrti, ili članovima nekog reda, bratovštine i dr. u izvesne dane preko god. G. ženevski akt, Opšti arbitražni akt, usvojen 26./9. 1928. od skupštine Društva naroda; u njemu su sređene odredbe o mirnom rešavanju međunar. sporova; predviđena 3 postupka: izmirenje (koncilijacija), arbitražno rešenje i sudsko rešenje sporova pred Stalnim sudom međunar. pravde; Jugosl. još nije pristupila ovom aktu. G. indeks → indeksni brojevi. G. intendant, pre svet. rata u Nem. dvorska titula za vrh. upravnika poz.; posle rata najviše adm. lice zem., drž. i gradskih poz. u Rajhu. G. ispovest, i. grehova celog života ili izvesnog broja god., npr. pred ulazak u neki red ili pred duhovne vežbe (kod kat.) G. karte, pregledne topografske k. u razmeru 1:200 000 do 1:300 000. G. konzul, lice kom je povereno da u inostranstvu štiti, čuva i zastupa interese svojih državljana, i čiji se delokrug rada prostire na čitavu obl. ili zemlju (→ konzul). G. naslednik, lice koje nasleđuje ili celo nasleđe ili delove koji nisu izrečno dati nekom dr, nasledniku; ne mora dobiti celo nasleđe, već može biti određen za naslednika na alikvotnom delu; nasuprot stoji partikularni n., testamentom određen da nasledi samo neke poimence opredeljene stvari. G. obezbeđenje 1) osiguranje svih predmeta koji se u određeno vreme nalaze npr. u jednom stovarištu. 2) osiguranje kod kojeg se ne imenuju i ne broje pojedini osigurani predmeti. G. obligacija, obveznice koje izdaje država pri ostvarivanju zajma javnim nadmetanjem (submisijom); ona se obraća pojedinim bankarekim kućama ili grupama banaka ili bankara (konzorcije) i traži da podnesu ponude pod kojima bi uzeli na se da ostvare zajam; grupi koja ponudi najpovoljnije uslove i pruža dovoljno jemstvo, država će ustupiti nabavku zajma; ta kuća ili grupa ima o utvrđenim rokovima da položi potrebne sume i dobiva za to obligacije koje dalje prodaje; ili: država daje jednu obavezu, tzv. g. o., i ustupa pravo poveriocu da je može dalje deliti na manje obligacije (parcijalne o.), da bi ih lakše unovčio. G. ortakluk, ugovor zaključen između ortaka po kojem oni unose u zajednicu celokupno svoje sadanje i buduće imanje. G. punomoćstvo, isprava kojom vlastodavac ovlašćuje svog punomoćnika da može u njegovo ime zaključivati sve pravne poslove za koje zak. ne traži izrečno ili specijalno p. G. savet, izvršni organ Međunar. radničkog udruženja (1. Internacionale) otvoren u Ženevi 1866.; rukovodio svim polit. i organizacionim poslovima 1. Internacionale. G. sukcesija→ g. naslednik. G. hipoteka, stavljanje h. na sva dužnikova dobra; danas ne postoji, pošto se mora izrečno navesti dobro na koje se h. stavlja; danas su g. samo prećutne h. G. štitništvo. ustanova vanparničnog postupka koji predviđa da pri svakom sreskom sudu postoji kakva ličnost ili ustanova kojoj se poverava da vrši ulogu štitnika (tutora) svim onim maloletnicima kojima nije naročito određen štitnik. G. štrajk, jednovremena i opšta obustava rada u svim granama proizvodnje, najmoćnije i najopasnije oružje u rukama organizovane radničke klase na polju njene ekon. borbe; primenjuje se samo u izuzetnim slučajevima i samo iz krajnje nužde; pored privr. može imati i polit. karakter; socijalisti revolucionarnog pravca prihvataju g. š., ali samo u izuzetnim ist. momentima (revolucionarne krize); socijalisti reformisti i oportunisti uopšte ga odbacuju.

GENERATIVAN (nlat.), koji se odnosi na plođenje.

GENERATOR (lat.) gasni, peć za thn. proizvodnju gorivog gasa iz koksa, kamenog i drvenog uglja, drveta i el. G. Jednosmislene struje → dinamo mašine. Krajevi g., prijemnika, el. aparata itd.: svaki g., prijemnik, el. aparat i dr. ima spolja na 1 od svojnu delova zavrtnje za koji privezani njegovi namotaji; te spoljne završne tačke namotaja preko kojih se vezuju u kolu el. g. i prijemnici nazivaju se njihovi krajevi. G.-gas, thn. gas koji se dobiva u naročitim pećima nepotpunim sagorevanjem čvrstih goriva (koks, ugalj, drvo) sa vazduhom ili sa vazduhom i vodenom parom (vodeni gas); služi za sagorevanje u motorima i za pogon, a donekle i za proizvodnju toplote; gas iz koksa ima približan sastav 30% ugljen-monoksida, 66% azota, 2% ugljen-dioksida i 2% vodonika; donja kalorična vrednost iznosi oko 1000 kal. po 1 m³.

GENERACIJA (lat.), pokoljenje, koleno, skup jedinki 1 vrste živog bića, koje potiču od istog para roditelja ili od različitih roditeljskih parova, ali pripadaju istom prethodnom kolenu (deda i baba i njihova braća i sestre; otac i mati sa svojom braćom i sestrama; deca roditelja zajedno sa decom njihove braće i sestara; unuci; praunuci itd.); u nauci se g. označavaju rednim brojevima. Generatio aeqiuvoca, g. spotanea (lat.) → arhigonija. Generaciona smena, kombinovani vid razmnožavanja, pri kojem se kod 1 iste biljne ili životinjske vrste periodično smenjuju generacije sa polnim odn. bespolnim načinom razmnožavanja; spec. slučaj g. s. smenjivanje 1 polne i 1 partogenetske generacije (→ heterogonija); u g. s. mogu se generacije među sobom razlikovati po stepenu razvića, veličini, građi i načinu života; kad se generacije razlikuju po broju hromozoma u svojim ćelijama, tada je g. s. označena kao antitetična, inače je homologa g. s. (→ homogeneza); sama klicina ćelija ne čini generaciju, već se iz nje mora razviti ma i 1 najmanji odeljak vegetativnog tela, pre nego što nastupi stvaranje novih klicinih ćelija; kod životinja g. s. čest slučaj (→ metageneza), naročito kod mnogih dupljara, plaštaša, crva i kod praživotinja, a postoji kod najvećeg broja biljaka. Bespolna generacija proizilazi iz zigota (većinom oospore), ćelije te generacije imaju diploidan broj hromozoma, na kraju postaju (pri sporogenezi) haploidne spore, otud se bespolna generacija naziva i diploidna ili sporofit; polna generacija postaje iz spora, a završava se obrazovanjem polnih organa i stvaranjem gameta, stoga se naziva još i haploidna ili gametofit.

GENERIFIKACIJA (nlat.), svođenje nekog specijalnijeg stepena klasifikacije na opštiji (npr. vrste na rod u zool.).

GENERIČNA TRAŽBINA, gde je predmet određen po redu, broju i meri, a ne individualno (npr. 100 kg banatske pšenice); u tom slučaju dužnik će se osloboditi ako bude isplatu izvršio davanjem ma kojeg predmeta tog roda u određenoj količini i ne može se pozivati na propast predmeta toga roda koji su se kod njega nalazili i kojima je on nameravao izmiriti tražbinu.

GENETIKA (grč.), nauka o nasleđu, u širem smislu nauka o postanku živih bića; ispituje prir. i mehanizam naslednog procesa, a posebni su joj zadaci da utvrdi prir. i položaj naslednih faktora, njihovo raspoređivanje na potomke, njihov rad u izazivanju osobina organizma, njihov uzajamni odnos i uticaj, njihovu promenljivost; u analizi naslednog procesa g. se najviše služi metodom ukrštanja (→ bastardiranje), ali i dr. metodima; teoriski značaj g. je utvrđivanje zakona nasleđa, a praktičan značaj: plansko gajenje kult. biljaka i životinja; od vel. značaja i za čoveka (→ eugenika, nasleđe). Genetički metod. način izlaganja po poreklu, po postanku. G. psihologija, pravac u psih. koji zasnovao → Spenser, a po kojem se duševni život može naučno proučiti i objasniti samo ako se posmatra u njegovom razviću.

GENZERIK, vandalski kralj (428.-477.); zauzeo s. Afr. i osn. prostranu državu (428.); zatim napao na Rim i opljačkao ga (455.).

GENIJI, (lat.) 1) u rim. mitol. lični zaštitni duhovi, nevidljivi savetodavci svakog čoveka, koga prate od rođenja do smrti; prinosili im se, naročito na dan rođenja, na žrtvu kolači, vino, tamjan i venci (→ demoni). 2) danas osoba koja pokazuje izuzetnu originalnost duha, stvaralačku moć, konstruktivnu maštu, pronalazački duh; prvenstveno pripada um. Genijalan, npr. čovek koji samostalno stvara nove kult. vrednosti u nauci, um., politici, rel., thn. itd.

GENITALIJE (lat.) → polni organi.

GENITIV (lat.), 2. padež, pokazuje odvajanje, pripadanje, poreklo; dobiva se na pitanje koga ili čega, a stoji bez predloga ili s predlozima (bez, izvan, više, do, za, zbog, itd.); razlikuje se: prisvojni, posesivni g., koji kazuje da nešto pripada onom što znači imenica u 2. p. (npr. kuća moga

File: 0257.png---\electroNik\Rasic\-----------------------------------

oca); objekativski g. stoji uz glagolsku imenicu

prelaznih glagola, kojima je on objekat ako su u ličnom obliku (npr. vaspitavanje dece je težak posao); partitivni g. pokazuje deo celine ili količine koja se kazuje imenicom u g.; stoji uz imenice za meru i količinu, brojeve i neke glagole, naročito bezlične (litar mleka, 10 dana, nema ljudi). G. subjekatski, skraćena sporedna rečenica čiji se podmet stavlja u g. kao logički, a prirok se iskazuje glagolskom imenicom kao gram. podmet: lupa kola je neprijatna = neprijatno je kad kola lupaju.

GENOVEVA sv. → Ženevjeva.

GENOM (grč.) skup → gena lokalizovanih u jedru, ali i citoplazma može sadržavati gene (plazmon). Genotip, skup svih naslednih faktora (gena) sadržanih u oplođenoj klici; pretstavlja naslednu osnovu (naslednu konstituciju) 1 organizma.

GENROKU, doba vladavine jap. cara Punajoši (1681.-1708.), za kog procvale jap. knjiž., nauka i um.

GENS (lat.), rod. Gentiles, u rim. pravu lica koja pripadaju istom gensu.

GENSBORO Tomas (Gainsborough, 1727.-1788.), engl. slikar, portretist članova visokog društva i 1 od prvih engl. pejzažista.

GENT → Gan.

GENTILI Alberigo (1552.-1608.), it. pravnik; morao 1579. da napusti It. zbog inkvizicije; posle kratkog bavljenja u Ljubljani i u Nem., otišao 1580. u Engl., gde postao prof. oksfordskog univ.; posvetio se naročito međunar. pravu; najglavniji je prethodnik Huga Grocija; njegovo delo De jure belli među najboljima je u st. pravnoj knjiž.

GENUS (lat.), rod. G. proximum, najbliži viši rod; npr. viši pojam koji se od njemu potčinjenih pojmova razlikuje samo 1 jedinom oznakom.

GENCIJANA (Gentiana, fam. Gentianaceae); oko 400 biljnih vrsta, pretežno u plan. sev. umerene zone i Andima J. Amer.; obilno zastupljene u Alpima sr. Az., a manje i na Kavkazu; većinom plavih, ređe žutih, belih ili crvenih cvetova koji se zatvaraju veoma brzo na oblačnom vremenu (G. nivalis zatvara se pri prolazu senke oblaka); veoma su osetljive i prema promenama tmpt., a reaguju zatvaranjem cvetova i na meh. draži (udar, potres od kiše, vetra, grada); zbog lepog cveta svet ih rado bere; stoga su zak. zaštićene u mnogim državama; na Mont-Everestu, na visini od 5490 m raste G. amoena, s vel. cvetom; neke vrste se gaje kao ukrasne. G lutea → lincura.

GENCIJE, ilirski kralj iz 2. v. pre Hr., čija država obuhvatala ceo kraj od s. Arb. do Neretve, s prestonicom u Skadru; pobedili ga Rimljani 168. pre Hr.

GENCIJUM, u rim. pravu paralelni sistem građ. prava pristupačan slobodnim ljudima svih naroda (jus gentium); stvorili ga pretori,. da bi regulisali pravni saobraćaj između drugih slobodnih ljudi i rim. građana, jer je građ. pravo (jus civile) bilo sakralnog karaktera i njim se mogli služiti samo pravi rim. građani; u početku n. veka, naročito u 17. i 18. v., škola prir. prava dokazivala da se jus g. nameće kao pravo koje sadrži one ustanove na koje svaki čovek po samom svom rođenju ima pravo nezavisno od države koja je stvorila pravni sistem (pravo slobode, svojine, na rad, na brak itd.); spisak tih prava dobio svoj izraz u deklaraciji prava čoveka i građanina; otuda. u Frc. ta prava uživaju svi stranci bez obzira na postojanje diplomatskog reciprociteta.

GENČIĆ Đorđe (• 1861.), prvak liberalne stranke; nar. posl. i min. inostr. dela (1889.) u kabinetu Vladana Đorđevića; kao protivnik ženidbe kralja Aleksandra Obrenovića s Dragom Mašin, podneo ostavku; polit. šef zavere protivu kralja Aleksandra; u Avakumovića vladi bio min. privr.; za vreme balk. ratova učinio vel. usluge državi zastupanjem srp. prava na Makedoniju u rus. novinama.

GEOGNO3IJA (grč.), stariji naziv za geol., naročito za petrografiju.

GEOGRAFIJA (grč.), zemljopis; nauka koja proučava Zemlju, naročito sadašnje stanje zemljine površine; deli se na opštu i posebnu. Opšta proučava pojedine pojave; pri tome matematička posmatra Zemlju kao nebesko telo i proučava njen oblik, veličinu i kretanje, zatim fiz. svojstva Zemlje (geofizika) i orijentaciju na Zemlji sa pretstavljanjem zemljine površine (kartografija); fizička utvrđuje zakonitost pojava u atmosferi (meteorologija, klimatologija), hidrosferi (hidrografija) i u reljefu kopna (geomorfologija), kao i odnos između prir. geogr. sredine i biljnog i životinjskog sveta (biogeografija) i čoveka i njegovih tvorevina (antropogeografija); privredna g. je deo antropogeogr. koji proučava proizvodnju, promet i potrošnju robe na zemljinoj površini. posmatra sve geogr. pojave na nekom delu zemljine površine i utvrđuje ukoliko one određuju odlike tog dela; pri tome veće prir. obl. proučava regionalna, manje predele horologija, države nolitička ili geopolitička, a ranija polit. stanja istoriska. G. vojna, spec. grana opšte g.; proučava geogr. elemente i njihov uticaj na vođenje rata, na osnovu čega strategija izrađuje ratne planove: naziva se i strategiska. Geografska dužina nekog mesta na Zemlji, uglovno ili lučno otstojanje podnevka (meridijana) tog mesta od usvojenog početnog podnevka; prostire se 180° na 3 i I od početnog podnevka; prema tome da li je mesto na 3 i I od početnog podnevka, kaže se da ono ima zap. ili i. g. d, Za početni podnevak (nulti meridijan) usvojen je grinički (podnevak griničke opservatorije kraj Londona), ali se upotrebljavaju i pariski (2°20'14" i. od Grin.) i ferski (po Feru. na Kanarskim O., 17°39'46" z. od Grin.). G. širina, uglovno ili lučno otstojanje uporednika nekog mesta od Zemljinog polutara; prema tome da li je mesto na S ili J od polutara, kaže se da ima s. ili j. g. š. G. koordinatni sistem, mreža zamišljenih linija, podnevaka i uporednika; služi za određivanje položaja pojedinih mesta na zemljinoj površini. G. ciklus, po teoriji amer. geomorfologa V. M. Devisa, reljef zemljine površine izgrađuje se pod dejstvom erozivnih sila po ciklusima, ako ništa ne ometa razvitak, c. mora da ima ove stadijume: iza početnog reljefa nastaje prvo s. mladosti (sve erozivne sile najjače deluju, oblici reljefa jako istaknuti), zatim s. zrelosti (sile uravnotežene, oblici reljefa ublaženi), pa s. starosti (sile oslabile, oblici sniženi), i na kraju, kad sile sasvim zamru, reljef dobiva oblik gotovo sasvim uravnjene površine (pineplen); ako se, međutim, jave tektonski poremećaji, nastaje nov c. G. društvo, osn. 1910. na Univ. u Beogradu; od 1912. izdaje svoju god. reviju Glasnik g. d., a od 1927. i razna posebna izdanja; osn. i 1. pretsednik J. Cvijić. G. zavod, institut (seminar) pri g. otseku na svim flz. fak. u Jugosl.

GEODEZIJA (grč.), nauka o premeravanju i pretstavljanju na hartiji većih ili manjih delova zemljine površine; uči kako se stvaraju karte i planovi zemljišta, a bavi se i određivanjem oblika Zemlje; po pravilima više g. rade se trigonometriske i nivelmanske mreže viših redova i premeravaju veće površine (država, ban.), pri čemu se vodi računa o Zemljinoj krivini, po pravilima niže g. ili topografije rade se mreže nižih i vezuju za mreže viših redova, premeravaju se manje površine (srez, op.), pri čemu se smatra da su, u tim granicama, sve vertikale međusobno paralelne, a površina upravna na njih smatra se da je horizontalna, ravna i tangentna na krivu površinu morskog ogledala. Geodet, naučnik koji se bavi geodezijom. Inženjer-g., svaki inženjer koji se bavi geodezijom kao praktičar, bilo da je: 1) diplomirao na geod. otseku thn. fak. ili 2) na građevnom otseku specijalizirao geodeziju i diplomirao sa proširenim programom. tj. da je izradio diplomski rad i da je položio ispit iz više geodezije, ili 3) diplomirao na građev. otseku po redovnom programu iz dr. koje struke, pa se geod. praksi odao posle diplomiranja. Geodetska linija površine, najkraća linija izmeću 2 tačke te površine; g. l. lopte su njeni vel. krugovi. G. sto, instrument za brzo grafičko snimanje terena i crtanje karata na samom terenu; ima uglavnom: 1) drvenu tablu koja je pomoću zgloba vezana za stativ i 2) metalni lenjir na kojem je pričvršćen durbin sa vert. limbusom za merenje vert. uglova; durbin ima končanicu sa konstantom 1:100 za odre otstojanja; upotrebljava se samo za snimanja na osnovi kojih se rade gštb. karte u razmeri 1:200 000, 1:100 000, 1:50 000, ili najkrupnije 1:25 000; za izradu situacionih planova njegova upotreba zabranjena zbog netačnosti (→ tahimetar). G. struka u voj. vrši ove poslove oko premeravanja i snimanja zemljišta; izrađuje karte naše i ostalih drž. za voj. potrebe.

[Illustration]

File: 0258.png---\Rasic\Jan\------------------------------------------

GEOID, zamišljeni oblik koji bi naša Zemlja imala kada bi na njenoj površini bila samo mirna voda; njegov idealan oblik obrtni elipsoid. Određuje se horizontalnim površinama, koje stoje upravno na pravac zemljine teže (viska); malo otstupa od rotacionog sferoida (najviše 100 m); pokazuje uvek konveksnu površinu.

GEOIZOTERME (grč.), površine u unutrašnjosti Zemlje na kojima je jednaka unutrašnja zemljina toplota.

GEOLOGIJA (grč.), nauka koja proučava postanak, sastav, strukturu i ist. razvoja zemljine kore; deli se na opštu i istorisku; 1. proučava delovanje (stvaralački i razorački rad) geol. sila, a 2. ist. razvića zemljine kore. Geološke orgulje, udubljenja u krečnjačkim stenama ispunjena nerastvorljivim materijalom; javljaju se u nečistim i pokrivenim krečnjačkim stenama (poglavito kredi), a postaju rastvaranjem krečnjačkih materija u steni. Geološke formacije, faze u razvoju zemljine kore; odlikuju se znatnim i važnim promenama u org. svetu (faune i flore), koje su konstatovane prema fosilima, nađenim u sedimentnim stenama nataloženim u toku njihova trajanja; njihov vremenski naziv je perioda; pojedine f. raščlanjene su na manje odeljke: potformacije (katove, potkatove itd.) prema manje važnim faunističkim razlikama; srodne f. su grupisane u grupe f., koje nose vremenski naziv doba ili era; hronološki red (počev odozdo naviše) je ovakav:

/* +--------------+-------------+--------------------+ | | | Odeljci f. | | Grupa | Formacija | (svaki s većim | | formacija | (perioda) | ili manjim | |(doba, era) | | brojem katova) | +--------------+-------------+--------------------+ | | | Kenozoik | | | Kvartar +--------------------+ | | | Diluvijum | | 1. Kenozoik +-------------+--------------------+ | | | Neogen | | | Terciar +--------------------+ | | | Paleogen | +--------------+-------------+--------------------+ | | | Gornja kreda | | | Kreda +--------------------+ | | | Donja kreda | | +-------------+--------------------+ | | | G. jura (malm) | | | +--------------------+ | | Jura | Sr. jura (doger) | | | +--------------------+ | | | D. jura (lijas) | | 2. Mezozoik +-------------+--------------------+ | | | G.trijas | | | +--------------------+ | | Trijas | Sr. trijas | | | +--------------------+ | | | D.trijas | +--------------+-------------+--------------------+ | | | G. perm | | | Perm +--------------------+ | | | D. perm | | +-------------+--------------------+ | | | G. karbon | | | Karbon +--------------------+ | | | D. karbon | | +-------------+--------------------+ | | | G. devon | | | +--------------------+ | | Devon | Sr. devon | | 3. Paleozoik | +--------------------+ | | | D. devon | | +-------------+--------------------+ | | | G. silur | | | Silur +--------------------+ | | | D. silur | | +-------------+--------------------+ | | | G. kambrijum | | | +--------------------+ | | Kambijum | Sr. kambrijum | | | +--------------------+ | | | D. kambrijum | +--------------+-------------+--------------------+ | 4. Eozoik | | | | (Algonkijum)| | | +--------------+ | | | 5. Arhaik | | | | (Azoik) | | |

/

GEOMETAR (grč.), zvanje koje stiče, kad diplomira, učenik geometarskog otseka drž. thn. sr. škole ili njoj odgovarajuće ustanove u zemlji ili na strani; kod mnogih thn. radova kvalifikovani g. mogu biti inženjeru odlični saradnici, a katastarske radove oni izvode i samostalno.

GEOMETRIDE (grč.-lat.) → grbice, mrazovac.

GEOMETRIJA (grč.), grana mat. koja ispituje položaj, oblik i veličinu prostornih tvorevina; polazeći od aksioma i definicija logičkim zaključcima, ona proučava njihove osobine i zakonitosti koje dokazuje u obliku stavova. Elementarna g. sastoji se od stereometrije (teorije prostornih tela) i planimetrije (teorije ravnih likova), čije osobine ispituje bilo sintetički, sličnošću, simetrijom itd., bilo trigonometrijom. Projektivna g. i g. položaja ispituju osobine koje zavise samo od međusobnog položaja tačaka pravih i ravni pojedinih tela i likova, nezavisno od metrike. Nacrtna (deskriptivna) g. svodi projiciranjem proučavanje prostornih tela na ravna posmatranja, u koju obl. spada i perspektiva. Zaseban položaj zauzima analitična g., koja primenom koordinatnog sistema ispituje osobine geom. tvorevina računskim putem (analizom) i obratno, daje geometrisku pretstavu toka i promena funkcije (npr. jednačina u = 2h - 1 pretstavlja pravu, dok je krug na slici određen jednačinom u² + (h - 1)² - 1 = 0); uopšte svaka linearna jednačina dveju promenljivih pretstavlja pravu, svaka kvadratna konične preseke, dok svaka linearna jednačina sa 3 promenljive ravan, a kvadratna: površine 2. stepena (elipsoide, paraboloide, hiperboloide); iz jednačina krivih linija i površina izvode se njihove osobine, što je predmet diferencijalne g. G. izborna → izborna g. Geometriski znaci → matematički znaci. G. mesto, skup tačaka krive linije ili površine definisan 1 svojom osobinom: krug je g. m. tačaka podjednako udaljenih od 1 tačke. G. progresija, niz brojeva kod kojeg 3 uzastopna člana čine neprekidnu g. proporciju, ili kod kojeg je količnik 2 uzastopna člana stalan, npr.: 2, 4, 8, 16... Sabiranjem konačnog ili beskonačnog broja članova g. p. nastaje g. red, npr.: 1+½+¼+⅛+1/16+... G. proporcija → proporcija. G. sredina → proporcija, srednja vrednost. G. srodnost: 2 skupa tačaka nalaze se u g. s, ako svakoj tački 1 skupa odgovara 1 ili više tačaka dr. skupa ili obrnuto; sličnost, afinitet, kolinearnost su specijalne g. s.

GEOMORFOLOGIJA (grč.), nauka koja utvrđuje oblike u reljefu Zemljine površine i način njihovog postanka.

GEOPLASTIKA (grč.), reljef Zemljine površine.

GEOPOLITIKA (polit. geografija), grana geogr., posmatra i proučava stanje država u vezi sa geogr. stanjem njihove teritorije.

GEOPSIHOLOGIJA (grč.), nauka o uticaju vremena, god. doba, zemljišta i klime na duševni život.

GEORGE Stefan (1868.-1933.), nem. liričar; 1 od osnivača Listova za umetnost (1892.-1919.); gl. dela: Zvezda saveza, Novo carstvo i dr.

GEORGI 1) G. I Terter, bug. car (1280.-1292.), došao na vlast posle bekstva Ivajla i Asena III; ratovao s Viz. (1284.); bio prinuđen da prizna vlast tatarsku (1285.), što iskoristio Šišman i otcepio zap. deo Bug.; poslednje god. proveo u Viz., kuda pobegao ispred Tatara. 2) G. II Terter, bug. car (1322.-1323.), poslednji vladar iz dinastije Tertera, ratovao nesrećno sa Viz.

GEORGIJEVIĆ Bartolomej → Đurđević B.

GEORGIKA, Vergilijev didaktični spev o zemljr. stočarstvu, pčelarstvu i dr.

GEORGINA (Dahlia variabilis, fam. Compositae), ukrasna biljka; gaji se zbog cvetova; poreklom iz Meksika (→ sl.).

[Illustration]

GEORGIOS → Đorđe I i II grčki.

GEORGICEO Atanasije (1. polovina 17. v.), knjiž., Splićanin; uživao veliki ugled; bio savetnik cara Ferdinanda II; štampao 1635. Pisni s muz. delom, veoma važne za našu muz. nar. kulturu; dao još 2 originalne manje značajne stvari i preradu Kempisova Naslidovanja Isukrstova.

GEOSTATIKA (grč.), nauka o otpornosti (jačini) tela.

GEOTERMSKI STUPANj → Zemljina toplota.

GEOTROPIZAM (grč.-lat.) → pokreti biljaka.

GEOFAGIJA (grč.), jedenje zemlje, veoma raširena navika kod primit. naroda u svim delovima sveta; jedu se glinaste nemasne zemlje, verovatno iz potrebe za unošenjem miner. soli u telo.

File: 0259.png---\Rasic\Jan\------------------------------------------

<sp>GLjIVE</sp>

[Illustration]

I. JESTIVE: 1. Rujnica (Lactarius deliciosus). 2. Blagva (Amanita caesarea). 3. Rudnjača (Agaricus. Psalliota campestris). 4. Lisičica (Cantharellus cibarius). 5. Cepača (Amanita vaginata). 6. Puza (Armillaria mellea). 7. Canica (Clavaria aurea). 8. Sunčanica (Lepiota procera). 9. Srnjača (Hydnum imbricatum). 10. Vrganj, varganj (Boletus edulis). 11. Rani hrčak (Gyronitra esculenta). 12. Smrčak (Morchella esculenta).

II. OTROVNE: 13. Panterovka (Amanita pantherina). 14. Zelena pupavka (Amanita phalloides). 15. Muhara (Amanita muscaria). 16. Bela pupavka (Amanita phalloides, var. verna). 17. Bljuvara (Russula emetica), 18. Ludara (Boletus satanas). 19. Kovara (Boletus luridus). 20. Lažna rujnica (Lactarius torminosus).

File: 0260.png---\Rasic\Jan\------------------------------------------

GEOFAKTORI (grč.-lat.), činioci koji uslovljavaju geogr. pojave i određuju predele na Zemljinoj površini.

GEOFIZIKA (grč.), nauka koja u užem smislu proučava fiz. svojstva Zemlje kao tela, a u širem sve fiz. pojave na Zemlji, tj. obuhvata i svu fiz. → geogr.

GEOCENTRIČNI SISTEM, geocentrizam, ranije shvatanje da je Zemlja središte cele vasione i da oko nje kruže sva ostala nebeska tela.

GEPARD (Acinonyx), vel. mačka visokih nogu, slabo uvlačljivih kandži, male glave i šarene dlake; živi u stepskim krajevima Az. i Afr., može se pripitomiti i obučiti lovu.

GEPIDI, germ. pleme koje prvo pomagalo Atilu, a zatim se naselilo u Dakiji, gde su ga, na potstrek Justinijana, uništili Langobardi (6. v.).

GERA, menula (Smaris vulgaris), morska riba, duga do 20 sm, opružena obla tela, na hrptu olovno-smeđa, dole bela, na bokovima po 1 tamna mrlja; živi na dnu mora uz naše obale i po dubinama; dobra za jelo.

GERANIJUM (Geranium, fam. Geraniaceae), biljni rod, bogat vrstama; radijalni cvetovi sa 5 čašičnih i 5 kruničnih listića, 10 prašnika i 5 plodovih listića; plod čaura; ima dosta ukrasnih biljaka; najčešći zdravac (G. macrorrhizum).

GERARDOVCI → braća zajedničkog života.

GERASIM, pećki patrijarh, rođak Mehmeda Sokolovića, na upravi crk. 1574.-1580. i 1586./7.; ostavio trag smišljenog rada u crk.

GERBA Rade (1848.-1918.), austr. gen. i voj. pisac; učestvovao u okupaciji B. i X.; zbog otvorenih naklonosti prema srp. voj. penzionisan (1912.).

GERBIĆ Jovan (1736.-1788.), slikar, učio u Rus., radio ikonostase po Lici i Dalm.

GERBIČ Fran (1840.-1917.), slov. muzičar, operski pevač, prof. pevanja; komponovao operu Kres, crk. i svetovne pesme, horove i dr.

GERVINUS Georg Gotfrid (1805.-1871.), nem. profesor, publ., nar. posl., istoričar, naročito knjiž., izrazit liberal; gl. dela: Istorija nem. poezije, Istorija 19. v.

GERGEJ Artur (Görgey, 1818.-1916.), mađ. revolucionar i vojskovođ; uzeo vidnog učešća u mađ. buni (1848.-1849.); predao se Rusima kod Vilagoša.

GERGOVIJA, mesto u Galiji gde Cezar pretrpeo poraz od domorodaca, 52. pre Hr.; danas Mon Žergovi kod Klermon-Ferana.

GEREN Moris (Guérin, 1810.-1839.), frc. pisac romantične epohe; Kentuar (pesma u prozi).

GERES Jozef (Görres, 1776.-1848.), nem. političar i istorik; gl. delo: Hrišćanska mistika.

GERILA (šp.), četničko ratovanje na vojištu gde je mogućna samo upotreba malih delova vojske; nar. ustanci su obično upočetku gerilski.

GERING Herman (Göring, • 1893.), nem. političar; od 1912. nem. oficir i avijatičar u svet. ratu; kao zapovednik nac.-socijalističkih jurišnih odreda (S. A.) ranjen u minhenskom puču (1923.), posle čega živeo u It. i Šved. (1924.-1928.), zatim pomilovan, vratio se u Nem. i postao prvo pretsednik Rajhstaga (1932.), a posle Hitlerova prevrata i pretsednik pruske vlade i min. za avijatiku.

GERION, po grč. mitologiji: čudovište s 3 glave, 6 nogu, 6 ruku i 6 krila, koje u Šp. ubio Herakle; tom prilikom Herakle prekinuo vezu između Evr. i Afr. i otvorio Gibraltar.

GERIP (nem.), linije na kartama koje vezuju najviše plan. vrhove, ili najniže tačke, te daju samo opšti pregled, kostur, reljefa na kartama.

GERICI Antun, slikar iz 2. polovine 15. v.; radio dekorativne slike u vel. dvorani i na fasadi st. gradske opštine u Ljubljani.

GERL (engl. girl: devojka), članica grupe određenog broja igrača, koja u modernim mjuzikholskim revijama zamenila baletni hor; njena igra, uz pratnju sinkopirane muz., sastavljena od plastične i moderne um. igre, akrobatike, ekvilibristike i salonskih igara; prvi je uveo engl. igrač Džon Tiler.

GERLIC, varoš (86 000 st.) u Nem., tržište za žitarice, ind. motala i keramike; muzeji i biblt.

GERLOS, r. u Tirolu (Austr.), pritoka Zile.

GERMAN → Đerman.

GERMANI, nar. porodica ariske grupe naroda, koju čine: Nemci, Holanđani, Englezi, Šveđani, Norvežani s Islanđanima, Danci, Flamanci i Frizi; od st. G. istakli se Langobardi, Goti, Vandali i Genidi; poreklo njihova imena nije objašnjeno: dolazi verovatno od osnove ga- ermana = narod, sunarodnici; st. postojbina: Skandinavija, Danska, Šlezvig-Holštajn i sev. Nem., odakle počelo širenje u bronzano doba; širili se na sve strane, naročito na 3, J i I (na račun Kelta, Ilira i Sl.); delili se po župama bez zajedničkog imena i svesti o zajednici; u svakom selu bilo po 1 ili nekoliko bratstava; bratstvo činilo temelj društv. organizacije; po više župa činilo veću obl., državu; imali 3 staleža; slobodne, poluslobodne i robove; bavili se zemljr. (pšenica, ječam, proso, raž, lan, konoplja itd.), ali gl. izvor hrane bili stočni proizvodi; m. se bavili oko stoke, ž. obrađivale polja; kuća bila jednoodeljna, nošlja jednostavna: vunen ili krznen ogrtač, suknja, donja haljina, gaće, opanci kod m., ogrtač, pojas, marama na glavi, donja haljina i cipele kod ž.; obrazovanje pojedinih današnjih germ. naroda pada u razna vremena ist. doba i u vezi je sa seobama; u pogledu rasnih osobina, prevlađivao nordiski tip. Germanski jezici, grana indoevr. j., spada u grupu → kentum jez.; deli se na a) sev.-g.: norveški. danski, islandski, šved.; b) i.-g.; gotski; v) zap.-g.; engl., friziski, nem., hol., flamanski. G. religija, razvila se pod raznim uticajima; upočetku vera u više sile i prir. pojave; protiv zlih sila zaštitna sredstva: kukasti krst, čekić (boga Tora); posle se raširila vera u demone, bogove, konkretna bića i u budući život; gl. bog Vodan (nordiski Odin), bog vetra i mrtvih, Donar, bog grmljavine, i Tor; boginje: Frija, žena Vodanova, Nertus, Hela; u to vreme G. verovali da je sva Zemlja naseljena duhovima, vilama (elfe), vešticama, valkirama, divovima; obrede obavljali u sv. gajevima, vračali kroz runa i proricali po konjskom rzanju i letu ptica.

GERMANIZAM, pogreška protiv jasnosti stila: upotreba nepotrebnih nem. reči i izraza: npr. grao, šnajder, šnešue; bez da je znao; imali što jesti. Germanizacija, pretapanje drugih naroda u Germane, Nemce; bili joj izloženi naročito Zap. i Jž. Sl. Germanist, naučnik koji se bavi germ. filologijom. Germanska filologija, germanistika, nauka o germ. jezicima i knjiž. u užem smislu, o duhovnom životu u širem.

GERMANIJA, nem. kraljevina, osn. 843., posle raspada države Karla Vel.; 1. kralj bio Karlov unuk Ludvig Nem., a poslednji Oton I Vel. Germanska konfederacija, obrazovana na bečkom kongresu od 36 obnovljenih nem. državica i 3 slobodna grada; na čelu konfederacije nalazio se austr. car.

GERMANIJUM, hem. element (Ge), metal, atomska težina 72,5, spec. težina na 20° 5,47; topi se na 958°; krt, kristališe u regularnom sistemu; rastvara se u carskoj vodi; azotna kiselina ga oksidiše do oksida GeO₂.

GERMANIK, sin Tiberijeva brata Druza, posinak Tiberijev, oženjen Agripinom Starijom; bio vojvoda u Germ., gde hrabro ratovao; sahranio rim. vojnike izginule u Teutoburškoj Šumi; umro iznenada u Antiohiji 16. g.; sumnja se da je otrovan po Tiberijevom nalogu.

GERMANSKO-BALTIČKI KANAL vezuje Amsterdam (Hol.) sa Baltičkim M.; dug 27 km, širok 300 m (kod Amsterdama), a dubok 10 m.

GERMANSKO (NEMAČKO) MORE → Severno M.

GERMINAL, germinativan (lat.), koji se odnosi na klicu (germu). Germinalija, polne žlezde.

GERMISTN, varoš (46 000 st.) u Transvalu (Afr.) u obl. bogatoj zlatom, nedaleko Johanesburga, s kojim vezana i žel.

GERNZI, ostrvo (78 km²) u Lamanšu (pripada Normandiskim O.); stan. (38 000) se bave zemljr., voćarstvom i vinogradarstvom.

GERO (900.-965.), nem. markgrof u I. Marki; pominje se u Nibelunzima.

GEROV Najden (1823.-1900.), bug. knjiž., filolog i nac. radnik; osn. tzv. Plovdivske pravopisne šk.; gl. dela: spev Stojan i Rada (1. veća poema na bug. nar. jez.) i Rečnik bug. jez.

GERONTI, u Sparti starci preko 60 god., birani na ceo život; sastavljali kralj. savet (geruziju).*

GERONTOFILIJA (grč.), sklonost seksualnom opštenju sa st. osobama.

GERSTEKER Fridrih (Gerstäcker, 1816.-1872.), nem. pisac popularnih romana o egzotičnim putovanjima. naročito po Amer.

GERUZIJA, senat u Sparti kojem pretsedavali kraljevi; bio sastavljen od 28 staraca (→ geronti).

GERUNDIVUM (lat.), glag. pridev futura pasivnog (npr. Carthago delenda est = Kartagina ima da bude razorena). Gerundijum (lat.), u lat. jez. glag. imenica u raznim padežima jednine, osim nominativa, mesto kojeg služi infinitiv (npr. modus loquendi = način govorenja).

GERHARD Vilhelm Kristof Leonhard (1780.-1858.), trgovac iz Lajpciga, ljubitelj knjiž. i nauke; izdao u Lajpcigu na nem.: Vila, srp. pesme i junačke priče, prevod srp. nar. pesama; u radu mu pomagao Sima Milutinović, od koga takođe preveo 1 odlomak iz Srbijanke.

GERŠIĆ Gligorije (Giga) (1842.-1918.), istaknut

File: 0261.png---\milica\Rasic\---------------------------------------

pravni pisac, političar; uzeo živo učešće u omladinskom pokretu i stoga otpušten 1867. iz službe; ponovo vraćen 1868. za prof. Vel. škole; stručnjak za rim., drž. i međunar. pravo (pored mnogih rasprava, objavio diplomat. pravo, ratno pravo, institucije itd.); član Srp. kr. akad. nauka (od 1890.); u politici bio najpre uz J. Ristića; zatim se pridružio naprednjacima oko Videla (1880.), pa radikalima (1881.), u čijim vladama bio u 3 maha min. pravde (1887., 1889., 1891.).

GES, grupa indijanskih naroda (→ Botokudi) u i. Braz.; nešto dalje od obale Atlanskog Ok. uzan pojas drže Tupi; kod svih gl. zanimanje lov.

GESEN, Gošen, oblast u D. Eg., u kojoj bili nastanjeni Jevreji.

GESLER, namesnik austr. cara u Švajc., koji svojim zlostavljanjem izazvao pobunu i bio ubijen od Vilhelma Tela.

GESNER Salomon (Gessner, 1730.-1788.), nem. slikar i pesnik idila, iz Ciriha; prevođen i kod nas.

GEST (lat.), pokret tela, naročito ruku, kojim se daje jači izraz govoru. Gestikulacija,* upotreba gestova u govoru; igra pokretima i izražajnim kretanjem; u pantomimama se njom ovaploćava tok događaja, a u glumi se njome podvlači, pojačava ili tumači um. govor. Gestikulacioni govor, sporazumevanje znacima, sporazumevanje gestovima ruku i lica, u vel. upotrebi kod primit. naroda; služi sporazumevanju u lovu, a i između plemena raznih jezika; njegovih ostataka ima i kod obrazovanih naroda: gestovi kojim se popraća govor, npr. odmahivanje rukom, dozivanje rukom, pokreti glavom u znak potvrde ili odricanja i sl.; osobitu primenu ima kod sporazumevanja gluvonemih. Gestikulirati, upotrebljavati mnogo gestove u govoru.

GESTA ROMANORUM (lat.: Dela Rimljana), naslov zbirke legendi i priča s moralnom tendencijom, od nepoznatog pisca; postala oko 1300. verovatno u Engl.; prevedena i na naš jezik.

GESTRIN Fran (1865.-1893.), slov. pesnik; preteča naturalizma u slov. knjiž.; čuvena njegova Balada o prepelici.

GETA, rim. car (211.-212.); delio vlast sa svojim bratom Karakalom, koji ga pogubio.

GETA, Getaland → Jeta. .

GETALDIĆ 1) Bernard (Brnja), dubrovački biograf 16. v.; dominikanac; njegovo delo o znamenitim Dubrovčanima propalo. 2) Marin (1566.--1626.), dubrov. matematičar; njegova eksperimentalna merenja specifičnih težina spadaju u 1. radove ove vrste; razradio pitanja primene algebre na geom.; tim stvorio 1 od najozbiljnijih dela za rešavanje geom. zadataka pomoću analize; u tom pogledu prethodnik Dekarta, tvorca analitične geom.; bavio se i ispitivanjem krivih linija 2. reda u duhu st. grč. naučnika i primenom parabola na ogledala. Gl. dela:Promotus Archimedis seu de variis corporum generibus, gravitate et magnitudine comparatis (1603.). 3) Frano, pesnik dubr. 17. v.; bio verovatno duhovnik; spevao Razgovor između spasitelja i duše.

GETE Johan Volfgang (Goethe, 1749.-1832.), najveći nem. pesnik i najkrupnija ličnost u svetskoj knjiž. za poslednja 2 veka; studirao prava u Lajpcigu i Strasburgu, proveo kratko vreme u sudskoj praksi, zatim prešao u Vajmar kao lični prijatelj vojvode Karla Avgusta i zauzimao razna zvanja do min.; tamo i umro; kao univerzalan genije i liberalan čovek široke kulture, on je još za života ubrajan u najslavnije ličnosti u Evr.; metodičan u svemu, umeo je da obuzda svoju bujnu narav, što mu je omogućilo da od silovitog genija postane mudar i vedar klasičar, pod uticajem ant. umetnosti; bavio se slikarstvom i naukom (meteor., geol., biol., optikom i osteologijom) i postavio u njoj zanimljive hipoteze, ali svetski glas stekao knjiž. tvorevinama, koje se odlikuju dubinom osećanja, neposrednošću, bujnom maštom i plastičnim prikazivanjem; pisao drame, romane, pesme, epove i putopise; kao pesnik istakao se kao 1 od najvećih liričara svih vremena; od drama su mu najčuvenije: → Faust, → Gec od Berlihingena, Klavigo, Egmont, → Ifigenija, Torkvato Taso, od romana: Stradanja mladog Vertera (najpopularnije od svih dela), Vilhelm Majster, Izborne srodnosti; od epova: Herman i Doroteja i Lis Rajneke, a od putopisa: Italijansko putovanje; značajna mu i autobiografija: Iz mog života, u kojoj dao kulturnu sliku svog doba; nas zadužio odličnim prevodom Hasanaginice i prikazivanjem naših nar. pesama.

[Illustration]

GETEBORG → Jeteborg.

GETI, vel. tračansko pleme oko d. Dunava; u doba rim. vladavine nestalo ih sasvim.

GETINGEN (Göttingen), varoš (42 000 st.) u Hanoveru (Nem.) s lepo razvijenom ind. (hir. instrumenti, šećer, tkst.); univ., zvezdara, biblt., muzeji.

GETO (it.), ranije u gradovima It.., Nem. itd. određeni kvart gde su Jevreji smeli stanovati.

GETSIMANIJA, vrt u podnožju Maslinove Gore, blizu Jerusalima, gde Hristos rado boravio sa učenicima; tu i uhvaćen.

GETULI, berbersko pleme u s. Afr. u st. v.

GEHENA (jevr.), pakao.

GEC 1) Jovan (1819.-1878.), voj. vsterinar i prof. hipologije u Art. šk. (st. Voj. akad.), pisac 1. vet. knj. na srp. jeziku (Hipologija, 1862.). 2) Milutin (• 1896.), veterinar; pretsednik vet. udruženja, ur. Jsl. vet. glasnika; pisac više rasprava i popularnih članaka iz vet. i stočarstva; za Sveznanje obradio veterinarstvo. 3) od Berlihingena (Götz v. Berlichingen), nem. vitez († 1562.), proslavljen istoimenom dramom.

GECAN Vilko (• 1893.), slikar; živeo više god. u Amer.; slika na platnu i staklu, radi i grafiku.

GEDžA (tur.), prostak, seljak; prvobitno: mali, neznatan.

GEŠOV Ivan E. (1851.-1924.), bug. političar, pretsednik vlade; radio na ostvarenju balk. saveza 1912.

GIBANICA, testo spravljeno od debljih pečenih listova, polaganih naizmenično sa sirom i kajmakom; peče se u tepsiji.

GIBELINI, polit. stranka u srednjev. It.; pristajala uz nem. imperatore protiv papa; sačinja*vala je novčana aristokratija.

GIBER DE NOŽAN (Guibert de Nogent, 1053.-1124.), frc. benediktinac, istoričar; delo: Istorija krst. ratova.

GIBERTI Lorenco (1378.-1455.), it. vajar; 1 od začetnika renesanse; značajna i čuvena bronzana vrata s reljefima koje izradio za krstionicu u Firenci.

GIBON (Hylobatus), 1 od pretstavnika antropoidnih majmuna u j. Az., veoma dugih ruku i male glave; hrani se biljnom hranom.

GIBON Eduard (Gibbon, 1737.-1794.), engl. istoričar* pisac monumentalne Istorije opadanja i pada rimske imperije.

GIBONS Orlando d-r (Gibbons, 1588.-1625.), engl. kompozitor, organist kralj. kapele; komponovao: službe, himne, madrigale, muz. za virdžinal i dr.; njegova dela pretstavljaju vrhunac polifonog stila engl. crk. muz.

GIBRALTAR, brit. kolonija (5 km², 21 000 et.) na j. rtu Šp.; pomorsko utvrđenje na visokoj obali; služi kao strategiska baza za zaštitu prolaza kroz Gibraltarski Moreuz,* koji spaja Sred. M. s Atlanskim Ok. (13-37 km širok, 300 m dubok).

[Illustration]

GIG 1) midski kralj; kao mlad pastir imao prsten koji ga činio nevidljivim; došao na dvor midskog kralja Kandaula, postao njegov doglavnik, pa ga ubio i zauzeo njegov presto; osn. dinastiju Merinada. 2) (engl.), šk. čamac, vrsta jole, širok i težak; služi za učenje. 3) čamac lake konstrukcije i lela oblika, rezervisan za komandanta broda.

GIGALjE, hodaljke, štule, 2 duže motke s kukama ili prečkama pri kraju, na koje se staje nogama; služe za kretanje po močvarama, kod dece i za

File: 0262.png---\Rasic\Jan\------------------------------------------

igru; poznate kod st. Grka; danas u upotrebi osobito u Hol., u frc. oblasti Landima i u nekim našim krajevima.

GIGANTI, u grč. mitol. divovi koje izrodila Gaja, boginja Zemlje; napali bogove, ali pobeđeni; njihova bitka, gigantomahija, bila pretstavljena na čuvenom pergamskom oltaru. Gigantizam → divovski rast. Gigantski, džinovski, divovski.

GIGES, jedan od Uranovih potomaka, čudovište sa 100 ruku.

GIDRAN, rasa konja, polukrvna ar.; vodi poreklo od pastuha G. uvezenog 1816. iz Ar. u ergelu Babolnu (Mađ.); postala ukrštanjem s punokrvnim ar., a docnije i s polukrvnim engl. konjima; sr. veličine, temeljan, besprekornih kopita, oko 162 sm visok; tip jahaćeg i sr. teglećeg konja za poljopr.; danas rasa rasprostranjena u Austr., Mađ., Rum. i kod nas.

GIZ (Guise), mlađa grana lorenskih vojvoda, čiji se članovi istakli kao odlučni branioci katoličanstva u doba verskih ratova u Frc.; najčuveniji: Fransoa Lorenski (1519.-1563.), odličan vojskovođ, potukao voj. Karla V kod Meca i oteo Englezima Kale; Anri (1550.-1588.), sin prethodnog, upravljao vartolomejskom noći u Parizu; ubijen po naredbi Anrija III; i Luj Lorenski (1555.-1588.), brat prethodnog, kardinal, ubijen sutradan po pogibiji starijeg brata.

GIZEH, mesto u Eg.; na Nilu, prema st. Kairu; u blizini vel. piramide i ruševina st. Memfisa.

GIZO Fransoa (Guizot, 1787.-1874.), frc. političar i istoričar; kao min. Luja-Filipa izazvao reakcionarnim merama revoluciju u Parizu 1848.; napisao: Istoriju engl. revolucije, Istoriju evr. civilizacije i Istoriju Francuske.

GIJENA, Gujana (Guyenne), u sr. v. predeo u Frc. u dolini reka Žironde, Garone i Dordone; oko nje se, posle 2. udaje Eleonore Akvitanske, dugo otimale Frc. i Engl.; spojena s Frc. za vlade Šarla VII, koji je oteo od Engleza 1453.

GIJO Žan Marija (Guyau, 1854.-1888.), frc. filozof; učio da se ove što postoji nalazi u stalnom razvoju, pa da je, prema tome, razvitak života cilj prirode, a ujedno i najopštiji moralni zak.; gl. dela: Nacrt nauke o moralu bez obaveze i bez sankcije, Bezverstvo budućnosti.

GIJOM Džems (1844.-1916.), švajc. anarhist i osn. Jurske federacije; napisao: Istoriju I. Internacionale, u kojoj prikazao razvoj unutarnjih sukoba u njoj.

GIJOMA Mari Luj Adolf (Guillaumat, • 1863.), frc. gen.; učestvovao u kolonijalnim ratovima; 14./12. 1917. -- 14./6. 1918. komandovao savezničkom voj. na solunskom frontu; za to vreme donesena odluka, izrađen plan i izvršene pripreme za ofanzivu na tom bojištu, ali pre no što je ona otpočela, G. postavljen za guvernera Pariza.

GIJOTINA, sprava za otsecanje glave, nazvana po članu frc. konventa d-ru Žozefu Gijotenu (Guillotin, 1738.-1814.), na čiji je predlog u Frc. uvedena 1792. (prvi put dejstvovala 25./4. 1792.); postala gl. oruđe terora u frc. revoluciji; docnije usvojena, osim u Frc., još u nekim državama kao način izvršenja smrtne kazne.

GIKA (Ghika), rum. porodica iz koje su najčuveniji: 1) Georg III, gospodar Vlaške (1774.-1777.). 2) Jon (1817.-1897.), knez Samosa (1856.-1857.) i rum. min.

GIKI 1) Arčibald (1835.-1924.), engl. geolog i direktor Geol. muzeja u Londonu; bavio se izradom geol. karata i napisao udžbenik geol. 2) Pems (1839.-1915.), engl. geolog, bavio se naročito ispitivanjem ledenog doba i o tome napisao čuvenu knj.

GILBER Vilijam (Gilbert;, 1540.-1603.), engl. fizičar. Po njemu gilber, jedinica magnetomotorne sile u apsolutnom elektromagnetnom sistemu CGS; jedina jedinica magnetomotorne sile koja se upotrebljava.

GILGAMEŠ, nar. ep kod Vavilonaca o njihovom mitskom kralju G.; sadrži među ostalim i vavilonsku priču o potopu sveta.

GILDA (nem.), prva srednjev. radnička udruženja za uzajamnu pomoć, zatim udruženja trgovaca ili um.; doprinela mnogo pojavi komunalnog pokreta u Evr.

GILIP, spartanski vojvoda, u doba peloponeskih ratova potukao Atinjane kod Sirakuze; posle pada Atine optužen da je deo plena zadržao za sebe, zbog čega dragovoljno otišao u izgnanstvo.

GILjANE → Gnjilane.

GILjACI, st. sibirski narod (svega 4 000) oko ušća Amura i u sev. delu Sahalina; polunomadski ribari, šamanisti; obožavaju medveda.

GILjEVO, visoravan, j. od Sjenice (Zetska Ban.); najviši vio Krstača (1 573 m).

GILjOTINA → gijotina.

GILjFERDING Aleksandar F. (1831.-1872.), rus. slavist i slovenofil; počeo u mladosti da se bavi prošlošću balk. Sl.; svoje studije proširio u B. i H. i St. Srbiji, o kojima 1859. objavio veoma koristan putni izveštaj: Bosna, Herc. i St. Srbija; bio rus. konzul u Sarajevu; njegovi naučni radovi imaju još uvek izvesnog naučnog interesa.

GIMERA Angel (Guimerá, 1849.-1924.), katalonski pesnik (sa Kanarskih O.); objavio nekoliko zbiraka pesama; oživeo romant. dramu u stihovima (Gala Placida, Judita iz Velpa, Isus iz Nazareta); pod uticajem Hauptmana i Sudermana pisao moderne drame (Marija Roza); njegova drama U dolini, kao libreto istoimene Alberove opere, imala evr. uspeh.

GIMIL-SIN, vladar grada Ura (oko 2390.-2380. pre Hr.), Dungijev unuk, podigao dug zid u G. Siriji da bi odbranio zemlju od nepr. napada.

GIMNAZIJA, kod st. Grka vežbalište; mesto za gimnastiku; tip sr. škole pod imenom g. postao u doba obnove, kao posledica humanizma, ali se u toku vremena stalno menjao; kod nas postoje 3 tipa: realna, klasična i realka; mogu biti potpune sa 8 razreda i nepotpune sa 4 razreda; obe mogu biti m. i ž., a mešovite samo po potrebi; zadatak im da učenicima daju skladno razviće njihovih sposobnosti, više opšte obrazovanje, prethodnu spremu za školovanje na univ. i visokim šk., naviku na rad i red i da obrazuju karakter; za prijem u g. polaže se prijemni ispit, za prelaz u višu g. niži tečajni ispit, a da bi se svršila mora se položiti viši tečajni ispit; nastavnici se dele na prof., suplente i uč. za veštine, sa direktorom na čelu zavoda; učenici mogu imati svoja društva radi ličnog usavršavanja, sem takvih koja su na plemenskoj ili verskoj osnovi; svih vrsta g. bilo krajem 1934. svega 168 o 89 459 učenika (58 752 m. i 30 627 ž.) i 4 314 lica nastavnog osoblja.

GIMNASTIKA (grč.: gimnazo = vežbam go), skup svih telesnih vežbi za jačanje i očvršćavanje tela; u užem smislu: vežbanje po izvesnom sistemu, spojeno sa spravama; poznata kod svih, pa i najstarijih naroda; od primit. pokreta razvila se do savršenih vežbi; nastala iz prir. potrebe održavanja života, borbe sa zverovima i međusobne borbe ljudi; kod az. naroda većinom kao priprema za rat u raznim oblicima, izuzev kod Kineza gde bila zdravstvena; kod Grka bila deo vaspitnog sistema koji poznavao samo 3 predmeta: gram., muz. i g. kao osnov snage i telesne lepote omladine, izvor vajarske um.; mladež se u gimnazionu vežbala u igrama, takmičenju (→ pentatlon), a vrhunac razvitka prouzrokovale → olimpijade; Grci imali i gimn. društva; Rimljani poznavali sportske igre i vežbanja, ali im nisu posvećivali mnogo pažnje; umesto njih se razvila profesionalna g. (→ atlete, gladijatori), izvođena u vel. cirkusima; u sr. v. raširilo se viteštvo (→ turniri), ali sistematskog vežbanja nije bilo; n. v. doneo n. težnje u g.; pod uticajem pedagoga Rusoa i Pestalocija razvili se razni gimn. sistemi, a g. se podelila u 2 grane: sport i vežbe na spravama; ali skoro svi gimn. sistemi gaje i jedno i drugo; danas poznati šved., nem. i sokolski sistem zajedničkog vežbanja, a zatim i individualni: Milerov, Prošekov, Labanov, ritmička g., izražajna g., Bodeov sistem i dr.; u nekim od njih odvojena ženska g., a u mnogim zajednička sa muškom: u najnovije vreme g. postala neophodna potreba gradskog stan. zbog lošeg uticaja civilizacije na zdravlje i telesni razvoj, pa i države preuzele brigu o fiz. vaspitanju; sa g. se počinje od 7. god. u cilju da se dete navikne na pravilni stav i držanje tela, kičmenog stuba, ramena i pleća, da potpomogne pravilan razvoj i proširenje grudnog koša i navikne na pravilni stav pri sedenju; na g. se treba privići i raditi je s prekidom i odmorom; najkorisnija jutarnja g. Gimnastičko disanje, sredstvo za razvoj grudnog koša kod dece koja se brzo zaduvaju; sastoji se u dubokom i laganom udisanju i izdisanju vazduha; izvodi se na čistom vazduhu u ležećem ili stojećem stavu; pri udisanju opružene ruke privlače se prsima, pri izdisanju ruke se ispružaju napred. G. društva, udruženja osn. sa svrhom da svoje članove izvežbaju po određenom sistemu; poznata kod st. Grka, nose obično naziv viteških ličnosti (kod nas: Soko, Dušan Silni, Obilić, Orlovi, Makabi itd.); organizovana bezmalo u svim državama. G. igre, bitni deo telesnog vežbanja koji dopunjuje sistematsku gimnastiku; veoma omiljen način da se telesne vežbe spoje sa zanimljivim načinom takmičenja, igranja, viteštva itd.; st. koliko i čovečanstvo, danas razrađene u bezbroj vrsta, osobito u Amer.; uglavnom

File: 0263.png---\Rasic\Jan\------------------------------------------

se dele na takmičarske i zabavne; u našim nar. pesmama opevane kao zabava junaka i vitezova. G. sistemi, pravac telesnog vežbanja zasnovan na fzl. proučavanju razvitka tela, u vezi s uticajem prir. i okoline; ima ih mnogo, dele se na prir. (tj. bez naročitih sredstava) i veštačke, kojima se postiže telesno savršenstvo spajanjem prir. vežbanja sa vežbanjem pomoću sprava; kod ž. sistema prevlađuje često i estetika u pokretima, a naročito ritam, pa se obično spaja vežba sa muz.; poznati g. s.: šved., nem., Hebertov, Dalkrozov, sokolski ili Tiršov, koji zaveden kod nas, G. sprave, veštačke naprave za izvođenje raznih vežbi, izmišljene radi raznolikosti i usavršavanja telesnih vežbanja; dele se na: 1) s. koje dižemo (bučice palice, buzdovani, tereti, vijača, zastave, raket itd.), 2) s. koje bacamo (kamen, kugla, lopta, diskos, koplje, kladivo, granata), 3) s. na kojima se vežba (vratilo, razboj, konj, sto, karike, trapez, ribstol, lestve, penjala, skije, klizaljke, hodaljke itd.); mogu biti: pomične i nepomične, a prema visini: dohvatne i doskočne. G. škole, postoje kao stalne ustanove kod svih kult. naroda; u Frc. Žoanvilska g. š., u ČSR Stalna prednjačka šk. (Tiršov dom), u Berlinu Visoka šk. za telesno vežbanje, itd.; kod nas izdana uredba o osn. Visoke šk. za tel. vaspitanje, ali još nije otvorena.

GIMNOSPERME (Gymnospermae), pododeljak cvetnica (antofita, fanerogama); seme im golo (nije ukrito u plodnici, jer nemaju karpela); izvesna svojstva (sporoofilne cvasti, reducirane arhegonije, spermatozoidi kod Cycas i Ginkgo) ukazuju na blisko srodstvo sa višim papratima; g. su i geol. starija grupa biljaka od angiosperama, a mlađa od paprata; obuhvataju više klasa (Pteridospermae, Bennettitinae, Cordaitinae, Cycadinae, Ginkgoinae, Coniferae, Gnetinae) od kojih su prve 3 samo fosilne; recentne g. su drvenaste biljke; lišće im traje većinom više god. i ima sklerofilnu strukturu; u drvenom delu stabla i korena kod većine samo traheidi kao sprovodni elementi za vodu i miner. materije; g. se odlikuju sekundarnim debljanjem; sadrže često sluzi ili smole; cvetovi im jednopolni, a kod Gnetinae znaci hermafroditizma; između oprašivanja i oplođenja protiče mnogo vremena; embrioni obično sa većim brojem kotiledona; plodovi u vidu šišarica (bor), bobica (kleka), arilokarpija (tisa); za naše krajeve važni četinari (Coniferae).

GINGAN (engl.), prugaste, karirane i šarene tkanine od pamuka, izrađene delimično od obojenih žica.

GINGIVA (lat.) → desni. gingivitis, zapaljenje desni. G. atrofikans, sastoji se u povlačenju i iščezavanju desni sa nestajanjem alveole i ogolićavanjem korena zuba koji postaju osetljivi na hladno i slatko; lečenje: čišćenje zuba, otstranjenje zubnog kamenca i tuširanje sa lapisom. G. marginalis, sa gingivom koja otečena, crvena i krvari u okolini 1 ili više zuba; uzrok nečistota i zubni kamen; lečenje: očišćenje zubnog kamena i zuba i ispiranje sa 2% rastvorom borne kiseline. Sekundarni g., kod trovanja olovom, živom, kod šećerne bolesti; prestaje otklanjanjem uzroka. G. hipertrofika, s desnima otečenim i tamnocrvenim oko pojedinih ili kod svih zuba; hipertrofija često intenzivna, da gingiva prikriva zube; lečenje: čišćenje zuba od kamena, tuširanje rastvorom hlorcinka, termokauterizacija ili ekscizija nabujale sluzokože.

GINEJA → Gvineja.

GINEKOKRATIJA (grč.), vladavina žena; st. pisci često govore o narodima kod kojih vladaju žene, mešajući sa tim → matrijarhat; g. nije nigde pouzdano utvrđena. Ginekolog, lekar specijalist za ž. bolesti. Ginekologija, nauka koja proučava oboljenja ž. polnih organa. Ginekomastija, urođena ili zadobivena anomalija muškarca sa jako razvijenim dojkama kao u žena; u nekim slučajevima dojke luče i mleko; u urođenim slučajevima m. polni ograni zakržljali; zadobiva se posle povreda, zapaljenje ili kastracije. Ginekofobija, strah od žena. Gineceum, skup svih tučkova u 1 cvetu (→ tučak).

GINI (engl. guinea, frc. guineé, gine), prvobitno (1662.-1818.) gl. engl. zlatan novac, kovan od zlata iz Gineje; sada vrednost od 21 šilinga.

GINIĆ Dimitrije (1873.-1034.), glumac; bio član raznih putujućih poz. družina i poz. u Varaždinu, Sarajevu, Cetinju, a od 1915. i Nar. poz. u Beogradu; odličan karakterni glumac u nar. komadima, od kojih mnoge i režirao.

GINKO (Ginkgo biloba, fam. Ginkgoaceae), i. az. drvo, lepezasta lista, koji opada ujesen; kod nas se gaji po vrtovima.

[Illustration]

GINMER Žorž (Guynemer, 1894.-1917.), frc. avijatičar, proslavio se za vreme svet. rata; oborio 54 neprijateljska aeroplana.

GINTER (Günther) 1) Agnes (1863.-1911.), nem. književnica; u romanu Svetica i njena budala dala ispovest 1 duše. 2) Johan Hristijan (1695.-1723.), nem. pesnik; njegova lirika čini prelaz između barokne poezije i modernog pesništva. 3) Sigmund (1848.-1923.), nem. geograf; bavio se poglavito net., mat. geogr. i geofiz.

GINCKEJ Karl (Ginzkey, • 1871.), austr. pisac; pesničke zbirke: Zavičajni zvuci, Balade iz st. Beča; u romanima Jakob i žene i Fogelvajde preteže lirski ton; u docnijim romanima i novelama (Rosita, Bog i glumica) ima više epskog daha.

GINjOL, gl. lice frc. marioneta s kraja 18. v.; poz. Gran G. u Parizu je »poz. užasa«, koje izvodi, pored grotesknih komedija, jednočine s drastičnim naturalizmom u prikazivanju.

GIPIJUS Zinaida (• 1869.), rus. pesnikinja, publ. i kritik (pseudonim A. Krajnij); pripada starijoj generaciji rus. simvolista; pesme prožete rel.-mističkim raspoloženjem.

GIPS (grč.), sadra, sulfat kalcijuma s kristalnom vodom (CaSO₄ . 2H₂O), monokliničan mineral; bezbojan; beo ili razno obojen, često u lepim kristalima; javlja se vlaknast, ljuspast itd.; zrnasti mlečnobeli varijetet zove se → alabastar; na tmpt. od 120° gubi 2/3 krist. vode i raspada se u prah; pomešan sa vodom, ovaj prah, pečeni g., brzo je upija i zatim stvrdne; javlja se ponekad u debelim naslagama, često u društvu sa kamenom solju; kod nas u većim masama: u Kosovrasti kod Debra, Sabanti kod Kragujevca i na više mesta u Hrv. (okolina Samobora), Bosni (okolina Blagaja), u Dalm. u okolini Knina, Drniša i Sinja, i na Visu; eksploatacija dosta živa i stara u Prim. Ban., gde se razvijala uporedo sa cementnom ind.; izvoz iznosio 1934. g. 9 585 t u vrednosti 586 306 d. Građevinarski g. dobiva se pečenjem na preko 1 000°; postojan prema atm. uticaju, upotrebljava se za izradu spoljnih arht. ukrasa. Štuko-g. dobiva se pečenjem na 180-200°; upotrebljava se za izradu modela; čvrstina izlivenih objekata mala, i oni nisu postojani prema atmosferskom uticaju, zbog čega se ne upotrebljavaju za izradu spoljnih arht. ukrasa. Gipsovanje vina, sprovodi se da se sačuva sadržina kiseline kljuka, odn. vina; upotrebljava se najviše pri spravljanju crnog vina u j. zemljama, gde vino ima mnogo alkohola, a malo kiseline; dodatkom gipsa (CaCO₄) kalijum-tartrat (streš) se menja u kalcijum-tartrat i rastvorljiv primarni kalijum-sulfat, i time sprečava izlučivanje kalijum-tartrata, koji prouzrokuje pri vrenju nastali alkohol; vrši se kod muljanja grožđa ili posle njega prosejanim gipsom (1-2 kg gipsa na 100 kg); povišica kiseline, nastale gipsovanjem, sme iznositi najviše 2 g na 1 l; kod nas g. v. zabranjeno Zak. o vinu. Gipsoteka, zbirka vajarskih odliva u gipsu.

GIPSOFILA (Gypsophila, fam. Caryophyllaceae), jedno- ili višegod. biljke, kserofilnog izgleda; preko 50 vrsta, poreklom iz i. mediter. obl.; naseljavaju peščane dune i stepe u Evr., M. Az.; u našoj flori nalaze se: G. fastigiata i G. paniculata, belih ili crvenkastih cvetova; imaju u korenu saponina, te se mogu upotrebiti za pranje.

GIRALDA →Hiralda.

GIRLANDA (frc.), um. ukras na zidu ili nameštaju u obliku venca od cveta i lišća.

GIRLANDAJO Domeniko (1449.-1494.), it. slikar, pretstavnik rane firentinske renesanse; najradije se služio thn. freske i najviše radio rel. kompozicije, pune jednostavnosti i osećanja monumentalnog stila.