Sveznanje B8

SVEZNANjE

Brok-Bhartrhari

BROK Olaf (Broch, • 1865.), norv. slavist, fonetičar opisao dijalekte ji. Srbije.

BROKA Pol (Broca, 1824. -1880.), frc. hirurg i antropolog; osn. Antropološko društvo u Parizu (1859.) i Antropol. šk. U med. dao mnoge radove o uklještenoj abdominoj herniji i aneurizmi i pronašao govorni centar u mozgu; u etnol. gl. dela: Etnologija Frc., Anptropol. memoari.

BROKAT (it.), ranije teška svilena tkanina, protkana žicama zlata ili srebra, koja obrazuju razne šare (cveće, ukrase itd.); danas uopšte teške svilene tkanine s utkanim šarama.

BROKDORF-RANCAU Ulrih (Brockdorff-Rantzau, 1869.-1928.), nem. diplomat; drž. sekretar za spoljne poslove (1918.-1919.); pretsednik nem. delegacije na pregovorima u Versaju, gde pobijao tezu o odgovornosti Nem. za rat.

BROKER (engl.), posrednik, samsar, senzal na engl. i amer. berzama.

BROKIJER Bertrandon de la (Broquière), frc. putnik i pisac iz 15. v.; posetio Palestinu, o kojoj ostavio dosta podataka.

BROKN HIL (Broken Hill), varoš (23 000 st.) u N. J. Velsu (Austral.); u okolini rude srebra, olova i cinka.

BROKOF Jan (1652.-1718.), češki vajar iz doba baroka; gl. dela: Sv. Ivan Nepomuk, Pijeta, Hristov krst, Sv. Kajetan i dr.

BROKHAUS 1) Fr. Arnold (Brockhaus, 1772.-1823.), osn. lajpciško izdavačko preduzeće (1796.). 2) poznati encikloped. rečnik (i na rus. B. i Jefron).

BROM (hem. znak Br, atomska težina 79,92), mrko-crvena tečnost; na vazduhu isparava veoma lako; ključa na +59°; para joj zagušljiva i otrovna; za vreme svet. rata važan sastojak u nekim zagušljivim gasovima. U med. se upotrebljavaju neke njene soli (bromidi) kod živčane uznemirenosti, nesanice i padavice; duga upotreba može izazvati teško trovanje čiji je 1. znak krupna crvena ospa, obično na nozi. Bromati, soli bromne kiseline N Br O₃. Bromural, fabr. preparat b.; upotrebljava se kod nesanice; dejstvo nastupa 2 sata posle uzimanja; pri dužoj upotrebi može preći u naviku.

BROMBERG → Bidgošć.

BROMELIACEJE (Bromeliaceae), biljna fam., čiji su pretstavnici pretežno epifite, kratkog stabla i lisne rozete, lišća često trnovito nazubljena, kožasta i pokrivena ljuspama koje primaju vodu iz atmosfere i zbog kojih imaju srebrnast izgled (npr. Tillandsia Gardneri, T. usneoides); cvetovi u klasastim cvastima, katkad sitni i tada opkoljeni živo obojenom, ljubičastom ili crvenom brakteom (Nidularia fulgens, Aregelia acanthocrater); plod čaura ili bobica; većinom su zeljaste, ređe drvolike; žive u tropima u suptropima Amer. U ovu familiju spada i ananas. Mnoge se vrste gaje kao ukrasne.

BRONGOS (grč.), st. ime r. Save.

BRONZA (frc.), legura bakra (70-96%) i kalaja (4-30%), pronađena oko 2 500. pre Hr.; ponekad sadrži i nešto cinka, olova, fosfora ili silicijuma; ukoliko je više kalaja utoliko je tvrđa i lakše se lije. Upotrebljava se u metalurgiji (za pravljenje novca, medalja, topova, mašin. delova itd.) i u um. za odlive kipova, poprsja i reljefa; u ovu svrhu iskorišćavali je još st. Egipćani, Grci i Rimljani; u sr. v. njena upotreba opala, ali je it. renesanski um. opet oživeli. Bronze, bronzane boje, fini prah od metala ili metalnih legura; pomešane sa firnajzom služe za premazivanje hartije, drveta, lima itd. Bela b., prah aluminijuma. Žuta b., prah od obične b. Crvena b., prah bakra. Zlatna i srebrna b., pravi se od otpadaka pri izradi zlatnih ili srebrnih listova. Bronzana bolest → Adizonova bolest. B. dijabet, vrsta šeć. bolesti, sa pojavom šećera u mokraći i b. pigmentacijom kože; uzrok: ciroza pankreasa i jetre; pigmentacija dolazi usled poremećaja izmene materije koje sadrže gvožđe (hemoglobin i dr.). B. doba, preist. doba u toku kojeg su ljudi pravili alate i oružje od b.; u Evr. trajalo od 2500. i 1000. pre Hr. B. ćurka, crna sa zlatasto-bronzastim odbleskom i belim poprečnim prugastim šarama.

BRONTE (Brontë) 1) Šarlota (1816.-1855.), engl. romansijerka; gl. delo: Džejn Ear. 2) Emilija, mlađa sestra Š., pesnik i pisac romana Olujni visovi, Vudering Hajts. 3) Ana, najmlađa sestra, takođe pisala romane.

BRONTOMETAR (grč.), sprava za automatsko beleženje svih meteor. pojava za vreme oluje.

BRONTOS, vel. kiklop, Uranov sin.

BRONTOSAURUS (grč.), reptil iz izumrle grupe dinosaura (rod Atlantosauridae) iz formacije krede; kopnena životinja džinovskog rasta, preko 20 m; nađen kostur u Vajomingu (SAD).

BRONHIJE (grč.) → dušnice, plućne dušnice. Bronhijektazija, proširenje dušnica, usled promena njihovih zidova ili okolnog tkiva (skleroza plućnog tkiva); znaci: kašalj, obilan ispljuvak, maljičasti prsti, kandžasti nokti. Bronhitis, zapaljenje dušnika; uzroci: nazeb, nečist vazduh pun prašine ili dima, infektivne bolesti (naročito grip i dr.); može biti akutan ili hroničan. Znaci: kašalj, obično praćen bolovima, ispljuvak sluzav ili sluzavo gnojav; u suhom b. bolesnik ne ispljuvava; u akutnom tmpt. povišena; kod dece se često javlja kapilarni b., zapaljenje najsitnijih bronhiola. U fetidnom b. sluzokoža dušnica izumire (nekroza), ispljuvak jako zaudara. Bronhopneumonija, zapaljenje pluća sa više manjih, rasturenih ognjišta, koja se javljaju istodobno ili jedno za dr., a razvijaju se svako za sebe; komplikuje infektivne bolesti: grip i dr.; javlja se češće posle bronhitisa i dr. plućnih bolesti, kao i pri dužem ležanju. Tmpt. visoka, ali ne stalna, kašalj, ispljuvavanje, opšte stanje teško, bolest traje duže. Bronhus → dušnice.

BRONCINO Anđelo (1503.-1572.), it. slikar, gl. pretstavnik firentinskog manirizma, odličan portretist.

BROSKVA, brukva (Brassica oleracea, var. rarifera, fam. Cruciferae), podzemna keleraba, dvogod. biljka, poreklom iz zap. Evr.; grudvastog podzemnog odebljalog stabla, u obliku okrugle repe; množi se iz semena; ukusno povrće.

BROĆ (Rubia tinctorum, fam. Rubiaceae), višegod. zeljasta biljka crvena podzemna stabla, pršljenasto raspoređenih listova i žutih cvetova; iz njenog korena dobivana crvena boja alizarin. Broćika (Galium, fam. Rubiaceae), biljni rod jednogod. ili višegod. biljaka; u cvetu 5 čašičnih i 5 kruničnih belih, žutih ili crvenih listića.

BROĆNO, Brotnjo, mala obl. jz. od Mostara (Prim. Ban.); deli se na G. i D. B.; blaga klima; proizvodi voće, vino i duvan.

BROŠ (frc.), ž. ukras od zlata, srebra, skupocenog kamenja; nosi se na grudima.

BROŠIRA, brošura (frc.), omanji spis otštampan u neukoričenu knjižicu. Broširati, uvezati u mek povez.

BRSJACI, vel. etnička grupa u J. Srbiji oko Bitolja, Ohrida, Prespanskog J., u Poreču, oko Prilepa i Velesa; ne prelazi na l. stranu Vardara. Opšte je mišljenje da su potomci → Brzita. Među mnogo starinaca, a među doseljenicima najviše ih iz debarske obl.; delimično primili islam. Sem Srba, na njihovoj ter. ima Arbanasa, doseljenih u 18. v., Cincara, Turaka i dosta musl. i prav. Cigana. Govore brsjačkim (staroštokavskim) narečjem.

BRSKOVO, prvi srp. srednjev. rudnik na g. Tari, kod Mojkovca: gl. trg. i rud. mesto u 13. v.; prestonica kralja Uroša I; opalo još krajem 14. v.; danas potpuno napušteno i zaraslo u šumu, u kojoj se još razaznaju temelji omanjeg gradića, oltara 1 crk. i nekoliko kućica.

BRST, sveži izdanci i lišće drveća i grmlja, koje u krajevima ekstenzivnog stočarstva brsti stoka u nedostatku pašnjaka; ovaj način ishrane stoke mnogo raširen u našim krajevima sa šikarama i makijama, koje b. sprečava da se razviju u nisku šumu.

BRUGMAN Karl (1849.-1919.), nem. lingvist, vođ mladogramatičara, prof. univ. u Lajpcigu; gl. dela: Morfološka ispitivanja u obl. indogerm. jez., Osnovi uporedne gram. indogerm. jezika, Kratka uporedna gram. indoevr. jez. itd.

BRUGTON Bilijam (Broughton, 1763.-1822.), engl. moreplovac i ispitivač Okeanije, Venkuverov saputnik.

BRUGŠ Hajnrih Karl (Brugsch, 1827.-1894.), nem. egiptolog; napisao Jeroglifski rečnik.

BRUEROVIĆ Marko (Bruère Des Rivaux, 1774.-1823. ili 1825.), dubrovački pesnik, frc. porekla; neko vreme frc. konzul u Travniku, Skadru i Dubrovniku. Pisao na it. i frc. jez.; od prigodnih pesama najbolje Kolende, pesme za čestitanje.

BRUJON (frc.), prvobeležnica, primanota. Knj. u koju se beleže svi poslovni slučajevi; u dvojnom knjv.: dnevnik, žurnal, štraca ili memorial.

BRUK, varoš (6 000 st.) u Austr.; trg. žitom.

BRUK Rupert (Brooke, 1887.-1915.), engl. pesnik; poginuo u svet. ratu, izdao zbirku Poeme i studije o Džonu Vebsteru i drami Jelisavetinog doba; posle smrti izišle njegove pesme iz rata.

BRUKVA → broskva.

BRUKLIN (Brooklyn), j. deo Njujorka (2,56 mil. st.); do 1897. g. samostalni grad; polithn. inst. i inst. za um. i nauke.

BRUKNER Anton (Bruckner, 1824.-1896.). austr. kompozitor i prof. konzervatorijuma u Beču; znamenit simfoničar, radio u klasičnom sonatnom obliku; komponovao: 9 simfonija, 3 mise, 150 psalama.

BRUKTERI, st. germ. pleme, nastanjeno na obalama Emsa; iz njega je bila čuvena sveštenica Veleda.

BRUM Henri (1779.-1868.), engl. državnik; radio na nar. obrazovanju; borio se protivu ropstva.

BRUMBULjKA → ciripedije.

BRUN 1) Laurid (Bruun, • 1864.), danski pisac ist., fantastičnih i modernih romana: Kruna, Kralj svih grešnika, Večni, Pesma smrti itd. 2) Nordal (1745.-1816.), norv. pesnik; oduševljen nacionalist; gl. delo: Evangelske pesme (nac. i rel. pesme).

BRUNAJ → Borneo.

BRUNDA (onomatopeja), dečji muz. instrument od čeličnih pera, drombulje.

BRUNELESKI (Brunelesko) Filipo (Brunelleschi, 1377.-1446.), it. arhitekt i vajar, 1 od tvoraca renesansnog stila u arht., projektant kubeta na firentinskoj katedrali i mnogih crk. i palata.

BRUNER 1) Hajnrih (Bruner, 1840.-1915.), nem. pravni istoričar; gl. delo: Nemačka pravna istorija. 2) Vratislav Hugo (• 1886.), čsl. slikar i grafičar; gl. dela: Raduz i Mahulena.

BRUNET Franc (1852.-1916.), uč. gimnastike u Ljubljani; napisao: Telovadba v peterorazrednih ljudskih šolah.

BRUNO 1) sv. (1035.-1101.), osnivač kartuzijanskog reda. 2) Đordano (1548.-1600.), najznačajniji filozof it. renesanse; pobornik panteizma; usled napada na kat. crk. zatvoren i spaljen u Rimu kao jeretik; gl. dela: O uzroku, principu i o jednome, O beskraju, O opštem i svetu, O herojskom besu.

BRUNOLIN, brunolein, rastvor olovnog sikativa u terpentinskom ulju; služi za čišćenje i viksanje nameštaja.

BRUNHILDA, ličnost iz epa Nibelunzi, kći zap.-gotskog kralja Atanagilda koju je voleo Sigfrid; Gušterova žena.

BRUNŠMID Josip (• 1858.), arheolog, prof. univ. u Zagrebu. Dugogod. urednik Vjesnika hrv. za arhl.; гл. дела: Arhl. bilješke iz Dalm. i Panonije. Hrv. sredovječne starine, Starine ranijeg sr. v. iz Hrv, i Slav. itd.

BRUNjOLI Sekundo (oko 1527.-1600.), dubrovački kompozitor crk. muz.

BRUSA (tur. Bursa), vilajet (13 565 km², 399 945 st.) i varoš (61 450 st.) u m.-az. Tur., 30 km od Mramornog M.; više čuvenih džamija (Zelena džamija Muhameda I, džamija Murata II itd.); u blizini više toplih sumporovitih izvora i banja.

BRUSILOV Aleksej A. (1853.-1926.), rus. vojskovođ, u svet. ratu pobedio Austrijance kod Lavova (1914.) i Lucka (1916.) i time spasao it. voj. od sloma; kao sovjetski gen. učestvovao u borbama sa Poljacima (1920.).

BRUSINA Spiridon (1845.-1908.), zoolog, ispitivač jsl. faune; gl. dela: Ptice hs. s obzirom na ostali sl. Jug, Ornitologija Kotora i Crne Gore, Morski psi Sred. i Crvenoga M., Sisavci Jadr. M., Gregorci iz Srbije itd.

BRUSJE, selo na Hvaru, blizu grada Hvara. Ruzmarinska zadruga i fabrika eternih ulja.

BRUSNIK (Svetac, sv. Andrija), malo stenovito o. (4,6 km²) na i. strani Jadr. Mora, z. od o. Visa. U krečnjacima ima debelih žica lepog belog mramora. Osim man. sv. Andrije, na njemu samo 2 kuće.

BRUSNICA, borovka (Vaccinum vitis idaea, fam. Ericaceae), zimzeleni šumski polužbun; listovi s objajastim liskama, cvetovi beli ili ružičasti, skupljeni u cvast, plod okrugla crvena bobica sa dosta prijatne kiseline, jede se kuvan; raste u Evr., S. Amer. i i. Az.

BRUSONECIJA (Broussonetia papyrifera, fam. Moraceae), drvo, po lišću slično smokvi, a po cvetu dudu, verovatno iz Kine; gaji se u svim toplim predelima; u Jap. se od kore spravlja hartija; kod nas ukrasno drvo.

BRUT 1) Lucije, jedan od vođa revolucije koja je, krajem 6. v. pre Hr., u Rimu ukinula monarhiju i osnovala rpb.; kad su njegovi sinovi sklopili zaveru radi obnove monarhije, on ih osudio na smrt i pogubio; poginuo u borbi s Arunsom.* sinom Tarkvinija Oholog, 508. pre Hr. 2) Marko (86.-42. pre Hr.), potomak prethodnog, sklopio zaveru protiv Cezara i učestvovao u njegovom ubistvu; gonjen od Antonija i Oktavijana, ubio se posle poraza kod Filipa. 3) Volterova stihovana tragedija.

BRUTALAN (lat.), surov, divljački, grub.

BRUTIJA. obl. u j. delu stare It.

BRUTO (it.), nečist, ružan; ukupno. B. bilans, zbirni ili probni b.: upoređivanje zbireva računa Gl. knjige sa zbirom Dnevnika; suma vrednosti strane »duguje« sviju računa Gl. knj. treba da se podudara u svako doba sa sumom strane »potražuje« pomenutih računa, a saldo »duguje« sviju računa sa saldom »potražuje« Računa glavnice. Da su izneseni stavovi tačni i da je tačno knjiženo, pokazuje pregled u koji se unose sve »duguje« i »potražuje« sume pojedinih računa Gl. knj., kao i njihova salda. B. dobit, dobit pre odbitka troškova. B. iznos, suma zajedno s troškovima. B. za neto, klauzula kojom se označava da se cena, data za izvesnu jedinicu težine robe, ne odnosi na čistu, već na ukupnu težinu robe, zajedno s omotom. B. težina, ukupna težina robe, zajedno s omotom.

BRUH Maks (Bruch, 1838.-1920.), nem. kompozitor, najviše poznat po violinskom koncertu G-mol; komponovao: 3 simfonije i oratorijume: Gustav Adolf. Mojsije i dr.

BRUHEL Piter (oko 1525.-1562.), flamanski slikar, odličan kolorist iz poznate slikarske porodice; slikao predele i scene iz seljačkog života i rel. kompozicije.

BRUCELOZA (grč.), bolest prouzrokovana bakterijama iz grupe brucela; → pobačaj zarazni.

BRUCIN, C₂₃ H₂₆ N₂ O₄, biljni alkaloid, nalazi se u prir. zajedno sa strihninom u raznim biljkama i u semenu biljne vrste Strychnos (naročito S. nux vomica); rastvara se u vodi i alkoholu; jak otrov, istog fzl. dejstva kao i strihnin, od kojeg je slabiji; izgleda da mu je hem. veoma srodan.

BRUČNIK (mons Veneris), uzvišenje iznad spoljnjeg dela ž. polnih organa, obraslo dlakama.

BRČELI, Brčelo, manje pleme u Crmnici (Crna Gora); gl. naselje V., kod kojeg su Nemanjići i Balšići podizali zadužbine.

BRČKO, varoš (7 800 st.), sresko mesto i pristanište na Savi (Drinska Ban.); izvozi žito i suhe šljive; ind. (konzervisanje šljiva, proizvodnja špiritusa, hem.-apotekarska radionica).

BRŠLjAN (Hedera helix fam. Araliaceae). višegod. drvenast i zimzelen lijan, dimorfnog lišća; plod crna bobica; hvata se za podlogu adventivnim korenjem; raste u evr. i az. šumama, a gaji se i kao ukrasna biljka: lišće sadrži glikozid hederin, zbog čega ga narod upotrebljava kod kožnih bolesti.

BSK (Beogradski sport-klub), futbolski klub, osn. 1911. sa sedištem u Beogradu; aktivne sekcije: futbolska, hazenska i lakoatletska; u 3 maha drž. prvak u futbolu između 1930. i 1935.; boja dresa plava.

BUBAMARA (Coccinella), rod malih buba okruglastog tela i kratke glave; veoma su korisne jer se i one i njihove larve hrane biljnim vašima. (Na sl.; a. odrasla, b. larva, v. lutka.)

BUBANj 1) u med. → bubna opna. 2) u muz. cilindrični instrument, čija su oba dna pokrivena zategnutim kožama: zvuk se dobiva udarima maljice. 3) u rib. pređa razapeta na 2 ili 3 drvena obruča s otvorom ½-1½ m u prečniku, podešena da riba može ući, ali ne i izići.

BUBASTIS, jedan od najvećih i najvažnijih gradova st. Eg. u Nilovoj delti; čuven sa rel. svečanosti: koje su priređivane svake godine.

BUBAŠVABA (Periplaneta orientalis), domaći insekt crne boje iz grupe pravokrilaca, živi po domovima; noćna životinja; hrani se životnim namirnicama, kožnim stvarima i tkaninama; množi se celog leta. Ima ih više vrsta, od kojih neke žive i u polju.

BUBE, opšti naziv za vel. broj insekata; u užem smislu poglavito insekti → tvrdokrilci.

BUBLIĆ Dragan (• 1894.), knjiž. kritičar i romanopisac, gl. dela: Pa rubu, Sv. križ, Atentat,

Karađorđe.

BUBNA OPNA, bubnić (membrana tympani), tanka, providna, kružna membrana sa 9--10 mm u prečniku, zatvara sr. uho prema spoljnjem ušnom kanalu; središni deo ispupčen (pupak) prema sr. uhu; gornji deo istanjen i ispupčen prema spoljnjem ušnom kanalu (Šrapnelova membrana). U sr. uhu od pupka naviše na b. o. naleže drška čekića.

BUBOJEDI (Insectivora), grupa primit. sisara, obično malog rasta, izdužene lubanje i njuške u obliku rilice; pokrivene su dlakom (krtica, rovčica); veće vrste imaju umesto dlake čekinje (jež).

BUBONI → limfadenitis. Bubonska kuga → kuga

BUBREG, paran organ (l. i d.), luči mokraću. Kod čoveka sa strane slabinskog dela kičmenog stuba, izvan i iza trbušne maramice, opkoljen debelim slojem masnog tkiva; d. leži nešto niže od l.; ima oblik zrna pasulja; izdublj. strana okrenuta kičmi; na izdubljenom delu te strane je koren organa tj. mesto ulaza i izlaza krvnih sudova i ležište bubrežne karlice. Sr. veličina b.: visina 12, širina 7, debljina 3-4 sm. Boje mrkocrvene; čvršći od ostalih unutr. organa; ceo obavijen čvrstom, ali tankom opnom, koja mu daje sjaj i glatkost. (Na sl.: A. levi b. prednja strana. V. presek b. kroz bubr. karlicu). Unutr. građa je podešena za lučenje mokraće; radi čega ima: naročita kružna telešca (Malpigijeva; → sl.) oko 2 mil. na broju, u čijoj su unutrašnjosti spletovi sićušnih arterija. Od ovih telešaca polaze tanke mokraćne cevčice, koje se stiču i obrazuju bubr. piramide. Prema svakoj piramidi (ima ih oko 10) leži bubr. čašica, koja prima izlučenu mokraću. Čašice (calyces renales), na broj 7-13) spajanjem obrazuju membranastu bubr. karlicu (pelvis renales), koja sabira izlučenu mokraću iz b. Karlica u vidu levka nastavlja se u mokraćni sprovodnik, koji prenosi mokraću k bešici. Gl. uloga b. je da reguliše sastav krvi, odn. njene ozmotičke koncentracije izbacivanjem nepotrebnih raspadljivih materija i resorbovanjem suvišne izlučene vode. Mehanizam ovoga lučenja još nedovoljno ispitan; može se podeliti ia funkciju Malpig. telašca, opredeljenu na izbacivanje vode i uzgredno rastvorenih soli iz krvi i organizma, i funkciju krivudavih cevčica, opredeljenu na izbacivanje jedinjenja svojstvenih mokraći (uree mokraćne kiseline i dr.). Podložni su raznim oboljenjima: → Brajtova bolest, nefritis, nefroskleroza. nefrolitiaza, nefroza. tumori b., zapaljenje bubr. karlice, pielitis. Bubrežni kamen → nefrolitiaza. B. organi. sistem organa za lučenje mokraće; kod praživotinja tu ulogu vrši kontraktilna vakuola; kod ostalih životinja postoje sledeći tipovi: a) → protonefridije ili sistem podesnih sudova, kod nižih crva; b) → nefridije, cevasti organi kod člankovitih glista, mekušaca i mnogih zglavkara i kičmenjaka; kod kičmenjaka mnogobrojne nefridije su skupljene u složenije organe, bubrege; v) Malpigijevi sudovi, cevasti izraštaji na početku zadnjeg creva insekta. -- Bubrezi svinjski ili teleći, hranljivi i lako svarljivi, sadrže mnogo purina; škodljivi kod gihta.

BUBULjICE, kožno-infektivno oboljenje; a) akne, kvržice i gnojnice, настају затварањем и запаљењем затворених пора; обично обухватају цело лице, леђа, груди и др. делове коже; постоје више врста; неке су у вези са поремећајем функције полних жлезда, нарочито са нередовном менструацијом; код млађих сеоба у доба пубертета (младалачка а.); код старијих мушкараца постоји хронична а., која је нарочито изражена на врату и носу; услед дуготрајности кожа се мења, нос нарочито натекне и постаје црвен и изобличен; после употребе неких медикамената (бромна а.); као последица тврде столице; б) тбк. (кожна) и сифилис (акниформни сифилиди) могу дати појаве б. в) гнојнице које се јављају на разним деловима тела усамљене или груписане; обично су последица стафилококне инфекције. Лечење према врсти б. Против раширених пора најбољи лек: сумпор, салицилна киселина (1%) и резорцин (1-3%) у вазелину. B. bele → kesasti izraštaji.

BUVAČI → buhači.

BUVE (Aphaniptera), grupa sitnih insekata srodnih dvokrilcima koji žive parazitski na pticama i sisarima; telo bočno spljošteno; dugim zadnjim nogama dobro skaču; hrane se krvlju koju sišu kratkom i oštrom sisaljkom. Larve crvolike. Vel. broj vrsta; mnoge od njih žive na više različitih domaćina. Značajne što prenose izvesne opasne bolesti, osobito kugu koju prenose sa pacova na čoveka. Izvesne vrste u Afr. mogu da se usade duboko u kožu i da izazovu zapaljenja. Čovečja b. (Pulex irritans), jaja i larve naročito u prašini između dasaka u podu; živi dugo.

BUVE (Bouvet), malo o. u j. delu Atlanskog Ok. (54º26' j. š., 3º24' i. d.); od 1930. pripada Norv. Lov na kitove.

BUVINA Andreja, slikar i vajar iz 13. v.; izradio vel. drvena dvokrilna vrata na ulazu u splitsku katedralu; svako krilo podeljeno u 14 polja, a u svakom polju se nalazi po 1 reljef koji ilustruje neku scenu iz života Hristova; ti reljefi dolaze u red najlepših vajarskih radova u našoj zemlji.

BUG 1) r. u j. Rus; uliva se u liman Dnjepra. 2) r. u Polj.; izvire u Galiciji, uliva se u Narev.

BUGAVA → Vugava.

BUGAJEV Boris (1880.-1934.), rus. pesnik, romanopisac i publ. (pseudonim Bjelij Andrej). pretstavnik simvolizma u novoj rus. knjiž.; mistik i individualist, naklonjen narodnjaštvu i romantizmu; plodan pisac; dao zbirke: Zlato u azuru, Pepeo, Urna, Kraljica i vitez, Hristos Vaskrese, Prvo viđenje, Zvezda; романе: Srebrni golub, Petrograd, Kotik Letajev, Detinjstvo i dečaštvo, Moskovski čudak; krit. dela: Lug zeleni, Simvolizam, Tragedija stvaranja.

BUGARI, deo Jž. Sl. koji su se u 6. i 7. v. naselili u današnjim bug. krajevima; bili podeljeni pa plemena, a po jeziku i načinu života veoma slični grupi sh. i slov. plemena. Za njima prešli Dunav (679.) B., narod hunskog (tur.) porekla, i potčinili sl. plemena j. od Dunava; bilo ih 20 000-30 000. Odmah organizovali državu. U prvo vreme Sl. i B. žive jedni pored drugih; posle 2 stoleća, došljaci se izjednačili o podanicima; Sl. primili ime i drž. organizaciju osvajača, a oni jezik i kulturu sl. podanika; vremenom nestalo i antropol. razlika; danas među njima veoma retka lica s mongoloidnim crtama. Otada se taj deo Jž. Sl. razvijao drukčije od ostalih Jž. Sl. Sem mešavine B. i Sl., u njihov sastav ušao je i deo poromanjenih starosedelaca. Vremenom se raširili i zauzeli veći deo sliva Marice i Trakije; u vezi s nadiranjem Turaka, docnijim ratovanjima i gonjenjima, iseljavali se u razne hrišć. zemlje; svega ih ima oko 5,1 mil., od kojih 4,6 mil. u Bug., 350 000 u Rum., 111 300 u Rus., ostatak u Grč., Jugosl. i dr. Po veri većinom prav., a ima i musl. (pomaci). Na Z oko granice između Srbije i Bug., širok prelazni pojas, čiji su stan. Šopovi po etn. osobinama bliži Srbima (slava, zadruga, jezičke osobine itd.). Gl. zanimanje B. zemljr., već dosta unapređena; razvijena kultura duvana i ruža (proizvodnja ružinog ulja); u j. Bug. mnogo razvijeno povrtarstvo i odatle mnogi idu u pečalbu kao povrtari; sela vel., većinom po ravnicama, kuće obično na sprat: u sev. krajevima ima i → burdelja; u nošnji prevlađuju tamne boje: crna i tamnoplava. Osnovu društvenog života čini porodica; zadruge retke, ali razvijen smisao za moderno zadrugarstvo; u običajima i verovanjima mnogo starinskog, naročito o Božiću (koleda), Đurđev-danu Lazarevoj suboti, Duhovima itd. U običajima ritualne igre s maskiranim igračima u vreme većih praznika. Običaji i verovanja mnogo se podudaraju s ostalim Jž. Sl. na jednoj, a s dr. balk. narodima na dr. strani. Među B. ima, u perifernim obl., Turaka, Grka, Čerkeza, Gagauza i dr., Cigana i Jevreja posvuda, a u plan. krajevima na JZ i Cincara.

BUGARIJA, instrument iz grupe tambura, kod kojih se ton dobiva okidanjem žice pomoću terzijana.

BUGARITI, kukati, zapevati, naricati, pevati što žalosno, p. uopšte.

BUGARSKA, ustavna kraljevina i si. delu B. P. (103 146 km², 5 mil. st.); plan. Balkanom podeljena na s. više nizinsku i j. više plan. B. U jz. delu visoke plan. (Rila 2924, Pirin 2920 m) sa glacijalnim tragovima. Nizije na J u kotlinama i dolinama, naročito u dolinama Marice i njenih pritoka. Na S zbog otvorenosti reljefa klima kont., na J ima uticaja sred. klime. Pripada slivu Crnog i Egejskog M. Direktno u Crno M. se ulivaju Provadiska R. i Kamčija; ostale (Iskar, Vid, Osma, Jantra, Lom) pritiču Dunavu. Pritoke Egejskog M. su Struma, Mesta i Marica s Tundžom i Ardom. Stan. → Bugari, koji čine 84% stan. u državi; od dr. narodnosti ima najviše Turaka u i. i j. delu i Rumuna u vidinskoj obl. Više niziska zemlja stepskog izgleda. Obrađene zemlje 43%; pod šumama i šibljem 30%, pašnjaka i utrina 10%. Zemljr. se zanima 71% stan. Pored žitnih useva i livada znatno prostranstvo zauzimaju baštovanski sadovi, uljane i ind. biljke, vinogradi, voćnjaci, ružičnjaci i dudinjaci. Stočarstvo jače samo u plan. krajevima. Rude ima malo, najviše uglja (Pernik), pa bakra i olova (kod Vrace). U ind. zaposleno 9% stan. Jako razvijena ind. ružinog ulja (oko 30 fabrika). Gl. saobr. arterija put koji iz Beograda preko Sofije vodi u Carigrad. Na vel. plan. ima prevoja i klisura, te je suhozemni saobr. svuda dobro razvijen. Rečni saobr. samo na Dunavu. I na Dunavu i na Crnom M. strani brodovi. Bug. trg. mornarica ima svega 5 brodova. Gradovi: Sofija (prestonica), Plovdiv, Varna, Burgas, Ruse (Ruščuk), Plevna, Šumen. Sliven, Stara Zagora, Vidin. Naseljena prvo tračkim plemenima, potpala u st. v. pod uticaj Makedonije, a zatim, za vlade Avgusta i Klaudija, prisajedinjena rim. carstvu i podeljena na 2 prov.: Donju Meziju i Trakiju. U doba vel. seobe pljačkali je Zap. Goti, Huni, I. Goti, Sl. i Avari. Početkom 7. v. u njoj se naselili Sl., a krajem istog veka došla, pod vođstvom Asparuha, i tur.-tatarska plemena Bugari (679.), koji Sl. nametnuli svoju vlast i ime, a primili od njih jezik i običaje. Prvih 100 god. Bugari priznavali vlast Viz. i pomagali je u borbi s Arabljanima; zatim otpočeli sa njom čitav niz krvavih ratova (9. i 10. v.) i doveli svoju državu do najvećeg prostranstva i moći; kn. Krum (803.-814.) zauzeo Sofiju i Jedrene i nametnuo svoju vlast Timočanima i Braničevcima; kn. Boris preveo Bugare u hrišć. veru (865.), a njegov sin Simeun (893.-927.) nosio se mišlju da umesto viz. stvori b. carstvo; potčinio Trakiju, Makedoniju, Arb. i Rašku (924.); sebe proglasio za cara (918.), a b. arhiep. podigao u čin patrijarha. Pod njegovim sinom Petrom (927.-969.) b. carstvo počelo da opada; Časlav oslobodio Rašku i Bosnu, a brsjački kn. Nikola Dovardarje i Makedoniju; u isto vreme Viz. privolela rus. kn. Svjatoslava da udari na B., pa je zatim i sama zauzela (971.). 2. b. carstvo osn. b. bojari, braća Petar i Asen, koji digli ustanak protivu Viz. (1186.). Vizantinci izazvali razdor među ustanicima, pa ovi ubili oba starija brata i doveli na presto najmlađeg Kalojana (1196.-1207.), koji proširio državu na Z i zauzeo mnoge gradove po Trakiji i Makedoniji; njegov sin J. Asen II (1218.-1241.) nametnuo vlast Trakiji, Makedoniji i Arb. i podigao B. na stepen najveće sile na Balk.; posle njegove smrti u B. izbile dinastičke borbe, u toku kojih došao na presto čak i 1 svinjar (Ivajlo, 1277.-1279.); to iskoristili prvo Manikejski car i epirski despot, zatim Tatari, koji V. nametnuli svoju vlast, i najzad Srbi, koji pomakli svoju granicu do Timoka i potisli Bugare iz Makedonije. Red i mir zaveo tek Mihailo Šišman (1323.-1330.), čiju je vlast priznavala cela B. Za njegove vlade došlo do odlučne borbe između Srba i Bugara o prevlast na Balk.; u njoj Bugari bili potučeni (na Velbuždu, 1330.), a Mihailo poginuo. Posle njegovog 2. naslednika, Dušanovog šuraka Jovana Aleksandra (1331.-1365.), državu opet zahvatili neredi, pa Mađari zauzeli Vidinsku Obl., Vlasi Dobrudžu, a Turci nametnuli danak Šišmanu III, pa ga zatim odveli u ropstvo zajedno sa patrijarhom i mnoštvom naroda (1393.). Pod Tur, ostala sve do 2. polovine 19. v. Njeni emigranti, pomagani od Rus, Srbije i Rum., počeli da osnivaju nar. šk. i razvijaju nar. svest, a u 2. polovini 19. v. osn. B. revolucionarni komitet i izdejstvovali, preko Rus, da se b. crkvi prizna autonomija i dozvoli ustanova egzarhata. Na vest da se Herc. i po 3. put pobunila (1875.), b. revolucionari digli aprilski ustanak (1876.), ali ga Turci krvavo ugušili; Tur. onda objavila rat Rus. (1877.-1878.), koja stvorila sanstefanskim mirom Vel. B. U želji da umanje značaj rus. pobeda, vel. sile ostavile Turcima St. Srbiju i Makedoniju, a od čisto b. krajeva obrazovale na berlinskom kongresu 2 autonomne države: Kneževinu B., sa svojim kn, i Sobranjem i I. Rumeliju kojom upravljao sultanov namesnik. Za vlade 1. kn. Al. Batemberga (1878.-1886.), Bugari izvršili ujedinjenje Knež. B. i I. Rumelije 1885.) i potukli srp. kralja Milana Obrenovića koji pokušao to da spreči. Posle Batembergovog zbacivanja (1886.) vel. nar. skupština dovela na b. presto Ferdinanda Koburškog (1887.-1918.). Pod n,im B. proglasila nezavisnost (1908.) i uzela naziv carevina. ali Evr. je priznala samo za kraljevinu. Ferdinand uveo V. u balk. ratove (1912.-1913.) i svet. rat (1914.-1018.). U balk. ratovima Bugari prvo učestvovali na strani Srba, Grka i Crnogoraca, odneli sjajne pobede kod Kirkilisa i Lile-Burgasa, zauzeli sa Srbima Jedrene i proširili državu do Egejskog M., ali posle prepada na srp. voj. (29./5. 1913.), izvršenog po Ferdinandovoj naredbi, potučeni od svojih saveznika, koje pomogli Rumuni i Turci; bukureškim mirom ostavljen joj ipak deo Trakije i Makedonije izlaz na Egejsko M.: Rumuni joj oduzeli Dobrudžu, a Turci Jedrene. U svet. ratu B., pod uticajem Ferdinanda i austrofilske vlade Radoslavova, prišla centralnim silama i napala Srbiju (1915.); usled toga Ferdinand I, posle zaključenog primirja i revolucije A. Stamboliskog i R. Daskalova (29./9. 1918.) morao da abdicira u korist sina Borisa III i da ide iz zemlje, a vel. sile (nejskim mirom, 14./11. 1819.) oduzele joj izlaz na Egejsko M. i dodelile taj deo Trakije Grč., a Strumičku Obl. Srbiji. Stamboliski pokušao da sklopi prijateljstvo s Jugosl. i izvede reforme u korist seljaka; kako to nije išlo u račun mnogima, protivu njega sklopljena zavera i on izgubio život u prevratu (9./6. 1923.), zajedno sa mnogim uglednim pristalicama zemljr. stranke; posle toga u B. uzele maha nelegalne organizacije, naročito terorističke org. makedonstvujuščih a b. drž. politika se orijentisala prema It. s antijsl. karakterom; odnosi počeli da se popravljaju tek od 1933., posle uzajamnih poseta kralja Aleksandra i Borisa, koje su stvorile uslove za prijateljsku saradnju. Međutim, izvesni elementi iz same b. vlade pokušali da pokvare i te odnose (1935.). Bugarski egzarhat → egzarhat. B. Jezik, sa izumrlim st.-sl., čini granu jžsl. jezika, od kojih se razlikuje time što je pod uticajem rom. govora, uprostio imeničku promenu, Izgubio infinitiv, a dobio postpozitivni član. B. književnost, deli se na staru i novu. St. k. od prelaza B. u hrišć. do pojave Pajsija Hilandarskog (864.-1762.); najživlji rad pada u doba cara Simeuna, bogato prevodima iz viz. knjiž., kompilacijama i apokrifima; najčuveniji tadanji pisci: Crnorizac Hrab i Konstantin ep. Do n. poleta dolazi u 14. v. (trnovska šk.), kad su na njoj radili patrijarh Jevtimije i Grigorije Camblak, koji je posle propasti b. države prešao na dvor despota Stevana. U 16. i 17. v. u B. se razvija kat. knjiž., sa Filipom Stanislavovim (Abalar) i Parčevičem, a javljaju se i 1. spisi na nar. jeziku (damaskini). Nova k. nastaje sa pojavom Pajsija Hilandarskog (1762.); počinje buđenjem nac. svesti i crk.-prosvetnim radom (Sofronije Vračanski, Neofit Rilski). Od 1830. javlja se n. prosvetni pokret, koji je prvo jelinistički, a zatim se, sa borbom za kult. i crk. samostalnost, pretvara u protivgrčki; iz toga doba su prvi pesnici (P. R. Slavejkov, Rakovski, Čintulov, Gerov), dramatičari (Vojnikov, Drumev) i pripovedači (Drumev, Karavelov); u isto vreme je vođena filološka borba izmeću rus.-sl. i nar. jezičnog pravca; procvat lirike pada posle 1870. (Botev, Vazov). Od oslobođenja (1878.) do oko 1900. nalazila se pod rus. uticajem sa I. Vazovim, Al. Konstantinovim i K. Veličkovim; posle toga u njoj se, pod nem. i frc. uticajem (P. P. Slavejkov, Javorov, K. Hristov, II. Todorov, K. Krstov) javlja simvolizam (sa Trajanovim i Kunevom), čiji najjači razvoj pada posle 1918. (Lilijev, Debeljanov, Stojanov i dr.); u isto vreme cveta lirika (D. Gabe, E. Bagrjana, J. Stubel, G. Milev, N. Furnadžijev, A. Rascvetnikov, D. Pantelejev i dr.), pripovetka i roman (J. Jovkov, G. Rajčev, N. Rajnov, D. Kamirov, A. Strašimirov, V. Poljanov, A. Karalijčev, S. Mimnov i dr.), drama (Kostov, R. Stojanov, S. Kamburov, K. Mutafov), kritika (Penev, Radoslavov, Balabanov, Nikolov, Canev. B. muzika, postojala još u doba prijema hrišć.; pored viz. crk. pevanja, Bugari; imali i svoj starobug. crk. napev, koji se delom sačuvao u Rus., u notnim rukopisima 17. i 18. v. Za vreme robovanja Turcima negovana nar. pesma i svirka, a gl. instrument bili kaval i gajde; Bugari koji se školovali na 3 doneli i dr. instrumente; onda su postale i neke patriotske pesme, sa melodijama stranog porekla. U to doba osn. je 1. orkestar (u Šumenu) i 1. hor (u Svištovu), a 1. b. kompozitor sastavio Hristovo opelo u 4 glasa. Za vreme oslobodilačkih ratova osn. 1. pevačka društva (Plovdiv, Rusen, Silistrija, St. Zagora), a u Sofiji osn. Stoličnata dramatično-operna trupa (1890.). U 1. deceniji 20. v. javljaju se nac. kompozitori, a u Sofiji se osniva Muz. šk. (1904.), koja ubrzo prelazi u drž. ruke (1912.) i uzdiže se na stepen akad. (1921.). Opera je neko vreme vegetirala (1892.-1907.); prve pretstave sa nac. repertoarom (Siromahkinja od Monolova, Kamen i cena od Kauckog i Ivanova, Borislav od Georgi Atanasova, Tahirbegovica od Dimitrija Hadži-Georgijeva) počela je da daje 1908.; prešla je u drž. ruke za vlade Stamboliskog (1921.). Filharmonija je osn. poglavito iz operskog orkestra, kao samostalna ustanova (1924.). Horskoj muz. dalo je vel. poleta osnivanje Saveza par. horova posle svet. rata; danas B. ima vel. broj produktivnih i reproduktivnih kompozitora, kao i stručnih muz. kritičara i istoričara koji su dali; Muzički leksikon (od Iv. Kamborova), Opštu ist. muzike i Nauku o oblicima i instrumentaci]i (od D. Rodeva), Narodni pѣesni otъ Timokъ do Vita (4070 melodija; izdanje Etnograf. muzeja). B. nar. m., kao i jsl., odlikuju se ritmičkim i melodramskim bogatstvom; njene melodije kreću se u oktavi, vel. septimi, čistoj kvinti i kvarti, vel., maloj i umanjenoj terci; u pogledu tonskih rodova u njoj se nalaze: dijatonski vidovi iz i. i zap. muz. (jonska, dorska, hipodorska, frigiska, miksolidiska i eolska tonska vrsta) i hromatski vidovi sa prekomernim intervalama; raznovrsne ritmičke grupe pokazuju da je u B. kao u Jugosl. neiscrpno vrelo za muz. stvaranja. B. revoluc. komitet, osn. 1866. u Bukureštu sa ciljem da oslobodi B. od Turaka; vodio četničku borbu u kojoj se istakli: P. Fitov, Filip Potju, St. Karadža, Hadži-Dimitar itd. Posle smrti njegovog osn. G. S. Rakovskog (1867.), na čelo došao Ljuben Karavelov; pod njegovim rukovodstvom (1867.-1875.) k. reorganizovan, potpao pod uticaj rus. i evr. liberalnih ideja i stupio u vezu sa kn. Mihailom; centralni k. u Bukureštu otpočeo osn. manjih k. po B. (1872.) i pripremanje opšteg ustanka; Turci otkrili njegov rad (1873.) i obesili 1 od najglavnijih agitatora, Vasila Levskog; od 1875. radom u Bukureštu rukovodio Botev, koji uputio k. socijalist.-radikalnim i isključivo b.-nac. pravcem i doveo do aprilskog ustanka 1876. B. umetnost se javlja u 9. v., s 1 strane u tradiciji mnogobožačkog I (Modarski konjanik), a s dr. pod uticajem Viz. (crk. i palate u Abobi i Preslavu); došla do vrhunca u 13. i 14. v., kad su najbogatiji i najraznovrsniji arht. i slikarstvo (crk. u Trnovu i Mesemvriji, freske u Bojani, minijature Manasijeve hronike i evanđelja lorda Kerzona); za tur. vremena nije stvorila nijedan važniji spomenik. Ponovno buđenje nastalo tek u 2. polovini 19. v., posle čega najviše napredovalo slikarstvo; u njemu prvo počeli da neguju žanr slikari tuđeg porekla (Vješin, Mrkvička); zatim se javili realisti (Angelov) i akademici (Mihailov); najzad najmlađa generacija, pod nem. i frc. uticajem, prešla na izrazito kolorističko i tonsko slikarstvo (Skitnik, Uzunov, Obreškov); od modernih b. vajara istakli se Spiridonov, Nikolov, a kao akvarelist Marinov. B. crkva, obrazovana joga pre Ćirila i Metodija, za kn. Borisa; potpadala pod carigradskog patrijarha i rim. papu; za cara Samuila stekla samostalnost, a za vlade cara Asena (12. v), podignuta na stepen patrijaršije; po najezdi Turaka potpala pod carigradske patrijarhe; 1870. obrazovan tzv. b. egzarhat.

BUGARŠTICE, pesme drugog stiha; → bugariti.

BUGVA, bukva (Box boops), morska riba, vel. do 30 sm, obla i duguljasta, srebrnastosive boje, sa 3 zlatnožute uzdužne pruge; hrani se sitnijom hranom. Bugvarica, jednostavna mreža stajaćica za lov b., duga do 50 m, visoka 3-5 m, okanca 20 mm.

BUGOJNO, varošica (2 000 st.) i sresko mesto na Vrbasu u Skoplja Polju (Prim. Ban.): izvoz žita i stoke; ind. vate, trikotaža, strugara.

BUDA, Sakija Muni (oko 560.-480. pre Hr.), uobičajeno ime ind. kraljevića Sidarte Gautame, sina sakiskog kralja Sudodane i kraljice Maje Devi, koji je do 29. god. živeo veselo i raskošno, a zatim, usled susreta sa starcem, bolesnikom i mrtvacem, napustio dvor i proveo 6 god. u šumi u razmišljanju; posle toga postao B. (sanskrit = prosvećeni, probuđeni) i otpočeo propovedanje nove vere. Budizam, Budino učenje, odbacuje → Vede, ne priznaje kaste i žrtve; usvaja postojanje samo jednog iz čega sve proizilazi, u što se sve vraća; krajnji cilj: oslobođenje čovečanstva od muka ponovnog rađanja (seobe duša) ulaskom u nirvanu tj. uništenjem svakog postojanja; to postiže strogim životom, telesnim odricanjem i devičanstvom (kroz 4 principa); zatim se duhovnim usavršavanjem (4 stepenice) dolazi do bezbolne čistote, pa onda do nirvane. Učenje sačuvano u predanju (darma); raširilo se u Indiji, Kini, Jap.: mada ga kralj Ašok (3. v. pre Hr.) proglasio drž. verom, nije mnogo napredovalo: kasnije na S primilo n. elemente i kult. i obogaćeno ceremonijama; danas 3 tipa: tibetanski (lamaizam → Dalaj Lama), južni i kinesko-jap.; ima 125 mil. pripadnika. Budistička umetnost, stvorena među narodima b. vere u raznim az. zemljama; javila se u 4. v. pre Hr. u Indiji, iz koje prešla na Cejlon, u Birmaniju, Sijam, na Javu, u Kinu i Jap. i u svakoj od tih zemalja dobila naročito obeležje. Ostavila mnogo spomenika, većinom rel. karaktera: hramovi, Budini kipovi i događaji iz njegova života; najveličanstveniji hram je Borobudur na o. Javi. koji sadrži više hiljada skulptura i prevazilazi prostranstvom i fantastičnošću sve što je sagrađeno u Evr.

BUDAK → trnokop.

BUDAK Mile (• 1899.), pesnik i pripovedač; gl. dela: Na ponorima. Pod gorom, Opanci dida Vidurine.

BUDALE HRISTA RADI (jurodivi), naziv ap. Pavla i apostola; u 5. v. oni koji se izlagali ruglu i ismevanju smatrajući to za moralno savršenstvo: ima ih u Rus.

BUDANSKI Stepan (1830.-1873.), ukrajinski pesnik, prevodilac Ilijade.

BUDVA, varošica i morsko kupalište (2 336 st.) na Jadr. M., j, od Boke Kotorske (Zetska Ban.); grob S. Mitrova- Ljubiše: leti kupalište, zimi klimatsko mesto,

BUDIMIR Milan (• 1891.), klas. filolog i komparativist, napisao više rasprava po stranim i našim naučnim časopisima.

BUDIMKA, najrasprostranjenija jabuka u Srbiji; dobila ime po st. župi Budimlju, gde je donesena i gajena još u doba Nemanjića; drvo bujno, stiže na rod dockan, ali obilate rodnosti; plod sr. veličine, tanke, glatke, žućkaste i nešto rumene ljuske; otporan prema uboju; dobro se čuva zimi. Posle oslobođenja najviše gajena oko Užičke Požege, Arilja, Ivanjice, Guče i Čačka, otkud se i danas mnogo izvozi; u Sr. Evr. se malo traži stoga što oskudeva u kiselini.

BUDIMLjANIN Strahinja (iz 16./17. v.), ikonopisac; radovi u crk. Sv. Arhanđela na Tari i, verovatno, u crk. sv. Ozrena u Bosni.

BUDIMLjE, st. srp. župa i selo u Gornjem Polimlju (kod Berana); sv. Sava 1219. osn. episkopiju u B.; rezidencija ep. bila u Đurđevim Stupovima.

BUDIMPEŠTA, prestonica Mađ. (1 mil. st.); leži na Dunavu (postala 1873. spajanjem 2 blizanačna grada: Budima na d. i Pešte na l. obali Dunava; na d. obali utvrđenje, st. kralj. dvorac, mst. i dr., sedište drž. uprave; Akad. nauka, univ., politehnika, trg. akad., nar. muzej, opera itd. Privr. središte vel. obl., razvijena trg. zemljr. proizvodima i metalurgiska ind. Pristanište i više mostova na Dunavu; na Margaritovom O. čuvena banja (termalni izvori, gorka i sumporovita voda). U Budimu bilo Srba za vreme tur. uprave (16. v.); posle seobe pod Čarnojevićem Srbi činili 1/2 stan. i pretstavljali gl. privr. stalež; sada ih malo; ali je ostalo sedište ep. (za srp. parohije u Mađ. i ČSR), 2 crk., šk., 2 zavoda: Tekelijanum i Angelijanum.

BUDINIĆ ŠIME († 1600.), dalm. crk. pisac, glagoljaš; štampao knj. ćirilicom i latinicom; prvi uveo dijakritične znake u lat. iz češke azbuke; gl. dela: Pokorni i mnogi ini psalmi Davidovi, Suma nauka krstanskoga itd.

BUDISAVLjEVIĆ 1) Bude (1843.-1919.), pripovedač; pisao pripovetke iz ličkog života, zanimljive zbog folklora jezika; gl. dela: S ličke grude, Iz starog zavičaja. 2) Julije d-r (• 1882.), prof. med. fak. u Zagrebu; pisac mnogih naučnih rasprava iz obl. hir., o stomačnom čiru, slepljenju srčane kese i dr. 3) Milan (1874.-1928.), prof. i pripovedač; uređivao Brankovo kolo (1906.-1912.); pisao priče iz ličkog života: Bijedni ljudi, Tmurni dnevi.

BUDIŠIN, Baucen, varoš (40 000 st.) na d. obali Špreje (Nem.); ind. vagona, tkst., papira, duvana, emalja; važan saobr. čvor; središte Luž. Srba, kod nje je Napoleon (21. i 22./5. 1813.) potukao rus.-prusku voj. i nagnao je na primirje.

BUDIŠNICA → Butišnica.

BUDJEOVICE, grad u j. Češkoj (44 000 st.), na r. Vltavi; katedrala, šum. i trg. šk.; razvijena ind. (porcelan, olovke), trg. (žito, drvo, ugalj, so i dr.).

BUDMANI Petar (1835.-1914.). filolog, polihistor i 1 od naših najistaknutijih leksikografa; prvi počeo kod Jž. Sl. da radi dijalekatske studije, opisom dijalekta svog rodnog grada (Dubrovnika); uređivao Rječnik Hrv. ili srp. jezika (1883.-1907.); gl. dela: Gramatika sh. jezika (na it.) i Gramatika rus. jezika.

BUDOAR (frc.), otmen damski salon.

BUDUĆE VREME (lat. futurum), u gram. glag. v. za označavanje b. radnje, bivanja ili stanja; složeno od skraćenog sadašnjeg v. glag. hteti i načina neodređenog željenog glag. B. pređašnje v., futur egzaktni, pokazuje b. radnju, bivanje ili stanje koji se vrše ili bivaju svršeni pre gl. b. radnje; u sh. j. sastavljeno od sad. vremena glagola biti: budem i glag. prideva prošlog od glagola koji se želi: Ako budem mogao doći ću. B. stvar (plod, zgoditak itd), može biti predmet pravnog posla; zak. ne dopušta da se za b. s. smatra nasleđe za života zaveštalaca. B. tražbina, koja može biti ili se predviđa da će nastupiti (npr.: obaveza za popunu deficita koji još nije učinjen); može se obezbediti hipotekom, koja se može realizovati samo ako u to vreme tražbina postane sadanja.

BUĐ → plesan. Buđavost → plesnivost.

BUĐEJOVICE → Budjeovice.

BUĐENjE TUBERKULOZE → reaktiviranje tbk.

BUE Ami (1794.-1881.), frc. geolog; pisac geol. i paleontoloških rasprava, kao: Evr. Turska i dr.

BUENOS AJRES 1) gl. mesto (2 mil. st.) rpb. Argentine i najvažnije pristanište J. Amer. na d. obali Laplate, nedaleko od njenog ušća u Atlanski Ok. Razvijena ind. konzervisanja mesa i mlinarstvo; transandskom prugom vezan sa Valparajso (Čile); visoke šk., biblt. i muzeji. 2) jezero u Patagoniji (2000 km²) na, granici Argentine i Čilea, rekom Baker otiče u Vel. Ok.

BUŽAN Joso (1873.-1935.), slikar, najviše slikao nar. motive i tipove; njegova um. ima izrazito folkloran karakter i dokumentarnu vrednost.

BUŽIJA frc.), cilindričan, tvrd ili savitljiv štapić kojim se ispituje prohodnost ili širi sužen kanal (mokraćni, jednjak itd.).

BUŽIM 1) sada selo si. od Cazina (Vrbaska Ban.), nekada značajan grad (pominje se u 1. pol. 14. v.). 2) selo u Lici (srez Gospić) sa ruševinama istoimenog grada; zavičaj grofova Jelačića Bužinskih.

BUŽIRANjE DECE → kamena soda.

BUZDOVAN, kijak, kijača, mlat 1) u našem narodu se odomaćio ovaj tur. naziv za vrstu oružja koje služi borbi izbliza, ali se može i bacati na neprijatelja. Prvobitno drvo sa zadebljanjem na kraju, u koje se umeću komadi kamena, kosti i sl. Ima b. i sa mlatom od kamena, pa celih od gvožđa. U upotrebi kod svih primit. naroda; kod obrazovanih istisnulo ih vatreno oružje. 2) u gimnastici: drvena sprava kojom se izvode efektne vežbe u lukovima i krugovima; zove se i čun.

BUZENTO, reka u Kalabriji (It.); uliva se kod Kozence u r. Krapi; po predanju u njenom korinju pogreben vizigotski kralj Alarih.

BUZET (it. Pinguente), mesto u sredini sev. Istre, 1921. g. 10 049 st., od kojih 5 680 Hrvata i 2 094 Slovenaca.

BUZIRIS, legendarni kralj Eg.; ubijao sve strance koji bi ušli u njegovu kraljevinu; ubio ga Herkul.

BUZOLIĆ Stjepan (1830.-1894.), pesnik rodoljubivih i rel. pesama (Bog, rod i svijet); prevodilac Dantea, Ariosta i dr.

BUZONI Feručio Benvenuto (1866.-1924.), it. pijanist i kompozitor; istakao se kao interpretator Baha i Lista; komponovao: simfonisku svitu, simf. tonsku poemu, vel. broj klavirskih dela, 1 koncert, 2 sonate, 2 kvarteta, opere D-r Faust (nedovršena), Arlekin, Izbor neveste; прерађивао Бахова клавирска и оргуљска дела; писао о разним муз. теориским и естетским питањима.

BUJAD (Pteridium aquilinum, fam. Rolypodiaceae), višegod. zeljasta, veoma bujna paprat, 2 m dug list srasta posuvraćena oboda na naličju, sa sporangijama; duboko razgranata podzemna stabla (rizoma); obrazuje neprolazne i teško iskrčive čestare.

BUJANOVCI, varošica u Preševskom srezu (Vardarska Ban.); u varošici i okolini razvijena kultura i prerada konoplje.

BUJANOVIĆ Ivan (1852.-1927), teol. pisac; dela: ***атологија, Св. сакраменти, Мариологија itd.

BUJAS Ramiro (• 1879.), prof. univ. u Zagrebu, eksperiment. psiholog; radovi: Psihologiska opažanja šk. djeteta, Istraživanja o fiz. uvjetima psiho-galvan. fenomena i dr.

BUJE, mesto u zap. delu sr. Istre (7318 st.).

BUJIDI, pers. dinastija, prvobitno u z. Pers. (poč. 9, v.), a od 945. stvarni gospodari Bagdada, mada su se zvali samo zapovednicima (→ amiru l-umara) garde abasidskih halifa. Njihova vlast prestala 1055. god., kada je seldžučki sultan Togrulbeg ušao u Bagdad.

BUJICE, bučnjaci, bujičnjaci, vododerine, divlji potoci, nesrazmerno povećano, nabujalo, vodostanje valoviti plan potoka za vreme topljenja snega i posle jakih kiša. Nose vel. količinu erodiranog materijala koji talože pri ušću u dolinsku r. u obliku kupe (plavina); njim ruše ili zatrpavaju građevine i zemljišta pod klisurom i pomeraju korito dolinske reke. Štete od b. veoma vel., jer nabujala voda ruši i razara usput ove što zahvati: mostove, kuće, vodenice, puteve, žel. i dr objekte, a iznosom zasipa livade, pašnjake, oranice, vrtove i dr.; usled toga se odavno pristupilo uređenju b. podizanjem vel. ustava u dolinama kojima zaustavljan dalji transport i izlivanje nanosa; danas se primenjuju sasvim drugi principi; po nauci o uređenju b. postoje 2 vrste mera: preventivne i uređivanje b.; preventivne m. obuhvataju postupak sa šumama u slivu b., jer je neracionalno iskorišćavanje šuma (devastacija, prekomerna paša i ogolićavanje zemljišta) 1 od gl. razloga za postanak b.; uređenje b. obuhvata čitav sistem naprava u njihovom koritu i vezivanje terena na padinama; protiv erozije korita grade se jasle od pletera, obični pragovi i pregrade od kamena i betona; isto tako postoji i čitav niz thn. uređaja za odbranu od korozije, uređenje plazina i vezivanje padina prema b.; u njega spadaju i poslovi oko pošumljavanja celog bujičnog područja; ove šume potpadaju pod naročiti režim.

BUJONSKI Godfroa (Godefroy de Bouillon 1058.-1100.), vojvoda lorenski i 1. jerusalimski kralj; kao vođ 1. krst. rata učestvovao u osvajanju Nikeje, borbi kod Dorileje, opsadi Antiohije i zauzimanju Jerusalima, kojim je vladao kao zaštitnik Hristova groba (1099.-1100.).

BUJTENCORG, varoš (60 000 st.) na Javi.

BUK, bučnica, mesto gde pada voda nekog vodopada.

BUKAVAC (Botaurus stellaris), ptica srodna čapljama koja živi po ritovima i hrani se ribama i dr. manjim kičmenjacima; u doba parenja mužjak odaje glas sličan mukanju goveda (»vodeni bik«).

BUKAGIJE (tur.), gvožđe, okovi na nogama, ljudski i konjski.

BUKARENjE, pripuštanje nerasta na krmaču u cilju oplođenja. Krmača dobiva nagon za b. 28 dana po prasenju. Od oplođenja do prasenja prođu 3 meseca, 3 nedelje i 3 dana. Divlje b., kad se ne zna koji je nerast oplodio koju krmaču; b. iz ruke, kad se za svaku krmaču određuje nerast i pripušta pod kontrolom čuvara.

BUKVA 1) (Fagus silvatica, fam. Cupuliferae), kod nas najrasprorastrenije drvo lišćara; u sr. v. mnogo se cenila radi ploda (bukvica) kojim se hranile svinje i divljač; docnije, kad se razvila rud. i topionička ind., upotrebljavala se mnogo kao ogrevno drvo i za izradu drv. uglja. Kad se u 2. pol. 19. v. razvila upotreba thn. drveta, počelo u nekim zemljama, naročito u Nem., a kod nas u Gorskom Kotaru, satiranje bukovih šuma i pretvaranje u četinarske. U novije vreme opet se mnogo ceni; iz šumsko-uzgojnih razloga (popravlja tlo) i zbog raznovrsne upotrebe: za ogrev i pravljenje uglja, struganu robu (parenu i neparenu), tesanu (žel. pragovi, šubije ili vratila, vesla), obično i savijeno pokućstvo, stepenice, parkete i grede, furnire, spone za cipele, ambalažu (burad, sanduci za voće), kocke za kaldrmu, za razno oruđe, posuđe, lopate, kola itd., zatim u ind. suhe destilacije, za pravljenje lepenke itd. Negat. osobine: mala trajnost, usled čega se malo upotrebljava na mestima izloženim vlazi (ali se to svojstvo popravlja impregnisanjem), i crveno srce (neprava srž, smeđe srce) koje slabi thn. upotrebljivost b., a javlja se naročito kod b. u balk. šumama. Kartan od b. upotrebljava se za impregnaciju, a iz njega se dobiva kreozot u dr. ulja, primenjena u med. 2) → bugva.

BUKVALAN, koji se razume ili prevodi od reči do reči, doslovno, a ne u prenesenom smislu ili opisno. Bukvar, knj. za početnike u učenju pismenosti (po rus. bukva = slovo). Bukvica 1) st.-sl. pismena: glagolica, ćirilica. 2) vojnička i služiteljska knjižica. 3) u prenesenom smislu: predika, pouka (očitao mu b.).

BUKE, jap. voj. plemstvo.

BUKET (frc.) 1) kita cveća. 2) fini miris i ukus st. vina.

BUKEFAL (grč.: bikova glava), ime konju Aleksandra Velikog.

BUCKINGHAM→ Bakingem.

BUKLIJA (tur.) → čutura.

BUKMEKER (engl. bookmaker), rukovalac kladionice na trkama.

BUKOVAC, Vlaho (1855.-1922.). slikar, učenik frc. slikara Kabanela. 1879.-1891. najviše živeo u inostranstvu i bio, u izradi kompozicija i portreta, veoma blizak realizmu i imao jednostavnu i toplu paletu (La grande Iza, portret kraljice Natalije). Za vreme bavljenja u Zagrebu (1894.-1900.) 2. epoha u njegovom slikarskom radu -- postepeno prelazio u akad. virtuoznost i površnu dekorativnost (Gundulićev san, Zavesa u Nar. kazalištu, službeni i mondenski portreti). Odlaskom u Prag (1903.), gde postao prof. Um. akad i ostao do smrti, nastao 3. period njegovog rada, obeležen izvesnim približavanjem impresionizmu. Neobično plodan (samo portreta preko 400) i raznovrstan slikar; majstorski vladao spoljnim stranama slikarskog zan.

BUKOVAC, srednjev. grad i trg. mesto Polapskih Sl. na Baltičkom M.; danas Libek.

BUKOVAČKI Franjo (oko 1635.-1680.), kao poverenik Petra Zrinjskog pregovarao u Carigradu sa Turcima o Petrovom odvajanju od Austr.; kad se za zaveru saznalo, prebegao Turcima u Bosnu, u kojoj ostao do smrti.

BUKOVIK 1) plan. masiv ji. od Leskovca (Vardarska Ban.); najviši vrh Oštrozub (1 545 m). 2) pl. u Srbiji i. od Ražnja; najveći vrh Bukova Poljana (893 m). 3) pl. u J. Srbiji između Pologa i Kičevske Kotline, preko koje ide žel. pruga Skoplje-Ohrid; najviši vrh Tepe (1 528 m).

BUKOVINA, pokrajina u s. Rum., obuhvata i. padine šumovitih Karpata i niziju u izvorištu Sereta i oko g. Pruta; šumovita obl. Stan.: Rusini, Rumuni, Nemci, Jevreji. Stočarstvo, šumarstvo i zemljr. (kukuruz); ima soli, gvožđa i mangana. Gl. grad Černauc. Bukovinsko-dalmatinska mitropolija, obuhvatala prav. stan. B. i Dalm. B. crk. bila 1783. sama pod vlašću karlovačke mitropolije; 1873. crk. odvojena od karl. m. i dodeljena joj i dalm., pa obrazovana zajednička m. Srbi pod krunom sv. Stevana od dualističke nagodbe (1867.) morali da prekinu veze sa crk. u austr. polovini. 1919. ta b.-d., od početka neprirodna, zajednica prestala.

BUKOVICA, karsni deo kistanjske površi (oko 650 m), između Donje Zrmanje i Krke u s. Dalm. (Prim. Ban.). Ima hladniju klimu i dosta šume. Dosta izdvojena i retko naseljena obl. s patrijarhalnim kat. i prav. stan. Siromašan kraj; stan. se bavi stočarstvom, a znatan deo ide u pečalbu. Gl. mesta: Obrovac i Kistanje.

BUKOVIČKA BANjA, Aranđelovačka b. (Dunavska Ban.), žel. stan. Aranđelovac, 250-270 m nadm. v., uređeno klimatsko mesto i banja; hladni alkalni kiseljaci, za pijenje, kupanje i izvoz u bocama; lekovito dejstvo na rekonvaleocente, preporučuje se: kod bolesti živčanog sistema, organa za varenje, jetre i dr.

BUKOVO, prav. man. sv. Nikole u i. Srbiji kod Negotina. U njemu vinogradarsko-voćarska šk.

BUKOLIČARI (grč. bukolos = govedar), grč. i rim. pesnici pastirskih pesama; gl. pretstavnici: Teokrit kod Grka, osn. bukoličke poezije, i Vergilije kod Rimljana. Bukolička poezija opeva poljski život i život pastira. Bukolska dijereza, odmor posle 4. stope u heksametru.

BUKRANION: kosti lubanje, volovska glava iznad žrtvenika, simvol snage u najstarija vremena (u preist. naselju u Vinči nađeno više primeraka od pečene zemlje); nalazi se i na st. novcima.

BUKSTEHUDE Ditrih (1637.-1707.), nem. kompozitor kantata za orgulje.

BUKTINjA → zublja.

BUKULjA, ostrvska planina (720 m) u Šumadiji, iznad Aranđelovca.

BUKUMIRI (arb.: dobar hleb), st. pleme koje živelo poglavito na tlu pl. Bratonožića, delom i Pipera, i imalo katune oko Bukumirskog Jez. Verovatno bili Vlasi.

BUKUREŠT, prestonica Kralj. Rum. (850 000 st.) u V. Vlaškoj, na r. Dambovici i na raskrsnici puteva: Erdelj-Crno m. i Vlaška-Moldavija. Kao naselje postalo rano, a kao središte vel. obl. od 1462., kada u njega preneta prestonica. Sve do polovine 19. v. imao izgled manje balk. varoši; sada se razvio u vel. i lepo uređen grad; akad. nauka, univ., Ateneum, konzervatorijum, um. akad., opera i poz., muzeji, više sr. i stručnih šk. Privr., trg. i ind. središte za celu zemlju, a posebno za Vlaški Basen. Bukureški mir 1) ugovor zaključen 28./5. 1812. između Rus. i Tur., ali u svojoj 8. tačci obuhvatio i Srbe kojima je, sem amnestije, priznata izvesna mala samouprava. Turci ga nisu izvršili, ali od 1815. bio osnova za sva rus. posredovanja u srp. korist; na osnovi njega izdat hatišerif o autonomiji srp. kneževine tek 1830. 2) ugovor zaključen 3./3. 1888. između Srbije i Bug. posle rata u jesen 1885. Srbija, iako poražena na Slivnici, nije izgubila ništa. 3) ugovor zaključen 10./8. 1913.; likvidirao rat Rum. i balk. saveznika (Srbije, C. Gore i Grč.) protiv Bug.; njime Bug. od makedonskog područja dobila samo Strumicu, a Makedoniju podelile Srbija i Grč. B. ugovor, zaključen 3./3. 1876. između Kralj. Srbije i Knež. Bug., i tur. sultana kao sizerena Bug., sadrži samo član: »Od dana potpisa ovog u. uspostavljen je mir između Kralj. Srbije i Knež. Bugarske.«

BUKŠEG Vilim (1874.-1924.), socijalistički radnik, vođ soc. demokrata u Hrv. i Slav.; uređivao list Sloboda; bio min. ishrane.

BUL 1) Džon (Bull, 1563.-1626.), engl. organist i kompozitor moteta, madrigala, himna, fuga i klavirskih dela. 2) Džordž (Boole, 1815.-1864.), engl. matematičar i logičar, osn. algebarske logike ili logistike.

BULA 1) (lat.), prvobitno pečat koji visi na nekom dokumentu, a posle i sam dokument; danas papska poslanica svima narodima ili pojedincima. B. se nazivaju početnim rečima (npr. In coena Domini, protiv jeretika). B. su sakupljene u bularijumu. 2) (tur.), musl. žena nižeg staleža.

BULANŽE Žorž (Boulanger, 1837.-1891.), frc. gen. i političar; istakao se u ratu 1870.-1871.; posle otpuštanja iz vojske (1888.) stavio se na čelo krajnjim nacionalistima (bulanžisti), u čije ime tražio reformu ustava i rat sa Nem.; optužen od svojih protivnika za zaveru protiv tadanjeg poretka, pobegao u Belg., gde izvršio samoubistvo.

BULAT 1) Gajo d-r (1836.-1900.), vođ nar. pokreta protiv talijanaša u Dalm.; pretsednik dalm. sabora; izdejstvovao zavođenje nar. jezika kao službenog u Dalm. -- leh B. 2) Petar d-r (• 1888.), slavist; bavi se naročito uporednom sl. semantikom i folklorom; gl. dela: Pogrdne reči iz život. carstva u sl. jezicima, Prilozi za nauku o značenju reči, Kukavica i dr.; radi na sh.-slov. rečniku koji sprema Narodno delo (→ sl.).

BULB (lat.), čvornovat izraštaj; u anat. normalno proširenje ili kružan organ, npr.: b. aorte, prošireni početni deo aorte, b. duodenuma, prošireni deo d. neposredno iza želuca, b. okuli, očna kugla, b. medule, izdužena moždina. Bulbarna paraliza, poremećaji izgovora, gutanja, žvakanja, fonacije usled promena u moždanom mostu i produženoj moždini.

BULVAR (frc.), široka ulica sa drvoredima. Bulvarsko pozorište, naročiti tip p. koje gaji društvenu komediju i farsu; već u 16. v. odvajaju se dela za repertoar b. p.; danas postoje na vel. pariskim b.

BULVER Eduard Dž. → Liton.

BULGAKOV 1) Jakov (1743.-1809.), rus. diplomat iz vremena Katarine P; izdejstvovao pristanak Tur. da se Krim prisajedini Rus. 2) Mihail (• 1891.), rus. knjiž.; slikao život u Kijevu (1918.-1919.), nem. okupaciju i Petljurinu vladu; pisao pripovetke (Đavolijada, Kobna jaja), romane (Bela garda), drame (Porodica Turbini, Zojkin stan).

BULDOG, bokser, krvoločan čuvar i sobni pas, kratkog tela, kraće gornje vilice, ispoljenih zuba, nemešanih boja. Šp. b., sure dlake, crne maske; engl. b., sur ili beo sa pegama otvorenih boja, štalski i luksuzni pas; mali frc. b., kepec b., luksuzan pas, beo, pirgast ili beo sa crnim pegama.

BULE DE LA MERT (Boulay de la Meurthe, 1761.-1840.), frc. pravnik i državnik iz doba revolucije i Napoleona; gl. redaktor frc. građ. zak.

BULP-KLADARKE (Boules), isprugan trupac na neokrajčene daske, koje se očiste od strugotine i opet slože onako kako su bile poređane u trupcu pre piljenja.

BULIĆ 1) Sergije K. (1859.-1921.), rus. lingvist i prof. ist.-filol. instituta u Petrogradu, poreklom Srbin iz j. Rus; gl. dela: Crkvenoslovenski elementi u savremenom knjiž. i nar. jeziku i Nacrt za ist. nauke o jeziku u Rus. 2) Frano (1846.-1934.), arheolog. Bio nastavnik gmn. i direktor u Splitu, od 1883. bio direktor Arhl. muzeja, koji pod njegovom upravom i njegovom zaslugom postao evr. znamenitost. Naročito se posvetio iskopavanju i proučavanju st. Salone, a bavio se mnogo i st.-hrišć. arhl. i ranom hrv. prošlošću; od 1878. izdavao i uređivao naučni časopis Bulletino di archeologia e storia dalmata, od 1918. kao Vjesnik za arhl. i povjest dalm. Objavio na stotine članaka, sa mnogo naučnih prinova, a dao i mnogo n. građe, ali nije dao veće sintetično delo.

BULKA (Papaver rhoeas, fam. Rapaveraceae), rasprostranjena ruderalna i korovska jednogod. biljka, krupna crvena cveta; raste po usevima, suhim livadama na kamenjarima, u šibljacima mediteranskih obl. i Sr. Evr.; plod sličan makovoj čauri.

BULONj (Boulogne sur mer), varoš (53 000 st.) u Frc., na Lamanšu; ind. cementa; važno izvozno i uvozno pristanište.

BULONj-BILANKUR (Boulogne-Billancourt), predgrađe Pariza (76 000 st.), na l. obali Sene. Bulonjska šuma, najveći i najlepši park Pariza na d. obali Sene.

BULTERIJER, rasa engl. pasa, postao ukrštanjem terijera i buldoga; lovi i ništi pacove.

BULjINA 1) sova (Bubo bubo), noćna ptica grabljivica sa dugim uškama iznad očiju; porast do 70 sm; hrani se pticama i manjim sisarima koje vešto lovi. 2) bela, snežna (Nyctea nivea), ptica sev. krajeva Evr., A. i Amer.; zimi silazi do u Sr. Evr.

BULjON (frc.), tečnost dobivena blagim kuvanjem seckanog mesa (500 g) u vodi (1000 g), sa malo peptona (20 g); u bakteriologiji služi za gajenje klica i spravljanje dr. hranljivih podloga.

BULjS AJ (engl. Bulls' eue), oko, okno, svetlarnik na brodu.

BULjUBAŠA (tur.), četni komandir, kapetan.

BUM (engl.), donja katarka (maca) romboidnog jedra (npr. na kuteru).

BUMBARI (Bombus), insekti opnokrilci srodni pčelama, žive društvenim životom, grade gnezda pod zemljom, pod strehama i dr. mestima; zajednica im se održava do zime; n. društvo zasniva prezimela ženka. Razne vrste u Evr., ima ih i u polarnim krajevima. Od vel. značaja za oprašivanje biljaka.

BUMBAŠIR (ar.), izaslanik, komesar.

BUMERANG (austral. vumera), ime kojim se u nauci pogrešno naziva malo savijeno drvo, dugo oko 60 sm; ima osobinu da se vraća bacaču, ako ne pogodi cilj; u upotrebi poglavito u Austral., ali ga bilo i u st. Eg. i Asiriji.

BUNA, karsna i kratka r. (8 km), l. pritoka Neretve, izvire iz vrela pod gradom Blagajem.

BUNAR (tur.), iskopano ili izbušeno vert. okno u zemlji radi uzimanja vode. Zidani b. izrađuje se kad podzemna voda nije dublja od 15-20 m; prečnik: najmanje 1,5 m; materijal: kamen i opeka u cementnom malteru ili betonu; u podvodnom delu na zidu se ostavljaju mali otvori za prolaz vode. Hig. uslovi; a) da su duboki najmanje 6 m; b) da se oko zida nabije humus ili ilovača; v) da se zid podigne najmanje 30 sm iznad zemljišta i betonira unaokolo sa nagibom od b.; g) da imaju crpku, da su poklopljeni i da štite vodu od spoljnih zagađenja; d) da su udaljeni od stanova i đubrišta 10 m, od nužnika 15, a od reka 20 m; đ) da su udaljena od drveća, jer ovo svojim žilama prodire u b. i stvara put zagađenju (Na sl. A asanovani b.; V. hig. nameštena crpka; S nehig. b.). Gvozdeni b. manjeg su prečnika (10-20 om); izrađuju se kad je voda duboko ili nepovoljni uslovi za zidanje; bušenje se vrši naročitom spremom i cevima, koje se opterećuju i utiskuju u zemlju. Kod vel. dubina, kada cev ne silazi u dubinu zbog vel. trenja na obodu, bušenje se nastavlja cevima manjeg prečnika (teleskopski b.); na dno izbušenog b. opušta se filtar u visini vodonosnog sloja. Abisinski (Nortonovi) cevni b. buše se pobijanjem pocinkovanih cevi (u prečniku 8 sm), čiji je donji deo izbušen, kad treba na brz i jevtin način dobiti malu količinu vode iz male dubine. A. b. je neupotrebljiv kad je nivo vode niži od 7-8 m pod površinom zemlje, jer crpka sa veće dubine ne vuče: u njima voda zimi zamrzne → arteski b.

BUNDA (mađ.) 1) dugačak zimski kaput postavljen krznom. 2) krzneni kaput.

BUNDEVA (Cucurbita, fam. Cucurbitaceae), jednogod. biljka; vrste: 1) dolma. tikvica, muča (S. rero), poreklom iz J. Amer.; mladi nedozreli plodovi pune se mesom i dr. primesama, a zreli služe za ishranu stoke; u med. se upotrebljavaju oljuštene semenke ili ulje iz njih protiv pantljičara i glista. 2) dulek, ludaja (C. maxima), poreklom iz J. Amer., upotrebljava se samo u zrelom stanju. 3) jurgeta (S. lagenaria), poreklom iz Indije, upotrebljava se kao dolma, 4) šećerka (S. moschata duch.), poreklom iz i. Az.; gaji se radi slatkog ploda.

BUNE Vice (1559.-1612.), diplomat s o. Lopuda, u službi šp. kraljeva Filipa N i Filipa III; u jedno vreme potkralj u Meksiku.

BUNZEN Robert (1811.-1889.), nem. hemičar; dao način za elektrolitičko dobivanje alkalnih i zemnoalkalnih metala; konstruisao galvanski element vel. praktičnog značaja; unapredio analizu gasova i pronašao (sa Kirhofom) spektralnu analizu. Bunzenov plamenik (žižak, brener), kratka vert. metalna cev sa postoljem, na čijem gornjem otvoru sagoreva svetleći gas uz slabiji ili jači dovod vazduha kroz cev; visina plamena i dovod vazduha mogu se proizvoljno regulisati; služi za zagrevanje i sagorevanje u laboratorijumu.

BUNIKA (Hyoscyamus niger, fam. Solanaceae), korovska, većinom dvogodišnja biljka neprijatna mirisa, zvonastih žućkastih cvetova; raste na smetlištima, pored puteva, na ugarima; rasprostranjena u Evr., s. i z. Az. i s. Afr. Otrovna je i lekovita, plod sadrži alkaloide: hiosciamin, skepokomin i atropin. Širi zenicu, usporava puls, suši usta i gušu. Manje od beladone draži mozak i više izaziva san. Ne dejstvuje na mišiće koji zatvaraju čmar i bešiku.

BUNILO, buncanje → delirijum.

BUNIĆ Miho Babulinov (oko 1525.-1590.), pesnik iz Dubrovnika, bez veće vrednosti; preveo tragediju Jokastu.

BUNIĆ VUČIĆEVIĆ 1) Nikolica (†1678.), dubrovački pesnik i državnik; sin pesnika Dživa: pisao lirske i epske pesme; umro u tur. tamnici stoga što nije doneo danak posle zemljotresa 1667. 2) Dživo (1594.-1658.), najbolji lirski pesnik dubrovačke knjiž.; sa Gundulićem najveći pretstavnik knjiž. Dubrovnika 17. v.; njegova epska pesma Mandalijena pokornica, rađena po evanđelskom pričanju, nije mnogo originalna, ali je od utiska.

BUNKER (nem.), spremište uglja na parobrodu, ugljenica.

BUNjEVCI. Bunijevci, grupe kat. Jsl. u sev. i sr. Dalm., od Velebita do Neretve (oko 250 000), zatim u Hrv. Prim., Podgorju i Lici (oko 56 000), Podunavlju (oko 100 000), poglavito u Bačkoj oko Subotice. Sombora i Baje, i u j. Ug. Ne čine jednostavnu nar. grupu, ali svi govore štokavsko-ikavskim narečjem sh. jezika. Preci svih B. najvećim delom bili iseljenici iz zap. Bosne, zap. Herc. i iz susednih krajeva sr. Bosne i donje Herc. Selili se od 13. v., a naročito u 1. polovini 16. v. u Dalm., a odatle u druge obl. Ime B. postalo u Dalm., i to svakako između 13. i 17. v. Bunjevački običaji i osobine znatno izmenjeni usled mešanja sa dr. grupama.

BUNjIN Ivan (• 1870.), rus. pesnik. knjiž., prevodilac, nosilac Nobelove nagrade. Do emigracije dao: Derevnja, Suvodol, Čaša života, Gospodin iz San-Franciska, Čangovi snovi; posle revolucije prešao u Pariz i tu štampao: Sunčani udar, Božje drvo, Mićina ljubav, Život Arsenjeva.

BUONAROTI 1) → Mikelanđelo. 2) Filip (1761.-1831.), it. patriota, poreklom sa Korzike, prijatelj Napoleona I, igrao vidnu ulogu u frc. revoluciji, prvo kao jakobinac, a zatim kao Babefov pristalica, zbog čega osuđen na robiju; kad je pušten iz zatvora emigrirao iz Frc. i u emigraciji napisao: Ist. zavere u korist Jednakih.

BUONINSENjA Dučo (oko 1255.-1319.), it. slikar sijenske šk.; izradio vel. oltar U sijenskoj katedrali, a pripisuju mu i čuvenu Madonu Bućelaj u firent. crk. Santa Marija Novela.

BURA (it.) 1) atmosferski poremećaj (nepogoda) većeg obima sa vetrom preko 18 m/sek; donose je obično → cikloni, koji se u našim predelima javljaju najčešće na Jadr. M. 2) veoma jak, suh, hladan i slapovit vetar duž i. obale Jadr. M.; pravac od kopna ka moru, a sr. brzina oko 30 m/sek; pojedini udari mogu imati brzinu i preko 50 m/sek; najjača je kod Seša i Rijeke; u zimsko doba se javlja često, a leti retko; podržava vedro vreme. Burobran, zaštitni zid od jake b. obično uz žel. prugu.

BURAG (rumen), 1. deo želuca kod preživara najveći po zapremini; prilikom ishrane nesažvakana hrana dolazi jednjakom u njega, pa se ponovo vraća u usta radi preživanja i tek tada prolazi u ostale delove želuca radi varenja.

BURAK, krilati rajski konj, brz kao munja, koji je Muhameda odneo začas iz Meke u Jerusalim, a odatle na nebo.

BURAČOK Macej (pseudonim Bohuševič Francisk, 1840.-1900.), tvorac moderne belorus. knjiž.; u njegovoj poeziji prevlađuju nac. i soc. motivi; značajna zbirka stihova: Dudka beloruska.

BURBAKI Šarl (Bourbaki, 1816.-1897.). frc. gen.; za vreme frc.-pruskog rata komandovao i. vojskom i odneo pobedu kod Vilerseksola; kad nije uspeo da probije nem. front pokušao samoubistvo.

BURBONI, frc. dinastija; vladala Frc. (1593.-1789. i 1815.-1830.); njene sporedne grane vladale Šp. (1713.- 1931.), u Napulju (1735.-1860.) i Parmi (1748.-1859.).

BURG (nem.). grad; zamak. Burggrof. u sr. v. zapovednik gradske posade; kastelan. Burggrofovi. stihovana drama Viktora Iga, iz ist. nem. feudalaca. Burgteater, prvo austr. dramsko poz. u Beču; osn. ga Marija Terezija (1714.) kao svoje dvorsko poz.; prikazuje sa klasičnom patetikom i modernim realizmom najbolja dramska dela nem. i stranog repertoara.

BURGAS, grad i pristanište (46 000 st.) u Bug., na obali Crnog M., na Burgaskom Zal.; poslednjih god. nadmašilo Varnu i postalo najveća bug. luka. Burgaski Zaliv, najveći zal. na bug. crnomorskoj obali kod grada B.

BURGENE, ruševine rim. grada kod Novih Banovaca u Sremu.

BURGENLAND → Gradišće.

BURGIJA (tur.), mali svrdao; fig.: neskladna, nedovoljno smišljena stvar ili govor.

BURGMAJR Hans (1473.-1531.), nem. slikar i graver, 1 od najvažnijih um. nem. renesanse; radio portrete i kompozicije za oltare.

BURGOEN Žan (Bourgoin, • 1897.), frc. knjiž., vel. prijatelj jsl. naroda; izdao (s Osmanom) knj. putopisa o Jugosl. (La Yougoslavie).

BURGONjA, Burgundija, st. prov. u i. Frc.; obuhvata brežuljkasti predeo Kot d'Or, na razvođu Atlanskog Ok. i Sred. M.; proizvodi čuveno burg. vino.

BURGUNDAC 1) beli, vinska sorta loze, najviše gajena u Burgundiji i Šampanji u Frc., daje pitka bela vina umerene kiseline, nešto slabija od rizlinga. 2) crni, klevanjka modra, rana sorta vinove loze; daje crna vina sa mnogo alkohola, prijatne boje, malo kiseline, fine arome. Od b. c. se u Šampanji spravljaju i penušava vina. Otpornost prema peronospori i moljcu neznatna. prema oidijumu dobra: rodnost različna. Obe sorte dobre za naše sz. krajeve i gaje se u Slov., Hrv. i Sremu.

BURGUNDI, germ. pleme; u doba vel. seobe naroda (5. v.) prešlo Rajnu, prodrlo u Galiju i nastanilo se između Rone i Alpa; u 6. v. pokorili ih franački kraljevi. Burgundija, st. obl. u i. Frc. posle seobe naroda kraljevina, a u doba feudalstva moćna vojvodina; prisajedinjena Frc. za vlade Luja XI (1477.); danas Burgonja.

BURDEL Emil (Bourdelle, 1861.-1929.), frc. vajar; imao osećanje monumentalnog i dekorativnog, ali često potpadao pod jak uticaj arhajske um. i odviše brzo stvarao, radio poprsja, reljefe, spomenike; gl. dela: Herakles, Afrodita, Alzaška bogorodica, Apolon itd.

BURDELjI. primit. ljudski stanovi u zemlji; krajem 19. v. bilo ih još u okolini Vidina i Lom-palanke; gradili ih i Srbi za vreme robovanja pod Turcima.

BURDON (frc.) 1) krupan bas na orguljama. 2) nekoliko debljih žica navrh laute (lutnje). 3) otegnuta kvinta u basu na gajdama.

BURE, drveni: sud za tečnosti, razne veličine i zapremine; pravi se od hrastovog, kestenovog, bagremovog i dudovog drveta: za vino su najbolja od hrastovine iz brdskih krajeva; u najnovije vreme prave se i od cementa i betona, ali ona nisu za gajenje, već samo za čuvanje vina u nepromenjenom stanju; da bi se vino očuvalo zdravo, potrebno je da se kod b. održava čistota; to se postiže meh. (pranjem) i hem. putem (sterilizacija vrelom vodom, vodenom parom, krečom, sodom, sumpornom kiselinom, sumpornim dioksidom itd.). Dolivanje b., redovan rad pri nezi i čuvanju vina, koji ima za osn. pravilo: b. moraju da budu uvek puna; počinje odmah po prestanku vrenja i mora se vršiti češće, ako je gubitak vina veći (u drvenim b., kod mladih vina itd.), a ređe ako je gubitak vina manji (u betonskim bačvama, kod st. vina); u 1. godini d. je obično potrebno svaki 2., 3., a docnije 5. ili 8. dan, a u 2. god. jedanput do dvaput mesečno.

BURE (frc. bourrée), st. frc. igra (17. i 18. v.), u nekim krajevima narod je igra i danas.

BUREK (tur.), vrsta masne pite s mesom, sirom, jajima, voćem itd. Buregdžija, zanatlija koji izrađuje b.; zanat naročito razvijen u našim i. i ji. krajevima.

BUREL, plan. predeo u zap. Bug., sev. od Trna a j. od jsl. Caribroda; oko 20 sela.

BUŠETIĆ Marin († pre 1562.), dubrovački pesnik, preveo lat. zbirku moralnih sentencija Disticha moralia od Katona.

BURŽ (Bourges), varoš (44 300 st.) u Frc.; trg žita i vina: ind. (tkst., metala).

BURŽE Pol (Bourget, 1852.-1935.), frc. knjiž. i knjiž. kritičar; gl. pretstavnik psih. romana; slikao duševni razvoj i krize viših društvenih slojeva; kao kritičar i moralist branio soc., polit. i rel. konzervatizam; pisao novele, romane: Andre Kornelis, Učenik, Etana, Nemeza i dr.; drame i knjiž. portrete vel. pisaca: Stendala, Tena, Bodlera, Renana (→ sl.).

[Illustration]

BURŽELA Klod (Bourgelat, 1722.-1779.), pravnik, adv. i uč. jahanja; osn. u Lionu (1762.) 1. veterinarsku šk. na svetu, zatim organizovao vet. šk. u Alforu kod Pariza.

BURŽOA Leon (Bourgeois, 1881.-1925.), frc. državnik i tvorac pokreta solidarista, tj. zadrugarstva i uzajamnog pomaganja; nosilac Nobelove nagrade za mir (1920.); gl. dela: Politika soc. predviđanja. Pakt od 1919. i Društvo naroda, Delo Društva naroda i dr.

BURŽOAZIJA (frc.), građanska klasa. U sr. v. u Frc. obični građani, nasupr. plemstvu i svešt.; danas: imućna vladajuća klasa, u čijim se rukama nalaze sredstva za proizvodnju.

BURI (hol.: seljaci), potomci hol. doseljenika u j. Afr.; govore hol., bave se zemljr. i stočarstvom. Burski rat (1899.-1902.), vođen u j. Afr. između hol. kolonija Transvala i Oranje i Engl.; trajao 3 god. i bio veoma krvav; okončao ga tek lord Kičener sistematskim pustošenjem b. naselja i odvođenjem njihovih žena i dece u koncentracione logore, gde su oni umirali u masi od epidemija, gladi i hladnoće; to nagnalo Bure da priznaju vrh. engl.

BURIDAN Žan (Bouridan, † posle 1358.), frc. skolastik, pisao komentare Aristotelovih dela; postavio osn. nebeske mehanike; priču o B. magarcu, koji bi između 2 podjednako udaljena snopa sena skapao od gladi stoga što ne bi znao kojem prvom da priđe, izmislili su verovatno protivnici B. da bi ismejali njegovo učenje o volji.

BURIJAN 1) Karel (1870.-1924.), čsl. herojski tenor, odličan u Vagnerovim operama. 2) Stefan (1851.-1922.), a.-ug. političar, min. i upravnik B. i X. (1916.-1918.); vodio antijsl. politiku.

BURJATI, mongolski narod (240 000) u j. Sibiru, na obe strane Bajkala, doseljen u 16. v.; postojbina Mongolska, odakle su krenuli u 13. v.; dele se na stalno nastanjene zemljoradnike i nomadske stočare; po veri delom lamanski budisti, a delom šamanisti; potpuno očuvali donetu kulturu. Burjatija, državica (378 000 km²) SSSR, u Transbajkalskoj; stan. (485 000) se bavi stočarstvom; gl. mesto Verhne Udinsk.

BURKHART Jakob (1818.-1897.), švajc. istoričar um. i kulture; gl. dela; Kultura renesanse u Italiji, Čičerone, Ist. grč. kulture.

BURLESKA (it.) 1) preterano smešna komedija, obično niže vrste. 2) u muz. manja humoristična i vesela fantazija.

BURMA (tur.), venčani prsten, bez kamena.

BURMUT (tur.), duvan za šmrkanje, izrađen od prevrelog duvana u listu koji se savija, presuje u trube, mašinski sitni, sortira sejanjem i ostavlja da naknadno prevri; pri tome se najveći deo nikotina raspada; da bi zadržao određenu količinu vlage dodaje mu se malo glicerina, a prijatniji miris dobiva dodavanjem mirisnih materija (kumarin, kaskaril-kore itd.).

BURNICE (Procellariidae), porodica morskih ptica snažna i na vrhu jako povijena kljuna; nosni otvori cevasto izduženi; na prstima plovna kožica. Izvrsni letači, odlaze daleko na pučinu, hrane se ribom i dr. mor. životinjama; legu na osamljenim okeanskim o. i visokim obalama. Gl. vrste; → albatros (Diomedea), pufin (Puffinus), sev. burnica (Fulmarus glacialis).

BURNONIT, sulfidna ruda bakra, antimona i olova (Pb Cu Sb S₃).

BURNUM, rim. utvrđenje z. od Knina iz 1. v.; danas: Šuplja crkva, Trajanski grad; obiluje starinama.

BURNUS (ar.), širok ogrtač s kapuljačom.

BUROVA VODA, rastvor aluminijum-acetata, kojeg mora sadržati u bazičnom stanju najmanje 7,5%; upotrebljava se za obloge kod površnih zapaljivih oboljenja (na koži i potkožnom tkivu).

BURSA → Brusa.

BURTANGER MUR (Bourtanger Moor), vel. močvara (3000 km²), između l. obale Emsa i hol. granice.

BURUNDUK (Eutamias asiaticus, fam. Sciuridae), vrsta glodara; imaju obrazne kese; krzno na ceni; žive u i. Evr. i sev. Az.

BURUNTIJA (tur.), naredba upravnog starešine.

BURŠ (nem.) 1) student. 2) raspusnik i ubojica. Buršenšaft, nac. organizacija nem. studenata, osn. u Jeni (1815.); zbog nac.-liberalnog shvatanja raspuštena 1819., a obnovljena 1848., obuhvatila najveći deo nem. univ. omladine; ukinuta posle Hitlerovog dolaska na vlast. Buršikozan, studentski, mladićki; nedoteran, površan; drzak.

BUSE Karl (Busse, 1872.-1918.), nem. pesnik, pripovedač i esejist; veći uspeh postigao novelama i romanima; gl. delo: Gmn. u Lengovu.

BUSIJA → zaseda.

BUSIRI (1212.- oko 1296.), ar. pesnik iz mamelučkog doba ar. knjiž.; gl. delo: Burde.

BUSLAJEV Fjodor I. (1818.-1807.), prof. moskovskog univ., istaknut filolog, odličan poznavalac jezika, nar. knjiž. i um., na čijem je proučavanju prvi primenio savr. evr. metode; gl. dela: Ist. eseji rus. nar. pesništva i um., Ogled ist. gram. rus. jezika, Rus. hrestomatija, Ruski nar. ep, Moje uspomene.

BUSOVAČA, varošica u Bosni (Drinska Ban.), na d. obali r. Lašve. Ind. drveta.

BUSOLA (it.), → magnetna igla, obično snabdevena postoljem na kojem su označene strane sveta u vezi s kružnom podelom; ima mnogostruku primenu u životu, nauci i vplov. B. na stativu, snabdevena diopterima ili dogledima; upotrebljava se u geodeziji za približno merenje uglova, odn. nagiba, kad se ne traži veća tačnost od 10'.

BUT Vilijam (Vooth, 1829.-1901.), osn. i 1. gen. Vojske spasa, koji se bori za moralni preporod čovečanstva širenjem milosrđa.

BUTAN, kneževina (47000 km², 600 000 st.) u podnožju i. Himalaja; u nižim delovima stan. se bavi zemljr. (oriz, kukuruz), a u višem stočarstvom; gl. mesto Punaka.

BUTARGA (it.), riblja ikra; naročito dobra sušena od cipola.

BUTER (grč.), životna namirnica, po sastavu životinjska → mast (80-84%); sadrži vodu (10-15%), malo mlečnog šećera, belančevina (0,5-1,5%), miner. soli (1-2%) i dosta vitamina; dobiva se iz mleka u kojem se nalazi u obliku mikroskopskih kapljica; u kravljem mleku ima ga prosečno 3,5%; u domaćinstvu dobiva se iz pavlake ručnim bućkanjem, a u vel. mlekarama preradom mleka u separatorima, koji odvajaju tanku pavlaku (sa 20-30% masti) i mleko sa malo masti; pavlaka se zatim u naročitim mašinama prerađuje u b. Topljenjem običnog b. dobiva se topljeno maslo, koje je izgubilo skoro svu vodu i dr. sastojke; može se očuvati dugo nepromenjeno; upotrebljava se uglavnom za spravljanje jela. Buterna kiselina, organska alifatična zasićena kiselina (masna); hem. formula S₃N₇SOON; ima je u buteru (3-4%) u obliku glicerida (estara b. k. i glicerina), i slobodna u znoju; neprijatan miris užegnutog butera dolazi od slobodne b. k.

BUTIJA SREĆNA (Boothia Felix), najsev. pol. S. Amer. (oko 50 000 km²), odvojeno istoimenim moreuzom od Bafinove Zemlje. Na B. S. je sev. magnetni pol i najsev. tačka S. Amer., rt Merčisn.

BUTINA (femur), deo noge od kuka do kolena, čiji skelet čini butnjača.

BUTIROMETAR (grč.), cilindričan graduisan sud za određivanje masti, naročito u mleku.

BUTIŠNICA, d. pritoka Krke, duga 39 km, izvire sa ji. ogranaka Velebita i u svom toku ima vel. pad sa nekoliko vodopada; uliva se ispod Knina.

BUTKOVSKO JEZERO, u grč. Makedoniji između pl. Belasice i Kruše; otiče kratkim kanalom u Strumu, do koje mu se proširi površina u doba visoka stanja vode. Sev. obala niska i močvarna.

BUTMIR, mesto u Sarajevskom Polju; ubraja se u najčuvenija nalazišta neolitske kulture u Evr.; njegovo neolitsko stan. izrađivalo oružje od glačanog kremena i lepu keramiku.

BUTRU Emil (Boutroux, 1845.-1921.), frc. filozof; u delu: Kontingencija prir. zakona izlaže mišljenje da su prir. zak. samo približno strogi, čime omogućuju slučaj, individualan uticaj, delanje i slobodu.

BUĆA 1) → bundeva. 2) (it.), obično drvena ili kamena lopta za igranje; u igri b. takmaci uzimaju po 1, 2 ili 3 b. i trude se da ih dobace što bliže.

BUĆE, vlasteoski rod u Dubrovniku, dao nekoliko dvorskih i svešt. lica od 14.-16. v.; najznačajniji Nikola (pominje se između 1323.-1353.), protovestijar i ugledna ličnost na dvoru kralja i cara Dušana.

BUĆKA, udica sa mamcem ili crvenom kićankom, vuče se čunom na kojem ribar bućka bućkalicom i time mami soma. Bućkalica (bućkalo) 1) drvena sprava, duga oko 30 sm, u obliku varjače; ribar spušta sa čuna udicu i proizvodi udarom bućkalice u vodi naročiti zvuk; kad to oseti som, on pojuri na mamac na udici i proguta ga zajedno s udicom. 2) sprava za bućkanje mleka, da bi se iz njega izdvojio buter; ima ih jednostavnih, za mala gazdinstva, i savršenijih, za veće količine mleka.

BUFFALO → Bafelo.

BUFO (it.) 1) smešan, komičan. 2) pevač it. komične opere (opera b.).

BUH Leopold (1774.-1853.), nem. geolog i geomorfolog; izrazit pretstavnik plutonističke teorije o postanku stena, plan. i obliva u reljefu zemljine površine; radio geol. kartu Nem.; proučavao Laponiju i Kanarska O.

BUHARA, varoš (46 000 st.) u oazi SSSR Uzbekistana, i. od Amudarje na transkaspiskoj pruzi; u sr. v. (pod Arabljanima) bila važno kult. i trg. središte i saobr. čvor.

BUHARI († 870.), skupljač musl. tradicije (Muhamedovih izreka i dr.); njegov zbornik nosi ar. naslov Sahih (Zdravi).

BUHARIN Nikolaj (1888.-1936.), ideolog i teoretičar rus. komunističke stranke i 1. Internacionale: do februarske revolucije (1917.) živeo kao emigrant u Austr., Švajc. i Amer.; posle revolucije Lenjinov saradnik; isključen iz komun. stranke (1928.) zbog sukoba sa Staljinom; osuđen na smrt i pogubljen (1936.); gl. dela: Polit. ekonomija rente, Svetska privreda i imperijalizam, Ekonomika prelaznog doba itd.

BUHAČ (Chrysanthemun cinerariefolium, fam. Compositae), biljka iz porodice glavočika, beličastog stabla, perasto izdeljenih listova i cvetova skupljenih u cvast glavicu, u čijoj su sredini žuti cevasti, a na obodu beli jezičasti cvetovi. Iz cvetnih glavica dobiva se prašak protiv parazitnih insekata; raste divlji u Dalm., Herc. i Crnoj Gori, ali se i gaji u Jap. (9/10 svet. proizvodnje), Frc. i Jugosl. (najviše u okolini Šibenika, Trogira i na Hvaru); da bi se zaštitio dobar glas jsl. b., osnovan poseban ured koji ispituje sadržinu piretina i o tom izdaje uverenja. God. 1934. proizvodnja u Jugosl. iznela 768 t, od kojih izvezeno 448. u ukupnoj vrednosti 4,9 mil. d. Prašak b. upotrebljava se za dezinsekciju, protiv gusenica i u vinogradarstvu (rastvor: 5 kg praška b. i 2 kg sapuna u prašku na 100 l vode).

BUHAČI (Halticinae), sitni, najčešće 2-3 mm dugi insekti tvrdokrilci, ovalnog tela i mrke boje; odlikuju se tim što prave veoma vel. skokove; ima ih koji napadaju na lišće i izazivaju njegovo sušenje; naše najčešće štetočine, naročito na hmelju (Chaetoenema), na kupusu i sl. biljkama (Phylloireta nigipes, Rh. unduluta, Rh. nemorum). Suzbijaju se uništavanjem divljih krstašica, prašenjem rasada arsenovim sredstvima, a izraslog povrća buhačevim praškom (6-7 kg na 100 kg sumpornog cveta), prskanjem ekstraktom duvana (4-5% jačine) u sapunjavoj vodi, održavanjem dovoljne vlage i hvatanjem odraslih na zastavice premazane guseničkim lepkom.

BUHE → buve.

BUHEK Ivan, slov. slikar iz 15. v.; radio u Koruškoj; sačuvalo se 8 sliva u bolničkoj crk. u Šent-Vidu.

BUHNER Eduard (1860.-1917.), nem. hemičar, ustanovio da se alkoholno vrenje može vršiti i bez prisustva kvaščevih ćelija, ali da je za to potreban ferment.

BUHURT (germ.), srednjev. viteška igra, → turnir 2 i 2, 3 i 3 kopljima.

BUCANj → mola. Bucanje → ribolov.

BUCONjIĆ fra Paskal (1834.-1910.), knjiž., mostarski bisk. od 1880.; protivnik austr. okupatorske politike u B. i X.

BUČA → bundeva.

BUČAR Franjo (• 1866.), knjiž. istoričar i pisac struč. knj. o telesnom vaspitanju; član Međunar. olimpiskog komit.; njegovom zaslugom uvedena šved. gimn. u hrv. šk. (1894.); gl. dela: Povjest protestantske knjiž. među Hrvatima, Povjest reformacije u Međumurju, Igre za društva i šk.

BUČICE, kugle, đulad, gimnastičke sprave: 2 železne kugle spojene prečkom teške 2-60 i više kg.

BUČNICA → buk.

BUČNjACI → bujice.

BUDžET (frc.), proračun drž., banovinskih ili op. prihoda i rashoda. Državni b. izdaje se za 1 god. kao zak.; sastavlja ga min. fin., a odobrava Nar. pretstavništvo. Za njegovo sastavljanje postavljaju se zahtevi da bude: potpun, tačan (realan, istinit), jedinstven (da obuhvata pregledno sve prihode i rashode), i javan; sastoji se iz: fin. zak., koji daje potrebna objašnjenja i ovlašćenja. b. prihoda i b. rashoda; prihodi i rashodi izlažu se u razdelima, ovi se dele na glave, partije i pozicije; virmani su odobreni samo između pozicija jedne iste partije, a ne između raznih glava i partija. Prilikom sklapanja b. min. fin. mora težiti njegovom uravnoteženju, tj. izravnanju rashoda s prihodima; ako se b. ravnoteža ne može da izvede, pojavljuje se deficit (kad rashodi nadmašuju prihode), odn. suficit (kad su prihodi veći). U slučajevima kad se b. nije mogao na vreme doneti ili izglasati, vladi se odobravaju budžetske dvanaestine, tj. za svaki mesec po isteku st. b. po 1/12 odgovarajućih kredita. O izvršenju b. sastavlja se završni račun, izrađen isto kao i b.; pregledan od Gl. kontrole, on se podnosi zakonodavnoj vlasti na odobrenje, čijim izglasavanjem vlada dobiva razrešnicu (→ državni prihodi i rashodi). Budžetsko pravo parlamenta. njegovo pravo da odobrava vladi b. svake god. Iz šega se razvila sva ostala prava parlamenta; u parlamentarnim državama, parlament ima pravo da odbaci b. u celini, tj. i zak. i nezak. partije, odn. pozicije; to je najsigurnije sredstvo kojim parlament može vladu da podvrgne svojoj kontroli i da je ometa, ako njenim radom nije zadovoljan; kod nas vlada ne mora da otstupi ako joj parlament ne odobri b., već može raspustiti Skupštinu i produžiti st. b. ukazom za 4 mes, a ako i novoizabrana Skupština ne odobri b., st. b. može biti produžen još za 8 mes., kada se stvar može ponoviti u novoj b. god.

BUŠ 1) Adolf (• 1891.), nem. violinist i kompozitor. Komponovao: 2 uvertire, simfonisku fantaziju, pesme, gudački kvartet itd. 2) Vilhelm (1832.-1908.), nem. humorist i karikaturist, monističko-liberalnog uverenja; gl. delo: Maks i Moric.

BUŠA, domaće goveče, ilirskog tipa, mala rasta, kratkorogo, zagasitosivo ili crno; mlekulja; rasprostranjeno na B. P.

BUŠAK, mali brdski konj. domaće pasmine, dobro vezan, čvrst i izdržljiv (→ konj tokmak).

BUŠAN Georg (Buschan, • 1863.), nem. lekar, antropolog i etnolog. Napisao više stručnih med. rasprava, antropol. i etn. dela; gl. dela: Nauka o čoveku, Ilustrovana etnologija, Običaji na svetu.

BUŠATLIJE, poturčena porodica čiji su članovi do početka 19. v. bili nasledne skadarske paše; po nar. predanju vode poreklo od Ivana Crnojevića.

BUŠE Fransoa (Boucher, 1703.-1770.), frc. slikar, pod uticajem Vatoa, o kojim se ubraja u najznačajnije slikare »galantnog« doba (elegantne ž. i m., dečje nage figure); ostavio mnoge slike masnom bojom, minijature i crteže, ali mu najznačajniji vel. dekorativni panoi; čuvena mu slika Pompadure, od kompozicija: Venera u Vulkanovoj kovačnici, Dijana posle kupanja i dr.

BUŠE DE PERT Žak (Bouchet de Crèveecoeur de Perthes, 1788.-1868.), frc. prirodnjak, osn. preist.

BUŠEL (engl.), mera za tečnost: 36,35 l.

BUŠE-LEKLERK Ogist (Bouché-Leclerq, 1848.-1923.), frc. istoričar, čuven sa svojih studija o ant. ustanovama.

BUŠILICE, radne mašine za bušenje metala, drveta i dr. materijala (predmet se učvršćuje za nepomični sto, a vreteno se okreće zajedno sa svrdlom; horizontalna b. ima vodoravno vreteno, vertikalna uspravno, a kod univerzalne se vreteno može postaviti u proizvoljan položaj; vazdušna b. (tera je sabijen vazduh) nepomična je; upotrebljava se u rud., mašinstvu itd.

BUŠIR, Abušir, Abušehr, varoš (25 000 st.), i najveće pristanište Pers. (Irana) na sz. obali Pers. Zal. Na karavanskom putu Širas-Ispahan što mu, u trg. pogledu, još više podiže vrednost. Izvozi: opijum, duvan, žitarice i pamuk.

BUŠKO BLATO, periodsko jez. (48 km²), ji. od Livanjskog Polja (Prim. Ban.); pod vodom je oko 8 mes., a u leto presuši.

BUŠMANI (nar. ime Mazarva, hol. Bosjesmans), narod u jz. Afr., nekada veoma rasprostranjen, sada samo u sr. delu pustinje Kalahari. Rastom i kulturom veoma srodni Pigmejima, žive od lova i od skupljanja biljne hrane. Iako veoma primit., imali nekada veće polit. organizacije. Divljenje izazivaju njihovi crteži po pećinama. Dele se na više plemena. Bušmanska rasa ima pigmejski rast (prosečno 140 sm), žutu boju kože, lubanju većinom brahikefalnu. Lice široko i nisko i sa blažom prognatijom. Osobito obeležje b. r. je steatopigija kod žena. Telo vitko i tanko, noge i ruke sitne, koža ima sklonost ka pravljenju bora, kosa kratka i veoma kovrčava. Čisti pretstavnici B., ali tip se često sreće i kod → Hotentota.

BHAVABUTI, pored Kalidase najveći indiski dramski pisac (posle 7. v.), gl. delo: Malati i Madhava potseća na Romea i Juliju.

BHAGAVAD-GITA (pesma uzvišenog, tj. boga Krišne), čuvena indiska versko-flz. pesma, deo Mahabharate.

BHARTRHARI († oko 650.), indiski pesnik izreka.