Sveznanje A6

SVEZNANjE

Aršin-Aršlama

AON, Sin Posejdonov i beotski kralj, po čijem imenu stan. te obl. nazivani i Aonci.

AORIST (grč.), pređ. svršeno vreme; označava neposrednu prošlost; od živih sl. jezika ima ga u sh. i bug.; najčešće se gradi od trenutnih glagola: skoči, skočih. Aoristija, neodlučnost, neopredeljivanje; po starijim skepticima jedino ispravno flz. stanovište, jer se o suštini stvari ne može sa sigurnošću ništa saznati, pa se treba uzdržati od kazivanja svog mišljenja.

AORTA (grč.), najveća arterija, polazi iz l. srčane komore, leži u grudnom košu i trbušnoj duplji, kod 4. slabinskog pršljena deli se u 3 završne grane: 2 bedrene i malu krsnu arteriju. Na granici između a. i l. srčane komore su 3 zaliska, koji zatvoreni potpuno sprečavaju vraćanje krvi u srce, ali se lako otvaraju kad se l. komora steže i izbacuje krv u a. Podela a.: luk, grudni i trbušni deo. Od luka a. odvajaju se arterije: za srce, vrat, glavu i gornje udove; od grudnog dela 12 pari međurebarnih arterija; od trbušnog dela mnoge grane za trbušne organe. Završne grane -- bedrene arterije -- daju krv organima karlice i donjim udovima. Aortitis, oboljenje a., najčešće usled sifilisa i arterioskleroze; a. proširena, zidovi čvršći; bolovi iza grudne kosti; čuju se srčani šumovi; krvni pritisak povećan.

APADANA 1) knjiž. zbirka u kojoj se opisuju vrline budanskih kaluđera. 2) sala za svečane prijeme na dvoru st. pers. vladara.

AOSTA, prov. i varoš (22 000 st.) u Pijemontu na SZ It.

APAGE, SANTAS (lat.: odlazi, sotono), reči Hristove ap. Petru, kad je odvraćao Hr. od stradanja.

APAGOŠKI DOKAZ (grč.), posredan dokaz koji istinitost tvrđenja dokazuje tim što pokazuje pogrešnost njegove kontradiktorne suprotnosti.

APALEČJENI → Aligeni.

APANAŽA (frc.), plata članova vladarske porodice.

APARAT (lat.), sprava, stroj udešen da izvrši neki rad. U med. grupa organa koji se dopunjuju u vršenju neke funkcije (a. varenja, disanja, kretanja). U thn. i ind. naprava bez pokretnih delova, namenjena određenoj svrsi (za pečenje rakije. sušenje rublja, parni kotao itd.). Dezinfekcioni a. 1) toplom vodenom parom (autoklav) sa kazanom u kojem se voda zagrevanjem i pod pritiskom isparava i struji u komoru, gde se stavljaju stvari za dezinfekciju; dejstvo počinje kad vodena para istisne sav vazduh iz komore; služi za dezinfekciju odela i rublja. 2) vrelim vazduhom, napravljeni u vidu kutije sa dvojnim bakarnim zidovima između kojih je prostor ispunjen vazduhom, služe za dezinfekciju staklenih i metalnih predmeta. 3) isparavanjem dezinf. tečnosti u otrovne gasove (sumpor, formaldehid, cijanovodonična kiselina), služe za dezinfekciju soba. Kinematotrafski a., naročiti fotografski a., namenjen snimanju pokreta objekata; imaju naročitu konstrukciju, koja omogućava besprekidno snimanje na kinofilmu po 16 do 20 slika u sekundi. Po negativnom materijalu na kojem se vrši kinematografsko snimanje, a. se dele na: normalne ili profesionalne za film, širine 35 mm; ima film a. za film širine 16 mm; za film širine 9,5 mm, i cajtlupi koji snimaju po 100, 240 i 360 slika u sekundi, a ima ih koji su namenjeni naučnim snimcima i daju po 100 000 slika u sekundi (→ kinematografija). A. fotografski, naročita sprava, koja služi da se svojstva nekog objekta, pod tačno određenim uslovima i u vidu slika, prenesu na mutno staklo ili osetljivi sloj ploča i filmova; sastoji se iz dva dela: objektiva i komore; ima ih različitih sistema, namenjenih raznim svrhama snimanja. Mogu biti specijalnog i univerzalnog tipa.

APARTMAN (frc.), stan od više odeljenja u hotelu ili kući.

APPASSIONATO (it.), strastven; u muz. strasno, snažno, živo.

APATIJA (grč.), neosetljivost, neosećajnost, ravnodušnost; po mišljenju stoika najviši stupanj lične sreće i cilj mudraca; sastoji se u slobodi od strasti i osećanja kojom se postiže ataraksija, tj. nepokolebljivost duševnog mira prema promenama života i sveta; kao bolesno stanje javlja se kod duševno bolesnih i prolazno pri veoma potresnim doživljajima, a docnije dolazi do teških afektivnih reakcija. Apatičan, bezosećajan, neosetljiv, nemaran, mlitav.

APATIN, varoš (13 416 st.) na Dunavu (Dunavska Ban.); poznato tržište za ribu i van granica Jugosl.

APATIT, kalcijum - fluor - fosfat; upotrebljava se za fosfatno đubre.

APATRITI (grč.-lat.), lica bez državljanstva; dolaze u to stanje oduzimanjem državljanstva, otpustom pre stupanja u novo, ili što od rođenja nemaju državljanstva; ima ih mnogo među emigrantima (→ Nanzenov pasoš).

APAŠI, Apači, s.-amer. indijansko pleme iz grupe Atabaska; doskora živeli od lova i pljačke (otuda i naziv a. za razbojnike i dr. društveni ološ).

APEJRON (grč.), neograničeno, beskonačno, neiscrpno; po učenju filozofa Anaksimandra neprolazna, neiscrpna i večita pramaterija (arhe) iz koje ove postalo.

APEKS (lat.),zemljin a., tačka na prividnom nebeskom svodu u pravcu kojeg se kreće Zemlja na svojoj putanji oko Sunca; Sunčev a., u pravcu kojeg se kreće Sunce zajedno sa svim telima sunčeva sistema; dijametralno supr. tačka antapeks.

APEL, Apeles, najčuveniji grč. slikar iz 4. v. pre Hr., dvorski slikar Aleksandra Vel. Nije se sačuvao nijedan njegov orginal.

APEL (lat.), poziv; u pravu: pravo parničara da čini priziv na viši sud protiv presude nižeg suda, kad nalazi da ovaj nije pravilno primenio zak. (pravna pitanja), ili pravilno ocenio činjenice (faktična pitanja); u građ. postupku mora se iskoristiti u roku od 15 dana. Apelacioni sud, nadzorni organ za okr. sudove na svojoj ter.; postoji u više mesta Jugosl. (Beograd, Skoplje, Sarajevo, Novi Sad, Zagreb itd.); rešava u većima od 5 sudija samo kada se izjavi priziv protiv presude okr. suda kao kolegijalnog i presude sudije pojedinca okr. suda, ili žalbe protiv svih odluka okr. suda koji rešava bilo u veću, bilo kao inokosan. A. s. može da usvoji razloge priziva ili da ih odbaci, a može da donese novu presudu na pretresu koji on sam održi; nadležan da rešava po prigovoru na optužnicu i može da je odbaci, uvažavajući razloge prigovora, ili da odbaci prigovor, osnažavajući optužnicu.

APELA, nar. skupština u Sparti; u nju ulazili svi Spartanci iznad 30 god.; primala i odbacivala, bez diskusije, predložene zakone, odlučivala o ratu i miru i birala činovnike.

APELION IZ TEOSA, grč. filozof i bibliofil iz 1. v. pre Hr.; otkrio i objavio Aristotelove spise; njegovu biblioteku Sula preneo u Rim.

APENDIKS (lat. appendix), → crevuljak. Anendicitis, zapaljenje slepog creva, infektivno oboljenje sluzokože i adenoidnog tkiva crevuljka, izazvano bacilima crevne flore (kolibacil, streptokok, anaerobne bakterije), potpomognute gdekad nadražajima stranih tela (koštice voća, komadići kosti itd.); češće kod ljudi koji se hrane mesom; naročito između 10 i 39 god., retko u detinjstvu i dubokoj starosti. Akutno zapaljenje različitog intenziteta, često veoma teško i opasno, nastupa naglo, praćeno nadražajem trbušne maramice, često recidivira; lakši oblik kataralno zapaljenje; teški oblici praćeni destrukcijom tkiva, gnojenjem ili gangrenom. Znaci: bol na d. strani trbuha, osetljivost kože, tvrdina trbušnog zida; povraćanja, češće zatvor, ubrzan puls, početna tmpt. obično malo povišena. Komplikacije: prskanje crevuljka s izlivom gnoja u trbušnu duplju, sleduje lokalno zapaljenje trbušne maramice, sa stvaranjem apscesa, ili opšte, veoma teško i opasno oboljenje. Hronično zapaljenje traje dugo, sa povremenim pogoršanjima, ili u periodu između 2 akutna napada. Znaci različiti: najčešće tegobe varenja, tištanja u trbuhu sa d. strane, Lečenje: operacijom otkloniti crevuljak (apendektomija), kod akutnog što pre, najbolje u toku prvih 36 časova.

APENDIKULARIJE, grupa sitnih repatih → plaštaša s pihtijastim plaštom u obliku kućice; pučinski morski organizmi.

APENDINI Franjo Marija (1768.-1837.), napisao na it. jeziku Gramatiku ilirskog jezika (Dubrovnik, 1808.), jednu od prvih gram. sh. jezika na tuđem.

APENINI, dugačka, mlada nabrana plan. na Apeninskom Pol.; na S se odvaja od Primorskih Alpa i pruža se prema J gotovo sredinom celog Apen. Pol. (izuzimajući Kalabriju), na dužini oko 1200 km. Podeljeni na Severne (Ligurske, Etrurske), Srednje (Rimske, Abruce) i Južne (Napuljske. Lukanske) A. Najviši deo Abruce sa najvišim vrhom Monte Korno (2921 m). Apeninsko Poluostrvo, srednje od 3 vel. pol. na J Evr., zalazi u Sred. M. Na S odvojeno od Evr. lučnim plan. vencima Alpa, na I ograničeno Jadr. i Jonskim, na Z Tirenskim i Ligurskim M. Na S Lombardska Nizija, kroz koju protiče r. Po. Južnije planinsko, jer se gotovo sredinom provlače pl. Apenini.

APERITIV (lat.), sredstvo za povećanje apetita; sredstvo za čišćenje. Aperitivna vina → vino.

APERKAT (engl.), udarac u boksu ozdo naviše sa skupljenom rukom.

APERTURA (nlat.) → svetlosna jačina.

APERCEPCIJA (lat.), shvatanje, opažanje; u psih. smislu unutarnja voljna radnja koja čini da nejasna svesna stanja, pojave i procesi postanu jasni, razgovetni i svesni. Aperceptivno mišljenje, analiza i raspoređivanje pojmova po strogim logičkim zakonima; supr. asocijativno m.; prosta reprodukcija pretstava bez ikakvog logičkog reda (→ asocijacija).

APET, boginja materinstva kod st. Egipćana; pretstavljana sa telom nilskog konja.

APETALE (grč.) → cvet.

APETIT (lat.), želja za jelom, predosećanje zadovoljstva pri pomisli na jelo; kompleks osećaja i osećanja prouzrokovan zamišljanjem, viđenjem i mirisanjem jela. Dok je glad uvek neprijatna senzacija, a. je zadovoljstvo koje se oseća pred obed A. je najjača draž za živce žlezda koje u želucu luče sokove; bez a. hrana nema ukusa, a kad se jede bez ukusa, izostaje psihičko lučenje želudačnog soka.

APIJAN 1) grč. istoričar iz 2. v.; napisao na grč. opširnu rim. istoriju, koja se znatnim delom očuvala. Za nas važan odeljak o Iliriji. 2) Petar (1495.-1552.), nem. matematičar i astronom. Bavio se mat. geogr. (kozmografijom) i kartografijom. Konstruisao (1524.) po njemu nazvanu Apijanovu projekciju (preinačena cilindrična p.), koja se dosta upotrebljava u kartografiji.

APIJE Klaudije → Klaudije. Apijev put, Via Appia, rimski put od Rima do Kapue, izgrađen pod A. K. (312. g. pre. Hr.).

APIOL, fenol-eter, sastavni deo eterskog ulja kojeg ima u peršunu, jako draži kožu, sluzokože i bubrege, izaziva i slabost srca; u novije vreme se mnogo upotrebljavao kao sredstvo za izazivanje pobačaja, te i kod nas često dolazilo do veoma teških trovanja.

APIS 1) Hapi, sveti bik kod st. Egipćana, u kojem stanovali bogovi Oziris i Pta; sav crn, sa trouglastom belom pegom na čelu. Lešinu mu balzamovali. 2) → Dimitrijević Dragutin. (Na sl. bik A.)

APIH Josip (1853.-1911.), slov. istoričar i javni radnik; gl. dela: Židovstvo, Plemstvo in narodni razvoj, Slovenci in leto 1848.

APLANAT (nlat.), tip složenog objektiva, sastoji se od 2 ahromatska sočiva postavljena simetrično u okvir; ima vel. obim oštrine; svetlosna jačina prosečno oko 1 : 7,7. Nedostaci: krivo polje oštre slike i → astigmatizam.

APLAUZ (lat.), pljeskanje rukama, odobravanje gledalaca u poz.; u običaju već u st. Rimu, gde se, pored pljeskanja dlanom o dlan ili šupljom šakom, odobravalo i mahanjem okrajka toge i puckanjem prstima. Aplaudirati, pljeskanjem iskazivati odobravanje i dopadanje.

APLACENTALIJE, najniži sisari (torbari, mravinji ježevi i kljunar) koji se odlikuju otsustvom embrionalnog organa placente (posteljice), nasuprot svim ostalim sisarima sa placentom (→ placentalije).

APLIKATURA (it.), pravilan položaj i raspored prstiju pri sviranju na nekom instrumentu.

APLIKACIJA (lat.) 1) primena, upotreba, naklonost. 2) molba na neku vlast. 3) u ručnom radu ukras druge boje na haljini, prekrivaču i dr.

APNEA (grč.), kratkovremeno izostajanje disanja koje nastupa kad se svojevoljno učine nekoliko uzastopnih dubokih pokreta disanja, posle čega se za neko vreme (30º i više) ne oseća potreba za disanjem. Dete za vreme intrauterinog života nalazi se u a. (fetalnoj).

APOGEUM (grč.), najudaljeniji položaj (Sunca, Meseca) od Zemlje.

APODIKTIČAN (grč.), nužan, bezuslovan; a. sud., npr.: u ravnostranom trouglu moraju nužnim načinom biti svi uglovi jednaki.

APOĐATURA (it. appoggiatura), u muz. sitna nota ispred obične kojoj pri izvođenju oduzima oko polovine trajanja.

APOEN (frc.), novčana uputnica, men. ili novac kojim se izmiruje neki dug (npr. ako je dug iznosio 20 000 d, pa je za otplatu dato u gotovu 15 000, a ostatak od 5000 d isplaćen men., onda je ova men. a.); uopšte men., zatim deo, npr. akcionarskog kapitala ili nekog zajma (npr. ako je zajam podeljen u obveznice po 100 d, pa ima komada koji obuhvataju 5 ili 10 obveznica, i takve obveznice zovu se a.).

APOZICIJA (lat.), samostalan dodatak uz imenicu, koju bliže određuje: stavlja se posle nje i odvaja zapetom, npr. Beograd, prestonica Jugosl.; pšenica, belica.

APOKAVK Vasilije, viz. državnik iz 14. v.; upravnik Carigrada za maloletstva Jovana V Paleologa; gl. protivnik Kantakuzinov.

APOKALIPSA (grč.) 1) otkrovenje budućih događaja u slikama za koje se veruje da dolaze od boga. 2) spis sv. Jovana bogoslova u Sv. pismu, gde se proriče sudbina crkve, dolazak Antihrista i dr. 3) rel. pravac koji u svemu vidi pretskazivanje svršetka sveta. Apokaliptički jahači (Otkr. Jov. 6.), četvorica, pretstavljaju glad, kugu, rat i smrt; simvoličko pretstavljanje nesreće koja će se javiti pred smak sveta. (Na sl. četiri a. j. od P. Kornelijusa.)

APOKARPIJA (grč.), plod koji postaje iz jednog cveta sa 2 ili više slobodnih (apokarpnih) tučkova, od kojih se svaki razvije u po jedan plodić, npr. kod ljutića. Sastoji se od 2. ili više monokarpija (→ plod).

APOKATASTAZA (grč.) 1) vraćanje u ranije stanje, ozdravljenje. 2) u flz. učenje (kod pitagorejaca, Heraklita, stoičara i Ničea) o večitom ponavljanju istog reda stvari. 3) opšte vaskrsenje mrtvih pred strašni sud.

APOKOPA (grč.), izostavljanje glasova; može biti gramatička (k’o, doš’o, mis’o), govorna (’ bro jutro, šta š’, umesto šta ćeš) i pesnička (plačuć’ pjeva -- nit’ tko šapće, nit’ tko zbori, nit’ tko pjeva, nit’ se smije!).

APOKRISIJAR (grč.), ep. poslanik na carskom dvoru radi održavanja potrebne veze; papa imao a. u Carigradu od 6. v.

APOKRIF (grč.: skriven, neautentičan), prvobitno sve sv. knjige, po svojoj sadržini i smislu nepristupačne, skrivene, neposvećenim; u hrišćanstvu spisi o licima i događajima iz Biblije koje ne priznaju crk. vlasti (stoga tajno šireni). Najpoznatiji a.: o Adamu, Rajskom drvetu, Enohova knj., Evanđelje Nikodimovo, Vizija Isaijina, Drugi dolazak Hristov. Neke a. širili bogomili; inače a. imali uticaja na našu nar. knjiž.: iz tog kruga npr. pesme Car Duklijan i Krstitelj Jovan i Odlazak majke sv. Petra u pakao.

APOKSIOMEN, čuveni grč. kip atlete, pretstavljenog kako se čisti od ulja i peska.

APOLINARIJE, ime 2 grč. gramatičara iz 4. v., napisali više dela u stihu i prozi.

APOLINER Gijom (Apollinaire, 1880.-1918.), pravim imenom G. de Kostroviski, poreklom polj. Jevrejin; pisao na frc. pesme, romane, 1 poz. komad, eseje. Objašnjavao i propagirao kubističku um., uticao na savr. frc. poeziju,

APOLINISKI (po grč. bogu Apolonu) nagon, upravljen na umerenost, red i harmoniju, za razliku od dioniziskog (po bogu Dioniziju), upravljenog na strasti i volju. Pojmove uveo Niče

APOLOGETI (grč.), hrišć. naučnici koji u doba gonjenja pismenim sastavima upućenim rim. vlasti ili javnosti branili hrišćanstvo od nehrišć. filozofa i sektaša; najpoznatiji: na I Aristid, Justin Filozof († 166.) i dr., a na Z Tertulijan, Laktancije, sv. Kiprijan. Apologetika, bogosl. nauka; izlaže verovanje svoje crk., pobija dr. vere i prigovore. Apologija, beseda radi zaštite nekoga ili nečega; preterana pohvala. Čuvena Sokratova odbrana pred atinskim sudom, sačuvana u Platonovu spisu A.

APOLODOR (60.-125.), Grk, rim. arhitekt; sagradio Trajanov forum i most preko Dunava kod Oršave.

APOLON, Feb, sin boga Zevsa i nimfe Lete, brat Artemidin, grč. bog smrti, čistote, lepote i mudrosti, zaštitnik poezije i muz.; rođen na Delu, gde najviše obožavan, a imao svoje proročište u Delfima, gde preko → Pitije pretskazivao budućnost. Poubijao Kiklope i stoga proveo neko vreme na Zemlji kao pastir kod tesaliskog kralja Admeta. Odrao živog satira Marsija što se sa njim takmičio u sviranju, a kralju Midi dao magareće uši stoga što mu se više dopala svirala boga Pana nego njegova lira. Zamišljali ga i pretstavljali kao veoma lepa mladića; od sačuvanih kipova najčuvenijih Praksitelov.

APOLONIJA, ant. varoš u Arb. blizu Valone; u grč. doba čuvena sa svoje trgovine.

APOLONIJE 1) iz Perga, živeo u Aleksandriji u 2. v. pre Hr.; pored Arhimeda i Euklida 1 od najčuvenijih matematičara svoga doba: gl. mu se delo odnosi na konične preseke, gde prvi uvodi imena elipse i hiperbole; dao za broj π približnu vrednost 3,14169. 2) Rodski, grč. epski pesnik iz 3. v. pre Hr., rodom iz Aleksandrije; dugo živeo na dvoru Ptolemeja; napisao više epova. 3) iz Tijane, grč. filozof i čudotvorac. Prevazilazio svoje savremenike znanjem, besedništvom i pameću, zbog čega njegov život okružen bajkama.

AKOLONOV LEPTIR (Parnassius apollo), leptir iz porodice Papilionidae.

APONEUROZA (grč.), neobično jaka beličasta opna, pomoću koje se neki mišići pripajaju za kosti; obavija u vidu čaure grupe mišića ili cele udove, pojačava neke delove tela (dlan, taban).

APONjI Albert (1846.-1933.), mađ. političar i državnik; protivnik nac. pokreta kod potčinjenih naroda u A.-U. Napisao memoare.

APOPLEKSIJA (grč.), kaplja, »šlog«, najčešći uzrok krvarenje u mozgu usled prskanja moždanih krvnih sudova, posledica arterioskleroze, luesa, hroničnih oboljenja bubrega sa povećanim krvnim pritiskom; ili usled iznenadnog zapušavanja krvnih sudova srca (embolija) kao posledice srčanih bolesti. Dolazi iznenada, najčešće posle jela, uzbuđenja, pri stolici, snošaju, varenju, zadržavanju ili pešačenju na jakom suncu, kupanju u hladnoj ili vreloj vodi, uzimanju veće količine alkohola. Znaci: s iznenadnim gubitkom svesti bolesnik pada, opruženo telo leži mlitavo i nepomično ili se grči, lice crveno, podbulo, disanje otežano, mokraća i stolica odilaze sami, bolesnik ne reagira na spoljne nadražaje. Posle nekoliko časova, ređe nekoliko dana, ako za to vreme ne nastupi smrt, bolesnik dolazi svesti, kada se vidi jasno da je s jedne strane tela oduzet (→ hemiplegija).

APOR (frc.) prinos 1 lica u preduzeće u stručnoj spremi, nepokretnostima i pokretnostima, ali ne u novcu. Aportiranje, u lovu i dresuri lasa, donošenje predmeta, ranjene i ubijene divljači, koju pas donosi na komandu »aport«.

APOREM (grč.), logička teškoća, težak zadatak, sporno pitanje Aporetika, veština u diskutovanju problema bez želje da se oni reše; aporetičko shvatanje flz. jednako učenju da se vrednost sastoji u diskutovanju i razmišljanju o njenim problemima koji su inače nerešivi.

APOSIOPEZA (grč.), prekid govora (npr.: Nije lepo da ... ali je najbolje ćutati!); dopuštena samo pri slikanju jakih duševnih stanja, gde bi bila i u stvarnom govoru.

APOSTASIJA (grč.), otpadništvo od neke vere, nekog shvatanja sveta, ideologije ili polit. ubeđenja. Apostat, apostata, otpadnik; lice isključeno iz verske zajednice; kod nas ima teškoće pri zaključenju braka (→ ateist).

APOSTERIORI (lat. a posteriori), od kasnijeg; upotrebljava se u značenju saznanja iz iskustva (→ apriori).

APOSTOL (grč.: poslanik) 1) u hrišć. crk. 12 učenika Hristovih: Andreja, Petar, Jakov Zevedejev, Jovan, Filip, Bartolomej, Toma, Matej, Jakov Alrejev, Tadija, Simon Kananit i Juda (posle njega Mateja) Nazivaju se a. i Pavle (Savle) i pisci evanđelja Marko i Luka). 2) u prav. crk. knjiga (sadrži: izlaganje dela a., poslanice a. Pavla, Petra, Jakova); čita se na bogosluženju. Apostolski, što vodi poreklo od a. ili ima veze sa njima. A. muževi, učitelji crk.; živeli s a.: Varnava, Kliment Rimski, Polikarp Smirnski i dr. A. odredbe (konstitucije), 8 knj. u kojima se izlaže najstarija praksa crk.; postale u 2. ili 3. v. A. pravila, kod prav. 85, kod rkat. 50 kanona za svešt. službu; nisu sva od a., ali obavezna. Preveo na lat, Dionisije Mali. A. stolica (sedes apostolica), sedište ep. crk. osnovane od a.; u rkat. crk. papski presto.

APOSTROF (grč.), znak (’) za obeležavanje ispuštenog slova. Apostrofa, oslovljavanje otsutnih lica (pa i stvari), najčešće poklič u nevolji (npr,: jao, moja majko!). Apostrofirati, obratiti se nekome pogrdnim rečima.

APOTEKA (grč.), zdravstvena ustanova pod drž. nadzorom za držanje, spravljanje i izdavanje svih lekova koje propisuje farmakopeja. Javnim i bolničkim a. upravlja kvalifikovani magister farmacije. U mestima gde nema javne, priručne a. mogu imati zdravstvene zadruge, lekari i vet.; njima upravlja lekar ili vet., za to i posebno osposobljen. Za apot. službu postoje posebni zak. propisi. A. domaća. U svakoj kući treba da ima u pripravnosti i ponešto lekova čiji broj treba da bude tim veći ukoliko je kuća udaljenija od najbliže a. Lekovi treba da stoje na suhom mestu, zaklonjenom od sunca; dobro je imati posebni orman pod ključem. Od lekova za spoljnu upotrebu dolaze u obzir: jodna tinktura za dezinfekciju rana ili ozleda (20, a prema potrebi i 30-50 g treba da stoji u tamnoj bočici i da se obnavlja svakih 6 mes); čist alkohol (100-300 g; u hitnim potrebama može se zameniti ljutom rakijom); tablete za burovu vodu (4-5 komada); jodoform ili bizmutum subgalikum (dermatol) za posipanje i previjanje gnojavih rana (u kutiji 5-10 g); kalijum-permanganat (u kutiji 5 g), čiji se rastvor kad zatreba (stavlja se 0,5-1 g na 1 l vode) upotrebljava za rane, zatim za ispiranje usta i guše (tu se može upotrebiti i slabiji rastvor) i ispiranje kod žena; borna kiselina, kristalni prašak (nekoliko kesica po 3 g); prašak iz 1 kesice stavlja se u 100 g ključale vode; kad rastvor bude mlak, čistim rukama uzeti nešto vate, natopiti i neisceđenom prebrisati krmeljive oči; (umesto rastvora b. k. može se na isti način upotrebiti i kamiltej); lizoform za dezinfekciju ruku i dr. za vreme zaraznih bolesti u kući (bočica od 100 g treba da je uvek dobro zapušena); vazelin kao zaštitna mast kod ispucane kože, usana ili za nos; kalijev sapun za pranje i dezinfekciju ruku (dovoljno 50 g u porcelanskoj teglici); hartija od slačice (4-5 kom.), koja se zamoči u vodu i stavlja na kožu kod reumatičnih bolova i dr.; ulje (od masline, lana ili suncokreta) da se nađe pri ruci kod opekotina; hiperol u tabletama (1 cevčica od 10 kom.) za ispiranje (1 tableta na čašu vode) guše, krajnika, rana ili da se kaplje u uho koje procurilo; cinkova mast (20 g) za sušenje krasta. Za unutrašnju upotrebu: 5-10 tableta po ½ g acetilo-salicilne kiseline (znatno skuplje pod imenom aspirin) za upotrebu kod glavobolje, nazeba, zubobolje ili reumatičnih bolova i za snižavanje povišene tmpt. (nije savetno uzimati u ovu svrhu pre lekarskog pregleda); 15-20 tableta po ½ g tanalbina, koje se daje kod proliva 3 puta dnevno po 1 tabl.; veštačka karlebadska so (prava k. s. mnogo skuplja, a nije bolja), 200 g u kutiji, sredstvo za čišćenje (1 vel. kašika na čašu vode, najbolje izjutra); lišće od sene, nekoliko kesica po 4 g (sadržina 1 kesice na čašu vode, spravlja se kao čaj); bikarbonat sode (10 g u kutiji) protiv gorušice (uzima se na vrh noža posle jela; u istu svrhu i u istim količinama može poslužiti i pečena magnezija); beli slez, daje se kao domaći lek u obliku čaja protiv kašlja, naročito kod dece; sasušen cvet od lipe, kao čaj, dobro sredstvo za preznojavanje; titrica ili kamil-tej protiv grčeva i proliva kod odojčadi i male dece kao čaj; lišće nane kao čaj kod dece protiv grčeva u crevima; od gorkih čajeva, od kojih se uzima po 1 vel. kašika na ½ sata pre jela, da bi se popravio apetit, može poslužiti pelen, hajdučka trava i kičica, posebno ili pomešano, nezaslađeno; tinktura valerijane (30 g u bočici) uzima se po 10-20 kapi na šećeru kod živčane razdraženosti i nervoznog lupanja srca, nesanice, kojoj uzrok živčana razdražljivost; u d. a. treba još imati 100-200 g vate, bolje u manjim paketićima, nešto sterilne gaze i toplomer. Apotekarska komora, autonomna ustanova koja ima zadatak da štiti interese i ugled a. staleža; osn. Uredbom Mst. nar. zdravlja 1926., a dobila konačan oblik Zak. o apotekama 1931. Vrhovni organ Uprava, sastavljena od po 1 pretstavnika iz svake ban. i njen Izvršni odbor, koji se sastoji od 4 člana i rešava sve tekuće poslove u ime uprave. Po ban. postoje sekcije, a uz njih i disciplinski odbori s pravom da sude disciplinske krivice, o žalbama na njihove presude rešava viši disciplinski sud u Beogradu, kojem stoji na čelu 1 kasacioni sudija. A. taksa za lekove i njihovu izradu propisuje Mst. soc. pol. i nar. zdravlja; utvrđene cene, kojih se moraju pridržavati sve javne i priručne a.

APOTEM (grč.), pravilnog poligona, dužina normale (SA) spuštene iz središta na stranu; površina poligona jednaka polovini proizvoda obima i a. A. pravilne piramide normala (SA) spuštena iz vrha na ivicu osnove.

APOTEOZA (grč) 1) u st. vremena proglašavanje nekoga za boga (npr. vladara). 2) odavanje božanskih počasti. 3) završna poz. slika nekog komada, sa muzama, anđelima, nebom, posvećena otadžbini ili nekom vel. čoveku.

APOTECIJA (grč.), plodonosno telo nekih askomiceta i lišaja; otvoreno (tanjirasto, peharasto), često puta veoma živo obojeno (npr, kod babinog uha).

APOFIZA (grč.), normalna izbočina na kosti; služi za pripoj mišićima ili se pruža prema susednoj kosti u cilju stvaranja zgloba.

APOHROMAT (grč.), anastigmatski objektiv kod kojeg hromatska aberacija ispravljena na primarni i sekundarni spektar; sve boje spektra svedene u jednu tačku. A. se upotrebljavaju u reprodukcionoj fotografiji pošto daju mat. oštrinu u snimanju i tačno predaju boje. Svetlosna jačina prosečno oko 1:9.

APRAKSIJA (grč.), nesposobnost izvođenja nekih pokreta ili upotrebe i rukovanja nekim stvarima, kao posledica moždanih oboljenja.

APRAKSIN 1) Petar M., rus. vojskovođ iz 18. v.; ratovao uspešno sa Šveđanima i privoleo Kalmike da prime rus. podanstvo. 2) Feodor (1661.*1728.), brat prethodnog, admiral. 3) Stepan F. (1702.*1760.), rus. vojskovođ, odlikovao se u ratu sa Turcima (1736.-1739.).

APRETURA (frc.), sve završne radnje prilikom izrade tkanina: izatkana i obojena tkanina njome dobiva trg. izgled; natapanje tkanina raznim materijama da dobiju naročite osobine, da postanu nepropustljive za vodu itd.

APREHENZIJA (lat.), zabrinutost. strah, odvratnost; u flz., kod Kanta sinteza a. shvatanje raznolikosti empiriskog opažaja, koje omogućava opažanje, tj. njegovu empirisku svest.

APRIJES, eg. faraon iz 26. dinastije, sin Psametika II; ratovao sa Navuhodonosorom.

APRIL (lat.), 4. mesec u god., travanj, ima 30 dana. Za 1. a. vezani običaj varanja poznanika potiče verovatno od varljivosti vremena u tome mesecu. Aprilski ili srednjogorski ustanak, planuo u Bug. protiv Turaka (20./4 1876.), pod uticajem bos.-herc. ustanka; pripremio ga revolucionarni komitet u Bukureštu, a njegov početak utvrđen na skupštini u Oborištu, za 1./5.; usled izdaje i otkrivanja priprema otpočeo ranije, ali samo u Sr. Gori, zap. Trakiji i Trnovu; gl. vođ ustanka Benkovski poginuo izdajom, a ustanak krvavo ugušen posle 15 dana; posle toga Turci poslali Čerkeze i bašibozuke, koji u Bug. popalili oko 80 sela i mnoge poubijali; to dovelo do protesta engl. min. Gledstona i do rata između Rus. i Tur.

APRIORI (lat.: a priori), sve istine u svom važenju nezavisne od iskustva. Takve su logičke i mat. aksiome i načela prir. nauka. Apriorizam, teorija o apriornim uslovima jedne naučne obl. saznanja, tj. o uslovima koji prethode svim iskustvenim istinama te nauke.

APROBACIJA (lat.), odobravanje, priznanje, dokaz, dopuštenje; u rkt. crk.: dopuštenje za izdavanje svetih. teol, i flz. dela.

APROVIZACIJA (nlat.), nabavka hrane; organizovanje sredstava za ishranu.

APROKSIMATIVAN (lat.), približan, verovatan.

APROPRIJACIJA (lat.), prisvajanje; u pravu pripisivanje izvesnog predmeta u svojinu lica koje je po zak. obavezno da ga, uz naknadu, primi u svojinu; u tome slučaju pravni osnov sticanja je akt vlasti, a ne kupovina i prodaja; za fabrike i rudnike postoji često obavezna a. susednih zemljišta, a u Beogradu slepih placeva.

APSENTIZAM (plat.), otsutnost vlasnika sa poljopr. imanja, koji ne živi na njemu, već ga izdaje pod zakup. Kod nas se ne smatra zemljoradnikom i ne može se koristiti uredbama o zaštiti zemljr.

APSIDA (grč.: školjka), polukružno ili poligonalno udubljenje koje završava oltarski prostor na i. delu hrama u romanskom i viz. stilu; zove se i konhe. (Na sl. a. man. Ljubostinje.) Apsidi, temena vel. osovine putanje pratioca (planete, komete, odnosno satelita) oko Sunca (odnosno gl. planete). Apsidna linija, osovina putanje po kojoj se kreću nebeska tela.

APSINT (grč.), jako alkoholno piće zelenkaste boje, naročito omiljeno u Frc.

APSIRT, brat Medejin, koja ga, dok je bežala sa Jazonom, isekla na komade i bacala za sobom da bi zadržala gonioce.

APSIRTOS, ime o. Cresa u ant. doba.

APSOLVENT (lat.), student koja je proveo na univ. određeno vreme, a. nije položio poslednji ispit.

APSOLUTAN (lat.), samostalan, bezuslovan, neograničen, potpun (supr. relativan); u flz. praosnov stvari, bog, ono što po sebi postoji, ono što se samo sobom saznaje, ono što se ne može saznati, totalitat svega što je uslovljeno. Zbog toga često polazna tačka u metafizici. A. alkohol (100%-tni) → alkohol. A. bračna smetnja ne može se otkloniti arhijerejskim blagoslovom; javlja se usled već postojećeg braka, nedostatka godina (15 za muškarca, a 13 za devojku), razlike vere, bliskog srodstva i rađenja o glavi ranijem suprugu. A. broj → broj. A. vlaga → vlaga. A. vrednost broja, vrednost nezavisna od predznaka: (± 3) = 3; a. v. kompleksnog broja a + :b, ili moduo, je (a + :b) = √a² + b². A. karakter prava imaju stvarna prava (državina, svojina, službenost i založna prava) koja dejstvuju prema svima i svakome, a ne. samo između stranaka (npr. ako neko ima hipoteku na jedno dobro, njega se ne tiče promena njegovog sopstvenika, jer hipoteka dejstvuje prema svima). A. (apstraktna) likovna umetnost ne prikazuje oblike realnog sveta, nego stvara dela pomoću slobodno kombinovanih i »simfoniski« složenih boja, linija i površina; njen karakter izrazito dekorativan, a vrednost u smeloj, retkoj i komplikovanoj ritmici linija i rafinovanom skladu boja. Pojavila se oko 1910., izumire posle 1930.; gl. pretstavnici: u slikarstvu Pikaso, Brak, Kandinski i Paul Kle; u vajarstvu Arhipenko, Lipšic i Zatkin. A. muzika, deluje čisto muz. sredstvima, bez pomoći drugih. Elementi joj: ritam, melodija, harmonija, oblik. A. nadležnost, poslovi koji spadaju u delokrug određene vlasti ili suda i koje ne može vrišti druga vlast; npr. sr. sud sudi sporove do 12 000 d, okr. u 1. stepenu sve sporove preko 12 000 i neprocenljive; na nju ima paziti svaka vlast po zvan. dužnosti, u protivnom njena odluka ništavna. A. ništavnost, javlja se kod pravnog posla kad je povređen javni poredak i kada sudija mora da ga poništi po zvan. dužnosti, i bez traženja zainteresovanih stranaka. A. nula, tmpt. od -273º C, pri kojoj gasovi nemaju pritiska. A. poslovno nesposobna lica, deca do 7 god. i duševno bolesni; ne mogu da zaključuju pravne poslove ni s odobrenjem roditelja ili staratelja, Jer se njihova volja smatra za pravno irelevantnu. A. sluh, u muz. prir. sposobnost određivanja visine nekoga tona bez ikakvog pomoćnog sredstva. A. tačnost, u pravu fikcija koja se pripisuje zemljišnim knjigama: sve što je u njih upisano smatra se kao neoborivo tačno u korist svakog lica koje se na njih oslanja; uvedena je prvo u Nem. i Austr.; kod nas važi tek posle tri godine od upisa. A. temperatura, skr. T, koja se računa od -273º C; da se tmpt. izražena u Celzijevim stepenima pretvori u a. t., treba joj dodati 273 (npr. 100º C je 373° a. t.). A. šumsko zemljište, usled svojih osobina (fiz. ili hem. sastav tla, nagib, ekspozicija, visina, konfiguracija ili udaljenost od ljudskih naselja) trajno nesposobno ili nerentabilno za dr. kulturu sem šume. Zak. o šumama strogim propisima zahteva da a. š. z. bude trajno pod šumom. Izuzetno, tle može izgubiti karakter a. š. z. nagomilavanjem humusa posle pošumljenja, amelioracijom, izgradnjom prometnih sredstava, naseljavanjem itd. Apsolutizam, samodržavlje, samovlašće; oblik vladavine u kojem vladar ima neograničenu vlast; ima 2 vrste: legitimni a., po milosti božjoj, i cezarizam, po volji narodnoj; javio se još u st. v. i trajao u nekim evr. državama sve do pred kraj 19. v. (Rus). Apsolutist, koji voli neograničeno, samovoljno da upravlja.

APSOLUTORIJUM (lat.), razrešnica (npr. posle završenih univ. studija). Apsolucija, razrešenje, oproštaj grehova.

APSOROS, ant. ime o. Osera u Jadr. M.

APSORPCIJA (lat.), upijanje, usisavanje gasovitih tela u tečna ili čvrsta, ili tečnih u čvrsta: zemlja upija vlagu, voda amonijak; kiseonik za disanje uzima se a. pluća i kože; preko sluzokože (u crevu) vrši se a. svarene → hrane; kod biljaka naročito apsorpciono tkivo, čija gl. funkcija primanje vode i u njoj rastvorenih hranljivih materija, dok biljka niže organizacije (alge, bakterije, neke gljive) i mnoge više vodene biljke primaju materije celom površinom; kod biljaka na višem stupnju organizacije ulogu primanja vrše naročiti organi i tkiva (apsorpcioni micelijum, haustorije, rizoidi, korenove dlake, velamen radicium, itd.). U anat. pogledu a. ćelije i tkiva se odlikuju vel. spoljašnom površinom, perifernim položajem, nežnim i za vodu propustljivim ćeličnim membranama.

APSTINENT (lat.), koji se sam od svoje volje uzdržava, npr. alkoholnih pića, duvana, polnog snošaja itd. Apstinencija, uzdržavanje, uskraćivanje Apstinirati, uzdržati se.

APSTRAKCIJA (lat.), logički postupak, kojim se iz jedne složene pretstave ili iz množine takvih pretstava izaberu neki sastavni delovi kao elementi pojma, a ostali se isključe; izolatorska a. mišljenjem proizvoljno izdvaja i posmatra jedan određen ili više sastavnih delova date nam jedne kompleksne pojave; generalizatorska a. kod većeg broja predmeta zanemaruje individualne i promenljive osobine, a zadržava zajedničke celoj grupi i sjedinjuje ih u pojam; individualizatorska a., dovodeći u vezu neke osobine ili predmete sa vrednostima koje bezuslovno važe, konstituiše individualne ist. pojmove. Apstrahovati, izdvojiti nešto u mislima od nečega, ali tako da se pri tom nešto ističe, a nešto opet zanemaruje; izdvojeno se zove apstraktno, ono iz čega se vrši izdvajanje konkretno; сви појмови су апстрактни, јер су добивени а. из конкретних опажања (емпиризам). Apstraktna kulpa → kulpa. A. nauke, više nauke, supr. realnim naukama, bave se a. ili spekulativnim stvarima, npr. flz., mat., filologija i dr. A. rad, društveni rad podeljen na bezbrojne struke pri kojem se nesvesno troši ljudska radna snaga. A. reči → reči. A. ugovor, kod kojeg se ne ispituje kako se i zbog čega (kauzalni ugovor) došlo do proizvođenja pravnog dejstva i koji su namenjeni prenošenju prava na treća lica (kao men.: imalac se poziva na ono što se vidi iz men. teksta, a ostalo ga se ne tiče). A. umetnost → apsolutna um. A. hipoteka, ustanova nem. prava prema kojoj se postojanje hipoteke smatra kao postojanje duga i da je isprava o hipoteci jednovremeno i dokaz o postojanju tražbine; u Jugosl. je nema (→ hipoteka).

APSTRUZAN (lat.), nejasan, mutan, nerazumljiv.

APSURD (lat.), ono što je protivno zdravom razumu, protivrečno, besmisleno; besmislica.

APSCES (lat.), ograničena kolekcija gnoja, nastala infekcijom; topao a. ima akutan tok, može se lokalizovati pod kožom, u tkivima i svim organima (posledica zapaljenja); hladan a. najčešće tbk. prirode u limfnim žlezdama i zglobovima; metastatičan a. javlja se na udaljenom mestu od prvobitne infekcije (klice prenesene krvnim putem); fiksacički a., metod lečenja, ubrizgavanjem nekih medikamenata pod kožu da se stvori veštački a., koji privlači klice i parališe prvobitnu infekciju. Lečenje: topao a. proseći; hladan ne proseći, prazniti iglom i ubrizgavati modificirajuće tečnosti (jodoform). A, pluća, ograničeno oboljenje pluća, gde se usled destrukcije tkiva stvara šupljina (kaverna); najčešće nastaje posle zapaljenja pluća ili prodora stranih tela u dušnice. Znaci: visoka tmpt., obilan ispljuvak, koji put u obliku povraćanja.

APSCISA (lat.), u geodeziji → koordinata koja se poklapa sa pravcem S-J, u mat. sa pravcem I-Z; kod detaljnog snimanja ortogonalnim metodom linija na kojoj se snima, na koju se prizmom spuštaju ordinate, »upravne«. Apscisna osovina → koordinata.

APTERIGOTE (grč.). najprimitivniji insekti, malog porasta, bez krila; često imaju na trbušnim člancima ostatke nožica kojih kod drugih insekata nema. Razvijaju se bez preobražaja; suhozemni su stanovnici, i samo neki oblici žive na površini voda; rasprostranjeni su po celom svetu, čak i u polarnim krajevima; mnogi od njih mogu dobro da skaču.

APUD ACTUM CONDITUM (testament) je sačinjen od strane sr. sudije, po želji i diktatu zaveštavaoca; za njegovo sačinjavanje potrebno je da zaveštalac prestane s 2 svedoka koji ga lično poznaju.

APULEJ, rim. pisac iz 2. v.; roman Metamorfoze ili Zlatan magarac; ljubavna priča Amor i Psiha.

APULIJA, predeo na ji. kraju Apeninskog Pol.: od r. Ofanti na S do j. kraja Apuliskog Pol.; u unutrašnjosti krečnjačka karsna visija (stočarstvo, zemljr.), u jadr. primorju niže tercijarno plodnije zemljište (vinogradi, j. voće). U njoj it. pokrajina Pulja. Gl. grad Fođa.

APURE, r. u J. Amer., pritoka Orinoka, duga 1600 km i plovna.

APUS (Apus), rod nižih rakova pljosnatog tela sa leđnim štitom i listastim nožicama. Živi u barama i javlja se u proleće (→ sl.).

APUHTIN Aleksej (1841.-1893.), rus. lirski pesnik muzikalnog stiha, zbog čega mnoge pesme komponovane.

APŠERON, poluostrvo na zap. obali Kaspiskog J., dugo oko 70 i široko oko 25 km; bogato naftom.

AR (lat.-frc.), mera za površinu: 100 m².

Ar, hem. znak za element argon.

ARA 1) Arras, varoš (30 000 st.) i utvrđenje u Frc.; važno tržište za žitarice i ulje; razvijena ind. tkst., zemljr. sprava, šećera; poznato po bitkama u svetskom ratu. 2) Aare, Aar, r. u Švajc., potiče od Oberarglečera u Bernskim Alpima, protiče kroz Briencko J., uliva se u Rajnu kod Koblenca. Po A. nazvan 16. kanton u s. Švajc. Argau, gl. grad. Arau.

ARA 1) (Psittacidae), vrsta vel. papagaja u prašumama J. Amer., jakog kljuna, duga repa, crvene glave i žutog perja; štetočine; love ih radi perja i mesa. 2) vrsta zmija naočarki (Kleopatrine zmije) u Eg., duga 2 m; leđa tamnije, trbuh svetlije žute boje sa tamnim prugama na vratu; kod st. Egipćana božanstvo polja; može da se dresira.

ARABA, arba (ar.: kola), dvokolice s visokim točkovima, u upotrebi u M. Az., na Kavkazu, zatim kod Kalmika, Mongola, Kirgiza, Tatara i dr. tur. nomadskih naroda. Dvokolice sl. tipa u upotrebi i na B. P.; u Bosni i kod musl. J. Srbije svaka kola se zovu a.

ARABA-KONAK, prevoj (952 m) na pl. Balk. u Bug., i. od Sofiskog Polja; vezuje sev. deo doline Iskra sa Sofiskom Kotlinom.

ARABESKA 1) stilizovani ornament, čiji najčešći motivi palmeta i akantus; mnogo je negovali musl. narodi (po njima i dobila ime); u Evr. najviše rađena u doba renesanse. 2) česta figura u baletu; igračica stoji na jednoj nozi.

ARABIJA, najveće pol. (3 mil. km²) na svetu, nalazi se na JZ Az. između Crvenog M., Babel Mandeba, Adenskog Zal., Indiskog Ok., Ormuskog Moreuza i Persiskog M. Jednostavna visoravan prosečne visine 800-1000 m; prema okolnim morima oivičena planinama čija visina mestimično prelazi 2500 m. Najsuvlji delovi su Siriska Pustinja na SI, Nefud i Vel. Ar. Pustinja na JI; u sredini pol. brdovita i oazama prošarana stepa Nedžd. Klima na J tropska, a u ostalim delovima preterano suha. Letnje tmpt. prelaze 30°, zimske se spuštaju do 25° pored obala, a 20°-10° prema unutrašnjosti i S. Taloga malo; kiše ima u većoj meri u plan. krajevima na Z. Tekućih voda malo i gube se u pustinjskom pesku. Po oazama i prim. gl. zanimanje zemljr.: urme, žitarice, kava, voće, duvan, pamuk, zatim biljke koje daju tamnjan, izmirnu i gumu. Gl. dom. životinje kamile i konji u stepama, a ovca, koza i goveče u predelima gde se ore. Od divljih životinja najvećeg značaja imaju noj i gazela. Ima soli i sumpora duž obale Crvenog M., a nafte u Kuvejtu; nekada bilo dosta zlata, srebra i olova. Saobr. se obavlja najvećim delom karavanima; svega 1 žel. pruga od Damaska duž obale Crvenog M. preko Medine i Meke za pristanište Džidu. Stan. (4,3 mil.) musl. Arapi; dele se na zemljr. (felahe) i stočare (beduine). Arabljanska država, obrazovana u 6. v. za vlade Muhameda; njegovi prvi naslednici je proširili i osvojili Siriju, Palestinu, Eg., Mesopotamiju i Pers; Omejadi tim tekovinama dodali na I: Turkestan, Afganistan i deo Indije, a na Z: s. Afr. i Pirenejsko Pol.; njihov pokušaj da zauzmu celu Evr. omele Viz. (718.) i Frc. (932.); dinastija Abasida prenela prestonicu u Bagdad, ali nije mogla da očuva jedinstvo države, koja se raspala na: Bagdadski halifat, Eg. halifat, Kordovski halifat itd.; prvi su uništili Mongoli (1258.), drugi Turci, a treći Španjolci 1492. A. d. konačno uništili Mongoli 1258. U n. v. bila najvećim delom (1517.-1918.) pod Turcima; za vreme svetskog rata (1914.-1918.) Arapi pod uticajem Engleza digli protiv Turaka ustanak i osnovali nekoliko država. Arabljani → Arapi.

ARABISKI ZALIV, sz. deo Indiskog Ok. između pol. Arabije i Pr. Indije.

ARAGVAJA, r. u Vraz. (J. Amer.), l. pritoka Tokantipsa; plovna na dužini od 1200 km.

ARAGON, u sr. v. država na Pirenejskom Pol.; ujedinjenjem A. i Kastilije postala Šp., 1479. Aragonija, pokrajina (47 391 km², 1 mil. st.), u sr. toku r. Ebra u si. Šp. sa kont. i suhom klimom; mestimično plodna, mestimično stepskog karaktera, usled čega gl. zanimanje zemljr. (žitarice, vinova loza, masline, šeć. repa, šafran) i stočarstvo (goveda, ovce, koze); ind. nije razvijena; gl. mesto Saragosa. Aragonit, mineral, vrsta kalcijum-karbonata (krečnjaka); dobro se glača i upotrebljava za ukrase.

ARAD, grad (77 000 st., većina Mađara) na d. obali Moriša u z. Rum.; žel. raskrsnica, trg. i ind. mesto; muzej, poz., gimnazije, prav. bogosl., uč. škola, trg. akad. Rodno mesto Save Tekelije; ima i danas manju srp. opštinu. Za vreme svetskog rata u A. pomro vel. broj interniranih Srba iz Srbije, B. i H. Aradska srp. episkopija, postojala od 16. v. i krajem 17. v. spojena sa jenopoljskom i temišvarskom, kojoj postavljen za ep. Isaija Đaković; 1864. prešla u rum. ruke. A. srp. protoprezviterat u Rum. ima 26 parohija i oko 30 000 duša kao ostatke nekad vel. srp. naselja i srp. a. ep. Podleži nadzoru i upravi srp. ep. namesnika u Temišvaru.

ARAIŠ, gl. mesto (5000 st.) šp. Maroka i pristanište na Atlanskom Ok.

ARAK 1) (ar.). alkoholno piće sa 50-60% alk., dobiveno iz oriza, palmova soka ili melase šeć. trske. 2) (lat.), tabak hartije.

ARAKS, najveća r. Jermenske Visije, izvire j. od Erzeruma u Tur., teče granicom između Tur. i Pers., uliva se u Kaspisko J.; dugačka 900 km, nije plovna.

ARAKČEJEV Aleksije M. (1769.-1834.), rus. general, ljubimac Pavla I i min. Aleksandra I, koji pod njegovim uticajem zaveo reakciju.

ARALIJA (fam. Araliaceae), biljka slična bršljanu, oko 30 vrsta, poreklom iz S. Amer. i Az.; neke vrste kao povrće (Jap.), druge kao diuretična sredstva (Amer.).

ARALSKO JEZERO, u Turanu, u Az., 4. po veličini na Zemlji (64 500 km²); nadm. v. 48 m; hrani se vodom r. Sir i Amu; o. nema; bogato ribom.

ARAM 1) po Bibliji obl. u Pr. Az.; Sirija i Mesopotamija. 2) peti Simov sin. Arameji, Aramovi potomci, semitski stan. A. Aramejski jezik pripada sa jevr., feničanskim, arapskim i amharskim, zap. grani semitskih jezika; u st. v. govorio se u Siriji i Mesopotamiji, njim se služili i Persijanci i Egipćani, a po Hr. i ar. države, kao i hrišć. i Jevr. u Palestini; bio trg. jezik z. Az.; današnji a. dijalekti zovu se novosiriski jezik.

ARAMBAŠIĆ Dragomir (• 1881.), vajar; najviše radi biste i male figure, na akad. način. Od njega naga ženska statua u bronzi pred Um. paviljonom u Beogradu.

ARAMON Rupestris Ganzen № 1, evr.-amer. hibrid vinove loze (odgajio ga V. Ganzen u Frc. 1879.), dosta otporan protiv filoksere, dockan sazreva, dobar kao podloga za suhe zemlje sa 30-40% kreča.

ARANDA Pedro (1718.-1799.), šp min.; prognao isusovce iz Šp.

ARANĐELOVAC, varošica, sresko i banjsko mesto na reci Kubršnici, ispod pl. Bukulje (Dunavska Ban.), privr. središte obl. Jasenice: niža gmn., izvori bukovičke kisele vode. Aranđelovačka Banja → Bukovička Vanja.

ARANĐELOVIĆ 1) Danica (• 1890.), inž. agronomije, stručnjak za semenarstvo i korove; saradnik Sveznanja. 2) Dragoljub d-r (• 1873.), pravnik i naučnik, prof. univ. u Beogradu; gl. dela: Građ. sudski postupak, O odgovornosti za naknadu štete, O formalnim izjavama volje, Zbirka pravnih rasprava itd. 3) Nikola (• 1876.), brig. gen. u penziji; bio prof. i pom. upravnika Voj. akad., u svetskom ratu šef telegr. otseka Vrh. komande, Napisao: Poljska fortifikacija, Odbrana Jedrena i Suvobor. 4) Radomir (1874.-1913.), peš. ppuk. poginuo u balk.. ratu. Napisao: Taktiku sva tri roda oružja i Strategiju.

ARANŽIRATI (frc.), pripremiti, izvesti, likvidirati neki posao; privesti u delo neki plan; nagoditi se. Aranžman, sporazum, pogodba, nagodba. A. muzički, zloupotreba autorskog prava kakve kompozicije; sastoji se u preradi tonskog dela promenom reda, ali ne i melodije, harmonije i ritma; pravo na a. ima samo autor.

ARANKA → zlatica.

ARANj Janoš (1817.-1882.), vel. mađ. epski pesnik, uveo jezik mađ. seljaka u knjiž. Gl. delo: trilogija Toldi.

ARAPI, Arabljani, narod iz semitske nar. porodice, postao negde u unutrašnjosti → Arabije; pod uticajem islama, poniklog kod njih, raširili se po celoj Ar., s. Afr. (odatle bili dospeli i u Šp.), pa do s. Indije i kavkaskog Dagestana; ima ih i po i. Afr. i Sudanu. Dele se na mnoga plemena; danas većinom nomadski stočari (Badavi, Beduini), koji se rado bave pljačkom, ali ima i zemljr. (Hadari). Stan većinom šator od kozine, ili neugledne kolibe s ravnim krovom. Iako dopuštena poligamija, većinom monogami. Običaji: obrezivanje, kupovanje žena, narikanje za mrtvima, osveta i umir. Arapska azbuka, razvila se iz feničanske, pa je s islamom primili svi musl. narodi. A. arhitektura, naročito se razvijala u Šp. Tip ove a. kvadratna građevina sa centr. dvorištem opkoljenim arkadama. Karakteristični vitki stubovi, luci raznog oblika, ukrašeni pandativi, bogata istočnjačka ornamentika. Spolja, lepo proporcionirane mase s visokim zašiljenim kubetima. Najpoznatije građevine: Alhambra u Granadi, Alkazar u Sevilji i džamije u Eg. A. boginje → boginje velike. A. guma, biljni lepak, dobiva se sušenjem soka afr. vrsta akacija; ranije obično dolazio iz Ar., a danas iz G. Egipta, u vidu žućkastih ili crvenkastih komadića, rastvorljivih u vodi. A. jezik čini s etiopskim j. granu z. semitskih jezika; njegov dijalekt oko Meke podslužio kao crk. i kult. j. svih musl.; pre Muhameda beduini su imali zajednički pesnički jezik, sačuvan u st. pesmama; danas najvažniji eg. i siriski dijalekt. A. književnost, počela da se razvija još pre Muhameda; njena ist. se deli na 6 doba: 1) preislamsko (oko 500.-622.), zastupljeno samo pesnicima nomadima; njihove pesme (kaside) brzo se šabloniziraju (→ nasib); za klasične (→ mualake) smatraju se 7 pesama od 7 raznih pesnika (Imru' ul Kajs, Turafa, Zuhajr. Labid, Antara, Amr-ibn, Kunsum i Haris ibn Haliza); pored mualaka ovi pesnici dali i zbirke (→ divan). 2) vek ekspanzije islama (622.-750.), predstavlja upočetku opadanje pesništva, što se zapaža i kod najpoznatijih pesnika (Ka' ibn Zuhajr i Hasan ibn Sabit); tek pod novom dinastijom Omejada (661.-750.), nekoliko pesnika mogu se takmičiti sa predislamskim (Ahtal, Džarir i Farazdak) i jedan (Umar ibn Abi Rabo) koji je ljubavnu liriku izdvojio u samostalnu vrstu; i. vera i Koran izazvali izučavanje verskih disciplina (kanonskog prava, teologije, tumačenja Korana i sakupljanje Muhamedove tradicije), a posredno i interes za filologiju, leksikografiju, teol., ist. i klasičnu poeziju. 3) zlatno doba (750.-1055.) je vreme zajedničkog rada svih naroda koji su primili islam i a. jezik kao naučni (Persijanci, Turci i Berberi): taj rad dao, pod uticajem i. jelinizma, odlične plodove u nauci i u knjiž. Njegovo prvo stoleće donelo je a. k. 2 filološke šk. (bafansku i kursku), gl. versko-pravne šk., najranije biografe i istoričare, nov stil u poeziji, poznatu antologiju Hamasu, prve racnonalističke teologe, prevode grč. dela, filozofe, matematičare, astronome, geografe i stvarnog osnivača a. knjiž. poezije, Džahiza. Njegovih drugih sto godina (847-945.) prošli u znaku reakcije i opadanja grč. uticaja; tradicija se više nije izučavala zbog prava, već zbog teologije. U to vreme se istakli najčuveniji istoričari (Balazuri i Jakubi), geografi (Masudi, Istahri i dr.), putopisci: Ibn Fadlan i Ibn Jakub, filolog, kritičar, esejist i antologičar Ibn Kutajba. pesnici Buhturi, Ibn Al-Mustaz i Ibn Davud, i lekar-kliničar Razi. U poslednjem stoleću (945-1055.) z. d. Bagdad nije bio jedino središte knjiž.; Siriji živeli pesnici: Abu Firasa, Mutanabi i Abul Ala al Mari, antologičar Abul Faradža Isfahanski, filozof Farabi i propovednik Ibn Nubašu; u Iraku je izrađena Enciklopedija »čiste braće« i dela istoričara Ibn Miskavojha, bibliografa Nadima i raznih teologa; i. pers. pokrajine dale začetnika makame Hamazanija, istoričara Salibija i genijalne naučnike Burunija i Ibn-sinu; a Šp. tada i nešto docnije (do 1091.) dala estetu Ibn-Abd Rabihija, filologa Kalija, pesnike Ibn Zajduna i Mutamida i pravnog pisca Ibn Hazma. 4) srebrno doba (1055.-1258.), počinje stvarnom prevlašću Seldžuka u Pr. Az. i pretstavlja opadanje a. k. Irak i Pers. imali u lepoj knjiž. Haririja i Tugraija; geografa i biografa Jakuta i nekoliko odličnih teologa (Gazali, Zamahšarp, Razi i Šahristani); Eg. i Sirija dali prvu a. autobiografiju (Usama ibn Munkiz), poznatog biografa Ibn Halikana i istoričare: Ibn Aspru i Imadudina Isfahanskog; Sicilija se odlikovala u poeziji (Ibn Hamdis), geogr. (Idrisi) i donekle u eseju (Ibn Zafar), a u Šp. su u ono doba živeli: pesnik Ibn Kuzmana, koji je u um. knjiž. uveo zadžal, putopisac Ibn Džubajr i filozofi Ibn Badža Tufajl, Ibn Rušd i Ibn Sabin. 5) mamelučko doba (1258.-1800.), pretstavlja vreme stalnog opadanja a. k. U 1. polovini ovoga perioda (do 1517.) Eg. i Sirija dali samo 1 poznatog pesnika (Buspri), 2 istoričara (Makrizi i Ibn Arabšah), nekoliko naučnih pisaca (Dimiški, Abul-Fida Ibn Madžid, Kalkašandi, Sujuti), konačni oblik Hiljadu i jedne noći i Antarov roman, a Šp. i sz. Afr. samo knjiž. Ibn al-Hatiba, oca flz. istorije. Druga polovina mamelučkog doba (1517.-1800.), označava gotovo potpun zastoj a. k., izuzev nekoliko svetlih imena (Makari, H. Halifa i Mutada). 6) savr. doba (od 1800.) je vreme evr., naročito frc. uticaja na a. k.; u 2, polovini 19. v. mnogo se prevodilo s evr. jezika; pojavljuju se pretstavnici ist. romana (Zajdan Džirdži) i tragedije (Nadžib al-Hadad), razvija se novinarstvo itd. Početkom 20. v. braća Tajmur (Muhamed i Mahmud) osnivaju eg. novelu i dramu; od svih rodova, poezija ostala najkonzervativnija; frc. uticaj očigledan i kod najvećeg modernog pesnika, Ahmeda Šavkija; od knjiž. istoričara i kritičara najviše se ističe Taha Husejin. A. konj, punokrvni jahaći k., poreklom iz Ar., smatra se izvorom svih punokrvnih k.; rezultat a. civilizacije, gde je k. držan kao najveće dobro na svetu i gde mu je poklanjana najveća pažnja. Sr. veličine, oko 150 sm visok, pravilnih proporcija, harmoničnog oblika, savijena vrata, lak ali muskulozan; brz, otporan, izdržljiv, malih zahteva; uvožen u sve civilizovane zemlje, služio za popravku rase ili bio gajen u čistoj krvi; u Jugosl. ima punokrvnih a. grla u drž. ergelama u Dušanovu, Vrani i Goraždu i u nekim priv. ergelama. A. milja = 1921 m. A. muzika. Od 8.-9. v. mnoge grč. rasprave o muz. prevedene na a., a originalna i važna dela o muz. pisali a. filozofi Kindi, Farabi, Ibn Badža, Ibn Sina i dr. A. poetika (metrika) bazira, kao i grč.-lat., na kvantitetu (dužini i kratkoći) slogova; ima 16 klasičnih metara; veoma razvijena; a. p. prihvatili Persijanci i Osmanlije. A. filozofija sr. v. pretstavlja neku vrstu aristotelizma pomešanog sa stoičkom, Platonovom i neoplatoničkom flz.; značajna kao posrednik između grč. flz. i skolastike; gl. pretstavnici Alfarabi, Avicena i Averoes. A. cifra → brojni znaci.

ARARAT, ugašeni vulkan od trahitoidnih stena na SZ Jermenske Visije, u blizini tromeđe tur. pers.-ruske. Veliki A. visok 5190 m, a Mali A. 3915 m; poslednja erupcija 1840. g. Po Sv. pismu na A. zastala Nojeva lađa.

ARAS. r. u Az. na granici Rus. i Iraka (Pers.), duga 1000 km; uliva se u Kaspisko J.

ARA SPONSALICIJA (lat.), kapara pri zaručenju kao znak sigurnosti da će se brak zbilja zaključiti; u narodu se naziva beleg.

ARAT 1) grč. pesnik i astronom iz 3. v. pre Hr., pisac poeme Fenomeni. 2) sikionski vojvoda (272.-113. pre Hr.), tvorac ahajskog saveza, otrovan po naredbi Filipa III Makedonskog; pisac memoara koje upotrebio Plutarh u A. životu.

ARAUZONA, u st. v. rim. varoš kod Šibenika.

ARAUKANCI, Moluče, indijansko pleme u Čile i Argentini; pre dolaska Španjolaca imali dosta visoku kulturu i uređenu državu; sada stočari. Tek 1882. skršena njihova moć.

ARAUKARIJA (Araucaria, fam. Abietaceae), četinar j. hemisfere; zauzima veća prostranstva u suptropskim šumama države Parane u Braz. (A. brasiliensis) i u Čile (A. imbricata): naraste do 50 m; kod nas se gaji kao ukrasno drvo, zatim u staklarama; u ranijim geol. periodama živele su i u Evr. A. excelsa, A. imbricata i A. bras. su česte ukrasne biljke.

ARAHNA, u grč. mitol. mlada Liđanka, koja divno tkala; kad je boginja Minerva pocepala njene tkanine, devojka se obesila, a boginja je pretvorila u pauka. Arahnoide, arahnologija → pauci.

ARAČIĆ Vukoman (1850.-1915.), general; učestvovao u ratu 1878.-1877. i 1877.-1878.; u balk. ratu komandant Timočke div.; odbio napad Bugara na Timok, zauzeo Kulu i Belogračik: u ratu 1914. komandant Timočke div. 2. poz., zatim Užičke vojske. Izdao: Đeneralštabnu službu ratnog doba; u rukopisu: Đštb. služba mirnog doba.

ARBA, u st. v. rim. ime za o. Rab i napredan grad na njemu.

ARBANASI 1) pretstavljaju granu indoevr. grupe; potomci st. Ilira. U kompaktnoj masi, nešto više od 1 mil. duša, žive j. od Prokletija i z. od Drima, u kraljevini Arb. i susednim delovima Jugosl.; ima ih u Grč. i j. It. Većim delom musl., u manjem broju prav. i kat. R. Škumba ih deli u 2 grupe: sev. su Gege, j. Toske; Gege se dele na mnoga plemena. Prosveta na niskom stupnju; u životu i običajima mnogo patrijarhalnog; održala se krvna osveta. Nošnja raznolika. Gl. zanimanje stočarstvo (ovce, koze); zemljr. se manje bave. Mada imaju more, nisu pomorci i ribari, a sredozeman način života slabo razvijen. Gl. hrana kukuruzni hleb, mleko i mlečni proizvodi. U Jugosl. oko 442 000 A., pretežno u Podrimlju, Povardarju, Kosovu i j. Pomoravlju, gde su prodrli u 18. i 19. v.; j. od Skadarskog J. ima i starijeg stan. Arb.; oaza bilo i na S do Leskovca i Vranja, odakle su se posle 1878. iselili u dolinu Laba, na Kosovo i Metohiju. 1737. se iselilo 300 arb. porodica iz plemena Klimenata u sremska sela Hrtkovce i Nikince, a 1776. se dosta arb. porodica iz okoline Skadra naselilo u blizini Zadra. 2) (Borgo Erizzo), selo kod Zadra; arb. stan. pohrvaćeno. 3) selo u Bug., si. od Trnova, osn. ga u 2. pol. 16. v. doseljenici iz Epira; nekad veoma bogato; 1798. opljačkano; u njemu i u okolini mnoge čuvene crk. i man. iz 17. i 18. v.

ARBANIJA, ustavna kraljevina (27 450 km², 1 mil. st.), u sredini z. dela B. P., postala odlukom vel. sila po svršetku balk. rata (londonski mir 1913.) Plan. zemlja nagnuta prema Jadr. M. U dubljoj unutrašnjosti, na granici prema Jugosl. i Grč. plan. sa preko 2000 m visine; prim. pod niskom, mestimice barovitom ravnicom. U niskom prim. sredozemna, u unutrašnjosti modifikovana i plan. klima. Pripada slivu Jadr. M.; sem Drima, koji izvire u Jugosl., i Vojuše sa izvorištem u Grč., ostale r. (Matja, Arzen, Škumba, Semeni) teku celom dužinom kroz A.; A. pripada i po jedan deo Skadarskog, Ohridskog i Prespanskog J. Stan. Arbanasi (musl. suniti 56%, bektaši 12%, prav. 21%. kat. 11%). Drugih narodnosti (Grka, Aromuna, Srba) oko 50 000. Više od ½ zemlje pod šumom i pašnjacima (stočarstvo), vel. deo pod goletima i barama. Obrađene zemlje u dolinama i kotlinama, i to 12% od celokupne površine. Najplodnija i najbolje obrađena Muzakija, prim. obl. između r. Škumbe i Vojuše; daje i po 2 žetve kukuruza. Oriz se gaji u tiranskoj i elbasanskoj kotlini, duvan najviše oko Skadra; voćarstvo (masline, dudovi, limuni, narandže i dr. obično voće) u sve većem razvoju, naročito u Epiru; vinogradarstvo još slabo; ind. i eksploatacija ruda u začetku. U 1932. g. uvoz 5 puta veći od izvoza. Pom. saobr. uglavnom u rukama jel., it. i grč. parobr. društava; arbanska trg. mornarica raspolaže samo lađama male topaže. Jedina žel. pruga Drač-Tirana. Serije poprečnih drumova vezane za uzdužni drum od Skadra do Santi Karanti. Pored autobuskog razvijen i vazdušni saobr. Gradovi: Tirana (prestonica), Skadar, Korča, Drač, Valona, Elbasan, Argirokastro. Nastanjena Ilirima od nezapamćenih vremena, potpala rano pod uticaj Makedonije i zajedno sa njom prisajedinjena rim. carstvu (168. pre Hr.), a posle njegove podele (395.) ušla u sastav Viz. Između 7. i 14. v. češće menjala gospodare i potpadala pod bug., viz., normansku i srp. vlast. Oslobodila se posle raspadanja srp. carstva i, za vlade Đorđa Kastriotića ili Skenderbega (1445.-1463.), s uspehom odbijala Mlečiće i Turke; docnije potpala pod Turke i ostala pod njima sve do početka 20. v. Ponovo oslobođena posle balk. ratova, proglašena za kneževinu (1913.) sa princom Vilhelmom Vidom na čelu (od 1914.), koji vladao samo nekoliko meseci. Za vreme svetskog rata podeljena između Austr. i It.: posle austr. sloma Italijani zaposeli njenu celu ter., ali Arbanci digli ustanak (1920.) i nagnali ih da povuku svoju vojsku. Liga naroda vratila (21./11. 1921.) A. granice od 1913. U državi nastale unutarnje trzavice i trajale do 1925. kad je ustavotvorna skupština proglasila rpb. i izabrala za pretsednika Ahmeda Zogu. Tiranskim paktom (1926.) A. priznala jednu vrstu it. ekon.-polit. protektorata; 1928. Ahmed Zogu proglasio A. za kraljevinu, a sebe za kralja. U arbanaškom jeziku ima dosta rom., sl., grč. i tur. primesa. Gl. su 2 dijalekta: dijal. Gega i Toska. A. muzika, srodna muz. ostalih balk. nar., ima zanimljivu melodiku i ritmiku. Mada ima melodija sa prekomernim intervalima, ipak se zapaža da se pesme kreću arhaično, da ima primene 7. stupnja i orijentalnog uticaja; ima melodija s alteriranim 4. stupnjem i dorskom sekstom; obim melodije ide od terce do vel. sekste, oktave, none i decime, a melodiske fraze sastavljene su čas iz simetričnog, a čas nesimetričnog dvotaktovnog, trotaktovnog, i četverotaktovnog metruma. A. nar. pesme imaju proste taktove 2/4, 2/8, 3/4, 3/8, složene taktove: 4/4, 4/8, 6/8, 5/4, i poluritmičke kombinacije. Epske pesme, kojih ima samo u o. Arb., kreću se u taktovima 3/4 + 5/4, 4/4, 7/8. a i raznim dr. kombinacijama. Prvi muz. radnici su: Lek Kurti, kompozitor, Nasi Darda, Sotir Kozma, Ludvik Narači, Lola Aleksi, pijanistkinja, Antonije Kristać, tenorist.

ARBAS, Arbaces, medski knez; po predanju prvo vladao u ime Sardanapala, a zatim se oslobodio (u 8. v. pre Hr.).

ARBELA, mesto u Asiriji gde Aleksandar Vel. potukao Darija, 331. pre Hr.

ARBES Jakub (1840.-1914.), veoma plodan čsl. romanopisac i novelist; gl. dela: Plač krune češke, Laž i istina o sv. Janu Nepomuku, Prva socijalna revolucija, Sv. Ksaverije, Njutnov mozak, Etiopski krin, Moderni vampiri, Anđeo mira i dr.

ARBITAR (lat.), čovek izabran od samih parničnih strana da konačno presudi peki spor (→ izbrani sudija); najuticajnija ličnost, vrhovni sudija, npr. u modi. Arbitraža (frc.), suđenje i odluke → izbranog suda. A. berzanska, operacija koja iskorišćuje razliku u kursevima 2 razne berze, pa kupuje gde je kurs niži i prodaje gde je viši. A. međunarodna, rešavanje sporova između država putem izbranih sudija, a na osnovu poštovanja prava. Raspravlja pitanja granica, naknade štete, povrede međunar. prava, ribolova, sporova oko zemljišta, primene i tumačenja ugovora. Njeni začeci se nalaze još u st. Grč. (amfiktionski savez); u našim zemljama u sr. v. bila razvijena pod imenom stanak; у новије доба арбитри били папе или владаоци. а у 19. в. низ појединачних спорова расправљали одређени арбитри (чувен спор око Алабаме 1865.-1872.). За расправљање спора државе закључују споразум о поступку, избору арбитара и делокругу њихове надлежности. У новије време превлађује идеја обавезне а., о чему расправљано на 1. и 2. хашкој конференцији (1899. и 1907.); на 1. хашкој конференцији утврђен, под именом Сталног суда за а., списак лица која се могу по потреби позивати за арбитре, а за седиште суда одређен Хаг (→ правосуђе међународно). Arbitražni mešoviti sudovi, obrazovani na osnovi čl. 304. versajskog ugovora o miru (i istih odredaba dr. ugovora o miru) između Nem. (odn. Austr. Ug. itd) i svake savezničke države, sa naročitom nadležnošću za privatne sporove koji su 1919). ostali nepresuđeni, a za koje bi normalno bili nadležni sudovi nem., austr. ili mađ. Sastavljeni su od po jednog sudije savezničke i b. neprijateljske države i pretsednika državljanina neutralne države. Sastaju se povremeno u raznim mestima; njihov rad još nije okončan. A. stalni sud, osn. na haškoj konferenciji mira 1899. Države potpisnice h. konvencije određuju po 1--4 sudije za 6 god. Dve države koje upućuju spor a. s., sporazumno biraju iz spiska članova a. s. s. 1-5 sudija kao izabrane s. za svoj spor. U Hagu stalno sekretarijat Suda, nad njim vodi nadzor stalni adm. savet, sastavljen od diplomatskih pretstavnika u Hagu. A. s s. za 25 god. presudio 18 parnica. Arbitralne tužbe su one po kojima sudija donosi odluku da je tužilac u pravu, ali ne osuđuje tuženika, već ga poziva da sam pruži zadovoljenje tužiocu, a osudu izriče tek ako to on ne učini. Arbitrum liberum, slobodna volja; sastoji se u tom, da od 2 stvari izaberemo jednu, a mogli smo izabrati i jednu i drugu.

ARBOGAST, rim. vojvoda iz 4. v. pre Hr.; zbacio cara Valentinijana II.

ARBORETUM (lat.), rasadnik, obično stranog drveća i šiblja u svrhu aklimatizovanja.

ARBOREC, najviši vrh (1458 m) u Češkoj Šumi.

ARBUN (Pagellus erythrinus), morska riba; živi u Jadr. M., naraste do 40 sm, ima oblik elipse, ružičaste boje, glava sa strane spljoštena; hrani se manjim ribama i račićima; meso osrednje.

ARVERNI, moćno pleme nastanjeno u st. v. u sr. Frc.

ARG, Argos, varoš (9000 st.) u grč. prov. Argolis -- Korint; središte mikenske kulture i prestonica st. Argolide; pri njegovoj opsadi ubijen epirski kralj Pir (272. pre Hr.).

ARGAT (tur.), puškarnica.

ARGELANDER Fridrih (1790.-1875.), nem. astronom; podigao opservatoriju u Helsingforeu, zatim u Bonu; gl. delo katalog (Bonner Durchmusterung) od 324 198 zvezda do devete prividne veličine.

ARGENTARIJUS (lat.), u rim. pravu: banka.

ARGENTAN, legura od nikla, bakra i cinka (novo srebro).

ARGENTINA, federativna rpb. na I J. Amer. (2 978 590 km²); izbija na Atlanski Ok. i zahvata i. deo o. Ognjene Zemlje; nizija oko Laplate i dalje prema I (ok.) i visija na 3 do venaca pl. Anda, čiji je najviši vrh u A. Klima u ravnici suptropska i prim., na plan. i J kont. Najvažnije r. Parana, Paragvaj, Urugvaj, Laplata, Rio Negro i Rio Kolorado. Zemljr. (kukuruz, pšenica, krompir, lan, pamuk, šeć. trska) i stočarstvo (goveda, ovce, konji, svinje) gl. grane nar. privrede; rudnog blaga ima (petroleum, srebro, zlato, so), ali rudarstvo u zastoju. Ind. od malog značaja, iako u A. bolje razvijena no u ma kojoj državi J. Amer. Saobr. se uglavnom obavlja rekama i obalskom plovidbom. Najvažnija žel. pruga transandska: Buenos Aires-Valparajso (Čile). Izvozi: kukuruz, pšenicu, brašno, goveda, ovce, vunu, meso, mast, kože, laneno seme. Stan. (10,6 mil.) mahom Evropljani (Španjolci, Italijani, Francuzi), zatim Indijanci, Crnci, Mestici. Gl. mesta: Buenos Ajres, Rozario, Parana, Kordoba, Laplata, Tukuman. A. otkrili Portugalci (1512.), a zauzeli i kolonizovali Španjolci (1515.-1527.). Za vreme Napoleonovih ratova, stan. A. se prvo pobunilo protivu frc. vlasti (1810.), zatim okrenulo i protiv Šp. i proglasilo rpb. (1816.). U toku 19. v. A. bila izložena dugim unutrašnjim borbama između unionista, koji težili da nametnu vlast Buenos-Ajresa svima obl., i federalista, pristalica širokih obl. samouprava. Argentino, novac A., jedinica pezo deli se u 100 centavosa; 5 pezosa u zlatu čine 1 a.

ARGENTIT (lat.), sulfid srebra AgS; teseralan mineral, olovno siv, mekan (može se seći nožem), rastegljiv i kovan; važna srebrna ruda: 87% sr. Kod nas dosada nije nađen.

ARGINUZE, grupa o. u Egejskom M., gde Atinjani odneli slavnu pobedu nad Spartancima, 406. pre Hr. Komandanti atinske flote nisu mogli da sahrane svoje izginule vojnike, zbog čega ih Atinjani osudili na smrt.

ARGIROKASTRO, Đinokastro, varoš (9000 st.) u j. Arb., gl. i najveće mesto arb. Epira. Amfiteatralnog položaja, sa kamenim kućama poređanim uz plan. strane, daje izgled srednjev. varoši.

ARGO 1) lađa kojom se odvezli → Argonauti na Kolhidu. 2) (frc.), jezik pariske ulice i polusveta; upotrebljavaju ga i pisci kad taj svet slikaju; u knjiž. ga uveli Vilon i Rable; igra vel. ulogu u šaljivim listovima.

ARGOLIDA, si. pol. na Peloponezu (Moreji), u Grč. Unutrašnjost pod visokim golim krečnjačkim plan. i veoma siromašna; plodno zemljište po obodu, u prim. Gl. mesto Arg sa pristaništem Nauplionom. Izvozi duvan, povrće, masline i ulje. Ruševine Mikene.

ARGON, hem. element (Ar, atomska težina 39,94), inaktivan gas bez boje, mirisa i ukusa; ima ga u vazduhu blizu 1%, 1 l teži 1,78 g; otkriven 1894.

ARGONAUTI, nekoliko grč. heroja (Herakle, Orfej i dr.) koji su pod vođstvom Jazona otišli na lađi Argu u Kolhidu da otmu zlatno runo; na putu za Kolhidu imali više doživljaja; u Kolhidi Jazon se dočepao zlatnog runa koje čuvao divlji bik; u tome mu pomogla Medeja, kći kolhidskog kralja. Danas se a. nazivaju u šali pomorci koji prebrode kakvu neozbiljnu pustolovinu.

ARGONI, Argonska Šuma, pošumljena visoravan, oko 300 m nadm. v., na SI Frc.; poznata po borbama iz svetskog rata.

ARGUMENT (lat.), dokaz. Argumentum ad utili (dokaz po korisnom), koji važenje neke tvrdnje izvodi iz neke korisnosti. A. ad crumenam (dokaz kesom), služenje novcem, podmićivanjem, u nedostatku ubedljivih dokaza. A. ad hominem (dokaz prema čoveku), koji apeluje, koji se osniva na izvesnoj individualnoj osobini nekog čoveka, te otuda samo za njega i važi. A baculinum (dokaz batinom), kad neko nema pravo ili ne može da ga dokaže, pa upotrebi silu, batinu. A. a fortiori, izvođenje značenja jednog propisa analogijom, na taj način što je njime regulisana materija za koju je to rešenje manje svojstveno nego za materiju na koju se takvo rešenje želi da primeni. A. de maior ad minus, st. interpretaciono pravilo u pravu, koje se sastoji u tome da onaj ko može više može i manje. A. e consensu gentium (d. po slaganju), dokaz koji se osniva na slaganju ljudi ili na opšte rasprostranjenom verovanju. A. e contrario (iz supr.), koji iz negacije suprotnosti tvrdnje izvodi svoje važenje; u pravu: izvođenje negativnog pravila koje ne postoji u zak. iz pozitivnog i obrnuto. Argumentacija, dokazivanje, izvođenje ili nabrajanje dokaza; dokazni red i postupak.

ARGUN, r. u Az. na granici Kine (Mandžurije) i SSSR, duga 1250 km i plovna.

ARGUS, u grč. mitol. vladar Arga, koji imao sto očiju (otud Argusovo oko, budan stražar); Hera mu poverila da čuva Jo, pretvorenu u kravu, ali ga Hermes uspavao svirkom i otsekao mu glavu.

ARDA, najveća d. pritoka Marice, izvire na Kara-Balkanu u Bug.; ušće kod Jedrena, u Tur.

ARDAŠIR ili Artakserks Babegaj, vojskovođ Artabana IV, kog je izdao u borbi sa Rimljanima; docnije pers. car (226.-240.), osn. novu pers. državu i sasanidsku dinastiju.

ARDENI, pošumljena visoravan (oko 600 m) na s. strani Frc. i na JI Belg.; ostaci st. plan., prosečena dubokim dolinama Meze (Mas) i njenim pritokama. Slabo naseljena; bogata u kamenom uglju, cinku, olovu i gvožđu. Ardenski konj, hladnokrvna rasa, poreklom iz Frc., konkavnog profila glave, sr. veličine, širokih grudi, duplih sapi, služi za vuču.

ARDIJEJI, vel. ilirsko pleme u obl. oko sr. i donje Neretve. 230.-168. pre Hr. imali svoju državu; 135. pre Hr. pokorili ih Rimljani i potisnuli u unutrašnjost.

ARDINIS, bog Sunca kod Urarćana.

ARDUBA → Gardun.

AREAL (lat.), površina zemljišta; obl. koju neka biljka ili životinjska vrsta, rod i dr. sistematska kategorija zauzima na Zemlji. Veličina a. različita za pojedine vrste; a. malog broja vrsta obuhvata veći deo zemljine površine (kozmopoliti), one su u pogledu zahteva staništa veoma malo specijalizirane i mogu se održati pod najrazličitijim spoljašnjim uslovima (bakterije, gljive, vodeni organizmi, korovi); među suvozemnim organizmima ima manje kozmopolita (npr. korovske biljke koje prate čoveka), supr. kozmopolitima su organizmi čiji a. veoma ograničen, i to na jednu jedinu prir. oblast (endemizmi, endemiti). Granice a. se mogu poklapati s izvesnim prir. topogr. preprekama koje ne dopuštaju dalje prostiranje organizma (mora, pustinje, plan.); gde takvih prir. prepreka nema, granice a. su određene postupno promenjenim klimatskim faktorima. A. su kontinualni (zatvoreni) kad čine više-manje jednostavnu površinu; ili su disjunktni ako je a. razdeljen u više zasebnih međusobno jednakih ili nejednakih površina. Organizam koji ima široko prostiranje naziva se euritopan, za razliku od stepotopnog koji naseljava uzanu obl. i stanište istog tipa.

AREG, mn. od -- → erg.

AREŽIN BRIJEG, mesto u Bosni → Grahovo.

AREKIPA, gl. mesto (60 000 st.) prov. A. države Peru (J. Amer.); univ., ind. (tkst. i prerada pl. metala).

ARENA (lat.), peskom posuto mesto za utakmice u sredini rim. cirkusa ili amfiteatra; poprište, polje borbe, rada.

ARENDA (lat.), zakup, zakupnina, ugovor o zakupu stvari koji iskorišćava zakupac time što vuče od nje korist, ulažući svoj trud. Arendator, koji je uzeo što pod a., zakupnik.

ARENIJUS Svante (1859.-1927.), švedski fizičar, postavio teoriju o elektrolitičkoj disocijaciji, radio i na geohemiji; dobio Nobelovu nagradu.

ARENSKI Anton S. (1871.-1906.), rus. kompozitor teoretičar, prof. konzervatorijuma u Moskvi. Simfonije, opere (3), klavirska i gudačka dela i crk. muz. Napisao Nauku o harmoniji i oblicima.

AREOMETRI (grč.), sprave za merenje gustine ili koncentracije tečnosti, izuzev Niholsonovog, kojim se mogu meriti i gustine čvrstih tela. Ako se na njihovoj skali direktno čitaju gustine, zovu se denzimetri; inače obično poznati pod imenom svrhe kojoj služe: alkoholometri, laktometri (za mleko) itd. Otuda i vel. broj raznih areometarskih skala.

AREOPAG (grč.) 1) brežuljak u Atini na kojem se sastajao drž. savet i sud. 2) drž. savet u Atini, sastavljen od najviših drž. činovnika. 3) skup najčestitijih i najčuvenijih ljudi. Areopagita, član a. u Atini. Areopagitika, delo engl. pesnika Miltona u odbranu slobode štampe.

AREOPAGITA Dionizios, 1. atinski ep., završio kao mučenik; u hrišć. ga preveo ap. Pavle.

ARES, grč. bog rata, sin Zevsa i Here; kod Rimljana još više poštovan kao Mars; najbrži i najhrabriji od svih bogova.

ARETE (grč.), vrlina; u grč. flz. savršenstvo u dobrom i lepom. Aretologija, nauka o vrlinama.

ARETINO Pijetro (1492.-1556.), it. pesnik, komediograf i prozni pisac, više čuven po svome raskalašnom životu nego po svojim delima; darovit satiričar, bio strah i trepet za sve ugledne ljude svog doba i, ucenjujući svoje žrtve, stekao vel. bogatstvo.

ARETIRANA KLAUZULA (frc.-lat.), klauzula svršetka prepisa, izraz (»dovde original« i sl.) kojim se označava mesto na men. gde svršava prepis, a počinje original; njeno pravno dejstvo se sastoji u tome što se svi potpisi koji su ispred nje smatraju za prepis.

ARETUZA, u grč. mitol. Dijanina nimfa, pretvorena u izvor blizu Sirakuze.

ARECO, varoš (60 000 st.) u Toskani (sr. It.); mnoge građevine iz doba renesanse.

ARECO Gvido (d' Arezzo, oko 950.-1050.), znamenit it. muz. radnik na izgradnji današnjeg liniskog notnog sistema, nauke o mutaciji, solmizaciji, izradi višeglasnog stava i notnog zapisivanja.

ARZA, arzis (grč.), dizanje glasa, naglašeni deo govornog takta.

ARZAVA, Arzaua, st. ime Kilikije.

ARZAKIDI, parćanska dinastija koja vladala Pers. skoro 5 vekova (256. pre Hr.-226. po Hr.). Poslednji predstavnik, Artaban IV, poginuo u borbi sa Rimljanima.

ARZEN, r. u Arb.; izvire na ji. plan. obodu tiranske kotline: uliva se u Jadr. M.

ARIVIST (frc.), koji želi da načini karijeru po svaku cenu; ambiciozan bez ikakvih obzira.

ARIDAN (lat.), suh; a. klima, suha k. (bez atmosf, taloga).

ARIZONA, državica na JZ SAD (295 000 km², 436 000 st.). Na S pošumljeni plato Kolorada u kojem usečeni duboki kašoni, na J stepska obl. Stočarstvo; uz veštačko navodnjavanje zemljr.: kukuruz, pamuk, žita. Gl. grad Feniks.

ARIJA (it.), solo-pesma za 1 glas uz pratnju instrumenata; može biti sastavni deo opere ili samostalna koncertna; u Frc. i nar. pesma.

ARIJADNA, kći kritskog vladaoca Minosa; dala Tezeju klube konca koje je ulazeći u lavirint odmotavao pa se, posle ubistva čudovišta Minotaura, po njemu vratio. Pobegla sa njim sa Krita, ali je on ostavio na o. Naksu, gde se bacila u more; uzeo je za ženu bog Bah.

ARIJAN Flavije. grč. istoričar iz 2. v.; gl. delo Pohod Aleksandra Vel.

ARIJE (280.-336.), svešt. iz Aleksandrije, osn. arijevske jeresi (arijevstva), osuđene na nikejskom saboru (325.), koja poricala jednosušnost sv. trojice i božansku prirodu Isusa Hrista. Imala mnogo pristalica u 4. v., čak i među carevima, i bila uzrok vel. borbama u hrišć.; na B. P. doneli je Goti krajem 4. v.; uništena u 5. v.

ARIJER-GARDA (frc.), trupa koja štiti gl. snagu u otstupnom maršu (→ zaštitnica).

ARIJCI, Indoevropljani, ariska ili indoevropska grupa naroda (kod Nemaca u običaju naziv Indogermani; ranije upotrebljavan i naziv Indokelti), najznatnija i najbrojnija grupa naroda na svetu (preko 962 mil.), koji govore jezicima postalim od 1, ariskog, prajezika (jezičko jedinstvo A. raspalo se oko 3000 g. pre Hr.), i samo s tog gledišta se može govoriti o jedinstvu A.; u pogledu na rasne osobine, među njima i u starini bili zastupljeni različiti rasni tipovi. Zahvataju najveći deo Evr. i zap. delove Az. U toku poslednjih 450 god. evr. A. raširili se i po Afr., Amer., Austral., Okeaniji i j. Az. Po jeziku se dele na više grana. U Evr. su: 1) baltoslovenska grana koju čine Sl. (Rusi, Poljaci sa srodnim Kašubama, Čsl., Lužički Srbi i Jž. Sl.) i balt. A. (Leti i Litvanci); 2) Germani (Nemci, Šveđani, Norvežani, Holanđani, Englezi, Danci i Flamanci); 3) Romani (Francuzi sa Valonima, Italijani, alpiski Romani, Španci, Portugalci, Rumuni i Aromuni-Cincari, čiji su se jezici razvili iz latinskog s kojim je bio srodan izumrli umbro-oskiski); 4) Kelti (Irci, Velsi, Gaeli i Bretanjci); 5) Grci; 6) Arbanasi. Izumrli narodi i jezici trački i ilirski takođe pripadali evr. A. U Az. su: 1) Iranci (Persijanci, Afganistanci, Beludžistanci, Kurdi i Oseti); 2) Indi, čiji su ogranak Cigani u Evr., i 3) Jermeni. Iranci i Indi zovu se A. u užem smislu. U Az. izumrli a. Toharijci, verovatno bili A. i Hetiti. Prvobitni A. bili delom stočari a delom zemljr. Od domaćih životinja imali konja, goveče, svinju, ovcu, kozu i psa, orali ralom i imali dvokolice, a gradili i čamce, znali tkati, činjati kože i sl. Oruđa im bila od kamena (neolit), ali znali već i za upotrebu bakra. Porodica bila patrijarhalna, više rodova (porodica zajedn. porekla) činilo selo; veće društvene zajednice bile plemena. Imali običaj krvne osvete. Rel. im bila politeizam sa razvijenim kultom mrtvih. Širenje A. pada pod kraj kamenog i u početak bakarnog doba, a proces raspadanja a. zajednice i stvaranja pojedinih novih naroda, započet tada, završio se tek u doba oko rođenja Hr, Današnji a. narodi nastali poglavito mešanjem ogranaka st. A. s neariskim narodima koji su živeli po Evr., Pr. i sr. Aziji i u Pr. Indiji; tako npr. na B. P. od mešavine s neariskim starosedeocima Pelazgima, Pelegima, Karima i Liburnima nastali Grci, Tračani i Iliri, sredinom 2 hiljade god. pre Hr. A. primali kult. tekovine od drugih, ali se još više menjao njihov rasni sastav i tip. Ariski jezici, se dele u 2 vel. grupe, kentum i satem, nazvane po izgovoru reči za »stotinu«; u keptum grupu spadaju grane i narodi nabrojani pod 2, 3, 4 i 5, svi ostali u satem-grupu. Lingv. proučavanja stavljaju praotadžbinu A. u er. i sev. Evr.

ARIKA, gl. mesto (10 290 st.) čileanske prov. Takna (J. Amer.) i pristanište na Tihom Ok.

ARILjE, varošica (640 st.) u Drinskoj Ban. kod Požege Užičke; tržište voća (jabuke); nekad sedište moravičkog episkopa; crkva sv. Arhilija u A. 1 od najznačajnijih um. spomenika u našoj zemlji; podigao je kralj Dragutin, između 1292. i 1297. Jednobrodna, zasvedena bazilika sa kubetom; prozori i vrata izvedeni u rom. stilu; spoljašnje površine zidova ukrašavaju arkaturice i slepe arkade. Freske dobro očuvane, među njima 17 portreta naših ist. ličnosti (kralja Dragutina i kraljice Kateline, sa sinovima Vladislavom i Urošicom, kralja Milutina i ranijih Nemanjića, kraljice Jelene kao monahinje, i svih dotadanjih srpskih arhiep. i moravičkih ep.); u priprati naslikane i 2 kompozicije iz naše ist. (Sabor Nemanjin i Smrt moravičkog ep. Merkurija). Važne i rel. slike, jer pretstavljaju obrtnu tačku u ist. našeg srednjev. slikarstva: jedan deo (likovi apostola) rađen u tradiciji monumentalnog, dekorativnog stila, drugi izveden više realistički (kompozicije vaseljenskih sabora i lik sv. Jovana Bogoslova).

ARIMAN, bog zla i mraka u st. pers. veri.

ARIOVIST. vođ germ. plemena Sveva, koje Cezar pobedio u Galiji 58. pre Hr.

ARION, grč. pesnik i muzičar iz 7. v. pre Hr.; po legendi njegova svirka uticala na delfine da ga spasu da se ne udavi u moru.

ARIOSO (it.), u muz. 1) kao arija, poput arije. 2) kratka lirsko-melodična arija u sredini ili na kraju rečitativa.

ARIOSTO Lodoviko (1474.-1533.), najpoznatiji it. epski pesnik: najbolje delo viteški ep Besni Rolando (46 pevanja), čija radnja ljubavno ludilo junaka iz doba Karla Vel., Rolanda i njegovo ozdravljenje. A. delo imalo vel. uspeha u celom svetu; kod nas dubrovački pesnici rado dramatizovali pojedine epizode (Palmotić, Gleđević i dr.); ep preveden i na sh. A. pisao još i komedije (Kasarija, Negromant i dr.), lirske pesme, satire i dr.

ARISTAGORA, miletski tiranin iz 6. i 5 v. pre Hr. Njegova pobuna protivu Darija i pomoć koju mu poslala Atina doveli do grč.-pers. ratova.

ARISTARH 1) sa Samosa (320.-250. pre Hr.), grč. filozof i astronom, preteča Kopernika, prvi učio da se Zemlja okreće oko Sunca. 2) sa Samotrake (217.-145. pre Hr.), grč. gramatičar i kritičar, sastavio gram. terminologiju koja važi i danas.

ARISTEJ, po grč. mitol. sin Apolonov; naučio ljude da neguju pčele.

ARISTENET, grč. filozof i pisac iz 4. v.; napisao Erotična pisma.

ARISTID 1) atinski državnik i vojskovođ (540.- 468. pre Hr.), čuven sa svoje pravičnosti i poštenja; usled suparništva sa Temistoklom prognan ostrakizmom, ali se zbog Kserksova napada ubrzo vratio u otadžbinu i učestvovao u bitkama kod Salamine i Plateje. Zatim nastavio da radi na njenu napretku i udario temelj atin. kolonijalnoj moći osnivanjem delskog saveza. 2) grč. pisac iz Mileta (2. v. pre Hr.), tvorac zbirke raskalašnih pripovedaka Milezijaka. 3) atinski filozof iz 2. v., pisac prve apologije hrišćanstva; predao svoje delo caru Hadrijanu prilikom njegova dolaska u Atinu (125.) i time znatno doprineo ublažavanju položaja hrišćana u rim. carstvu. 4) grč. slikar iz 4. v. pre Hr., Tebanac, savremenik Apelov. 5) Elije (129.-189.), grč. besednik i pisac iz Bitinije; dela mu značajna za karakteristiku doba u kojem živeo.

ARISTIP iz Kirene (435.-355. pre Hr.), grč. filozof, Sokratov učeiik, osn. kirenaičke šk.; po njegovu učenju cilj. čovečjeg života je zadovoljstvo.

ARISTOBUL 1) A. I, judejski kralj (107.-106. pre Hr.). 2) A. II, judej. kralj (70.-63. pre Hr.), ubijen 50. pre Hr.

ARISTOGITON, mladi Atinjanin koji je sa svojim drugom Harmodijem ubio atičkog tiranina Hiparha, Pizistratova sina, koji osramotio Harmodijevu sestru. To ubistvo oba mladića platili životom. Docnije slavljeni u Atini kao oslobodioci od tiranije.

ARISTODEM, kralj Mesenije; ratovao sa Spartom; ubio se na grobu svoje kćeri, oko 724. pre Hr.

ARISTOKRATIJA (grč.: vlada najboljih), vladavina jedne društvene grupe koja se formirala i istakla na osnovi porekla i rase (plemstvo) ili imanja (novčana, zemljoposednička a.). Duhovna a., stalež izvanrednih umova među naučnicima, umetnicima, političarima itd. Aristokrat, čovek plemićkog porekla.

ARISTOKSEN (4. v. pre Hr.), starogrč. muz. pisac. Očuvana dela: Osnove harmonije i Osnove muz. ritmike.

ARISTOLOHIJA (Aristolochia. fam. Aristolochiaceae), biljka, oko 180 vrsta, u umerenim i tropskim predelima. Cvetovi imaju izgled lule. Oprašivanje vrše mušice. Prednji cevasti deo cveta od ulaza pa do trbušastog proširenja, u kojem su smešteni prašnici i tučkovi, pokriven naročitim dlakama, upravljenim naniže, koje sprečavaju izlaz insektima kad uđu U cvet. Cvetovi proterogini; ako su insekti pre toga bili u drugom cvetu, sobom nose i polena i za vreme bavljenja u novom cvetu izvrše oprašivanje. Posle toga se tek otvaraju prašnice, insekti se natovare novom količinom polena, dlake u kanalu se sasuše i insekti sa polenom odlaze u drugi cvet. U oprašene cvetove ne mogu ući. Poznata u Evr. vrsta A. clematitis, kokotica, čiji žućkasti cvetovi raspoređeni u pršljenovima. Raste po šibljacima, proređenim šumama, livadama i njivama. Visoka nešto više od ½ m. Više vrsta gaje se kao ukrasne.

ARISTOMEN, kralj Mesenije iz 7. v. pre Hr., vodio 2. mesenski rat sa Spartancima i odupirao im se 8 god. na brdu Iri; posle toga umro u izgnanstvu.

ARISTOTEL (381 -322 pre Hr.). najčuveniji grč. filozof, učenik Platonov, a učitelj Aleksandra Vel.; plodan pisac; osn. u Atini peripatetičku šk.; delio flz. na teorisku, praktičnu i poetičku (koja se odnosi na stvaranje): u odnosu na problem ideja bio realist; pored flz. bavio se i prir. naukama: udario temelje geol., embriologiji, zool.. a bavio se geogr. i meteorologijom; gl. dela: Organon, Fizika, Metafizika, Etika, Poetika.

ARISTOFAN (oko 450.-386. pre Hr.), najpoznatiji grč. komediograf i jedan od najboljih pisaca komedija u celoj svetskoj knjiž. Gl. prestavnik polit. komedije kod Grka. Napisao 40 komedija (11 sačuvano): u Aharnjanima iznosi blagodat mira i loše strane rata; u Oblacima ismeva filozofe i Sokrata; u Vitezovima napada demagoga Kleona. kog pobeđuje demagogijom jedan kobasičar; Žabe iznose loše stanje tragedije posle smrti Sofokla i Euripida. Neke njegove komedije imaju za predmet društv. pitanja (komunizam, feminizam i dr.).

ARITMETIKA (grč.), grana element. mat., ispituje računska pravila brojeva. Samo brojno računanje predmet je niže (posebne) a.; viša (opšta) a. obuhvata 4 osnovne i 3 više računske radnje s opštim brojevima i proučava njihove zak. (komutativan, asocijativan, distributivan zak.). U opštu a. spadaju i ispitivanje aritm. i geom. progresija, kombinatorika, niži račun verovatnoće, a kao praktična primena trg. i polit. a. (računica), trgovačka se ograničava na 4 osn. računske radnje, pravilo trojno, i na primenu u trg. životu, a polit. se bavi račun. zadacima sa primenom složenog interesnog računa. Aritmetički znaci → matematički znaci. A. progresija, niz brojeva kod kojeg 3 uzastopna člana čine neprekidnu a. proporciju, ili kod kojega razlika 2 uzastopna člana stalna, npr. niz prir. parnih ili neparnih brojeva. Sabiranjem članova a. p. nastaje a. red. A. proporcija → proporcija. A. sredina → srednja vrednost, proporcija. A. trougao → binomni obrazac. Aritmograf, zagonetka sa brojevima. Aritmozofija, aritmologija, opšta nauka o brojevima, naročito u odnosu na njihove duhovne osobine. U a. smatra se aritmetički pojam broja kao apstrakcija nečeg mnogo dubljeg, što vlada ne samo materijom nego i duhovnim pojavama sveta. Njom se naročito bavili pitagorejci. Aritmomantija, pretskazivanje iz brojeva: danas, obično, samo sujeverje (npr. vezano za broj 13). Aritmometar, mašina za računanje.

ARITMIJA (grč.), nepravilnost srčanog rada i pulsa; org. (pri oboljenjima srčanog mišića i zalisaka, sifilisu, arteriosklerozi, infektivnim bolestima) i nervnog porekla (kod nervoznih ljudi pod uticajem kave, čaja, alkohola, prepunjenog želuca itd.). Gl. znak: razdaljina (pauza) između pojedinih pulsnih talasa nejednaka.

ARIF HIKMET → Hersekli Arif Hikmet beg.

ARIŠ (rod Larix, fam. Abietaceae), šumsko drvo. u Evr. u Alpima, Karpatima, Sudetima i Polj.; kod nas u Slov. raste na većim visinama obični a. (L. europea ili decidua). Zbog tvrdoće i trajnosti drvo se mnogo ceni (cena za 20-30% veća od smrčevog drveta). Upotrebljava se za gradnje na vodi, mostogradnje, u građev. stolarstvu (vrata i spoljašnji delovi prozora), ali i za izradu pokućstva, oblaganje zidova, tavanica i sl.

ARKADE (lat.), otvori u vidu niza stubova ili stubaca premošćenih lucima.

ARKADIJA, plan. stočarska obl. u središnjem delu Peloponeza (Moreje), u Grč., između r. Ladona, Alfiosa i obl. Argolide. U unutrašnjosti nekoliko kotlina; najveća Tripoliska. U st. veku gl. mesta Tegeja, Orhomenos i Mantineja; danas gl. grad Tripolis.

ARKADIJE, car u i. delu rim. carstva (395.-408.), sin Teodosija Vel.

ARKANZAS 1) reka S. Amer.; izvire u Stenovitim Pl., d. pritoka Misisipe; duga 2 410 km i plovna. 2) država na JZ SAD (138 132 km², 1,03 mil. st.). Zemlja. (žitarice, pamuk, voće) i stočarstvo (konji, goveda, ovce, svinje); od rudnog blaga ima: uglja, boksita, petroleuma, bakra; gl. ind. grane mlinarstvo i ind. drveta; 8000 km žel. pruge. Gl. mesto Litl Rok.

ARCA NOAE (lat.: Nojeva lađa), mor. riba → kunjka.

ARKANOL, fabr. lek; sadrži acetilosalicilnu kiselinu i atofan; upotrebljava se kod reumatizma.

ARKANUM (lat.), tajna; u sr. v. tajno sredstvo ili lek za svaku bolest.

ARKAS, u grč. mitol. sin Zevsa i Kaliste; pretvoren u medveda zajedno sa majkom; po njemu Arkadija dobila ime.

ARKESILAOS (315.-241. pre Hr.), grč. filozof, osnivač tzv. 2. ili sr. akad. Učenje: pravo saznanje nemoguće, zato najispravnije stanovište u flz. uzdržati se od svakog suđenja (→ agnosticizam, skepticizam).

ARKOLA, mesto u It. gde se 1796. odlikovao gen. Bonaparta u boju protiv Austrijanaca.

ARKONA, grad Polanskih Sl. na o. Rujanu sa svetilištem boga Svetovita; razorili je Danci 1168.

ARKTIK (grč.), obl. oko S. Pola, obuhvata Sev. Ledeno M., u kojem je sam S. Pol i mnoge ostrvske grupe sa većim i manjim o. (Novaja Zemlja, Medveđe O., Špicberška O., Franc Jozefova Zemlja na S od Evr.; Zemlja cara Nikole II, Novosibirska O. i Vrangelovo O. na S od Az.); Severnoamerička O. (najveće Bafinova Zemlja) i Grenland na S od S. Amer. Vel. delom pod stalnim snegom i ledom. Arktička klima, tip polarne k., čiji najtopliji mesec ima tempt. manju od 5° C a veću od 0° C, srednju god. tmpt. -2° (većinom i ispod -7°), a kolebanje 25°-35°. Atm. talog, poglavito sneg, ispod 200 mm (većinom u leto i jesen). A. (eskimska) rasa: pripadaju joj svi Eskimi (na Grenlandu i u S. Amer. iznad 71° s. š.). Eskimi na Aljasci srednjeg, svi ostali niskog rasta; ostala obeležja: dolihokefalija, spljošteno lice, istaknute jagodične kosti, malen oširok nos, po pravilu mongolska bora, boja kože u raznim tonovima od svetložutog do mrkožutog, oči tamne, kosa veoma kruta i crna, ali nemaju brade ni dlaka po ostalom telu. A. subregion životinjskog sveta obuhvata obl. oko S. Pola. Siromašni u biljožderima; na obalama više životinja koje se hrane ribom. Obuhvata i pojas tundre. Arktogea, životinjski svet sev. hemisfere.

ARKTUR, dvojna zvezda 1. prividne veličine iz sazvežđa Volari, nalazi se u produženju repa Vel. Medveda.

ARL (Arles), varoš u Frc. na r. Roni (31000 st.).

ARLAND Fransoa Loran d' (Arlandes, 1742-1809.), 21./11. 1783. sa Pilatrom de Rozije prvi leteo na balonu do visine od blizu 1000 m.

ARLBERG, prevoj (1802 m) na Retinskim Alpima, ispod kojeg izrađen tunel (10 250 m) kojim prolazi pruga Insbruk-Bregenc.

ARLEKIN, komična ličnost iz it. poz. 17. v.; odelo mu bilo sastavljeno od trouglastih komada raznih boja, nosio crnu masku na licu i drvenu sablju za pojasom. U prenosnom značenju: lakrdijaš, prevrtljivac: u narodu, po tur. poz., sojtarija (→ sl.).

ARMADA (šp.), naoružana sila, prvenstveno flota (→ Nepobediva armada.)

ARMATER (frc.), opremitelj broda, onaj koji u cilju obavljanja pom. putovanja oprema brod: najamljuje posadu i snabdeva ga hranom i svim što je potrebno da bi se brod osposobio za plovidbu. To snabdevanje, pre svega, može da vrši sam vlasnik broda, i tada se govori o a.-vlasniku; često vlasnik tu dužnost prebacuje na neko drugo lice, npr. na zakupca koji je sklopio ugovor o privr. iskorišćavanju broda (a. nevlasnik). Od ove 2 vrste a. treba razlikovati a.-suvlasnika i a.-delovođu; poslednji je lice kom udruženje suvlasnika poverilo upravu nad brodom; kad je u isti mah i suvlasnik broda, naziva se a.-suvlasnikom.

ARMATURA (lat.), oprema mašina (automobila i dr.) spravama za sigurnost rada i nadzor.

ARMENOIDNA RASA → prednjeaziska rasa.

ARMIJA (frc.), vojske uopšte, strateg. operativna jedinica, formirana prema važnosti uloge u ratu. Sastav privremen, u toku rata promenljiv, obično: 3-4 peš. I 1 konj. div. i delovi van sastava div. (teška art. i vplov.). Armiske oblasti → stvarno teritorije -- u miru stalnog su sastava, a u ratu nezavisne od a. A. spasenja → vojska spasa.

ARMILARIJUM, armilarna sfera (lat.-grč.), st. astr. sprava za merenje nebeskih tela.

ARMINIJE 1) knez germ. plemena Haruska u Avgustovo doba; u Teutoburškoj Šumi napao rim. vojvodu Vara, uništio mu 3 legiona zajedno sa njim i tako oslobodio sev. Germaniju od rim. vlasti. Njegovu ženu Tusneldu izdao rim. vojvodi Germaniku njen otac, koji bio prijatelj Rimljana. 2) hol. prot. teolog (1560.-1609.), osn. sekte arminaca ili remontranaca.

ARMIRANI BETON → beton.

ARMSTRONG V. Džordž (1810.-1900.), engl. inž. konstruktor naročitih topovskih cevi; osn. fabriku modernih topova u Elsviku.

ARNAUTI → Arbanasi

ARNIKA. gorski potres. potres, moravka (Arnica montana, fam. Compositae), višegod. biljka sa 2-4 para listova, koji grade pri osnovi zeljastog stabla rozetu, cvast glavica sastavljena je iz jezičastih cvetova na periferiji i cevastih u sredini cvasti. Raste na plan. Evr. Upotrebljava se u med., naročito cvetovi (→ sl.).

ARNIM Ahim (1781.-1831.), nem. patriotski pesnik romantičarske šk.; napisao roman: Sirotinja, bogatstvo, greh i pokajanje grofice Dolores; sa Brentanom izdao zbirku nem. nar. pesama.

ARNO, r. na zap. strani sr. It. (Toskana), izvire na Apeninima, uliva se u Ligursko M. Protiče kroz Firencu i Pizu; od Firence plovna.

ARNO, salcburški bisk. (785.-822.), saradnik Karla Vel.; sa hrišć. širio i germanizaciju među Panonskim Sl.

ARNOLD 1) Breščijanac, kaluđer i propovednik iz 12. v.; digao u Rimu revoluciju protiv pape Evgenija III (1143.), koju ugušio Fridrih Barbarosa, a A. pogubio. 2) A. iz Vilkenrida, švajc. junak, koji obezbedio Švajcarcima pobedu kod Sempaha (1386.) tim što se bacio na neprijateljska koplja, ščepao nekoliko njih rukama i tako načinio prodor u neprijateljskim redovima. 3) Matju (1822.-1888.), engl. pesnik, kritičar, prof. knjiž. na univ. u Oksfordu, pobornik prosvetnih reformi, Pesme u klasičnom duhu i Kritički eseji. 4) Đuro d-r (• 1854.), pesnik i pedagog, prof. Zagrebačkog univ. u p. Pesme mu izlazile u zbirkama od 1899. (glavna Izabrane pjesme); gl. naučne studije: O psihologiji bez duše, Monizam i krišćanstvo.

ARNOLDSON Klas (1844.-1916.), šved. pisac i političar, vel. pacifist; dobio sa Dancem Bajerom Nobelovu nagradu za mir (1908.).

ARNOLFO di Kambijo (1232.-1300), it. arhitekt i vajar; osn. gotski stil u Firenci.

ARNT Ernst Moric (1769.-1860.), nem. patriot i pisac rodoljubivih pesama protiv Napoleona.

ARNULF 1) sv. (582.-641.), ded Pipina Malog. 2) Koruški (oko 850.-899.), i. franački kralj i rim.-nem. car; papin branilad protiv njegovih polit. neprijatelja; vodio borbu sa moravskim kn. Svatoplukom: saveznik Mađara protiv Sl.

ARNHEMOVA ZEMLjA → Australija.

ARNŠTAT, varoš u Tiringiji (Nem.) sa razvijenom tkst i metalurg. ind. (25 000 st.).

AROVROK, ustava u državi Ajdahu (S. Amer.), na r. Misuri, zap. od Kanzas Siti; visoka 156 m i skuplja 3,5 mil. m³ vode; najveća brana na Zemlji; sagrađena 1915.

AROGANTAN (lat.-frc.), drzak, bezobrazan, naduven.

AROZA, selo u Švajc. (1800 m nadm. v.), poznata vazdušna banja za grudobolne i mesto za zimske sportove.

AROMA (grč.). isparljiva materija, miris koji šire izvesne biljke ili iz njih spravljeni preparati, obično eterska ulja. Aromatičan, mirišljav, prijatna mirisa. A. biljka → biljke. A. vina → vino. A. materije, eterska ulja koja se nalaze u pojedinim ili svim delovima mnogih biljaka. A. organska jedinjenja izvode se od benzola; nazivaju se još i ciklična. A. sredstva, u med. izazivaju nadražaje živčanog sistema; u malim količinama pomažu otvaranje apetita (povećano lučenje pljuvačke i želudačnog soka), varenje, deluju antispazmodično, pomažu izbacivanje gasova, a neka deluju na san.

AROMUNI, Armani, deo rom. stan. po sr. i j. delovima B. P. Poznati pod opštim imenom Makedo-rumuni; Srbi ih zovu: Crnovupci, Vlasi, Kucovlasi, Karavlasi, Cincari i Karaguni. A., naseljeni u Istri, poznati pod imenom Ćići, ili Ćiribirci. Na B. P. su starosedeoci. Krajem 18. v. u sr. i pindskim obl. bilo ih do 500 000, ali mnogi poslovenjeni i pogrčeni. Danas ih u većim grupama na B. P. ima u j. delu Pinda i s. i j. delovima B. P. Sve više iščezavaju i pretapaju se u Sl., Grke i Arbanase. Većinom stočari: imaju vel. stada, po nekoliko hiljada brava, sa kojima se kreću za pašom. Nomadski A. nemaju stalnih naselja, već žive u privremenim stanovima, kalivama. U novije vreme, usled promenjenih prilika stočarstvo opada i oni se stalno naseljavaju. Patrijarhalni; očuvali mnoge običaje (→ Cincari, Rumuni. Ćići).

ARON, jevr. prvosveštenik, Mojsijev brat. Aronova palica, štap čuvan u jevr. kovčegu zaveta, procvao čudesnim načinom bademovim cvetom, kad je birano pleme iz kojeg će izlaziti prvosvešt.

ARONDIRANjE (frc.), ponovno ograničavanje nepokretnog imanja na taj način što se putem vlasti ispravljaju granice susedskih imanja tako da budu pravilne, a da svaki od suseda dobije potpunu naknadu u naturi.

ARONDISMAN (frc.), u Frc. deo dpt., srez, kojem na čelu potprefekt: sam grad Pariz deli se na 20 a.

ARPAD, mađ. zavojevač iz 9. v., osn. dinastije Arpadovića (997.-1301.).

ARPADžIK (tur.) → luk.

ARPEĐO (it. arpeggio, skr. arpegg.). oznaka da tonovi 1 akorda ne treba da se sviraju jednovremeno nego 1 za dr., kao što se svira na harfi.

ARSAK, osn. države Parćana i dinastije Arsakida (256.-226. pre Hr.); država Arsakida obuhvatala Pers. i neke dr. obl.

ARSEN (grč.), hem. element (As), atomska težina 74.96. siv metal, tačka sublimacije 450°, jak otrov. Primenjuje se u ind. sačme i signalnog stakla i u med. u raznim oblicima: org. preparatima se leče sifilis, malarija i neke tropske bolesti, a neorg. malokrvnost i slabost (naročito posle malarije i zaraznih bolesti), neke kožne bolesti i umrtvljuje živce u zubarstvu. Trovanje akutno, slučajno ili namerno, kao posledica uzimanja većih količina: znaci: bol želuca; povraćanja, gdekad krvava; proliv sličan pirindžanoj vodi (kao kod kolere), bledilo ili modrina kože, zujanje ušiju, nesvesno stanje, buncanje, teško disanje, slabljenje srca; u ovom stanju može nastupiti smrt; 1. pomoć: izazvati povraćanje, ispirati želudac, klistir sa gorkom soli; za dalje lečenje hitno zvati lekara. Hronično t. usled dugog uzimanja arsenskih lekova ili u radionicama gde se radi s njim (neke boje, kod krznara); znaci nastupaju postepeno: treperenje vida, opšta slabost, belančevina i krv u mokraći, žutica; prekinuti s uzimanjem lekova ili napustiti posao. -- Rudače a. ima u Jugosl. osobito u Marijovu u J. Srbiji; kod sela Kosova (Drinska Ban.) naišlo se na bogate naslage rudače (oko 62% a., 28% sumpora i 10% dr. sastojaka), ali se još ne eksploatišu. Arseniti, soli arsenaste kiseline. Arsenobenzoli, org. jedinjenja za lečenje sifilisa i nekih tropskih bolesti; prodaju se pod raznim imenima (→ neosalvarzan). Arsenopirit, arsenosulfid gvožđa Fe As S, rombičan mineral kalajne boje, gl. a. ruda (46,01% As); nalazišta kod nas: Alšar, Ljuta Strana na Avali, Rudnik, Kopaonik, Trepča itd. Arsenofagizam, navikavanje na a., postepenim uzimanjem sve većih količina; ima ljudi koji se toliko naviknu na ovaj otrov da mogu uzeti bez ikakvih posledica vel. količine.

ARSENAL (it.), thn. zavod za izradu voj. potreba. Pomorski a. pored oružja i oružnog pribora za morn. izrađuje i opravlja ratne brodove.

ARSENIJE 1) A. I, srp. arhiep. (1233.-1263.), učenik i neposredni naslednik sv. Save, rodom iz Srema; proglašen za sveca. Njegove mošti često prenošene; sad se čuvaju u Ždrebaniku u Bjelopavlićima. 2) A. II (sredinom 15. v.), poslednji patrijarh srp. crk. i države sr. v. 3) A. III Crnojević, patrijarh (1674.-1708.); sarađivao s Austr. za vreme njene vel. ofanzive protiv Turaka (1689.), ali posle njenog poraza morao da beži iz Srbije; pre prelaza u Austr. pokušao da osigura povlastice za srp. narod i prav. veru; imao veza i s nesrećnim grofom Đorđem Brankovićem; po prelazu u Austr. najduže se bavio u Sent-Andriji; sahranjen u man. Krušedolu. 4) A. IV Jovanović Šakabenta, patrijarh (1725.-1748.); kao crk. poglavar mnogo putovao po narodu; god. 1737. pridružio se austr. vojsci i dizao narod protiv Turaka, zbog čega morao posle austr. poraza da se povuče u Austr., gde je tek 1741. priznat za vrh. poglavara prav. crk.

ARSENIJEVIĆ. Lazar, Bata-Laka (1793.-1865.), posle 1. ustanka živeo u emigraciji (1813.-1827.); pripadao ustavobraniteljima i postao 1842. drž. savetnik, a 1848., 1852.-1854. min. prosvete. Napisao Istoriju srp. ustanka, pristrasnu i na dosta mesta polemičnu, ali sadrži mnogo građe i korisnih pojedinosti (→ sl.).

ARSENOVIĆ Konstantin (1783.-1868.), slikar; bio oficir, zatim svešt. u Pančevu. Najviše radio portrete; značajan i po tom što je otkrio → Danila.

ARSIJA, ant. ime za r. Rašu u Istri; njom išla granica između Ilirika i It.

ARSINI, jedinj. arsena i alkila (→ bojni otrovi).

ARSINOJA, eg. princeza, kći Ptolemeja Lagosa, udala so po 3. put za svoga brata Ptolemeja Filadelfa, koji pre toga poubijao svu njenu decu iz ranijeg braka. Njeno ime davano kasnije mnogim princezama i gradovima.

ARSIĆ Evstahija (+ 1824.), prva srp. pesnikinja; dela: Sovjet maternji, Poleznaja razmišlenija.

ARSLAN (tur.), lav. Arslanik, vrsta talira sa lavovima kao grbom, kovan u Hol. 1575.; težak 27,65 g; namenjen Levantu, gde se održao do polovine 18. v., kad ga istisnuo talir Mar. Terezije.

ARTA, varoš (8000 st.) u Grč., gl. mesto oblasti A. (1736 km², 313 000 st.) u Epiru; u st. v. Ambrakija.

ARTABAN, pers. vojskovođ, zapovednik Kserksove garde; ubio Kserksa da bi se dočepao prestola, ali i sam ubijen od Kserksova sina, Artakserksa I.

ARTAKSERKS 1) A. I Dugoruki, sin Kserksa, pers. car (465.-425. pre Hr.), potučen od Kimona. 2) A. II Mnemon, pers. car (405.-359. pre Hr.), potukao kod Kunakse i ubio pobunjenog brata Kira Ml. i zaključio Antalkidin mir sa Spartancima. 3) A. III, pers. car (361.-338. pre Hr.), pokorio Fenikiju i Egipat. 4) A. IV → Ardašir.

ARTAFERN, pers. vojskovođ iz 5. v. pre Hr., potučen na Maratonu.

ARTEL (rus.-tur.), ortački ugovor između radnika radi zajedničkog iznajmljivanja radne snage; razlikuje se od zadruge po tome što nije porodična zajednica; veoma čest oblik udruživanja pečalbara iz J. Srbije.

ARTEMIDA, grč. boginja lova, meseca, čednosti i magije, kći Jupitra i Latone, Apolonova sestra; dobila od oca dozvolu da se nikad ne udaje; kad je Aktej iznenadio na kupanju, ona ga pretvorila u jelena, ali se ipak zaljubila u pastira Endimiona. U Efesu bio veličanstven njen hram (→ sl.).

ARTEMIZA, ime dveju kraljica u Halikarnasu: 1) A I (5. v. pre Hr.), borila se uz Kserksa kod Salamine. 2) A II (4. v. pre Hr.), podigla mužu Mauzolu veličanstvenu grobnicu, mauzolej.

ARTEMIZIJA, rt na s. obali Evbeje, kod kojeg su Grci 480. pre Hr. pobedili Kserksovu flotu.

ARTERIJA (grč.), vrsta krvnih sudova; cilindrična oblika i prečnika od 1-8 mm; prenose krv iz srca u organe i tkiva; poznaju se po ritmičnim pulzacijama zavisnim od rada srca (žile kucavice). Iz srca polaze 2 vel. a.: plućna i → aorta; u svom toku kroz organizam, granaju se u sve sitnije grančice, na kraju prelaze u kapilare. Manje a. često među sobom vezane spojnicama (→ anastomoza), koje uveliko olakšavaju krvotok. Sve vel. a. duboko u tkivu, te dobro zaštićene od spoljnih povreda; malih i srednjih ima i pod kožom; površne a., kod mršavih, odlikuju se vidnim pulzacijama (čeona a.). Zidovi a. deblji i jači od zidova vena (usled većeg unutarnjeg pritiska, ali i pored toga veoma elastične, što olakšava cirkulaciju). A. plućna (a. pulmonalis) prenosi venoznu krv od srca u oba plućna krila; ipak a., jer ima građu i funkciju a. Polazi od d. srčane komore. Na nekoliko sm po izlazu, ispod aortnog luka, grana se na l. i d. plućnu arterijalnu granu. A. srca, (a. coronaria cordis), dve, polaze iz aorte: leva hrani l. i prednju stranu srca, desna zadnju i d. stranu. Arteriozno, pripada a., npr. oboljenje, krvavljenje. Arteriologija, nauka o a. Arterioskleroza, oboljenje a.; zidovi a. deblji, tvrdi, krti, često i jako suženi sa smanjenim elasticitetom usled sklerotičnih i degenerativnih pojava (infiltracija lipoida, taloženje kreča i dr.); zbog ovih promena cirkulacija poremećena. Najčešći uzroci a.: sifilis, giht, preterano jaka hrana, razna trovanja: olovom, alkoholom, duvanom i dr. Površne arterije izražene, vijugave, tvrde; krvni pritisak povećan. Opšti znaci: nesvestica, zujanje ušiju, slabo pamćenje. Lokalna a. obuhvata krvne sudove samo nekih organa: mozga, bubrega, srca. A. mozga: usled sklerotičnih promena moždanih krvnih sudova dolazi do poremećaja ishrane mozga i krvavljenja u moždanu masu (→ apopleksija); počinje još u 5. deceniji života sa glavoboljom, nesanicom, nesvesticom, jasnim popuštanjem radne sposobnosti; docnije dolazi najčešće do → hemiplegije, poremećaja govora, gutanja itd., do defekta inteligencije, bolesne promene raspoloženja, sklonosti ka samoubistvu. Lečenje: jod, sredstva koja šire krvne sudove, blaga sedativa; miran, bezbrižan život, najbolje van grada. Arteritis, zapaljenje a. Akutni trombo-a., sastoji se u promenama trombusa (→ tromboza). Akutni gnojavi a. izaziva septična embolija ili prodiranje gnojnog procesa iz okoline u zidove a.; posledica gn. a. mogu biti smrtonosne (krvarenje); hronični a. kao posledica akutnih a. ili usled distrofija i degeneracija (hronična endoa, opturirajuća endoa, arterioskleroza).

ARTESKI BUNAR, izgrađuje se dubokim bušenjem u terenima povoljnog sastava i sklopa; dobiva podzemnu vodu iz kakvog poroznog sloja, koji leži između dva nepropustljiva sloja; a. voda je pod pritiskom i izbija sama kroz cevi bunara na površinu terena. Prvi a. b. u Evr. izrađeni u pokr. Artoa (Artois), u Frc.; otuda mu ime. Kod nas ima više stotina takvih b., naročito u ravnicama; najveću količinu vode daje takav b. u Obrenovcu (preko 2½ mil. l na dan).

ARTES LIBERALES (lat.: slobodne veštine): gram., retorika, flz., aritmetika, muz., geom., astr.

ARTEFAKT (lat.), veštački proizvod; stručni naziv za oruđa iz kamenog doba, izrađena čovečjom rukom.

ARTIZAM (frc.), težnja um. da iskoriste sva spoljna sredstva stila i kompozicije; preterana ljubav prema obliku dela.

ARTIKL (frc.), predmet, roba.

ARTIKULACIJA (lat.), raščlanjivanje; izgovaranje reči na slogove; u med. → zglob. Artikulisan govor, sastavljen iz glasova koji se jasno odvajaju jedan od drugog, za razliku od životinjskih, neartikulisanih glasova.

ARTILERIJA (frc.), jedan od gl. rodova vojske, pretstavnik njene vatrene moći; moćan činilac u borbi i nerazdvojan saradnik peš.; posle svetskog rata u Jugosl. određeno po 4 artileriska oruđa na 200 pešaka; obrazuje: baterije, divizione, pukove i brigade; odlikuju je jako i brzo dejstvo, vel. daljina dometa, mogućnost rasporeda po širini i dubini, i vel. moć rušenja. Deli se a) u balističkom pogledu i načinu dejstva na: top, haubicu i merzer; b) prema pokretljivosti i moći dejstva ia: poljsku, brdsku, konjičku, haubičku (laku i tešku), dugačku, a. velike moći, rovovsku, protiv-avionsku i pozicisku; v) prema načinu prenosa na vozeću i noseću i g) prema opštim zadacima u borbi na divizisku i arm. Artilerisko oruđe, topovi, ratno vatreno oružje kojim rukuje više ljudi; vuku ga konji ili traktori; po brzini gađanja deli se na sporometno (danas zastarelo), brzometno i automatsko. A. priprema napada, dejstvo a. u cilju pripreme napada sa zadatkom da poruši, uništi i neutrališe sredstva odbrane, i da nanese gubitke braniocu; ukoliko je duža, utoliko su materijalni rezultati veći, a korist od iznenađenja manja. A. protivpriprema napada, ofanzivno dejstvo branioca, u cilju da omete napad u samom začetku.

ARTILUK (it.), dubrovački srebrni novac.

ARTIST (frc.) 1) umetnik. 2) putujući, cirkuski glumac. Artistički, umetnički.

ARTIČOKA (Cynara scolymus), vrsta povrća, dugovečna biljka iz plemena glavičastih b. (Compositae), poreklom s obala Sred. M. Proizvodi se u toplim krajevima za branje zelenih cvetnih glavica, koje se jedu.

ARTOA (Artois), obl. u s. Frc.; veoma lepo obdelana i plodna; gl. mesto Ara.

ARTOKARPUS (Artocarpus, fam. Moraceae), drveće sa vel. prostim ili perasto deljenim, kožastim lišćem; jednodome biljke; cvasti lopataste ili sopaste. Oko 40 raznih vrsta na o. Indiskog Arhipelaga, od Cejlona do Kine. Osobito važne: A. communis, A. incisa i A. integrifolia, koje daju plodove dobre za jelo (hlebno drvo) i stoga se u tropima svuda gaje; plod veličine glave; 2-3 drveta dovoljna da ishrane čoveka za celu god.

ARTRITIZAM (grč.), konstitucija organizma s usporenom izmenom materija u ishrani; sklonost ka gojaznosti, šeć. bolesti, stvaranju kamena u mokraćnim organima, gihtu itd. Artritis, zapaljenje zglobova (→ poliartritis, tbk. zglobova, giht).

ARTROPODE → zglavkari.

ARTUR, Artus, legendarni keltski kralj iz 6. v., koji se uspešno borio sa Sasima. Osn. red vitezova okruglog stola. Po predanju nije umro, već živi na jednom svetom o. gde ga čuvaju devet vila. Njegovi podvizi opevani u mnogobrojnim romantičnim spevovima, romanima i dr. kod Engleza i Francuza (ciklus Arturov, ili Bretonski c. ili C. okruglog stola); → gral.

ARUACI, veći broj indijanskih plemena u obl. tropskih prašuma u J. Amer., u Gujani i Braz., nekada i na Antilima. Iz jezika A. ušle u evr. jezike razne reči, ppr. tabako (duvan), mahiz (mais = kukuruz).

ARUNS, sin Tarkvinija Oholog, koji u borbi ubio Bruta, 508. pre Hr.

ARHAIZAM (grč.), zastarele reči; pogreška protiv jasnosti stila upotrebom starinske reči, npr.: priključenije, črez, otečestvo. Mogu se upotrebiti ako su prilagođene duhu jezika, zamenjuju strane reči ili daju današnjem stilu arhaičku boju. Arhaik, najstarije doba u razvoju zemlje; počinje stvaranjem čvrste zemljine kore, a završava se pojavom org. sveta. Arhaičan, starodrevan; svojstven primit. narodima i praocima kult. naroda. Arhajske stene, kristalaste i mahom škriljave stene (kristalasti škriljci, gnajsovi, mikašisti, granit i dr.) sačinjavaju stare masive: Kanadski, Finsko-skandinavski i dr., a delom i rodopsku masu; kako u njima nema tragova života, arhaik se naziva još i azoik (bez života). A. umetnost, uopšte svaka stara, a specijalno najraniji period st. grčke um. (oko 700.-480. pre Hr.).

ARHANGELSK, gl. grad istoimene obl. na s. strani Rus. (73 000 st.), pri ušću r. Dvine u Belo M.; važno pristanište za izvoz žita i drveta; vezan žel. prugom za Vologdu. ARHANGELSKI Aleksandar A. (1846.-1924.), rus. dirigent i kompozitor. Sa svojim horom koncertovao po Rus. i inostranstvu. Komponovao crk. muz. i nar. pesme za hor.

ARHANĐELI → Mihailo i Gavrilo, u hrišć. crk. vođi vel. anđeoskih zborova (arhistratizi = vojskovođi). Po predanju M. pobedio Lucifera, koji se pobunio protiv boga.

ARHANĐEL Sv. 1) man. u Kučevištu, u Skopskoj Crnoj Gori, podignut u 2. pol. 14. v. Osnovom, konstrukcijom i ukrasima u obliku krstića na kalkanima preteča crk. u moravskoj Srbiji iz doba kn. Lazara. St. freske nisu očuvane. 2) Prilepski, man. kod Prilepa, zadužbina kraljeva Vukašina i Marka. Crk., više puta popravljana, ima osnovu u obliku upisanog krsta. Portreti kralja Vukašina i kralja Marka, rađeni ubrzo posle 1371., jako oštećeni. 3) Štipski, crk. u Štipu, koju podigao protosevast Hrelja, 1334.; osnova u obliku upisanog krsta; skladnih proporcija (→ sl.); freske nesačuvane. 4) Arhanđeli Sv., ruševine man. na l. obali Bistrice, u blizini Prizrena; zadužbina cara Dušana. Bio jedan od najvećih, najznačajnijih i najlepših um. spomenika našeg sr. v. Man. se sastojao od: 2 utvrđenja, crk. sv. A., kapele sv. Nikole, ćelija, trpezarije, bolnice i dr. građevina. Donje utvrđenje činile kule i zidana platna oko man., a gornje tvrdinja Višegrad, na steni iznad man. Zidanje same crk. početo 1343., a završeno 1349. Osnovu imala u obliku upisanog krsta; spoljašnje lice zidova bilo obloženo mramornim pločama; dekorativna plastika bila i spolja i unutra obilato primenjena. Prilikom iskopavanja 1927. nađeno mnogo kapitela, fragmenata friza, timpana, arhivolta, pluteja, dovratnika i doprozornika, i priličan broj glava i raznih figura. Najveći deo tih fragmenata sada u Muzeju J. Srbije u Skoplju. Sam materijal od kojeg bila građena crk. preneo je, krajem 16. v., Sinan-paša u Prizren i sazidao od njega džamiju.

ARHE-, arhi- (grč.) 1) početak, praosnova, načelo. 2) predmetak grč. složenih reči koji im daje značenje: najstariji, najviši, vrhovni (npr.: arhiepiskop, arhijerej i dr.). Odgovara unekoliko sh. predmetku nad- (npr. nadbisk.).

ARHEGONIJA (grč.), kod biljaka ž. polni organ u kojem je jajna ćelija: tipično obrazovana kod arhegonijata; kod cvetnica svedena na mali broj ćelija, naročito kod angiosperama. Arhegonijate (Archaegoniatae), vel. grupa nižih biljaka koje se odlikuju arhegonijom; mahovine i paprati.

ARHELAJ 1) makedonski kralj (413.-400. pre Hr.), primio izgnanog Euripida; ubio ga ljubimac Krater. 2) judejski kralj iz 1. v., sin Irodov. 3) Mitridatov vojvoda iz 1. v. pre Hr. 4) Miletski, grč. filozof iz 5. v. pre Hr., Sokratov učenik.

ARHEOZOIK (grč.), doba razvoja zemljine kore u kojem su postali: kristalaste škriljave stene, granit, mramor, konglomerat, peščari itd.; kod nas ih ima u rodopskoj masi. A. počinje azoikom, a završava se kambrijumom; u slojevima retki fosili: naziva se još: sozoik i algonkij.

ARHEOLOGIJA (grč.), nauka o um. i kult. spomenicima st. v., na 1. mestu grč. i rim.; postala u doba renesanse, kada u It. sa velikim iiteresom počeli pronalaziti, prikupljati i opisivati rim. spomenike. Prva iskopavanja vršena u 18. v. (u Pompejima). Pravom, sistematskom naukom postala oko polovine 19. v.; obuhvata iskopavanje i proučavanje nađenih predmeta da bi dala ist. um. i kulture ant. doba. U Jugosl. najpoznatija i najvažnija iskopavanja preduzimana u Solinu, Ptuju i Stobima. A. bibliska, nauka o načinu života i uređenju Izrailjaca.

ARHEOPTERIKS (Archaeopterix lithographica), fosilna ptica nađena u litografskim škriljcima gornje jure, veličine goluba; vilice sa zubima, s kandžama na krilima i dugačkim repom pokrivenim perjem; čini prelaz između ptica i gmizavaca.

ARHESPORIJUM (grč.-lat.), sporogeno tkivo kod biljaka koje, pošto pretrpi redukcionu deobu, daje haploidne ćelije, spore, grupisane po 4 (tetrade). Stvaranjem spora se završava kod biljaka diploidna generacija (sporofit) ili diploidna faza (diplofaza). A. se nalazi npr. u čauri mahovina, u sporangijama paprata (na naličju lišća), u sporangijama cvetnica (prašnim kesama ili mikrosporangijama i semenim zamecima ili makrosporangijama).

ARHETIP, praslika, uzor.

ARHIV, arhiva (grč.-lat.) 1) zbirka st. dokumenata; isprava. 2) mesto gde se oni čuvaju; za jsl. ist. od značaja: a. u Dubrovniku (osn. u sr. v.), Zadru, Splitu, Zagrebu (osn. 1643.), Ljubljani, Novom Sadu i drž. a. u Beogradu (osn. 1898.). 3) čest naziv časopisa i izdanja dokumenata. A. za pravne i društvene nauke, časopis Pravnog fakulteta u Beogradu; izlazi od 1905. svakog 25. u mesecu. A. za slovensku filologiju (Archiv für slavische Philologie), osn. V. Jagić (1876.). Arhivar, starešina, čuvar a.

ARHIVOLTA (it.), glatka ili iskićena prednja strana luka iznad prozora ili arkada.

ARHIGONIJA, abiogeneza, autogonija (grč.), spontana generacija (lat.), postanak živih bića iz nežive, anorg. materije. Tačnija ispitivanja razvića organizama, osobito Pasterovi ogledi, učinili kraj srednjev. verovanju da i složeniji organizmi postaju putem a. Zna se danas da sve živo vodi poreklo od živog, od roditelja (→ tokogonija), i nema dokaza da živa materija danas može postajati putem a., iako mogućnost za to teoriski nije isključena. Ali a. pretstavlja jednu od nužnih hipoteza evolucione teorije: život u obliku najprostijih organizama morao je postati u jednom udaljenom stupnju razvitka Zemlje kao planete, pod okolnostima koje danas ne postoje. A. je jedno od teor. shvatanja porekla života.

ARHIDAM, ime više spartanskih kraljeva. Najčuveniji: A. II, kralj (469.-427. pre Hr.), koji imao važnu ulogu u peloponeskim ratovima, i A. IV, kralj (339.-261. pre Hr.), čija žena Arhidamija povela žene u borbu i nagnala epirskog kralja Pira da digne opsadu od Sparte.

ARHIĐAKON (grč.), među đakonima najst. po činu; u prav. crk. nemaju značaja (kao nekad), u rkat. imaju vel. prava kao pomoćnici biskupa. Arhiepiskop, episkop (vladika), sa sedištem u centru veće drž. pokrajine; nosi i titulu mitropolita. Arhijerej, ep. starešina jereja (sveštenika). Arhijerejski blagoslov, u pravu akt a. kojim otklanja bračnu smetnju kod razlike veroispovesti hrišć. vere (srodstva u 5., 6. i 7. stepenu, kod lica čija je razlika u god. veća od 13 odn. 15 god. i lica mlađih od 15 za ž. ili 17 za m. god.) A. namesnik, u prav. crk. sveštenik koji u svom srezu nadzire rad paroha, vodi brigu o snaženju vere; organ ep. koji ga i postavlja. A. nasleđivanje: A. nisu slobodni u raspolaganju svojom imovinom na slučaj smrti (Zak. od 10./5. 1877.); oni moraju ostaviti crk. i prosvetnim i rel. ustanovama ⅔ svoga imanja, a mogu slobodno raspolagati samo ⅓, koja u slučaju intestatskog nasleđivanja pripada njihovoj porodici. A. sabor, u srp. prav. crk. vrhovna vlast; skup svih ep. kojem pretsedava patrijarh; sastaje se 1-2 put godišnje. Najviša instancija za sve verske stvari; bira ep., rektore bogoslovija, donosi uredbe i pravilnike kao zakonodavna vlast. Određuje članove A. sinoda i Vel. crk. suda. A. sinod, izvršni organ A. sabora, ima 4 člana (ep.), pretsednik patrijarh; radi stalno, po 2 člana menjaju se svake god.; određuje ih A. sabor; vrši sve upravne poslove, podnosi izveštaj A. saboru. Nadzor nad bogoslovijama, vršenjem bogosluženja, širenjem vere itd. Arhimandrit, u prav. crk. starešina većeg man. A. veliki, starešina man. Studenice.

ARHIJA 1) tebanski tiranin, ubijen zbog surovosti, 478. pre Hr. 2) grč. pesnik u Rimu iz 1. v. pre Hr.

ARHILOH, grč. pesnik iz 7. v. pre Hr.; pisao lirske pesme, pune osećanja; napadao stihovima i svoje protivnike. Sačuvano više odlomaka.

ARHIMED (• oko 290.-280. † 212. pre Hr., ubio ga, prilikom opsade Sirakuze, jedan rim. vojnik), Grk, vel. matematičar i fizičar st. v. Od mnogih njegovih radova sačuvano svega 14. Njegova važnija otkrića u mat.: uvođenje izvesnog pozicionog sistema za pisanje vel. brojeva, približno izračunavanje broja π, kvadriranje kruga, elipse, paraboliskog segmenta, spirale (Arhimedove), zatim komplanacija i kubatura lopte (lik toga uklesan je na njegovom nadgrobnom kamenu). U fiz. pronašao jednu od osnovnih teorema hidrodinamike (A. zakon), pronašao oko 40 mašina (beskrajan zavrtanj, zupčanik, svojim spravama spaljivao rim. brodove prilikom opsade Sirakuze), dao zak. poluge, uveo pojam težišta, statičkog momenta i drugo. Verovatno da osnove julijanskog kalendara leže u njegovu računu. (→ sl.) Arhimedov zakon: svako telo, potopljeno u tečnost ili gas gubi onoliko od svoje težine koliko je teška njim istisnuta tečnost (gas). Pomoću ovog zak. se određuju specifične težine tela.

ARHIPELAG (grč.), grupa o. u morima i okeanima.

ARHIPENKO Aleksandar (• 1887.), rus. vajar, radio u Parizu, zatim u Amer.; jedan od gl. osnivača i pretstavnika apsolutne ili apstraktne um.

ARHIPREZVITER (grč.), prvi među prezviterima, svešt.; običniji naziv u zap. crk., dok u i. protoprezviter.

ARHITA (430.-360. pre Hr.), grč. filozof, matematičar, fizičar i astronom.

ARHITEKT (grč.), graditelj, neimar sa svršenim thn. fak., bavi se izradom planova za građevine i njihovim izvođenjem. Arhitektura, graditeljstvo, neimarstvo, um. građenje svetovnih i crk. zgrada, stvaralačka, a ne imitativpa um., kao što su slikarstvo i vajarstvo; izazvale je potrebe ljudskog stanovanja i rel. obreda. Materijal joj drvo, kamen i opeka, od nedavno i armirani beton. Počeci padaju u preist. doba. Vremenom se razvilo nekoliko stilova, različitih po zemljama i epohama u kojima postali. U st. v. najznačajniji a. egipatska, vavilonska, asirska, pers, grč. i rim.; u sr. v. starohrišć. arapska, viz. → srp., rus, rom. i gotska; u n. v. renesansni stil, barok i rokoko. U 19. i 20. v. nije stvoren u Evr. poseban i orig. stil. Arhitekti građ. staleža prvo se vraćali grč.-rimskim oblicima (klasicisti), potom podražavali srednjev. a., rom., gotovom i viz. stilu (romantičari), zatim podražavali renesansi i baroku. Tek posle 1900. počela se u Evr. stvarati nova, moderna a., koja prekinula sa podražavanjem stilovima iz prošlosti, čiju pojavu izazvali životni uslovi modernog čoveka, kao i ogroman napredak thn. nauka i upotreba novog materijala za zidanje zgrada (armirani beton, staklo i dr.). Najznačajnije moderne građevine, čije gl. osobine praktičnost, jednostavnost i jevtinoća, stvorene u Hol., Belg. i Nem. Od ujedinjenja se i u Jugosl. najviše gradi u duhu moderne a., koja je, svugde u Evr., upočetku bila više delo inženjera nego pravih arhitekata, i koja tek u poslednje vreme teži da bude i um. i dobije stila. Estetskim pojavama u njoj bavi se naučna estetika a. Arhitektonsko delo može simvolički da izražava tugu, veselost, svečanost, monumentalnost, uzvišenost, skromnost, raskoš, pa čak i komičnost.

ARHITRAV (grč.-lat.), deo kamena grednog sklopa koji se postavljao u ant. arht. odmah iznad kapitela stubova. U prav. crkvama na a. između oltara i sr. dela hrama postavljane ikone, i tako postao ikonostas.

ARHONTI, devet najviših činovnika u st. Atini. Po prvom od njih, a. eponimu, nazivala se godina; drugi (vasilevs) vršio svešt. službu i prinosio žrtve bogovima; treći (polemar) komandovao vojskom. Ostali (tesmoteti) pripremali zakone i pazili na njihovo izvršenje.

ARHUS (Aarhus), grad (76 000 st.) i pristanište u Danskoj na Kategatu.

ARCIBAŠEV Mihailo (• 1878.), rus. pisac realist predratnog doba; karakterističan za razumevanje podvojenosti rus. inteligencije; kultivisao, pod uticajem Ničea, smeli i odlučni individualizam, i bezbrižno uživanje u životu; stekao popularnost romanima Smrt Landea, Na poslednjoj međi, Milioni i naročito Sanjin, u kojem propoveda slobodnu ljubav. U jednom delu društva smatran za pornografskog pisca; istakao se i radom na drami komadima: Ljubomora, Vojna, Neprijatelji.

ARČER Vilijam (Archer, 1856.-1924.), engl. pisac; studijama o poz. i dramama stvorio nov pravac u engl. drami; gl. dela: St. i nova drama, Pozorišni svet, Pesnici mlade generacije.