Sveznanje A2

SVEZNANjE

Admiralska ostrva-Aleja

ADMIRALSKA OSTRVA u Tihom Ok., 2600 km², pripadaju Novoj Gvineji.

ADMONITOR (lat.), savetnik generala jezuitskog reda.

ADNEKSI (lat.), delovi ž. polnih organa: jajnici, jajovodi i materične veze; u trbušnoj duplji kao dodatak, l. i d., uz matericu. Adneksitis, zapaljenje a. Materice (tube i jajnika), → salpingooforitis.

ADOLF 1) od Nasaua, nem. car (1291.-1298.); potukao ga suparnik Albert Austriski. 2) Fridrih (1710.-1774.), hercog od Holštajna-Gotorpa i šved. kralj pod imenom Vaza, od 1751.

ADON, vrhovni feničanski bog (→ Adonis).

ADONAJ (jevr.: moj gospod), drugo ime boga Jahve u upotrebi kod Jevreja, koji po verskom propisu nisu smeli izgovarati prvo.

ADONIS 1) u grč. mitol. mlad Grk, čuven sa svoje lepote, Afroditin ljubavnik; ubio ga divlji vepar, a posle smrti Zevs ga na molbu Afrodite pretvorio u cvet. U njegovu čast priređivane svetkovine Adonije. 2) bog plodnosti i lepote u Siriji i Palestini. 3) → gorocvet.

ADOPCIJA (lat.), usvojenje; akt kojim se tuđa deca priznaju za svoju; za nju je potrebno da adoptant (poočim, pomajka), bude bar 15 god. starija od adoptiranog (posinka, poćerke) i da se o njoj sklopi formalan ugovor (kod sveštenika, u opštini i na sudu); austr. pravo traži da adoptant nema rođene dece, a srp. ne traži. Srp. pravo zna 3 načina: potpunu, kad se usvojenik izravnjava u pravima sa rođenom decom, uslovnu, kad se ne ravna, i hraniteljstvo, kad usvojenik stiče samo pravo na izdržavanje. A. stvara porodični odnos samo između usvojenika i usvojitelja, a ne i između predaka i pobočnih srodnika. Zadružna a., na koju su pristali svi zadrugari, stvara srodstvo prema svima zadrugarima, → posinjenje. Adopcijani, u 8. v. u Šp. i Frc. pristalice učenja da je Hristos ravan bogu po božanstvu, ali po čovečanskoj prirodi samo usinjen od boga (adoptivus filius). Njihovo učenje adopcijanizam.

ADORACIJA (lat.), obožavanje, poštovanje: padanje kardinala na kolena pred n.-izabranim papom.

ADRAMELEH → Moloh.

ADRAR, oaza (6000 st.) u zap. Sahari; pripada Frc.; u okolini se vadi so.

ADRAST, kralj u Argosu; primio Polinisu, koju iz Tebe izgnao brat Eteokle, i vodio »rat sedmorice« protivu Tebe.

ADRENALIN, hormon nadbubrežne žlezde, beo prašak rastvorljiv u vodi; danas se pravi sintetički. Upotreba: u vodenom rastvoru za injekcije kod napada bronhijalne astme i iznenadne malaksalosti srca; spolja se stavlja na sluzokožu nosa, oka i usta, da se zaustavi krvarenje (skuplja krvne sudove).

ADRESA (frc.) 1) označavanje imena, stana i mesta boravka lica kome se piše. 2) kod men.: označavanje lica kome se upućuje nalog da plati men. sumu; stavlja se sa leve strane, ispod men. teksta. 3) parlamentarna, odgovor parlamenta na prestonu besedu kojom monarh otvara njegove sednice. 4) a. po potrebi, koja se stavlja ispod trasatove za slučaj da trasat ne bi hteo ili ne bi mogao da primi ili isplati men. (§ 54 Men. z.), a glasi: U slučaju potrebe (ili nužde) kod N. N. (ime i prezime lica koje će u takvom slučaju primiti ili isplatiti men.). 5) a. trasatova, 1 od načina za označavanje trasata na men.; stavlja se obično u donjem delu na levoj strani men. Adresant, koji upućuje, adresuje pismo. Adresat, lice na koje je pošiljka ili pismo upućeno, adresovano; u pravu lice na koje se obraćamo; lice kome je učinjena ponuda, upravljen poziv, izdata naredba itd.

ADRIJA, skr. ime Jadr. M.

ADRIJANOPOLj, st. ime Jedrena, po osnivaču caru Hadrijanu.

ADROGACIJA (lat.), u rim. pravu: adopcija lica koja nisu bila pod očinskom vlašću.

ADUA, mesto u Etiopiji, gl. grad oblasti Tigreje, kod kojeg Etiopljani 1896. pobedili Italijane.

ADUKCIJA (lat.: dovođenje), približavanje uda ili njegovog dela sr. liniji čovekovog tela; supr. → abdukcija.

ADULAR, vrsta dragog kamena nađen na vrhu Sv. Gotharda.

ADUR, r. u jz. Frc.; uliva se u Atlanski Ok.; duga 340 km; od kojih 135 iskorišćenih za plovidbu.

ADUT (frc.), U kartama: boja koja tuče ostale.

ADHERBAL 1) numidski kralj (118.-113. pre Hr.), sin Micipsa; ubio ga rođak Jugurta da bi se dočepao prestola. 2) kartaginski admiral, pobedio Klaudija Pulhera na obali Sicilije, 249. pre Hr.

AĐUSTIRATI (lat.-nem.), urediti, tačno udesiti: npr. namestiti neku spravu za merenje.

AĐUTANT (lat.), lice koje pomaže komandanta u poslovima lične prirode i prati ga pri vežbanjima i manevrima. U ratu prima zapovesti od viših štabova i izrađuje operacisku zapovest za svoju jedinicu. Pored ovih trupnih a. postoje: prvi a. i a. Nj. V. Kralja i ordonans-oficiri Nj. V. Kralja koji se staraju o njegovoj bezbednosti i prate ga na izlascima i putovanjima van stalnog boravišta. Za a. se određuju gen. i viši, a za ordonans-oficire i niži oficiri. Počasni a., gen. koji to zvanje dobiju u znak naročito odane službe i poverenja.

AEDI, grč. epski pesnici i pripovedači; veruje se da su sastavili pesme koje sačinjavaju Ilijadu i Odiseju.

AEDONA, žena Zeta, brata Amfionova; htela iz zavisti da ubije Niobinog starijeg sina, ali u zabuni ubila svoga jedinca Itila, pa zatim iz očajanja izvršila samoubistvo; dirnuti njenom nesrećom, bogovi je pretvorili u slavuja.

AERENHIM, biljno tkivo s obilno razvijenim intercelularima; služi provetravanju biljke (olakšava izmenu gasova između unutarnjih tkiva i spoljašnje atmosfere); naročito razvijeno kod barskih biljaka, čije je snabdevanje kiseonikom veoma otežano.

AERO- (grč. aer: vazduh), čest predmetak u složenicama koje se odnose na pojmove u vezi sa vazduhom. Aerobati, koji idu po oblacima i po vazduhu; Aristofan nazivao tim imenom spekulativne filozofe. Aerobionti, aerobije ili aerobni organizmi, koji mogu živeti normalno samo u sredini snabdevenoj slobodnim kiseonikom potrebnim za disanje (aerobioza, oksibioza): najveći broj biljnih i životinjskih vrsta (→ anaerobioza, → disanje). Aerogena tuberkuloza, infekcija nastala unošenjem bacila tbk. u telo s udahnutim vazduhom. Na podu, odelu, predmetima oko tbk. bolesnika sasušeni ispljuvak pretvara se u prah u kojem bacil tbk. još mesecima živi. Udisanjem prašine koja se podiže pri suhom čišćenju poda, odela, nameštaja itd. unosi se klica u pluća (infekcija prašinom). Osim toga pri kašljanju, kijanju, smejanju, rasipa se iz usta do na daljinu od 1 m mlaz sićušnih kapljica koje kod tbk. bolesnika sadrže i bacile; te kapljice neko vreme lebde u vazduhu te mogu zaraziti čoveka koji takav vazduh udiše (infekcija kapljicama); → tuberkuloza. Aerogenski gas → gas vazdušni. Aerodinamika, nauka koja proučava aerodinamičke pojave, tj. kretanje gasova, naročito vazduha, oko čvrstih tela. Aerodinamički koeficijenat, proizvod opterećenja po 1 m² i opterećenja po konjskoj snazi kod 1 aeroplana; ukoliko je ovaj k. veći utoliko aeroplan teže poleće, ali utoliko i ekonomičniji. A. linija, najpodesniji oblik nekog tela (npr. aeroplana), za njegovo kretanje kroz vazduh. A. potisak, a. reakcija, sila koja se javlja kao posledica otpora vazduha prilikom kretanja tela kroz vazduh. A. skok na smučkama, istegljeni skok koji omogućava najdalji skok: takmičar savija gornji deo tela i leti skoro paralelno sa smučkama. A. tunel, spec. naučna laboratorija u obliku tunela, kroz koji struji vazduh, i služi za proučavanje osobina aeroplana ispitivanjem u vazdušnoj struji; mnogo češći slučaj da se stavljaju istovetni mali modeli. Aerodrom, zemljište udešeno i opremljeno za polet i slet aeroplana. Aero-klub, udruženje za širenje ideja i razvoja vazduhoplovstva; bavi se naročito organizovanjem vplov. sporta i propagandističkih manifestacija. Aerolit → meteorit. Aerologija, nauka koja proučava visoke slojeve atmosfere. Aeromehanika, deo mehanike, nauka o uslovima ravnoteže (aerostatika) i kretanju (aerodinamika) gasovitih oko čvrstih tela. Spec. proučava kretanje vazduha i gl. joj primena u vplov. Aeronaut, vazduhoplovac. Aeronautika, vazduhoplovstvo. Aeronautička bolest, nastupa usled smanjene količine kiseonika u vazduhu kada se balonom penje na vel. visinu (posledica nedostatka kiseonika u krvi, anoksiemija); smrtna ako se odmah ne siđe na manju visinu; izbegava se u zatvorenim gondolama (veštačko snabdevanje kiseonikom). Aeroplan (grč.), sprava za letenje, teža od vazduha; sastoji se od nosećih površina (krila), motora s elisom, komandi i repa; kreće se i održava u vazduhu pomoću elise, koja, pokretana motorom, jednovremeno vuče a. i potiskuje vazduh ka nosećim površinama, koje sa vazdušnom strujom zaklapaju mali (napadni) ugao; na taj način se stvara sila za njegovo podizanje (uzgon); pravac leta daje se krmom. Pored sprava za letenje, a. može biti snabdeven spravama i uređajima za sigurnost letenja, za letenje na vel. visinama, za noćno letenje i sredstvima za vezu, a voj. još i spravama nišanskim, za nošenje bombi, opaljivačima i fotogr. aparatima. Po broju krila razlikuju se: jednokrilac, dvokrilac ili trokrilac; po broju motora: jednomotoran, dvomotoran, tromotoran ili višemotoran; po broju poade jednosed, dvosed, trosed ili višesed (monoplas, biplas, triplas ili multiplas), a po nameni civilni i voj. Civilni služi za prenos putnika, pošte i robe ili za utakmice; prema tome se dele na putničke, pošt., turističke i sportske; oni moraju da imaju uverenje o vazd. plovidbenosti (kod nas od Štaba voj. vplov.), kojim se potvrđuje da su sposobni za službu letenja i da ispunjuju uslove bezbednosti. Voj. su obično naoružani sa 1, 2 i više mitraljeza ili 1 automatskim topom kalibra 20 mm i bombama (1-6 t); dele se na izviđačke lovačke, bombarderske, bojne, školske, za vezu i sanit. Bojni a., avion tenk, služi za dejstvo protivu trupa na zemlji; osetljivi delovi oklopljeni; još nije usavršen. Izviđački a., obično dvosed (pilot i izviđač) i jednomotoran; osim naoružanja za odbranu nosi obično i radio stanicu i fotogr. uređaj; na repu nosi oznaku »A« i cifru koja označava broj članova posade; služi za izviđanje neprijatelja. Lovački a., obično jednosed i jednomotoran, dobro naoružan (2-4 mitraljeza ili brzometni top); služi za ometanje rada neprijateljskom vplov. i štiti sopstveno vplov.; na repu nosi oznaku S. Putnički a., namenjen prevozu putnika; ima u trupu uređenu, vidnu, dobro provetrenu, a po potrebi i zagrejanu kabinu s foteljama za putnike; veoma stabilan da bi se što manje osećali udari vetra i vazdušnih praznina. Sanitetski a., namenjen prenosu ranjenika i bolesnika, snabdeven sa 1 ili više nosila; obojen belo, i umesto kokardi na krilima i trobojke na repu nosi crveni krst. Sportski a., vrsta turističkog a., samo veće brzine i sa jačim motorom. Turistički a., namenjen turizmu; odlikuje se ekonomičnošću, udobnošću, ali i slabijim motorima; krila često izrađena tako da se mogu priklopiti uz trup. Školski a., ima motor manje snage (oko 100 k s), duplu komandu i malo opterećenje po m² da bi mogao da sleće sporije; najveća brzina 100-160 km: na repu nosi oznaku N (nastavni). Aeroput, društvo za vazdušni saobr., jsl. nac. društvo, osn. domaćim kapitalom i potpomagano od države, namenjeno za vazdušni saobr. u unutrašnjosti Jugosl. i s inostranstvom. Aerostatika, nauka koja proučava pojave održavanja tela u vazduhu na načelu → Arhimedova zak. Takva tela: baloni i vazdušne lađe, ispunjeni gasovima lakšim od vazduha. Aerostacija → balonstvo. Aeroterapija, lečenje vazdušnim kupanjem i udisanjem čistog vazduha; primenjuje se kod tbk. ili rekonvalescenata posle oboljenja organa za disanje. Za ovo lečenje biraju se mesta sa čistim vazduhom, bez prašine, klica i gasova, s umerenom vlažnošću i dovoljno sunca. Najpovoljniji brdski, šumski krajevi i morska obala, gde pored čistog vazduha dejstvuju i drugi povoljni klimatski činioci. Aerofagija, gutanje vazduha. Nervozna lica nesvesno gutaju vel. količine vazduha, želudac se nadima i pritiskuje susedne organe, usled toga javlja se umor, nesvestica, zujanje u ušima, lupanje srca, teško disanje. Leči se opštim oporavljenjem, masažom i lekovima (aerofagil). Aerofite, biljke u vlažnim tropskim šumama koje su celim telom u vazduhu, bez veze sa zemljom: koreni im obično u pukotinama kore drveća ili između organa drugih biljaka: mogu da primaju vlagu iz vazduha, a neorg. materije od prašine na kori drveća i izumrlih delova kore. U vezi sa životom u vazduhu često pojedini organi a. promenjeni u sočne krtole sa vodom koju troše u doba suše. Aerofor, sprava napunjena vazduhom za disanje u zagušljivom prostoru ili pod vodom. Aerofotografija, perspektivno snimanje terena iz vazduha fotogr. putem radi izrade situacionih planova; vrši se iz naročitih aviona s umanjenom brzinom, u godišnje doba kada se najbolje mogu fotografisati: međe, razne kulture zemljišta i objekti.

AETI, Aita, Eta, pigmejsko pleme na Filipinima; veoma niska rasta, prosečno 147 sm, po zanimanju i načinu života primitivni lovci; → Negriti.

AECIJE, rim. vojvoda, poreklom iz Mezije; pobedio 451. hunskog kralja Atilu na Katalaunskim Poljima; pogubio ga 454. car Valentijan III iz zavisti.

AŽBE Anton (1862.-1905.), slov. slikar; imao uticaja na naše impresioniste. Najpoznatiji radovi: Zamorka, U haremu i Pred svadbu, koji se čuvaju u Nar. galeriji u Ljubljani.

AŽBOT Oskar (Asbóth, 1852.-1920.), mađ. slavist prof. b.-peštanskog univ.; gl. dela: Slovenski elementi u mađ. hrišć. terminologiji, Akcenat u sl. jezicima, Pozajmljene reči iz sl. jezika.

AŽDAJA (pers.), mitsko biće, slično zmiji, ali sa krilima, često sa više glava; živi obično u jez. i pustoši okolinu. Moraju joj se prinositi ljudske žrtve; stoga se s njom bore heroji odn. sveci; često se javlja kao čuvar zakopanog blaga. Na verovanja o a. kod Jsl. uticale hrišć. ikonografija i hagiografija (sv. Đorđe koji ubija a.); inače to verovanje veoma rašireno po svetu; misli se da u njemu očuvana uspomena na izumrle vrste ogromnih gmizavaca.

AŽIJA (frc.-it.), višak koji se plaća preko nominalne vrednosti nekog novca, kad se on kupuje drugim nekim novcem; npr. ako se za 100 d u zlatu plati 110 d u srebru ili papiru, onih 10 d su onda a. Ponekad se reč a. upotrebljava i za višak cene (kursa) papira od vrednosti preko nominale; disažija, kad se za izvestan novac (ili papir) plaća manje no što je njegova nominala. Ažiotaža, spekulisanje na razlici cena robi ili kurseva (hartija od vrednosti, valuta, deviza itd.) između dva razna mesta (npr. između Beograda i Zagreba), ili na razlici cena u izvesnom razmaku vremena; ponekad kakve manje-više nedozvoljene mahinacije radi postignuća i iskorišćenja takvih razlika u ceni (→ diferencijalni posao). Ažioter → kulisjer, diferencijalni posao.

A ŽUR (frc.: do dana), ažuran, upotrebljava se, naročito u knjv., kad hoće da se kaže da je sav posao uknjižen istog dana kad je i obavljen.

AZAZEL (jevr.), ime demonskog bića; Jevreji su verovali da na vel. dan izmirenja (Jom Kipur) svi gresi prelaze na njemu posvećenog jarca, koga su izgonili u pustinju.

AZALEJA (Azalea, fam. Ericaceae), zimzeleno ili listopadno ukrasno šiblje, levkastih, krupnih raznobojnih cvetova, prijatna mirisa; mnogobrojne kult. vrste postale od nekoliko divljih vrsta iz I. Az., S. Amer. i Kavkaza; najpoznatiji: A. pontica koja na Kavkazu obrazuje iznad šumskog pojasa teško prohodne zajednice, i A. indica.

AZAMAJAMA, vulkan na glavnom jap. ostrvu Hondu (2 542 m).

AZARDNA IGRA → hazardna igra.

AZBEST (grč.), osinac, magnezijum silikat, nesagorljiv; loš sprovodnik toplote i el. struje; nalazi se u serpentinu i amfibolu u obliku vlakana dugih 50-90 sm; kod nas ga ima u Stragarima, Sabanti, Hudovu, Lojanu itd.; od njegovih vlakana, koja se motu lako presti i tkati, izrađuju se odela za vatrogasce, predmeti za izolacije, delovi raznih cevi i dr. Pomešan sa cementom služi za izradu zaptivača na parnim kazanima, trajnog crepa (fabrika u Splitu) itd.

AZBUKA 1) skup slova od kojih svako pretstavlja po 1 glas u jeziku jednog naroda, 2) red pismena u ćirilici i glagoljici crk. jezika, i u ćirilici sh. jezika; nazvana po imenima prvih pismena: az-buki; → pismo, pismenost. Azbukovnik, vrsta enciklopediskog rečnika u st. rus. knjiž., u kojem se objašnjavaju strane i nerazumljive reči koje su ušle u rus. jezik; najviše upotrebljavani u 18. v. Predmeti u a. raspoređeni azbučnim redom, donošeni iz raznih obl.: ist., geogr., lingvistike, mitol., rel. i prir. nauka. Azbučna sintagma ili ručna knj., crk. pravni zbornik svih pravila do 14. v.; po azbučnom redu, sastavio i dodao komentar Vlastar Matija, monah. Kod nas preveo Stojan Novaković.

AZBUKOVICA, obl. u Drinskoj Ban. između Drine, Jagodnje, Sokolskih Planina i Medvednika.

AZGARD, carstvo skandinavskih bogova Aza; nalazilo se na nebu ili u oblacima; po jednom verovanju svaki Az imao svoju posebnu zemlju i kuću.

AZDIJA (tur.), duga gornja haljina skupocene izrade (u nar. pesmi).

AZEV Evgenije F. (1869.-1918.), rus. policiski provokator; jednovremeno i vođ socijal-revolucionarne stranke i agent tajne policije (Ohrane); izdao policiji mnoge revolucionare; otkrio ga kao provokatora revolucionar Burcev.

AZELUS (Asellus), red vodenih mokrica veličine oko 1 sm, čiji pretstavnici žive svuda po slatkim vodama, naročito stajaćim; u Jugosl. veći broj endemičnih vrsta, osobito u zap. i j. krajevima (→ mokrice).

AZEN Ivar (Aasen, 1813.-1896.), norv. jezikoslovac i pesnik; tvorac novog norv. knjiž. jez.

AZERBEJDžAN 1) prov. na SZ Pers., poznata po izradi ćilima; gl. mesto Tebris. 2) sovjetska rpb. (79 316 km², 2.2 mil. st.) u j. Transkavkazu; stočarstvo (nomadsko i polunomadsko), zemljr. i svilarstvo; gl. mesto Baku. Azerbejdžanci, Azerb. Tatari. tur. narod, oko 4 mil. u z. Iranu (Pers.) i u rus. Transkavkaziji; dele se na A. u užem smislu, Avšare, Kermance. Karakojunlu, Šahseve i Kadžare. Vel. deo A. zemljr. sa stalnim naseljima, ostali stočari. Azerbejdžanski, azeri, tur. dijalekt, kojim se govori u A.; inače azeri, s turkmenskim i osmanskim, čini jz. (tzv. turkmensku) grupu tur. jezika. A. književnost, cvetala u 16. v. kada se naročito istakao pesnik Fruzuli; docnije nastao duži zastoj, i tek sredinom 19. v. skrenuo na nju pažnju Mirza Fetil-Ali Ahundov sa svojim komedijama na a. jeziku. Početkom 20. v., a. je imao da izdrži, na svom sopstvenom području, borbu s osmanskim knjiž. jezikom, ali sada prevlađuje struja koja se oslanja na narodni jezik.

AZI, grupa od 24 skandinavska boga, od kojih ima 12 m. i 12 ž.; na čelu im bio Odin, a za njim dolazili Tor, Balder, Brati, Tir, Geder, Reimdal, Vali, Vidar, Germoder, Uler i Forzepi; od boginja su najznatnije: Inuda, Saga i Friga.

AZIJA, najveći kontinent (44 mil. km²). Krajnje tačke: na S rt Čeljuskin (78º s. š.). na J rt Buru (1° s. š.), na I rt Dešnev (170º z. d.), na Z rt Baba (26° i. d.). Sev. granicu čini Sev. Ledeno M., istočnu Vel. ili Tihi Ok., Indiski Ok., a na Z prema Evropi: plan. i r. Ural, Kaspisko J., udolina Manič, Azovsko, Mramorno i Egejsko M. Po razuđenosti A. je na 3. mestu; najmanje razuđena obala Sev. Ledenog M. a najviše obala Velikog Ok.; A. je i najviši kontinent, tj. oblast najviših plan. Visija, sastavljena od niza visoravni oivičenih plan., počinje na obali Egejskog M.: Pontiske, Taurus, Kavkaz, Kurdistanske, Elburs, Hindukuš. Himalaji (Mont Everest 8882 m), Kuenlin, Tjenšan. Vel. i M. Altaj, Sajanske, Bajkalske, Jablonojske, Stanovojske, Kingan, Sev. i J. Kineske Pl. Reke bogate vodom i većina se zrakasto razilazi sa središne visije, koju čini Tibet, u okolne okeane (Ob, Jenisej, Lena, Jana, Indigirka i Kolima u S. Ledeno M.; Amur, Hoangho, Jangcekjang, Sikjang, Songkoj, Mekong, Menam u Vel. Ok.; Salvin, Iravada, Bramaputra, Gang, Ind, Šatel Arab u Indiski Ok.; Meander u Sred. M. i Kizil Irmak u Crno M.). Najvažnija jezera: Kaspisko, Balkaško, Urmija, Van i Tus Čeli. A. se u klimatskom pogledu deli na: sev. ili sibirsku klim. obl. (sev. od stožera arktička klima, a j. prava kont.), središni ili stepsko pustinjski pojas (sa sred. klimom oko obala Sred. M. i kont. u ostalim oblastima) i monsunski predeo (s tropskom klimom). Biljne obl. se poklapaju s klimatskim; uspevaju žitarice, vinova loza, j. i sr.-evr. voće, pamuk, juta, sezam, mak, kava, čaj, začini, šeć. trska, kakao, duvan, kininsko i kamforovo drvo, beli dud, abonos, mahagon, tikovo, sandalovo i dr. drveće. I u životinjskim vrstama A. pokazuje vel. suprotnosti. Za svetsku trg. najveći značaj ima svilena buba. Sibirske šume bogate su toplokrvnim životinjama (dabar, samur, hermelin, kuna, sev. lisica, sibirska mačka, medved, vuk), stepe svim domaćim životinjama, a uz to jednogrbom i dvogrbom kamilom, antilopom i dr. Indija bogata zverovima i raznovrsnim zmijama. A. je bogata rudnim blagom, ali rud. tek u začetku; ima zlata i srebra (sibirske pl.), dragog kamena (Dekan, Cejlon), kamenog uglja (Kina, Japan, Sahalin), kalaja (Malaka, Banka, Biliton), bakra (Kipar, Japan), grafita (Cejlon. Sijamske Pl.). petroleuma (Mesopotamija, Pers., Jap., Hol. Indija, Sahalin). Težište privr. u biljnoj proizvodnji, koja daje svet. trg. ogromne količine životnih namirnica (oriza, pšenice), sredstava za uživanje (kava, čaj, duvan, opijum, šećer, začini) i raznovrsne ind. sirovine (pamuk, juta, indigo, droge). Lepo razvijena kućevna i zan. radinost, a kod najkulturnijih naroda i fabrična. Saobr. jako zaostaje. Najveći deo trg. saobr. obavljaju karavani. Žel. imaju neznatnu vrednost: većina ima strategiski, pa tek onda privr.-trg. značaj. Najvažnija sibirska transkont. pruga. Spoljna trg. ne odgovara množini stan. ni bogatstvu prir. proizvoda: najistaknutiju ulogu u trg. imaju Jap., Kina i Indija. A. ima preko milijardu stan.. a naseljena je narodima žute, bele i mrke rase. Po veri preovlađuju mnogobošci; jednobožaca je malo. U pogledu prosvećenosti stoje daleko iza evr. naroda; najprosvećeniji su Japanci. U polit. pogledu az. zemlje se dele na 3 grupe: nezavisne države, zaštitne zemlje i kolonije; njihovo stanovništvo, čiji ukupan broj prelazi ½ svega stan. na zemlji, nejednako raspoređeno: nasuprot prostranim retko naseljenim obl. s gustinom ispod 1 po km² (vel. delovi Sibira, pustinjske stepe i pustinje sredinom A.) ima obl. sa preko 200 po km² (dolina Ganga, ravnica u sev. Kini, o. Java i dr.). U sev. A. žive od starine razni starosibirski (paleoazijatski), altajski i uralski narodi. U novije vreme naseljen po Sibiru vel. broj Rusa. U sr. A. poglavito tur. narodi (zajedno sa nekim mongolskim plemenima), od kojih su najveći značaj u ist. imali Ujguri i Osmanlije (Turci u užem smislu). U i. A. i na Tibetu narodi iz mongolske grupe: Mongoli, Mandžurci, Korejanci, Japanci, Kinezi i Tibećani. U j. i ji. A. više slojeva stan. različitih po poreklu: Vede, Dravidi, Munda i Mon-Khmer narodi pretstavljaju starije stan., koje potiskuju ariski i mongolski narodi, dok se Indonežani po ostrvima bolje održavaju. U Pr. Indiji danas gl. ariski Indi, u Zadnjoj Indiji mongolski Tibetobirmanci, Sijamci i Anamci. U jz. A. glavno stan. Semiti (Arapi), a na Iranu i Jermenskoj Visiji ariski narodi Iranci (Persijanci), Afganistanci, Beludžistanci, Kurdi i Jermeni; u Maloj A. Osmanlije ili Turci. Posebnu etničku obl. čini Kavkaz s vel. mešavinom naroda (→ Kavkaski narodi). Oko 500 mil. po veri budisti, oko 230 mil. bramani, oko 200 mil. musl., oko 40 mil. hrišć. (od tog 20 mil. Rusa); ostatak čine razne dr. monoteističke konfesije i primit. narodi sa posebnim rel. Narodi u i. i j. A. stvorili više kulture. Nasuprot tome, mnoga plemena u sev. A. (osobito st.-sibirska) i po j. A. (Vede, Negriti i dr.) ostala na stupnju primit. lovaca i skupljača.

AZIJANIZAM, pravac u ant. besedništvu koji traži bombast stil.

AZIJAT, stanovnik Az., lice poreklom iz Az.; u prenosnom značenju: svirep, nekulturan.

AZIL (grč.) 1) pravo azila, međunar. običaj da se polit. krivci primaju u drugu državu i da se ne predaju državi prema kojoj su učinili kriv. delo.2) → sklonište. Asylum ignorantiae (lat.: utočište neznanja), pozivanje na nešto nepoznato, pod pretpostavkom da ono može da posluži kao dokaz za neku tvrdnju koja se drugim načinom ne može dokazati.

AZIMI (grč.), beskvasni hlebovi za pričest u rkat. crk. Azimati, ime kojim od 11. v. prav. bogoslovi nazivaju rkatolike, po grč. reči azima, stoga što su službu vršili sa beskvasnim, a ne sa kvasnim hlebom, kao što je činjeno u 1. doba hrišćanstva.

AZIMUT (ar.) 1) ugao između podnevka neke tačke i pravca prema nekoj dr. tački na horizontu. 2) ugao između podnevka i vertikalnog kruga neke zvezde na nebu, meri se od S prema I, tj. u pravcu kazaljke na satu (na sl. a. 1/). Azimutne projekcije, u kartografiji grupa projekcija kod kojih se zemlja projektuje na ravan horizonta; na njima je a. veran.

AZMAK 1) r. u j. Bug., l. pritoka Marice. 2) → Svetonikolska r.

AZNA, aznadar → hazna, haznadar.

AZOVSKO MORE, deo Crnog M., izdvojen Krimskim i Tamanskim Pol., a spojen Kerčansknm Moreuzom; od većih r. prima Don, na čijem ušću grad Rostov.

AZOIK → arhaik.

AZOLA (Azolla, fam. Azollaceae), rod vodenih paprati poreklom iz J. Amer.; česta akvarijumska biljka.

AZOLNA ZEMLjA → aklimatsko zemljište.

AZOOSPERMIJA (grč.), nedostatak oplodnih ćelija (spermatozoida) u izlučenom m. semenu; uzrok: urođena atrofija, masna degeneracija usled gonoroičnog zapaljenja testisa ili trovanja arsenom, opijumom, morfijumom, nikotinom.

AZORSKA OSTRVA, grupa od 9 većih i više manjih o. vulkanskog porekla u Atlanskom Ok., zap. od Port. Geogr. pripadaju Afr., a polit. Port. (2388 km², 232 000 stan., većinom Portugalaca); banane i narandže; gl. mesto Ponta Delgada. A. maksimum, visoki vazdušni pritisak u obl. A. O., koji često zahvata jz. delove Evr. i održava vedro vreme.

AZOT 1) (grč.), gas bez boje i mirisa; hem. znak N; atomska težina 14; ima ga u vazduhu (78%), u svima tkivima biljnih i životinjskih organizama i svima alkaloidima; izvesne biljke uzimaju ga direktno iz vazduha, a neke bakterije asimiluju neposredno iz zemlje; veoma inertan, ne potpomaže disanje ni gorenje; stupa u hem. jedinjenja samo delimično pod veoma vel. pritiskom i na veoma visokoj tmpt. (fiksiranje a.). Od jedinjenja najvažnija su: amonijak, a.-monoksid, a. kiselina, cijanska i mnogobrojna org. jedinjenja, koja se iskorišćuju za boje i eksplozive; od a. veštačkog đubreta prirodna je samo čilska šalitra (natrijum-nitrat). Za ind. svrhe dobiva se frakcionom destilacijom tečnog vazduha. 2) predeo u J. Srbiji → Babuna. Azotasta kiselina, HNO₂, nije poznata hem. čista, jer prelazi u anhidrid N₂O₃; постојана samo u razblaženom vodenom rastvoru, deluje i kao oksidaciono i kao redukciono sredstvo; njene soli se nazivaju: nitriti. Azotemija, nagomilavanje u krvi a. jedinjenja, koje bubrezi nisu u stanju da izluče mokraćom. Uzrok: zapaljenje bubrega, sprečavanje izlučivanja mokraće meh. putem (kamen) u uretru; pritisak na ureter spolja, hipertrofija prostata itd.; znaci: glavobolja, povraćanje; teški oblici vode → uremiji. Azotna kiselina, HNO₃, bezbojna pušljiva tečnost; gustina 1,40-1,52; gradi se od natrijum-nitrata i konc. sumporne kiseline, a u novije vreme oksidacijom amonijaka; rastvara sve metale, sem zlata i platinskih metala; mnoga tela oksiduje; upotrebljava se za građenje nitro-celuloze, dinamita, mnogih nitro-jedinjenja i za graviranje metala; pušljiva a. k. je rastvor a. oksida u konc. kiselini. A. ravnoteža, u med. postiže se unošenjem hrane u vidu belančevina, toliko a. koliko se izbaci mokraćom, izmetom i znojem iz organizma; → ishrane ravnoteža. Azot-oksidul, N₂O, bezbojan gas prijatnog sladunjavog mirisa; udisan u većim količinama opija i prouzrokuje preteranu veselost i neobuzdan smeh; pomešan s kiseonikom upotrebljava se katkad za lake anestezije pri lakšim operacijama. Azotoskupljači, u agr. hem. bakterije koje asimiluju elementarni a. iz vazduha i pretvaraju ga u belančevinu svog tela, pa ga u tom obliku ostavljaju, posle svoje smrti, na iskorišćavanje kult. biljkama; od vel. su značaja za poljopr.; ima ih nesimbiotičiih (Anotobacteriae) i simbiotičnih, koji žive u simbiozi sa leptirastim biljkama i prave kvržice na njihovu korenu; posle takvih biljaka (detelina i dr.) zemljište ostaje obogaćeno azotom, kao da je ćubreno.

AZRA Beni, j.-ar. pleme, kojem se pripisuje vatrena, a ujedno i idealna ljubav.

AZUR → hazur. Azuran (pers), plav kao nebo.

AZURIT, zatvorenoplav karbonat bakra sa vodom. 2Cu CO₃ Cu(OH)₂; моноклиниски минерал; бакарна ruda (55,3% Cu) iz oksidacione zone bakarnih rudišta; kod nas: Majdanpek, Rudnik, Oreškovica, Velebit, Rude i dr.

AZHAR, džamija i visoka bogoslovija u Kairu; osn. Fatimidi 970. god.

AIDE MÉMOIRE (frc.), nepotpisana, nedatirana i neadresovana zabeleška kojom jedna država saopštava drugoj svoje mišljenje o jednom konkretnom polit. pitanju; smatra se kao produženje usmene razmene misli, i kao takvo nije vezano ni za kakve forme.

AIL, ruševine crkve na o. u Prespanskom J., posvećene sv. Ahiliju; podigao je car Samuilo, pre983.; imala osnovu jelinističke trobrodne bazilike; zidana od opeke i kamena.

AIMARA, Kola, indijansko pleme (preko 1/2 mil.) u J. Amer., u obl. oko jez. Titikake; nekada mnogo rasprostranjenije i u doba pre Inka od vel. kult. i polit. uticaja.

AIMURE → Botokudi.

AINI (ainu = ljudi), paleoazijatski narod (oko 17 000) u s. delu o. Jesa, j. delu Sahalina i na j. Kurilima; nekada i po celom Jap.; gl. zanimanje lov i ribolov; odeća poglavito od lika s prišivenim ukrasima; religija: primit. animizam s kultom mrtvih i osobitim štovanjem medveda.

Ainska rasa → st.-sibirska rasa.

AION → Eon.

AIS, u muz. nota a povišena za pola tona.

AIHMOFOBIJA (grč.), bolestan strah od oštrih predmeta; → fobije, prisilne neuroze.

AJ-AJ, vrsta majmuna, veličine mačke, miran, spor, len; hrani se larvama insekata; živi u šumskim obl. Madagaskara.

AJAKS, ime dvojice grč. junaka iz trojanokog rata: 1) Telamonov sin; posle Ahilove smrti nadmetao se s Odisejem o Ahilovo oružje, koje dobio Odisej, a on poludeo i nasrnuo na grč. stada, misleći da je to neprijatelj; kad je video šta je učinio, izvršio samoubistvo. 2) sin Ojlejev; na povratku iz Troje pretrpeo brodolom i bio izbačen na jednu stenu sa koje pretio bogovima, pa se stoga udavio.

AJA SOFIJA, nekada veličanstvena crk., danas džamija u Carigradu; sagradili je za vlade Justinijana I (542.-547.) arhitekti Artremije iz Tralesa i Isidor iz Mileta; najlepši primerak viz. stila: ima osnovu u obliku krsta, upisanog u kvadratu; nešto izduženog na I. gde se nalaze kružna apsida, prostran atrijum i dvostruk narteks s 9 ulaznih vrata; crkvu nadvisuje kube visoko 56 m, koje je posle zemljotresa (558.) obnovio Isidor, nećak Isidora iz Mileta; unutrašnjost joj bila raskošno ukrašena freskama, bogatim mozaikom, zlatom, srebrom i raznobojnim mramorom, dobrim delom sakupljenim iz ant. građevina po unutrašnjosti zemlje.

AJAČIO, grad (24 000 st.) i sedište dpt. na o. Korzici; utvrđenje, dobro pristanište, moderno kupalište; rodno mesto Napoleona I.

AJVAR (tur.), jelo spravljeno od očišćene i usoljene ikre jesetre, morune, kečige i dr. ribe; najbolji je rus, naročito astrahanski. U Jugosl. se spravlja u Kladovu.

AJGIR (tur.), pastuh, ždrebac.

AJGUN, varoš i pristanište (40 000 st.) u Mandžuriji, na r. Amuru.

AJDAMAC, edamac, sir koji se spravlja u okolini varoši Edama u Hol., od mleka sa 2,5-2,8% masti (na 100 l mleka dodaje se 5-10 g orleanske boje): u trg. dolazi u loptama crveno bojadisanim.

AJDAHO (Idaho), jedna od SAD (217 261 km², 432 000 st.) u obl. Stenovitih Pl.; zemljište je brdovito i plan., klima kont., vel. delovi zemljišta stepskog karaktera; otuda više stočarstvo (konj, ovca, goveče, svinja) nego zemljr. Od ruda: srebro, zlato, olovo, bakar, cink; ind. drveta i prerada zemljr.-stoč. proizvoda. Gl. mesto Beuz Siti.

AJDOVŠČINA (it. Aidussina), mesto na Vipavi u Goričkoj pokr.; 6542 st. (preko 6000 Slov.); tkst. ind., trg. drvetom.

AJDUČKA TRAVA → hajdučka trava.

AJZENERC (Eisenherz), varoš (7600 st.) u Štajerskoj; gvozdene rude svetskog glasa; visoke peći.

AJZENHUT Đuro (1841.-1891.), kompozitor. Oko 200 kompozicija, većinom horova, zatim orkestarska dela i 3 opere.

AJZENŠTAT (Eisenstadt), gl. mesto (3 300 st.) u austr. delu Burgenlanda (Gradišća); dvorac kn. Esterhazija (iz 14. v.).

AJK (van Eyck), braća Hubert (oko 1370.-1426.) i Jan (oko 1390.-1441.), prvi veliki flamanski slikari. O Hubertovim radovima ne zna se ništa pobliže; Jan naslikao veliki oltar u Ganu, nekoliko bogorodica sa detetom i više portreta. Jan je 1 od tvoraca slikarskog realizma i thn. uljenog slikarstva; 1 od najboljih portretista u celoj svet. um.

AJKULE (tur.) (Selachii), grupa riba sa hrskavičavim skeletom, po pravilu valjkasta i vitka tela, sa poprečno položenim ustima sa zubima i šiljatom glavom; odlični plivači, žive u svim morima i pretežno su grabljivice; neke vrste mogu da narastu do 15 m i 8000 kg. Mnoge vrste rađaju mladunce. Poznati pretstavnici → morski psi i → morske mačke.

AJLER → Ojler.

AJLEC Josip (• 1874.), vajar; gl. dela: Krstov put, Krstionica.

AJLSBERKA, plovka poreklom iz Engl., bele boje, ukusnog mesa: dobra nosilja.

AJLUK (tur.), mesečna ili polugod. plata.

AJNAKTER (nem.), pozorišna igra u jednom činu.

AJNHARD → Eginhard.

AJNC, hazardna igra sa 32 karte, u kojoj je igračima cilj da postignu 21 poen; karte deli bankar.

AJNŠTAJN Albert (Einstein, • 1879.), nem. fizičar, čije su ideje i radovi mnogo uticali na razvoj savr. teoriske fiz.; shvatajući pojam vremena kao relativan, udario temelj teoriji → relativiteta (1905.) koju završio 1915.; sem toga precizirao mat. teoriju Braunova kretanja, dopunio i razvio teoriju kvanta, a s tim u vezi dao i osn. zak. o fotoefektu i fotohem. reakciji; objasnio vezu između elektrona atomske konstante i količine toplote koju oni sadrže: najzad radio i na nekim pojavama u magnetizmu; Nobelova nagrada za 1921.; gl. dela: Spec. teorija relativiteta, Osn. opšte teorije relativiteta, Spec. i opšta teorija relativiteta.

AJOVA (Iowa), jedna od SAD (145 415 km², 2,5 mil. st.); u gornjem toku r. Misisipi; klima kont., zdrava; zemljr., stočarstvo, ind. (mlinarstvo, prerada drveta, metalurgija); vel. deo saobr. obavlja se Misisipom. Gl. mesto Di Moin (Des Moines).

AJRETON Henri (Ireton, 1611.-1651.), Kromvelov zet; engl. gen., jedan od najodlučnijih protivnika Čarlsa I.

AJSBERG (nem.) → ledeni bregovi.

AJSEL, rukavac r. Rajne koji se od nje odvaja kod varoši Arnhema; uliva se u Cojderški Zal.

AJSFJELD (norveški), debeli snežanički i ledenički pokrivači preko svodova i površi iznad snežne granice u Norveškoj. Iznad pokrivača gotovo nema stenovitih bregova. Od ivice pokrivača odvajaju se ledničke struje (ajstrom) i silaze niz doline, slično alpiskim lednicima.

AJTA, košulja čiji deo ispod pojasa širok i ubran, te liči na kratku suknjicu; nosi se u Povardarju i zamenjuje fustan.

AJTOS 1) r. u Bug., izvire na Čatal-Balkanu, a uliva se u liman L'džan kod Burgasa (Crno M.). 2) varoš u Bug., sz. od Burgasa, a u podgorini Balkana (8480 st.); starije stan. se iselilo 1829. u Besarabiju, sadašnje: Bugari i Turci, većinom doseljeno iz okolnih sela. Kraj varoši miner. izvori, a na sredini puta za Burgas miner. banja.

AJFEL Aleksandr (zapravo Efel, Eiffel, 1832.-1923.), frc. inženjer; konstruisao 1889. čuvenu gvozdenu A. kulu u Parizu, visoku 300 m; u njoj sada radiostanica.

AJHENVALjD Jurije I. (• 1872.), rus. kritik impresionist, prevodilac Šopenhauera. Gl. dela: Siluete ruskih pisaca i Puškin. Stoji na subjektivnoj osnovi, prema svima piscima ističe isti kriterij uslovljen estetskim shvatanjem. Ne daje ist. i soc. analizu knjiž. pojava.

AJHENDORF Jozef (Eichendorff, 1788.-1857.), nem. pesnik romantičar, jak u lirici i noveli (Iz života jedne lenštine); bavio se i knjiž. ist. i prevođenjem.

AJŠA, kći → Abu Bekrova; 2. i najmilija žena Muhamedova († 678.); musl. je poštuju kao proročicu.

A. S., skr. od lat. anni currentis: tekuće god.

AKA, varoš i luka na Sred. M. u Palestini; 8000 st.

AKABA 1) zaliv Crvenog M.) 2) pristanište na zal. A. Gl. trg. mesto Hedžasa.

AKADEMIJA (grč.) 1) škola grč. filozofa Platona, koji je držao svoja predavanja u Akademovim vrtovima, u okolini Atine; prema promenama koje je Platonovo učenje pretrpelo razlikuje se: st., sr. i n. 2) udruženja naučnika, knjiž. i um. 3) zvanične ili poluzvan. ustanove po svim kult. državama koje imaju za cilj negovanje nauka, knjiž. i um. 4) više stručne šk., vojne, duhovne, trg. i dr. A. bugarska, osn. 1870. u Braili pod imenom Bug. knjiž. društvo; docnije prenesena u Bug. i pretvorena u a. nauka. A. dangubnijeh (Accademia degli oziosi), dubrovačko knjiž. društvo, osn. krajem 17. v. po ugledu na it. a., sa ciljem da neguje i prečišćava nar. jezik i pripremi vel. rečnik sh., lat. i it. jezika; prestala da radi 1725. A. della lingua slava, postojala u Rimu 1719.-1725.; osn. je dubrovački pisci za proučavanje i negovanje sh. jezika. A. duhovna, prva srp. viša bogosl. škola, osn. 1744. u današnjem Novom Sadu; trajala kratko vreme. A. jugoslovenska → Jugoslovenska a. A. nauka → Srpska kr. a. A. Operosorum Labacensium, knjiž. društvo, osn. u Ljubljani 1693., raspalo se 1725.; obnovljeno 1781., ali ubrzo prestalo da radi. A. složnih, prvo knjiž. društvo u Dubrovniku, osn. u 16. v., po it. uzoru; dala primer za osn. još nekoliko dr. u samom Dubrovniku; uticala znatno na razvoj knjiž. interesa; radovi čitani na sh., lat. i it. jeziku A. philharmonicorum, jedno od najstarijih muz. struč. udruženja u Evr.; osn. 1702. u Ljubljani; igrala važnu ulogu u razvoju muz. kulture kod Slovenaca. A. francuska, osn. 1635. na predlog kardinala Rišeljea, ukazom Luja XIII, sa ciljem da čuva čistotu frc. jezika; stalno ima 40 čl. koje nazivaju besmrtnicima; danas ima uglavnom reprezentativan karakter, a pored nje postoje u Parizu i dr. A. od šturaka, knjiž. društvo u Dubrovniku, osn. 1719. kao opozicija A. dangubnijeh; radovi čitani na sh. i it. jeziku. Akademac, popularni naziv za učenika Vojne a. Akademizam, ropsko podražavanje ant. delima; zanatska okretnost bez prave osećajnosti; supr. slobodnoj, živoj i neposrednoj um. Akademik, knjiž., naučnik ili umetn., član a. Akademičar, Platonov učenik ili sledbenik. Akademski, koji se odnosi na univ., koji ima univ. obrazovanje. A. beseda, pristupna b. akademika. A. govor, način govora ili pretresanje izvesnih pitanja kako to odgovara a. sredini; načelno, objektivno, dostojanstveno i ubedljivo izlaganje sa dokazima, bez unošenja subjektivne note i bez uzbuđivanja. A. dostojanstvo, titula ličnosti koja je uredno diplomirala na nekom fak. u zemlji ili inostranstvu.

AKADI, ime stan. st. Haldeje, turanskog ili semitskog porekla, čiji se jez. održao u nauci sve do Aleksandra Vel.

AKAŽU (Anacardium, fam. Anacardoaceae), smolasto drvo iz J. Amer., čiji se plod jede i upotrebljava u med.

AKA LARENCIJA, žena pastira Faustula, Numitorovog ovčara, zvana Vučica; spasla i odnegovala Romula i Rema.

AKAMANT, u grč. mitol. sin Tezejev i Fedrin.

AKANTUS (grč.) 1) žbunasta biljka (fam. Acanthaceae, kl. Dicotyledones) velikog, po obodu zupčastog lišća i cvastastih cvetova; raste u Az., Austral., Afr. i obl. sred. klime u Evr.; neke vrste se gaje kao ukrasne biljke. 2) u arht. ukras na kapitelima korintskih i rimskih stubova.

A SARELLA (it.), u muz. 1) horsko pevanje bez pratnje instrumenata. 2) period u ist. muzike do kraja 16. v. kad je prevlađivala takva muz. 3) stil koji je Palestrina doveo do savršenstva.

AKAPULKO, pristanište (6000 st.) u Meksiku, na Tihom Ok., trg. voćem i kožom.

AKARNANIJA, karsna obl. u Grč., u jonskom prim. između Patraskog i Artskog Zal.; unutrašnjost pod vel. hrastovim i kestenovim šumama. Akarnanci, Aristofanova komedija u kojoj on ismeva pristalice spartanskog rata.

AKATIST (grč.), u prav. crk. pohvalna pesma bogorodici, Hristu, anđelima itd. Ne sme se sedeti za vreme čitanja (a. = nesedenje). Najpoznatiji a. bogorodici čita se 5. nedelje vel. posta, sastavio ga patrijarh Sergije.

AKAHITO, jap. pesnik iz sredine 18. v.

AKACIJA (Acacia, fam. Mimosaceae), drveće ili šiblje, često s trnjem; lista perasta ili reducirana na filodije; žuta sitna cveta, grupisana u loptaste cvasti ili klasove; ima ih oko 500 vrsta, većinom u suptropima ili tropima Afr. i Austral.; mnoge daju gumu koja se nasupr. kaučuku (gummi elasticum) naziva gummi arabicum; najbolju i najčistiju gumu daju A. senegal, A. glaucophylla i A. abyssinica; iz usitnjenog jedra vrste A. catechu (Indija) i nekih dr. vrsta dobiva se kuvanjem i uparavanjem ekstrakta tanin Pegu-catechu ili Kuth (pogrešno nazvan Terra japonica, jer se prava jap. zemlja ili gambir dobiva od nekih vrsta fam. broćeva); od osobite vrednosti drvo nekih austral. a.: »ljubičica-drvo« od A. homallophylla, crno drvo od A. melanoxylon, drvo koje miriše na malinu od A. acuminata; nezrele mahune nekih a. sadrže tanina koji se upotrebljava za bojenje; cvetovi nekih a. se upotrebljavaju za ekstrakciju mirisa; mnoge a. su mirmekofilne biljke; u mediter. obl. se gaje a. kao ukrasne i pogrešno se nazivaju mimozama.

AKAŠA (indiski), po učenju Upanišada prostorna supstanca od koje sve postaje i u koju se sve vraća.

AKBAR (ar. = veliki) Dželal el Din Muhamed, vel. mogul Indije (1556.-1605.); težio da sjedini razne rase i vere u svojoj carevini; čuven kao prorok prave čovečnosti; od njegova stupanja na presto broje se god. po istočnjačkoj ili A. eri.

AQUA (lat.), voda. A. destillata, destilovana voda. Akvaduk, stvarna službenost koja se sadrži u pravu sopstvenika povlasnog dobra da sprovodi potrebnu vodu na svoje dobro ili da nepotrebnu odvodi sa svoga dobra, kroz poslužno dobro. Akvadukt, zidani kanal u vidu mosta za dovođenje vode za piće u gradove. Akvamarin, mineral beril, zelenkastoplave boje. Akvaplan, sportska naprava; daska vezana za motorni čamac; za vožnju po vodi. Akvarel, slika na papiru rađena vodenim bojama; poznat još st. Egipćanima; kao samostalnu slikarsku thn. počeli u vel. meri da ga neguju u z. Bvr. tek u 18. v.; danas se najbolji a. rade u Parizu. Akvarijum, sud sa staklenim zidovima ispunjen vodom, za čuvanje, negovanje i posmatranje vodenih biljaka i životinja; lako se održava ako mu je dno pokriveno peskom i ako u njemu ima vodenog bilja; za morske organizme puni se prirodnom ili veštačkom morskom vodom. Akvaterarijum, sud u kojem se drže i gaje amfibije. Akvatinta → gravira.

AQUAE 1) Balissae, lekovita voda kod Daruvara, iskorišćavana u rim. doba. 2) Jasae, rim. kupatilo kod Varaždina, dan. Toplice. 3) Sextiae, mesto u Frc. gde je Marije potukao Teutone 102. pre Hr.; danas Eks u Provansi.

AKVIZITER (frc.), lice koje za nagradu prikuplja porudžbine za robu u jednome mestu; razlikuje se od trg. → agenata; u samome sedištu radnje sme prikupljati porudžbine za kolonijalnu, špecerajsku, manufakturnu, konfekcionu i galanterisku robu i za hem. i miner. proizvode samo od trgovaca koji tom robom rade, a od dr. lica, tj. od samih potrošača, samo ako ga ovi radi toga pozovu; za svu ostalu robu može prikupljati porudžbine bez ograničenja. Kod osig. poslova a. su lica koja prikupljaju nove osiguranike.

AKVILEGIJA (Aquilegija, fam. Ranunculaceae), žbunasta, višegod. zeljasta biljka; cvetovi pojedinačni ili u grozdastim cvastima, snabdeveni medenim ostrugama, vise naniže kao kandila; ima ih oko 55 vrsta, rasprostranjenih u umerenoj zoni sev. hemisfere; kandilka (A. vulgaris), s plavim, ružičastim ili belim cvetovima; raste u šumama i na otvorenim plan. nagibima, u j. i sr. Evr., s. Afr., umerenoj Az.; neke suptropske vrste a. gaje se kao ukrasne.

AKVILEJA, st. grad i pristanište na Jadr. M. u It. (2000 st.), uništio je Atila (452.), ali opet obnovljena; u njoj držana 2 vaseljenska sabora (381. i 556.).

AKVILIJANSKI DELIKT → delikt.

AKE, Aka, Eve, pigmejsko pleme oko toka r. Iturija u sr. Afr.; prosečna visina rasta 140 sm; žive od lova; idu potpuno nagi.

AKER (nem.), st. mera za poljske površine, različna u pojedinim nem. pokrajinama.

AKVITANIJA, obl. u st. Galiji; zahvatala dolinu Garone; od 12. do 15. v. potpadala pod Engl.; prisajedinjena Frc. 1453.

AKERMAN, Cetatea Alba, grad i pristanište (33 000 st.) u Rum., na ušću Dnjestra u Crno M.; izvozi žito i stočne proizvode. Akermanska konvencija, zaključena između Rus. i Tur. 25./9. 1828. u A.; obavezivala Tur. da ispuni odredbe → bukureškog ugovora, koje su se odnosile na Srbiju.

AKERMAN Konrad Ernst (Ackermann, 1712.-1771.) nem. komičar, osn. hamburške šk., preteča nem. realističke glume.

AKEST, kralj Segeste na Siciliji; pomagao trojanskog kralja Prijama; posle propasti Troje lepo primio Eneju i sahranio njegovog oca Anhiza.

AKIBA BEN → Ben Akiba.

AKIMITI (grč.), kaluđeri nespavači u man. gde molitva nije prestajala, već se ⅓ monaha uvek molila; poznat njihov man. studita u Carigradu (5. v.)

AKINEMOTIČNI (grč.) ili statički oblici zemljine površine, stvaraju se pri stalnom nivou mora (donjoj erozivnoj bazi): abrazione i fluvijalne površi, rečne terase; zatim i oblici postali pod uticajem smanjivanja atmosferskog taloga ili usled povlačenja lednika.

AKITIRANjE (frc.), isplata, potvrda valute na čeku.

ACC. (skr. lat. accusativus), akuzativ, 4. padež.

AKLAMACIJA (lat.), radosni i oduševljeni poklici naroda; aklamacijom, jednoglasno, bez poimenog glasanja. Aklamovati, pozdraviti nekog oduševljenim poklicima u masi.

AKLIMATIZACIJA (grč.-lat.), prilagođavanje biljaka i životinja novim klimatskim uslovima; obično izaziva promene u organizmu i načinu života kod potomaka, ako prenete jedinke zadrže sposobnost razmnožavanja; uspešnija je pri postepenim prelazima i prenosu organizama iz toplijih u hladnije krajeve; u obrnutom slučaju može dovesti do gubljenja sposobnosti razmnožavanja, od kojeg nisu pošteđene ni ljudske rase; pri odlasku Evropljana u tropske krajeve promenu najlakše podnose mladići i ljudi sa zdravim živcima, mnogo teže starci, a najteže deca. Aklimatsko, azonalno zemljište, vrsta terena koji zbog izuzetnog uticaja mesnih faktora (petrografski sastav podloge, nagib, ekspozicija, plavnost i podvodnost terena itd.) ne odgovaraju klimi pod kojom su postali.

AKMEIZAM (grč.), kratkotrajan pravac rus. pesništva (1912.-1918.), protivan simvolizmu.

AKMOLINSK, varoš u SSSR, na reci Išimu u Kirgiskoj Stepi (15 000 stan.).

AKNE (grč.), → bubuljice.

AKOV (mađ.), vedro, jedinica starog sistema mera za zapreminu tečnosti: 56,589 l, novi a. računa se 50 l; po Zak. o merama u Jugosl. od 1928. jedinica mere za zapreminu tečnosti: → litar.

AKOZMIZAM (grč.-lat.), učenje po kojem se svet ne sastoji iz kozmosa, tj. iz množine stvari u kojoj vlada red i zakon; Vindelband tako naziva Eleatorovo učenje po kojem postoji samo jedno biće, dok su pojedinačne i mnogostruke stvari samo prividne.

AKOLUTI (grč.), sluge ili pratioci episkopa na putovanju.

AKOMINAT Nikita (1155.-1215.), viz. istorik; napisao ist. Viz.

AKOMODACIJA (lat.), prilagođavanje. 1) u med. sposobnost oka da uvek stvori na mrežnjači slike predmeta koji se nalaze na različitim otstojanjima. Oko je podešeno (anat. sklopljeno) da gleda i predmete u beskonačnosti i da jasno vidi predmete koji se približavaju; to dolazi otud što se oko prilagođava, tj. što se putem složenog mehanizma povećava krivina, a sa tim i prelomna moć njegova sočiva; → čulo vida, oko. (Na gornjoj polovini sl. a. za gledanje izbliza, na donjoj za gledanje na daljinu.) 2) u flz. i teol.: teorija po kojoj su se st. filozofi i osnivači rel. prilagođavali u izvesnoj meri znanjima, osećanjima i običajima svoga doba.

ACCOMPAGNATO (it.) → rečitativ.

AKONITIN → jedić, konjorep.

AKONKAGVA 1) provincija u rpb. Čileu, u J. Amer. Veliki deo brdovit; u nekoliko plodnih dolina uspevaju šeć. trska i razno voće. Gl. grad Sv. Filip. 2) najveći vrh (7040 m) u j.-amer. Kordiljerima (Andima); vulkanskog porekla.

AKONTO (it.), delimična isplata ili suma novaca koja se daje na ime budućeg plaćanja kao deo veće svote; po pravilu ni dužnik nije obavezan da daje a., ni poverilac da ga prima.

AKORD (frc.) 1) vrsta ugovora o najmu, gde se posleniku ne plaća nadnica, već svaki svršeni komad; a. se ne pretpostavlja, već se mora ugovoriti. 2) u muz.: jednovremeno sazvučje nekoliko tonova; može biti: trozvuk od 3 razna tona, četvorozvuk (septakord) od 4, petozvuk (noneakord) od 5; njihovim izučavanjem i zakonima njihovog sledovanja i vezivanja bavi se nauka o harmoniji. Akordeon (grč.), harmonika koja se razvlači.

AKOSTA Uriel (1591.-1640.), rel. filozof, iz jevr. hol. porodice, koja je prešla u rkat. veru; razočaran u hrišćanstvo, vratio se (1620.) u veru predaka; ali ubrzo došao u sukob sa rabinima, koji ga nemilosrdno proganjali; u delu Exsemplar humanae vitae opisao svoj život.

AKR → engleske mere.

AKRA, sudanski jezik; nekad i crnačka država u engl. koloniji Zlatna Obala.

AKRANIJE (Acrania, Leptocardia), najprimitivnija grupa kičmenjaka: bez lubanje, bez srca, sa hordom; pretstavnik amfioksus.

AKRATOPEGE (grč.), hladne lekovite vode stalnog hem. sastava i nepromenljive tmpt.; ponekad sadrže malo arsenika, sumporvodonika, joda i dr.; upotrebljavaju se za piće, u cilju ispiranja organizma i povećanja želudačnih i crevnih pokreta, ili za kupatila. Akratoterme, miner. vode sa tmpt. višom od 20° (hipoterme, 20-34°, homeoterme, 34-38°, hiperterme, preko 38°), ali istog hem. sastava kao obične vode; deluju na reumatične i živčane bolesti, zatrajala zapaljenja plućne maramice i dr.

AKREDITIV (lat.-frc.) 1) akreditivno pismo, naročitim stilom redigovane isprave kojim šef države preporučuje izvesno lice za svoga ambasadora ili poslanika kod šefa strane države; pre predaje a., poslanik ili stalni otpravnik poslova ne može vršiti nikakvo delo u državi u kojoj je postavljen; predaja a. obeležava zvanični početak diplomatske misije i vrši se u svečanoj audijenciji. 2) pismeni nalog, kreditno pismo, čiji izdavalac nalaže banci da iz njegovog potraživanja ili odobrenog kredita isplati izvesnu sumu, odjednom ili u ratama, nekom 3. akreditovanom ili povlašćenom licu. Istoga dana kad se on izda, izveštava se o tome banka (šalje se avizo) kod koje se otvara kredit. Akreditovani deponuje svoj potpis koji se prilaže avizi, i tako se onemogućuju zloupotrebe; ako se hoće novac da podiže u raznim mestima, akreditovani dobiva tzv. cirkularno kreditno pismo, kojim se banke u odnosnim mestima pozivaju da vrše isplate licu označenom u kred. pismu. Cirk. kred. pismo razlikuje se od običnog po tome što adresa sadrži imena svih banaka kod kojih se akreditovanom otvara kredit; banka koja je izdala a. šalje svakoj banci napose avizno pismo s originalnim potpisom akreditovanog. Na poleđini kred. pisma svaka banka beleži koliko je isplatila, a banka koja isplati ostatak do iznosa kredita, zadržava a. i vraća ga izdavaocu. A. može biti vezan za naročite uslove, kao: polaganje tovarnih listova i dokumenata da je neka roba poslana na adresu kreditora itd. Akreditovati, akreditirati, otvoriti nekome kredit kod trećeg lica, npr. kod banke, ili omogućiti da može uzimati robu na poček, na veresiju itd.

AKRESCENCIJA (lat.), povećanje primljenog nasleđa srazmerno veličini njegovih delova, ako se drugi naslednici ne prime nasleđa ili ne budu doživeli, odn. budu nesposobni za nasleđivanje.

AKRIBIJA (grč.), krajnja marljivost i tačnost, naročito u naučnom radu.

AKRIDIN, dibenzopiridin, kristalna materija, aromatično org. jedinjenje; sadrži azot kao sastavni deo; topi se na 110° ; nalazi se u sirovom antracenu, dobivenom iz katrana kamenog uglja; pretstavlja osnovnu materiju za čitav niz org. boja.

AKRIZIJE, kralj Arga, otac Danajin; slučajno ga ubio unuk Persej diskosom.

AKROBAT (grč.), čovek koji javno pokazuje svoju fiz. snagu i okretnost na gimnastičkim i drugim spravama; → ekvilibrist, žongler, klovn. Akrobatika, vrsta vežbi za razvijanje snage, gipkosti i okretnosti, poznat od najst. vremena. Na egipatskim crtežima iz 3. v. pre Hr. zastupljene sve moguće a. vežbe. Sada uvedena i u svakodnevne gimn. vežbe, i po školama; primenjena u baletu, ritmičkoj gimnastici i igrama, a izvodi se pojedinačno i u grupama; gl. osnov gimnastika.

AKRODINIJA (grč.), bolest vegetativnog živčanog sistema kod dece; dete zlovoljno, loše spava, ne jede dobro, mršavi; stalno se znoji; na koži se javljaju crvenila, svrab; stopala i dlanovi modri, hladni, vlažni, ljušte se; srce radi brže, krvni pritisak povećan, svetlost smeta; nekad opada kosa, zubi ispadaju; traje 4-6 mes; obično se svršava dobro.

AKROKERAUNSKE PLANINE, raniji naziv za pl. lanac u Epiru, j. od Valonskog Zal.; sada Himara (2018 m).

AKROKORINT, tvrđava u st. Korintu.

AKROLEIN (grč.), aldehid glicerina, draži na kašalj i izaziva suze.

AKROMATIČNO PREDAVANjE, način izlaganja pri kojem nastavnik predaje, a učenici slušaju; supr. → erotematično. A. spisi, Aristotelovi spisi, ponikli iz nekih ezoteričnih predavanja.

AKROMEGALIJA (grč.), promene koje prate oboljenja hipofize (najčešće adenom); karakteriše je nesrazmeran razvoj krajnjih delova tela: ruku, nogu i pojedinih delova glave (donje vilice, nosa, jezika); bolesnici su vel. i nezgrapni.

AKRON, varoš u s.-amer. državi Ohajo (260 000 st.), ind. (tkst. i metalurgija).

AKROPOLj (grč.), gornji grad; utvrđeni i na brdu podignuti deo antičkih gradova; najčuveniji atinski A., na kojem su sačuvani najlepši spomenici stare grč. arht.: Partenon, Erehtejon, Propileji.

AKROSTIH (grč.), pesma u kojoj početna slova stihova, čitana odozgo naniže, sačinjavaju jednu reč ili rečenicu; poznat naročito kod dubrovačkih pesnika iz 16. v.

AKROTERIJA (grč.), ornament klasične arht., upotrebljavan kao simvol završetka, postavljan na krajevima i vrhu timpanona.

AKRUVIJUM, rim. varoš u Kotorskom Zal.; možda današnji Kotor.

AKSAKOV 1) Ivan S. (1823.-1886.), rus. knjiž. i publicist, pokretač Moskovskog zbornika, vođ slovenofilskog tabora šezdesetih god. 19. v. Imao vel. uticaj za vreme rus.-tur. rata (Slavjansko dobrotvorno društvo). Bio proteran iz Moskve zbog suviše oštre javne kritike berlinskog kongresa. Uređivao novine Rus. 2) Konstantin S. (1817.-1860.). rus. publicist iz kruga slovenofila; u svojim delima brani samoniklost i originalnost rus. nar. poezije. Um. potčinjava društvenim interesima. U ist. razvoju Rus. gl. ulogu daje narodu i njegovoj samoradnji, zemlji a ne državi. Vatreni zatočnik jedinstva i bratstva sl. naroda. 3) Sergije T. (1791.-1859.), rus. klasični pisac. strogi realist; slikanje prosto i istinito, puno epske mirnoće: sve se događa onako kako mora biti; lepo crta nar. život i pejzaž sev. Rus. Gl. dela: um. autobiografija Porodična hronika, u kojoj prikazuje život posedničke sredine, Detinje doba, Bagrova unuka i dr.; pod uticajem Gogolja. (Na sl. A. Sergije).

AKSELBENDI (nem.), znaci za ađutante; nose se oko d. ramena ili na grudima.

AKSELROD Ljubov I. (• 1868), prva Ruskinja koja se istakla kao marksistički teoretičar: u marksističkoj knjiž. poznata pod pseudonimom Ortodoks; gl. dela: Filozofske skice, Protivu idealizma, Kritika osnova buržoaske sociologije itd.

AKSIJALAN (lat.), koji se odnosi na osovinu; u pravcu zamišljene osovine. A. simetrija → simetrija.

AKSINIT, borosilikat aluminijuma.

AKSIOLOGIJA (grč.), nauka o objektivnim (naučnim., um., etičkim, rel. i ekon.) vrednostima. Mnogi savr. filozofi (Iks. Rikert, Iks. Minsterberg, M. Šeler i V. Štern) smatraju da je a. centralna flz. nauka i da zauzima u sistemu flz. nauka ono mesto koje je ranije pripadalo ontologiji. Aksiološka determinacija, uticaj naučnog i um. stvaranja na duševni život pojedinaca ili na tok soc. razvoja.

AKSIOM (grč.), naučna istina koja se razume sama po sebi; ne može se dokazati, ali joj i nije potreban nikakav dokaz, jer je njena istinitost očigledna (npr. tvrđenja da je svaka stvar ravna sama sebi; da nijedno tvrđenje ne može u isto doba biti istinito i neistinito: da se dve prave mogu seći samo u jednoj tački itd.); čine polaznu tačku svake nauke i smatraju se za logični temelj naučnog saznanja.

AKSIOS, st. ime Vardara.

AKSMAN Emil (• 1887.), čsl. kompozitor; zasniva svoju muz. na moravskoj nar. pesmi.

AKSOLOTL, larva vel. meksikanskog daždevnjaka → amblistome, s krupnim perjastim škrgama; pod normalnim prilikama postaje i bez preobražaja u odraslu formu polno zrela i sposobna za razmnožavanje; stoga dugo smatrana kao zasebna vrsta (Siredon); veoma pogodna za raznovrsne naučne opite i gaji se rado u biol. laboratorijama.

AKSUM, gl. grad pokr. Tigreje, u Etiopiji (5000 st.); nekada prestonica, sada sv. grad u kojem se, pored verskih svetinja, nalaze grobovi etiop. kraljeva.

AKT (lat.) 1) čin, postupak, radnja. 2) u pravu: svaki pravni posao, svaka sudska radnja, svaka isprava. 3) u likovnim um. naga ljudska prilika; najviše je radili st. Grci, pa Italijani u doba renesanse i baroka; kod nas ga prvi slikao Vl. Bukovac. 4) u psih. proces kojim postajemo svesni nečega. A. autentični, u pravu: svaka javna isprava, tj. isprava koju izdaje javni organ u krugu svoje nadležnosti, npr. notarijalni a., sudski a. A. vansudski, svaki pravni posao učinjen bez intervencije suda ili javne vlasti; supr. autentični akt. A. dvostrani, bilateralni, pravni posao gde je potrebna saglasnost dve ili više volja; ugovor; supr. jednostrani a. A. disimulovan, pravni posao koji se hteo sakriti od trećih lica pri simulaciji, ustvari bio pravni posao; npr. ako je poklon prijavljen kao kupoprodaja, pa se to otkrije, ostaje kao postojeći disimulovan poklon, supr. simulovan a. A. dobročini, pravni posao kod kojeg se ne dobiva naknada za ono što je dano, npr. poklon: supr. teretni a. A. inter vivos, pravni posao koji ima da proizvede dejstvo za života (npr. poklon), a ne tek posle smrti jedne stranke; legat a. mortis causa. A. javni → a. autentični. A. jednostrani, unilateralni, pravni posao gde postoji izjava samo jednog lica; npr. testament; supr.: dvostrani a. A. među živim → a. inter vivos. A. mortis causa → a. inter vivos. A. nepostojeći, prividni pravni posao koji nema izvestan bitni element, npr. venčanje dva lica istog pola; njega svaka vlast mora po dužnosti i bez obzira na tuđi zahtev da proglasi za nepostojeći, čim u poslovanju sazna za njega. A. ništavan, prividan pravni posao, koji, pored svih elemenata uslovljenih zakonom za sklapanje pravnog posla, sadrži još i kakav zabranjen ili nemoralan dodatak, npr. brak između srodnika u strogo zabranjenim stepenima; njega sud mora da proglasi za ništavan čim to utvrdi. A. notarijalni → a. autentičan. A. oborljiv, pravni posao koji ima sve bitne elemente, uslovljene zakonom za njegovo sklapanje, ali pri čijem je zaključenju jedna od stranaka neprecizno ili nepotpuno izjavila slobodnu volju; npr. venčavanje otetom i neoslobođenom devojkom; ako ta stranka bude to zahtevala u zakon. roku, sud će proglasiti da nije ni postojao. A. onerozni → a. teretni. A. poslednje volje, naredba učinjena za života od strane jednog lica o tome šta će biti sa njegovim imanjem za slučaj njegove smrti; sastavlja se kao testament ili kodicil. A. protivpravni → delikt. A. svečani, posao koji se po zakonu mora učiniti u naročitoj formi. A. simvolički, pravni posao, gde se putem znakova obeležava željeno pravno dejstvo; npr. predaja tovarnog lista pretstavlja predaju tovara. A. simulovan, pravni posao koji prividno postoji, ali ga stranke u suštini nisu želele, već ga sklopile da bi skrile pravu sadržinu a.; npr. ugovor o kupovini i prodaji umesto ugovora o poklonu. A. sinesagmatičan, pravni posao koji proizvodi prava i obaveze obeju ugovornih strana. A. teretni, pravni posao kod kojeg se dobiva naknada za ono što se daje; npr. kupovina i prodaja (cena i roba). Akta 1) pismeni dokumenti u sudstvu i administraciji; res inter alios acta, latinski izraz koji označava da ugovori zaključeni između stranaka nemaju dejstvo prema trećim licima. 2) dela, memoari, ist. i apokrif. spisi. A. apostolorum, apokrif. spisi o radu apostola Petra, Pavla, Jovana, Tekle itd. A. građanskog stanja, protokoli u koje se upisuju činjenice od uticaja na porod i pravni položaj ličnosti: rođenje, smrt, venčanje, pozakonjenje, promena imena putem promene veroispovesti, usvojenje, razvod i priznanje vanbračnog deteta; u Jugosl. ih vode parosi (u Vojvod. drž. matičari). A. diurna, novine u st. Rimu, pokrenute oko 131. pre Hr. A. croatica, hrv. istoriski spomenici (povelje, statuti), kao prva knj. zbirke Monumenta Slavorum Meridionalum, koju izdao I. Kukuljević-Sakcinski. A. martyrum, životopisi mučenika. A. o toleranciji, izdavana od strane vlasti pri odobravanju ispovedanja vere kakvoj sekti ili novoj veri. A. sanctorum, zbirka životopisa svih svetitelja: počeo da je izdaje jezuita Žan Bolan, a nastavili njegovi učenici.

AKTEON, sin Aristejev, a unuk Kadmosov po kćeri Aftinoji; u lovu po brdu Kiteronu zatekao Dijanu na kupanju, zbog čega ga ona pretvorila u jelena; ubrzo ga rastrgli njegovi psi.

AKTIV (lat.), radno glagolsko stanje. Aktiva (lat.), u pravu: pozitivne vrednosti ili dobra koja prinadleže jednom licu; obuhvata stvarna i tražbena, prava toga lica, deo imovine u koju se računaju i potraživanja, a ne računaju dugovi; izlaže se u → bilansima na levoj strani; supr. → pasiva. A. pomorske imovine, vrednost ili dobra, izložena riziku prilikom jednog putovanja na moru; obuhvata: brod, vozarinu i uzgredne i zamenske dažbine. Aktivan, zauzimljiv, vredan, raden. A. bilans, kad imovina premaša dug. A. vojska, stajaća voj. A. glagol, koji je u radnom stanju. A. legitimacija, svojstvo koje se traži od tužioca da bi imao parničnu sposobnost; prema njoj tužilac mora biti fiz. ili pravno lice i mora biti u pitanju njegov lični interes; u trg. pravu: pravo nekog lica da bude imalac men. i da to svojstvo, po potrebi, i sudskim putem održi ili stekne (npr.: pravo na tužbu onoga koji je krađom, gubitkom i dr. lišen men.). A. odbrana, sredstva koja služe za odbranu od napada iz vazduha: aeroplani, protivaeroplanski topovi, mitraljezi, reflektori sa prislušnim aparatima i, eventualno, nevidljivi zraci; → pasivna o. A. solidarnost, pravno stanje prema kojem se poverioci nalaze u takvom odnosu da mogu, svaki posebno, tražiti naplatu celoga duga, a dužnik se oslobađa prema svima ako dug isplati jednome od njih; a. s. se ne pretpostavlja, ko tvrdi da ona postoji mora to i da dokaže. A. spoljna trgovina, kad izvoz nadmaša uvoz. A. sportist, koji može da se takmiči u svojim disciplinama. A. supstanca razvijača, u fotografiji derivati benzola ili naftalina, koji imaju sposobnost da pretvaraju soli srebra, razložene svetlošću, u metalno srebro; dele se na brze (metol) i spore (hidrohinon, glicin); brze daju mekane i nežne, a spore tvrde i guste negative. A. testamentarna sposobnost, poslovna sposobnost za pravljenje testamenta; ima je svako lice starije od 15 god. koje nije duševno bolesno ni stavljeno pod starateljstvo kao raspikuća; izuzetno je nemaju monasi, jer njihovo imanje pripada po crk. pravu manastiru, i oni koji ne mogu na siguran način iskazati svoju volju (nepismeni gluvonemi, nemi i slepi). A. tuberkuloza, kada u telu prisutni bacili tbk. pričinjavaju poremećaj zdravlja i pojave bolesti, što ne mora da bude uvek; → latentna tbk. A. ugalj, naročitim načinom dobiven ugalj od org. materija; odlikuje se veoma velikom aktivnošću u upijanju gasova ili rastvorenih materija u tečnom i gasovitom stanju; ima vel. primenu u thn. i hem. industriji, naročito u maskama za zaštitu od bojnih gasova i tečnih otrova. A. ciklon → ciklon. A. član, redovan član nekog društva, sa pravom glasa i izbora. Aktivatori → kinaze. Aktivizam, u geol.: hem. dejstvo miner. masa; u polit.: doktrina koju njene pristalice teže da ostvare delanjem; u flz.: učenje da delalje i stvaranje sačinjavaju suštinu svega što postoji i da su sve kult. vrednosti (nauka. um., moral, polit. itd.) samo sredstva za unapređivanje soc. razvitka i morala. Aktivisti, pristalice a.; u izvesnoj meri to su bili: stoičari, kad su tražili da sve proučavanje stoji u službi praktično moralnog života; Bekon sa svojim tvrđenjem: Znanje je moć; Kant sa svojim učenjem o primatu praktičnog uma; Gete sa tvrđenjem: nije dovoljno znati, već treba i delati; Karl Marks koji je rekao: Razni filozofi su samo na razne načine protumačili svet; ali je svima bilo glavno da svet treba izmeniti. Aktivitet, sposobnost za samokretanje i samoradnju; pripada, u većem ili manjem stepenu, živim bićima nasuprot anorg. telima. Aktivnost, radljivost, zauzimljivost, vrednoća.

AKTINIJA → vlasulje.

AKTINIJUM, radioaktivni hem. element (Ac), postaje iz protaktinijuma, koji se najčešće nalazi u uranovim mineralima; po hemiskim osobinama sličan retkim zemljama; emituje (β-zrake; atom. težina 227; poluvreme 20 godina; od njega vodi poreklo čitav niz radioaktivnih elemenata, koji se završava aktinijum-olovom. Aktiničan, jakog hem. dejstva; → fotohemija.

AKTINOBACILOZA (grč.), bolest goveda, slična aktinomikozi; prouzrokuje je naročit bacil; najčešće u Argentini; javlja se i kod čoveka.

AKTINOLIT (grč.), zelen i vlaknast mineral amfibola.

AKTINOMETAR (grč.), sprava za merenje jačine sunčevog zračenja; optički ili el. pribor za određivanje dužine ekspozicije u fotografiji.

AKTINOMIKOZA (grč.), oboljenje čoveka i životinje (goveda i svinja) izazvano specijalnom gljivicom koja se nalazi na zrnu raži, ječma i pšenice; inkubacija duža od mesec dana; bolest karakterišu otoci i gnojenje (apscesi, fistule) naročito na licu, ustima, vilici i grudnom košu; može da se prenese i u pluća, creva i bubrege. Lečenje operacijom, zračenjem, jodnim preparatima. Aktinomiceti (Actinomycetes), niže gljive; paraziti, uzročnici opasnih oboljenja u čovečjem i životinjskom organizmu ili u simbiozi s višim biljkama.

AKTINOMORFAN (grč.), zračno simetričan organizam ili njegov deo, npr. cvet ruže; supr. → zigomorfan.

AKTOR (lat.), u pravu: lice koje podiže tužbu radi zaštite svojih prava.

AKTUALAN (lat.), sadašnji, stvaran, mogućan. Aktualizam, flz. učenje da je suština sveta bivanje i delanje, a ne neko biće; u st. Grčkoj njegov pretstavnik Heraklit, a u savremenoj flz. Iks. Bergson, po kojem suštinu sveta pretstavlja stvaralačka evolucija, zasnovana na životnom zamahu. Aktualist, pristalica a. Aktualistička psihologija, uči da se suština duševnoga života sastoji u aktivitetu, ispoljenom u stvaralačkim aktima rasuđivanja, htenja, ocenjivanja. Aktualitet, oblik stvarnosti u kojem su jasno izražene sve njene odlike, → potencijalitet.

ACTUS PURUS (lat.), čist akt, čista radnja, delatnost bez ikakve materije; prema Tomi Akvinskom bog je takva delatnost, za koju je stvarno sve što je mogućno.

AKUZATIV (lat.), 4. padež; uz prelazne glagole označava predmet (zidam kuću), a služi i za pokazivanje pravca, cilja kretanja, mere i vremena; ide sa predlozima: među, nad, pod, pred; kroz, niz, uz, mimo; na, o, po; za, u.

AKUMINKUM, rim. tvrđava u D. Panoniji, kod Slankamena.

AKUMULATOR (lat.) el. povratni galvanski element koji svojim sastavom i sklopom omogućuje skupljanje el. energije, pretvaranjem u hem. energiju; najvažniji: olovni i Edisonov. Olovni se sastoji od međusobno povezanih ploča sunđerastog olova (negativan pol) i ploča poroznog olovo-superoksida (pozitivan pol); elektrolit je oko 30°/o vodeni rastvor hem. čiste sumporne. kiseline, a elektromotorna sila jedne ćelije pri radu iznosi oko 2 V; kapacitet, tj. količina struje koja se može dobiti, zavisi od veličine i aktivnosti ploča; ne sme se više upotrebljavati ako EM sila padne ispod 1, 8 V; prazne se sami od sebe i kad stoje neupotrebljeni; ispražnjeni a. se puni uvođenjem jednosmislene el. struje, pri čemu se negativan pol izvora struje veže za negativan pol a., a pozitivan za pozitivan. Edisonov ili čelični a. sastavljen je od oksida nikla (pozitivan pol) i rastresitog gvožđa (negativan pol); elektrolit je rastvor kalijum-hidroksida, napon jedne ćelije iznosi oko 1,35 V, a kapacitet zavisi od veličine aktivne površine elektroda; znatno je neosetljiviji od olovnog i podnosi zloupotrebljavanje bez opasnosti za postojanost i kapacitet. A. toplote, naročiti zatvoren kazan, donekle ispunjen vodom koja se zagreva viškom pare iz kotla; kada kotao ne daje dovoljno pare, uzima se para natrag iz kazana na taj način što se voda dovodi do isparavanja smanjivanjem pritiska. Akumulacija, nagomilavanje materijala koji talože reke, lednici, morski talasi, vetar itd. usled smanjivanja njihove transportne energije. Akumulirati, nagomilati, sabrati, sakupiti.

AKURATAN (lat.), brižljiv, veoma tačan, savestan.

AKUSTIKA (grč.), nauka o zvuku. Akustikus (nervus acusticus), 8. lubanjski živčani par, kohlearna grana služi osećaju sluha, vestibularna grana organu ravnoteže (→ živac). Akustičan, zvučan, koji daje dobar zvuk ili dobro prenosi zvuk; npr. a. sala, a. pozorište. Akustičar, osoba čije je sećanje vezano za zvuk reči. Akustički centar, mesto u slepoočnom režnju kore vel. mozga, u kojem se završuje a. nerv iz unutarnjeg uha.

AKUT (lat.), oštar naglasak u grč. gram. ('); U prasl. dugi nagl. koji je u štokavskom dijalektu prešao u kratki nizlazni, a u čakavskom u naročito dugi naglasak (mlátim, mlâtim, králj, krâlj). Akutan, oštar; u med.: a. bolest, za razliku od hronične, ima nagao početak, teži tok i ograničeno i kraće trajanje.

AKUŠER (frc.), lekar koji se bavi trudnoćom, porođajem i babinjem. Akušerstvo, babičluk, primaljstvo; nauka o trudnoći, porođaju i babinju.

ACCELERANDO (it.), u muz.: postupno brže, sve brže i brže; supr.→ ritardano. Akceleracija, ubrzanje.

AKCENAT (lat.), naglasak, isticanje jednog sloga jačinom izgovora i tonskom visinom; naročit znak za obeležavanje toga naglašavanja; imaju ga ne samo reči već i rečenice (logički a.); u sh. jeziku je slobodan, tj. može menjati mesto u istoj reči (čitam -- čitamo) i muzikalan, tj. ton se može dizati i spuštati; najzad, može biti dug ili kratak. U knjiž. izgovoru ih ima 4, od kojih 2 silazna: dugi (ˆ): mir, glavu, pišem; kratki ("): boga, nogu, nosim; 2 uzlazna: dugi (´): mira, gláva, pisati; kratki (`): noga, devojka, nositi; silazni mogu biti samo na prvom slogu, pa se stoga prenose na predloge (kuću: u kuću, vrat: za vrat); uzlazni ne mogu nikad biti na jednosložnim rečima i na poslednjem slogu; otstupanja od oba pravila postoje samo u nekim narečjima: rečenički a., nalazi se obično na početku ili svršetku: ili se najjače naglasi prva reč, pa potom sve više pada, ili obrnuto; ako se neka reč u sredini naročito ističe onda je to logički a. U um.: izrazitost, karakter. reljefnost. Akcentovati, naglasiti; staviti akcenatske znake na napisane reči.

AKCEPT (lat.), men. prijem, izjava trasata data na samoj men. kojom priznaje sebe za glavnog men. dužnika. Prema tome, a. se ne može staviti na kopiji (prepisu) ili → alonžu. Može biti samo pismen; izražava se obično rečju: primljena, prihvaćena, priznajem, kojoj sleduje potpis i datum (izričan a.), ali je, sa jedne strane, dovoljan i sam potpis na men. (prećutan a.), a s druge a. ne mora biti datiran. Izuzetak postoji u ovom pogledu samo kod men. na određeno vreme po viđenju i kod men. s određenim rokom za prezentaciju na a. (§ 24. Men. zak.). Mesto akceptiranja i svota koja se akceptira mogu ali ne moraju biti označeni (ovo ne važi za a. koji se daje za sumu manju od one označene na men. (delimičan ili nepotpun a.) gde oznaka sume koja se akceptira neminovna). A. daje samo trasat. Izuzetno od toga, men. može akceptirati svako drugo lice, ako ga trasat ili ma koji od indosanata označi kao ono koje po potrebi ima da da a. (a. po potrebi ili po nuždi). Osim toga može i neko treće lice (van men. obaveze) ili neko od potpisnika, po sopstvenoj inicijativi »učiniti čast« trasantu i akceptirati men. (a. za čast). I u ovom slučaju a. se ispisuje na men. ili u protestu (ako je podignut protest). Akceptant, primalac men. Akceptacija nasleđa, izjava kojom se pozvani naslednik izjašnjava da se prima nasleđa, popisom zaostavštine ili bez nje; ako se primi bez popisa, onda odgovara za sve pokojnikove dugove i svojim i nasleđenim imanjem, a ako se primi sa popisom, onda odgovara samo do visine vrednosti nasleđenog imanja; a. je formalni pravni posao i vrši se pred sreskim sudom; ko počne da raspolaže nasleđem pre takve izjave smatra se da se primio bez popisa.

AKCESIJA (lat.), priraštaj; pojava da se pravo sopstvenika proširuje i na sporedne delove gl. stvari koja se nalazi u njegovoj svojini. A. državine, uračunavanje vremena držanja prethodnog držaoca, savesnog i zakonitog, onom držaocu koji od njega izvodi svoje pravo. A. temporis, sračunavanje roka zastarelosti u slučaju mešanja subjekata. Akcesoran, pridodat, sporedan. A. obligacija, zavisi od glavne, tako da je dužnik po takvoj o. obavezan na isplatu samo radi sigurnosti gl. obaveze; npr. jemstvo je obaveza koja služi za sigurnost gl. duga. A. potraživanje, sve ono što poverilac može tražiti uz gl. tražbinu, kao: interes, kazne, priraštaji, plodovi i naknada štete zbog neblagovremenog izvršenja ugovora. A. pravo, ima a. prirodu; zavisi uvek od sudbine gl. prava. A. ugovor → ugovor. A. hipoteka → hipoteka. Accessorium sekuitur principale, izraz koji u pravu označava da a. pravo deli sudbinu gl. prava i da sporedna stvar deli sudbinu gl. stvari (npr. poništaj zajma ništi i pobočni ugovor o interesu; prodaja zemljišta pretstavlja i prodaju zgrade podignute na njemu). Akcesorijus (nervus accessorius), 11. lubanjski živčani par, oživčava (pokretač) neke vratne mišiće (→ živac). Akcesornost jemstva → jemstvo.

AKCIDENCIJA (lat.), slučajna, promenljiva osobina ili stanje nečega; po Kantu naročiti načini postojanja supstancije; → supstancija, atribut.

AKCIZA (nlat.), posredni porez koji naplaćuje država ili samoupravna jedinica na unutarnju potrošnju (piva, rakije, šećera, uglja itd.).

AKCIJA (lat.) 1) delo, radnja, delatnost. 2) rad na ostvarenju neke zamisli. 3) deo društvenog kapitala, obrazovanog od više učesnika (→ deonica). 4) isprava koja služi za dokaz o uplaćenom delu društvenog kapitala; može da glasi: na ime ili na donosioca; za njeno vlasništvo su vezana prava → akcionara (pravo na biranje u upravni i nadzorni odbor, pravo na deo→ dividende itd.). 5)actio, u pravu: tužba; pravo izvesnog lica da sudskim putem ostvari ono što mu se duguje ili mu pripada; prelazi i na naslednike; tužbe mogu biti: lične (da izvesno lice poštuje pravo ili izvrši svoju činidbu), stvarne (da se utvrdi i ostvari kakvo stvarno pravo), mešovite (da se prema izvesnim licima utvrdi neko stvarno pravo, npr. da se utvrdi granica svojine). Ranije je postojalo pravo na tužbu samo za ona prava za koja je to u zakonu bilo predviđeno; danas ima prava da podiže tužbu svako ko ima interes da štiti svoje pravo, samo ako mu to pravo nije izrično oduzeto zak. naturalne obligacije.A. utilis, u rim. pravu tužba koja nije stvorena, ali koju je pretor stvorio po ugledu na jednu već postojeću tužbu. Actiones leges, u rim. pravu one tužbe koje je a. izrečno predvideo za zaštitu izvesnih subjektivnih prava. Akcionar, vlasnik jedne ili više a.; suvlasnik akc. društva (→ deoničar). Akcionarsko društvo, u širem smislu: svako trg. društvo, čiji kapital ili glavnica bar jednim delom podeljena na a.; u užem smislu trg. društvo čija cela osnovna glavnica (društveni kapital) podeljena na a. Po Zak. o a. d. podleže nadzoru države. Zbor akcionara bira iz svoje sredine upravni i nadzorni odbor; thn. vođenje poslova se poverava direktorima, koji ne moraju biti ni akcionari ni članovi upr. odbora. Akciski kapihal, deli se na veći broj jednakih a. koje glase na okrugle iznose od 100, 1000 i više d. Akcioni radijus, dužina puta u morskim miljama ili km koju može prevaliti brod ili avion, a da se usput ne snabdeva pogonskim materijalom.

AKCIJUM, grad i rt na obali Artskog Zal., u Grč., gde je Oktavijan pobedio Marka Antonija i Kleopatru 31. pre Hr.

AKCIPIJENS (lat.), lice koje stiče kakvo pravo od drugoga, tradensa; kupac je a. kupljene robe, a prodavac tradens.

AKČA, jaspra, tur. naziv novca.

AKČAR 1) 53 km duga r. u Bug., pritoka Dunava. izvire ispod pl. Babina Nosa na bug.-jel. granici. 2)veće selo (oko 3000 st.) na ušću → 1), blizu Vidina; u blizini ruševine rim. grada Raciarije.

AKŠAM, musl. večernja molitva sa klanjanjem.

Al (ar.), član pred imenicama, npr. al-kohol, al-gebra i dr.

Al, hem. znak za element aluminijum.

ALA, hala ili lamnja, demonsko biće; živi u oblacima, donosi nevreme i upropašćuje letinu; u tom slučaju → zmajevi se bore s a. I ljudi mogu biti haloviti, onda su nenasiti. Slična verovanja kod Arbanasa i Grka.

ALABAMA, 1 od SAD, na JI (134 660 km²2 2,6 mil. st.), 1 delom izbija na Meksikansko M.; klima u najvećem delu zdrava, samo u obl. Meks. M. topla, vlažna i nezdrava. Žitarice, pamuk, šeć. trska, duvan, j. i sr.-evr. voće, stočarstvo i šumarstvo; ima uglja i gvožđa; metalurška i tkst. ind., izvoz pamuka, minerala i drveta. Najveće pristanište i trg. mesto Mobile, gl. grad Mongomeri.

ALABASTAR (Alabastra, st. eg. varoš), kristalast, zrnast, sasvim beo prozračan varijetet gipsa; ima ga u Erdelju, Šp., Eg. i It.; upotrebljava se za izradu ukrasnih predmeta i u vajarstvu. Orijentalski a., trakasti krečnjak iz Eg.

ALA BREVE TAKT (it,), takt 2/2 u kojem osn. jedinica za brojanje 1/2 note a ne 1/4.

ALAGOVIĆ Aleksandar zagreb. bisk. (1830.-1837.), dobrotvor sirotinje; otvorio sirotišta u Zagrebu i Požegi.

ALADIN ili Čudnovata lampa, naslov jedne priče u 1001 noći.

ALAJ (tur.), svrstana četa; gomila, skup, mnoštvo. Alajbeg, beg, vođ alaja. A. slama, blago bez gospodara.

ALAJBEGOVIĆ Ibrahim paša, Pečevi († 1650.), tur. vojskovođ i istorik; služio na raznim visokim položajima i učestvovao u mnogim bitkama, umro na položaju šefa finansija Bosne; napisao Tarihi pečevi i u njoj obradio najsjajnije doba tur. carstva (1520.-1640.).

ALALA (ar.-tur.), narukvica.

ALAMANI 1) Alemani, savez više germ. plemena. nastanjenih u st. doba na gornjoj Rajni i g. Dunavu; potukao ih Klovis (499.); po njima Francuzi nazvali sve Nemce Alemanima. 2) Luiđi (1495.-1556.), it. lirski i epski pesnik, poznat naročito po svojim didaktičnim spevovima Poljski rad, Avarkida.

ALAMANKA → vodnjača.

ALANDSKA OSTRVA u Botniskom Zal. (1442 km², 27 375 st.), 1921. g. pripala Finskoj; gl. grad Marijehamn.

ALANI, varvarski narod; živeo krajem st. v. između Azovskog M. i Kavkaza; pod navalom Huna došao u Evr., opustošio Galiju (406.) i prodro u Šp. gde ga uništili zap. Goti.

ALANTOIS, izdužen embrionalni organ u obliku kese kod viših kičmenjaka (reptila, ptica, sisara) i čoveka, postaje od embrionalnog creva i igra važnu ulogu za vreme embrion. života kao mokraćni rezervoar i kao organ za disanje; kod čoveka i ostalih sisara ulazi u sastav vodenjaka; → embrionalni zavoji.

ALANUS AB INZULIS (Alain de Lille, oko god. 1114.-1202.), filozof, teolog, alhemist i pesnik; gl. zbirke Anticlaudianus, Doctrinale i dr.

ALLARGANDO(it.), u muz. postupno sporije.

ALA RINFUZA (it.), pravni izraz, znači da se roba isporučuje bez tare, rasuta u vagonu, šlepu itd. Ovde prodavac ne odgovara za pakovanje.

ALARIH I, vizigotski kralj, (370.-410.); opljačkao B. P. i napao na It. 400. g., ali ga vojvoda Stilihon odbio. Posle Otilihonove smrti zauzeo i opljačkao Rim 410., a zatim ubrzo umro; pogreben u koritu r. Buzenta.

ALARM (it.-frc.), uzbuna; poziv na oružje.

ALARODSKA (alaroidska rasa), prednjeazijska r.

ALAS, halas (mađ.), ribar, lice kom je ribolov zanat.

ALASIJA, u st. veku kraljevina; obuhvatala Kipar i kilikisku obalu do Aleksandrete.

ALAT (tur.) 1) pomoćno sredstvo koje povećava uspešnost ljudske delatnosti (→ oruđa). 2) boja kod konja; dlake jednostavne, crvene boje, koja ide s jedne strane u žutu a s druge u riđu: otvoren, zatvoren, zlatno, divlje-kestenjasto a. 3) vavilonska boginja podzemnog sveta; kod Arabljana, pre Muhameda, boginja zla, mraka i noći.

ALAUN (lat.) → stipsa.

ALAUPOVIĆ Marko d-r, knjiž. nazvan Tugomir (• 1871.), knjiž. i nac. radnik; 1918. član Nar. veća, u 1. jel. vladi min. vera; ponova min. u vladi od 6./1. 1929. Pisao pesme (1 zbirku izdala Matica hrv.) koje nisu od veće vrednosti; korisnije mu stud. iz bos. knjiž, o I. F. Jukiću i bogomilima.

ALAH (semitskog porekla; u jevr. Eloah, Elohim = bog); po učenju islama postoji samo bog A. a → Muhamed njegov prorok.

ALAHABAD, varoš (157 200 st.) i rečno prietanište u Brit. Indiji na ušću Džamne u Gang; gl. mesto prov. Agre i tržište za šeć. trsku i pamuk; univerzitet.

ALAŠ (rus), liker od kima.

ALBA, alba vestis (lat.), duga bela odeća koju nose kat. i angl. evešt. o crk. obredima.

ALBA Ferdinand Alvares (1507.-1582.), šp. vojskovođ i državnik; namesnik u Hol.

ALBA JULIA, varoš u Erdelju (10 000 st.); mesto krunisanja rum. kraljeva. A. Longa, st. grad u Laciju kod današnjeg mesta Albano; osn. ga Enejin sin Askanije, a porušio rim. kralj Tul Hostilije.

ALBAN, brdo u Laciju nepod kojeg se nalazila Alba Longa.

ALBANI, gl. grad SAD Nju-Jork na r. Hadzonu, 130 000 st.

ALBANI Franćesko (1578.-1660.), it. slikar iz bolonjske šk., pretstavnik baroka, vešt i okretan, ali manirisan i suh umetnik.

ALBANIJA → Arbanija.

AL-BATANI (850.-929.), ar. astronom, nazvan ar. Ptolemej; u knjizi Nauka o zvezdama ispravio mnoge pogreške aleksandriskih astronoma; otkrio osn. obrazac sferne trigonometrije.

ALBATROS (Diomedea eksulans), vsl. morska ptica, iz reda Tubinares; raširenih krila meri do 4 m; leže na okeanskim o. u J. Moru.

ALBEDO (lat.), odnos količine odbijene i rasute svetlosti prema količini primljene svetlosti.

ALBENIC Isak (• 1860.), šp. kompozitor i pijanist. U delima, naročito klavirskim, pulzira španski nar. muz. stil. Komponovao oratorijum Hristos i nekoliko opera.

ALBER Ežen (d'Albert, 1864.-1932.), frc. kompozitor i pijanist; poreklom Nemac. Komponovao; opere (10, najbolja U dolini; poslednja Mister Vu), kamernu: i vokalnu muz. Preradio Bahova dela za orgulju.

ALBERIH, vilinski kralj iz nem. epa Nibelunzi; patuljak; čuvar blaga u podz. svetu.

ALBERT 1) Veliki (Albertus Magnus, 1193.-1280.), dominikanac, biskup u Regensburgu, skolastičar prirodnjak i bogoslov, učitelj Tome Akvinskog; zbog učenosti zvali ga Doctor universalis. Prvi sistematisao Aristotelovo učenje, uzimajući pri tom u obzir ar. komentatore, i preradio ga u hrišć. duhu. 2)A. I, belg. kralj (1909.-1934.), odupro se nem. najezdi za vreme svetskog rata.

ALBERTA, prov. (661 160 km²) na 3 Kanade, zasejana žitaricama. Gl. mesto Edmonton.

ALBERTAL Ivan (1. pol. 17. v.), arhitekt i vajar, rodom iz Slov., od 1630. živeo u Zagrebu i između 1632.-1647. radio na svodu, tornju, oltarima i gl. portalu Saborne (stolne) crkve u Zagrebu.

ALBERTI 1) Leon Batista (1404.-1472.), it. arhitekt, slikar i um. istoričar i kritičar; jedan od tvoraca renesansnog stila u arht. i najuticajniji pisac svog vremena. 2) Matija, Splićanin (1555.-1624.), pravnik n pesnik.

ALBERTINA, bečki muzej, najčuvenija svet. zbirka crteža i gravira, nazvana po hercogu Albertu od Saksen-Tešena, koji je osn. u 18. v.

ALBERTOVO JEZERO, u i. Afr., postalo u jednoj potolini; 5 335 km²; kroz njeg protiče Nil.

ALBII MONTES, rim. naziv za Kapelu.

ALBIŽANI (po mestu Albi), katari (»čisti«), jeretici koji se pojavili i raširili u j. Frc. krajem 11. v. Propovedali apostolski prosto hrišćanstvo. Po naredbi pape Inoćentija III Simon Monfor poveo protiv njih krst. rat (1209.-1229.) u toku kojeg njihov pokret ugušen.

ALBINI Srećko (• 1869.), kompozitor, dirigent, o. direktor Opere u Zagrebu. Komponovao: uvertiru Tomislav, kantatu Četiri god. vremena, balet Plitvička J., operu Maričon; opereta Barun Trenk; ima nac. ton.

ALBINIZAM (nlat.), nasledni nedostatak pigmenta, potpun ili delimičan, u koži, kosi, nekad ograničen samo na oči (zbog krv. sudova koji se vide kroz dužicu, oči crvenkaste). Kod ljudskog roda najčešći kod Crnaca. Albin, albino, osoba obolela od a.

ALBION, ime kojim st. Kelti nazivali V. Brit.

ALBIT, mineral, natrijumaluminijev silikat iz grupe feldspata.

ALBOIN, langobardski kralj iz 8. v.; zauzeo It. do Tibra; ubijen 753.

ALBONA, rim. varoš u Istri, si. od Raše, dan. Labin.

ALBREHT 1) A. I Austriski, nem. car (1298.-1308.); ubio ga Jovan Švapski. 2) A. II, nem. car (1438.-1439.); zaveo red u Nem. i definitivno utvrdio vlast Habzburgovaca. 3) Braniborski (1490.-1568.), poslednji potomak → 4), vel. majstor viteško-kaluđerskog reda mačenosaca; u doba reformacije sekularizovao Prusku i pretvorio u svetovnu vojvodinu (1525.). 4) Medved (1106.-1170.), brandenburški markgrof, osn. brandenburške dinastije; pokorio pleme Ljutića i zauzeo Branibor (1157.). 5) princ od Saksen-Koburg Gote (1819.-1861.), oženio se 1840. engl. kraljicom Viktorijom; nazvan princ - koneor. 6) Fridrih Rudolf (1817. -1895.), austr. nadvojvoda i maršal; pobedio Italijane kod Kustoce 1866.; pristalica okupacije B. i Iks. i austr. prodiranja na Balk.

ALBREHT 1) Ivan (• 1893.), slov. pesnik i pripovedač, u čijim delima ima osećajnosti, topline, etnogr. elemenata i um. realizma; zbirke pesama: Slutnje, Mlada greda, Zelena livada; pripovetke: Paberki iz Roža, Ranjena gruda, Andrej Ternouc. 2) Fran (• 1389.), slov. pesnik i prev.; zbirke pesama: Mater dolorosa, Pesmi življenja.

ALBUKERKE Alfons (1453.-1515.), port. moreplovac; bombardovao Kalikut, zauzeo Ormuz, Sokotoru, Gou, Malaku, Malajski Arhipelag i N. Gvineju, i osn. port. kolonijalno carstvo u Indiskom Ok.

ALBUM (lat.: belo), knjiga za skupljanje slika, maraka i dr.; spomen-knjiga. A. pošt. maraka → filatelija.

ALBUMEN, albumin (lat.), belančevina; materija koja se sastoji od ugljenika, kiseonika, azota, vodonika i sumpora; nalazi se u tkivu organizma, semenu biljaka, krvi, belancetu i dr.; pod uticajem toplote, alkohola i kiselina zgrušava se; upotrebljava se za bistrenje sirupa, vina, sirćeta; u med. protiv trovanja sublimatom. Albuminurija, pojava belančevine u mokraći. Uzrok: razna oboljenja bubrega (nefritis), zastoj krvi u bubrezima (staza), pri srčanim oboljenjima sa dekompenzacijom. Albumoze, denaturisane belančevine; nastaju prilikom svarivanja belanč. materija u želucu i crevima.

ALVAREZ 1) Aleksandro (• 1868.), j.-amer. pravnik, priznati stručnjak u obl. međunar. prava. 2) don Hoze (1768.-1827.), šp. vajar; gl. delo Ganimed.

ALVADžIJA → halvadžija.

ALVEOLA (lat.), mala šupljina: u vilicama, za zub; u plućima, mehurić koji prima vazduh; kod nekih žlezda, kružni prostor za sakupljanje izlučene sadržine (na sl. plućna a.).

ALGAU (Allgäu), župa u Alpima, u slivu Ilera, podeljena između Bavarske, Virtemberga i Tirola. Algajsko goveče, mlečni tip g., svetlosive do smeđe boje; dobro i za tovljenje; daje prosečno 3100 kg mleka god.; u naše krajeve uvedeno krajem 19. v.

ALGE (Phycophyta, Algae), grupa biljaka, niske organizacije koje žive većinom u vodi (slatkoj, slanoj, brakičnoj), ređe na vlažnoj zemlji ili na suhim mestima (kori drveća, zidovima, stenama); telo im proste građe: nema podele na koren, stablo i lišće (→ talus); veoma raznolikog oblika i veličine: od mikroskopskih jednoćeličnih, loptastih, čunastih i dr. oblika, i višećeličnih končastih (prostih, razgranatih) do gigantskih mnogoćeličnih morskih a. Mnoge spoljašnošću potsećaju na oblike viših kormofitskih biljaka. U ćelijama su hloroplasti (1 ili više, različita oblika), koji im omogućavaju samostalnu ishranu (autotrofni organizmi). U nekih a. hlorofil maskiran nekom drugom bojom: fikocijanom (modra), fikofeinom (mrka), fikoeritrinom (crvena). Razmnožavaju se bespolno zoosporama i polno oplođavanjem gameta; mnoge vegetativno, odvajanjem pojedinih delova talusa. Dele se u više klasa. Mnoge morske a. od vel. privr. značaja: iz nekih se dobiva jod, neke služe kao đubrivo.

ALGEBRA (ar.), po naslovu Al-Hvarizmijeve knj.: Al džabr va l Mukabala (Uspostavljanje i nasuprot-stavljanje, naime članova jednačine). Niža a. (deo opšte aritmetike): računanje s opštim brojevima; viša a. ispituje osobine, mogućnost rešavanja i prirodu a. → jednačina. Jednačine 1. i 2. stepena (ax + b = 0, ax^2 + bx + c = 0) rešene još u st. doba; Kardano izneo (1545.) prvi rešenje jednačine 3. stepena, malo docnije Ferari rešenje jednačine 4. stepena. Gaus dokazao (1700.) da svaka a. j. ima korene (rešenja), dok Abel dokazivao da se jednačine 5. i višeg stepena u opštem slučaju ne mogu algebarski rešiti (1824.). Galoa dao (1832.) osnove moderne a. uvođenjem teorije supstitucija i pokazao da svakoj a. j. odgovara 1 grupa supstitucija iz koje se može zaključiti da li se i na koji način ova j. može svesti na jednostavnije. Kad su koeficijenti racionalne funkcije jedne ili više promenljivih, promenljiva x određena tom j. naziva se algebarska funkcija tih promenljivih; krive ili površine čije su jednačine a. f. nazivaju se a. krive, odnosno površine. A. broj→ broj. A. zbir, zbir pozitivnih i negativnih članova. A. izraz → matematički izraz.

ALGESIRAS, mesto u Šp. u kojem 1906. međunar. konferencija izgladila sukob između Frc. i Nem. zbog Maroka.

ALGOKRATIN, fabr. lek za ublažavanje bolova; sadrži: kofein, piramidon, fenacetin u hem. spoju.

ALGOL, Meduzina glava, promenljiva zvezda u sazvežđu Perseja.

ALGOLAGNIJA (grč.), psihoseksualne anomalije čija zajednička crta bol kao izvor sladostrašća (→ mazohizam, sadizam).

ALGOMERIDI, mavarska dinastija u Granadi (1263-1492.).

ALGONKINI, grupa indijanskih plemena u Sev. Amer., na Labradoru i u obl. između j. obale Hadzonova Zal. i Velikih J.; nekada snažna, sada malobrojna plemena; neka sasvim izumrla. Algonkijum → arheozoik.

ALGORITMUS (ar.-lat.), pravilo za računanje, postupak koji konačnim brojem operacija daje rešenje, ali ne i konačni obrazac. Logički a., pokušaj da se logičke operacije zamene znacima i računanjem. U novijoj flz. engl. matematičar Bul pokušao da svede logiku na algebru; taj se pravac u logici označuje kao Bulova a. ili algebra logike.

ALGRAFIJA (lat.-grč.), pripremanje slika za štampu na aluminiskim pločama u litograf. thn.

ALDANOV Mark, Landau (• 1889.), jedan od najistaknutijih savr. rus. pisaca u emigr.; oštar tumač i tačan prikazivač ist. događaja, ličnosti i sredine; štampao nekoliko ist. romana, portrete polit. ličnosti i kritičke eseje; gl. dela: Mislilac, Ključ, Deseta simfonija, Bekstvo i dr.

ALDEBARAN (ar.), zvezda 1. prividne veličine iz sazvežđa Bika.

ALDEHIDI, isparljive tečnosti karakterističnog mirisa, koje postaju blagom oksidacijom primarnih alkohola. Lako oksidišu u kiseline, pa služe kao jaka redukujuća sredstva. Od ovih najjednostavniji → formaldehid. Aldol, gusta tečnost, postaje polimerizacijom a.; ima funkciju i alkohola i a.

ALDOBRANDINI Silvestar (1499.-1558.), slavan firentinski pravnik.

ALDROVANDA (Aldrovanda vesiculosa, fam. Droseraceae), višegod. biljka, bez korena, slobodno pliva po vodi; pršljenasta lista, pojedinačnih zelenkastobelih cvetova, plod čaura; živi u plitkim stajaćim vodama, većinom između trske, u Evr., sr. Afr., Az.; spada u insektivorne biljke; insekte hvata preklapanjem polovina liske duž sr. nerva (slično muholovci); preklapanje se vrši pri dodiru miogih senzibilnih dlaka na površini liske; naročite žlezde luče encime koji svaruju telo insekta.

ALDHELM (oko 640.-709.), engl. prosvetitelj; pisao na latinskom.

ALE (frc.: Allez!), znak za poč. borbe u mačevanju.

ALEA IACTA EST (lat.: kocka je bačena), reči koje izgovorio Cezar prešavši s vojskom Rubikon (što je bilo zabranjeno vojskovođima koji dolaze iz s. It.) i stavivši tim sve na kocku; danas se kaže prilikom svake smelije odluke.

ALEATORNI UGOVOR (lat.), sadrži ustupanje neke koristi u budućnosti koja je neizvesna i čije davanje zavisi od sreće (npr. opklada, igra) ili slučaja (npr. osiguranje); tu se ne vodi računa o srazmeri prestacija i nema mesta tužbi za naknadu više od polovine štete.

ALEVA PAPRIKA → paprika.

ALEGORIJA (grč.), jedna ili više rečenica, ili ceo knjiž. sastav, čije značenje drukčije nego što se piše ili govori; davanje drukčijeg smisla pojedinim rečima, npr. krst i topuz kada se udare (Njegoš); u um. pretstava nekog pojma, npr.: anđeo s palmovom grančicom (= mir), lubanja (= smrt).

Alegorisati, izražavati se u slikama, zavijeno.

Alegorisko pozorište, vodi poreklo iz st. rim. trijumfa, a doživelo preporod u renesanskoi trionfu; zamenjuje lica alegorijama. A. tumačenje Sv. pisma, pravac u hrišć. nauci koji u rečima nalazi i skriveno značenje.

ALLEGRETTO (it.), u muz. umereno veselo i živo, sredina između allegro i andante. Allegro, u muz. ozn. za brzi tempo ili za brzi stav 1. kompozicije.

ALEZIJA, galska tvrđava koju zauzeo Cezar, prilikom Vercingetoriksove pobune 52. pre Hr.

ALEJA (frc.), put između 2 reda drveta ili cveća.