Svatovi Muja Đulagića
0001 Zaprosio Đulagiću Mujo
0002 Nadaleko lijepu đevojku,
0003 U silnoga bosanska vezira.
0004 Mujo prosi, vezir mu je daje,
0005 Tu uglavi na silu svatovah ─
0006 Da dovede svatah tri hiljade
0007 U neđelju koja prva grede.
0008 Pa se ondolen Mujo podignuo
0009 I on dolazi dvoru bijelomu,
0010 I na silu okupi svatove,
0011 Tri hiljade, manje ni jednoga,
0012 Stara svata starca Ćefanagu,
0013 Dva đevera oba Tankovića,
0014 Vrgoše prvobarjaktara
0015 Bijesnoga Kovačinu Rama.
0016 Pojdoše zelenom planinom
0017 Dok dođoše u Tramniku gradu.
0018 Dobar i je hajduk uhodio,
0019 Po imenu Komnen-barjaktare,
0020 Uhodio Mujove svatove.
0021 Pa ondolen sitne knjige piše
0022 Jednu posla u Kotare ramne,
0023 A na ime Avram-barjaktaru:
0024 „Avrame, naša buljumbaša,
0025 Okupi mi pet stotina junakah,
0026 Dovedi ih k mene u planinu,
0027 E sam dobar šićar uhodio ─
0028 Silne svate Đulagića Muja,
0029 Vodi kćercu od Bosne vezira,
0030 Da udrimo na drum svatovima!
0031 Ako bi ni Bog i sreća dala
0032 Da đevojku njima zarobimo,
0033 Hoće biti tvoja ako Bog da!”
0034 Onu šilje, drugu perom piše,
0035 A šilje je Ivu kapetanu,
0036 U knjigu se njemu pozdravio:
0037 „Skupi, Ivo, pet stotin’ Senjanah,
0038 Hodi šnjima k mene u planinu,
0039 E sam dobar šićar ugledao ─
0040 Idu svati Đulagića Muja,
0041 Vodi kćercu od Bosne vezira!
0042 Ako bi ni Bog i sreća dala
0043 Da svatima otmemo đevojku,
0044 E će biti tvoja ako Bog da!”
0045 Malo bilo, ništa ne trajalo,
0046 Ali ide Avram-barjaktare,
0047 Za njim ide vojske pet stotina,
0048 S Komnenom se Avram poljubio,
0049 Pa sva vojska onjen počinula.
0050 Ali ide Ivo kapetane
0051 I Senjana vodi pet stotinah,
0052 Dvije se vojske sastaviše.
0053 Tu čekali tri bijela dana,
0054 Kad treći oko podne dođe,
0055 Ali idu kićeni svatovi.
0056 Tade skoči Komnen-barjaktare,
0057 Te obuče prosjačke haljine,
0058 A na glavu kapu od jagnjeta,
0059 A o ramenu strunjave bisake,
0060 On mi sjede na put pred svatima.
0061 Ali idu kićeni svatovi,
0062 A najprvi starac Ćefanaga.
0063 Govorio Komnen-barjaktare:
0064 „Dobre hode, kićeni svatovi,
0065 Poplatite sužnja nevoljnoga
0066 Radi vaše i sreće i duše,
0067 E sam bio ulednu tamnciu,
0068 U tamnicu bana Zadranina,
0069 Stojao sam za sedam godinah,
0070 Pa me bane vrgao na otkupe!”
0071 E su Turci na Boga gledali,
0072 Poplatiše sužnja nevoljnoga,
0073 Pjani Turci mnogo blaga daju.
0074 Kad đevojka s đeverima dođe,
0075 Bači s konja petnaes’ cekina.
0076 Uminuše svati i đevojka,
0077 Komnen kenu da ide u hajduke,
0078 A izosta Bojičić Alija
0079 Da prikupi na konja kolane.
0080 Teke srete Komnen-barjaktara,
0081 Đe ga viđe, u tom ga poznade.
0082 A Komnenu riječ govorio:
0083 „Kopilane, Komnen-barjaktare,
0084 Što izmami svatovima blago!?”
0085 Pa mu uze strunjave bisake.
0086 Komnen Alu ote džeferdara,
0087 Pa obrnu Komnen uz planinu.
0088 Brzo Alija u svatove dođe,
0089 No Alija svatovima vika:
0090 „Ha, svatovi, danas poginuli,
0091 Što Komnenu pokloniste blago!?”
0092 No da vika Kovačina Ramo:
0093 „Poginuo, doma ne vidio,
0094 Ono nije Komnen-barjaktare,
0095 No nekakav sužanj iz svijeta!”
0096 Alija mu riječ govorio:
0097 „A kud li je sužanj iz svijeta,
0098 Da kamo li sjajna džeferdara!?”
0099 U riječi u koje bijahu,
0100 U to hajduk iz planine vika:
0101 „Je l’ u svate Đulagića Mujo ─
0102 Ako njemu nije bila kurva,
0103 Nek’ izljeze hajduku na medan?!”
0104 Mujo izist’ odista hoćaše,
0105 No mu ne da Kovačina Ramo,
0106 No hajduku izljeze na megdan,
0107 Donese mu glavu i oružje.
0108 Drugi hajduk iz planine vika:
0109 „Je l’ u svate starca Ćefanage,
0110 Nek’ izljeze hajduku na medan?!”
0111 On odista izljest’ hoćaše,
0112 No mu ne da Budalina Tale,
0113 Krenu Tale hajduku na medan;
0114 No ga hajduk čekati ne smija,
0115 No ga dalek’ gađe džeferdarom ─
0116 Ne zgodi Tala no kulina.
0117 Tad pobježe Tale u svatove,
0118 Pa je junak riječ govorio:
0119 „Aoh mene, moj dobri kulašu,
0120 Da nijesi mene unosio,
0121 Damno bih ja glavu izgubio!”
0122 No da reče Đulagiću Mujo:
0123 „A, ne kuka’, Budalina Tale,
0124 Ako zdravo dođemo u Udbinju,
0125 Imam doma dvanaes’ paripah!”
0126 A Tale mu riječ govorio:
0127 „U z’o čas te, Mujo, oženio,
0128 A tako mu Boga velikoga,
0129 Koliko je turske zemlje ravne,
0130 Ne bi konja ka kulina moga,
0131 Do vrančića Avram-barjaktara ─
0132 Ja ću njega danas objahati
0133 Al’ ću danas glavom poginuti,
0134 No hajdemo da se pokoljemo!
0135 No ko ć’ ostat’ ovđe kod đevojke?”
0136 No da reče Bojičić Alija:
0137 „Nek’ ostane koji puške nema!”
0138 E se zagna trihiljade svatah,
0139 Dočeka ih hiljada hajduka,
0140 Ubiše se ognjem iz pušakah,
0141 Sila grmi, zemlja se prolama,
0142 A padaju golemi junaci
0143 No se zagna Kovačina Ramo,
0144 A srete ga Avram-barjaktare ─
0145 Prsima se konji udariše.
0146 Svome konju Ramo govorio:
0147 „Ha, ćilašu, pust mu ostanuo,
0148 Pušti vrana, a drži Avrama!”
0149 No mu pusti turski razumije,
0150 Pušti vranca, a dofati Avrama,
0151 A doskoči Budalina Tale
0152 I objaha vranca Avramova.
0153 Da ti je viđeti junaka,
0154 Baš silnoga Komnen-barjaktara,
0155 Konja ugna u turske svatove,
0156 Sedam-osam glavah okinuo.
0157 Tade puče puška od Turakah
0158 I udari konja pod Komnenom,
0159 Pade pusti na zelenu travu;
0160 Nogo puče druga od Turakah
0161 I Komnenu noge salomila,
0162 Pade Komnen ukraj druma puta,
0163 Sve se klaše dok počinu sunce.
0164 Malo bilo, ništa ne stanulo,
0165 Ali ide Kovačina Ramo,
0166 O konju mu tri-četiri glave,
0167 A na njega sedamnaes’ ranah.
0168 No mu veli Bojičić Alija:
0169 „A, za Boga, Kovačina Ramo,
0170 Nu mi štogođ od pokolja priča’,
0171 Uteče li kogođ od svatovah,
0172 Od svatovah ali od hajdukah?”
0173 Šnjim Ramo govorit’ hoćaše,
0174 No mu rane govorit’ ne dadu,
0175 No Turčinu duša ispanula.
0176 Stade tutanj drumom zelenijem,
0177 Ali ide Budalina Tale
0178 Na vrančića konja Avramova,
0179 Ali o konju nosi sedam glava
0180 I na njega tridest i pet ranah.
0181 No govori Bojičić Alija:
0182 „A, za Boga, Budalina Tale,
0183 Uteče li druga od svatovah,
0184 Od svatovah ali od hajdukah,
0185 Pogibe li Đugalića Mujo,
0186 Oće l’ mene lijepa đevojka?”
0187 No mu reče Budalina Tale:
0188 „Eto ti je, zlosretnja ti bila!
0189 Od svatovah niko ne uteče,
0190 Do uteče stari Ćefanaga
0191 I uvede tri-četiri druga ─
0192 Da valjaše, uteć’ ne hoćaše!
0193 Od hajduka trista posjekosmo
0194 I Komnenu noge salomismo!”
0195 Ono reče, ispade mu duša.
0196 Skoči Ale od zemlje na noge
0197 I dofati Avramova vranca,
0198 Na njem’ bači sebe i đevojku,
0199 A pobježe drumom širokijem.
0200 Nanese ga đavo na đavola,
0201 Na slomnjena Komnen-barjaktara ─
0202 Nogo Komnen pali džeferdara
0203 I pogodi Ala i đevojku,
0204 Mrtva ih je zemlja dočekala.
0205 Začu pušku Boro Senjanine,
0206 Oko njega tri-četiri druga,
0207 I družini Boro govorio:
0208 „Čujete li, moja braćo draga,
0209 Puče negđe puška Komnenova,
0210 Hajd’te, braćo, da ga potražimo!“
0211 Potrčaše zelenom planinom
0212 I nađoše Komnen-barjaktara,
0213 Bačiše ga konju u ramena,
0214 Zamiše ga Zadru bijelome,
0215 Vidaju ga po godine danah,
0216 Dokle Komnen na noge skočio.
0217 To je bilo kad se činilo.
