Jest u nami neka sila, ovo nije vsuje,
Tajna sila koje su nam nepostižne struje.
Glava prestol, a sve t’jelo njezina država,
Ako udi i pozaspe, ona nam ne spava.
Vsegda budna, djeistvuje u noći i danu,5
Obilazi nevidimo koju oće stranu.
Sastaje se ko je s kime, kad snom plot uživa,
Da otkuda biti može, što se noću sniva?
Ja sam snio da si sa mnom mila N. bila,
Kad se prenem, sav se sostav moji trese žila:10
Ne inače, no ko da smo licem k licu stali,
Blagorodno na tom času k svecu našem zvali,
Veče bjaše, ono ljubve bezstrašija vreme,
Gdi se stidu junošeskom tme na pokrov streme.
Ne znam ni sam kako si mi s prozora znak dala,15
Voskresno sam pokraj tebe, začela se šala.
Ni na umu da se za to kome ne dokaže,
Kako l’ prođo, gledeće te, ja tolike straže.
Il’ su bili svi van doma. il’ u tulu str’jele,
Ele ne bi tu zlotvora, sile i’ sapele.20
Ti si stala na prohladi, za toplotu dana,
Odjevena ko po lovu na kupjelj Dijana,
Ja sam predsto s onim žarom jedva-dočekanja,
Što graniči do samoga za sebe neznanja;
Pripao sam, tvoja ruka klonula je na me,25
Sve mi t’jelo črezvičajne osjetilo čame.
O, sjeli smo ko na odmor od nekoga truda,
Srca sama govorahu, usta kao luda;
Drugda bi se jezik opet, da nam sve iskaže,
Razvezao na toliko što pamet ne smaže,30
Drugda bi nam vzdihanije, lobzanije, ...
Tok presjeklo razgovora moga ili tvoga.
Ovakovo svidjeteljstvo, da si oće blago,
Srca naši razvrglo je ugodije drago;
U vostorgu zagrljenja, san krila razvuče,35
Svega vshoda sl’jed ostane, srce što mi tuče:
O, daj, N. koliko je sreće ti na glavi,
Da mi se sni moji zbudu skoro i na javi!
