San usnila Hasanaginica
San usnila Hasanaginica:
Puhnu vihar s visoke planine
I odnese alem sa džamije,
Hasan agi divan kabanicu,
Svekrvi joj bijel’ čember s glave, 5
Kako snila, tako se prenula,
Od zemlje je na noge skočila,
Na odžaku vatru naložila,
A uz vatru kahvu pristavila.
Ona uze kalajli ibrika 10
I uzima turski abdest na se,
Pa dozivlje kadunu svekrvu:
»Mati moja, Alibegovice,
Kakav sam ti čudan san usnila!«
Kaži meni, mila snaho moja!« 15
Sve joj kaže što je i kako je:
»Svekrvice, mila mati moja,
Puhnu vihar s visoke planine
I odnese alem sa džamije,
Hasan agi divan kabanicu, 20
Tebi, majko, bijel’ čember s glave«.
To kaduni vrlo mrsko bilo,
Pa kaduna vako govorila:
»Hajr inšala, mila snaho moja,
Gdje se snilo, tu se ne kolilo, 25
Već u tvoje braće Atlagića«.
A veli joj Hasanaginica:
»Nemoj tako, mila mati moja,
Vego samo na hair okreni«.
Malo bilo, dugo ne trajalo, 30
Donesoše mrtva Hasan agu.
