San Kraljevića Marka/14
ODELjENjE III
(Pozorište kao u prvom odeljenju)
UGLED 1
MARKO (spava, do njega leži mač i buzdovan), VILA (na bregu veselo gleda i peva)
VILA
Gde je carstvo meseca
Tako dugo bilo,
Sad je sunce zracima
Zemlju ozarilo.
Nema mraka, ni noći,
Skrb i tuga presta,
Dan sveopšteg veselja
U Srbiji nasta.
Sad ustani, Marko,
Duh vremena zove,
Ustani, jer Srbin
Ne nosi okove!
(Dokle vila peva, Marko se budi i veselo ustaje)
MARKO
O, kako sam prijatan san imao!
Ljupka radost obuze mi čuvstva.
Ko će meni ovo razjasniti?
VILA (pristupi mu)
Zdrav mi budi, Kraljeviću Marko!
MARKO
Ti si, sestro? Baš mi dobro dođe!
San sam snio, na javi se zbio!
Da je opet nastanulo carstvo
U nas lepše nego što je bilo.
Da je opet nikla sveta loza
Nemanjića srpskih gospodara.
Na njoj mnoga vide se imena,
Al' imena meni nepoznata.
Bela neka dičnog stasa vila
Obgrlila ceo narod srpski,
Pak mu rukom goru pokazuje
Iza gore do dve posestrime,
Jedno Sreća, a drugo Sloboda,
Na rod nam se ljupko osmehuju,
Pak nam vele da će skoro doći,
I doneti mnoga druga blaga,
Koja leže na vrhu u gori,
Pokrivena zlatotkanim platnom.
Šta to znači, posestrimo vilo?
VILA
Mili brate, Kraljeviću Marko!
Dugo li si u tami ležao,
A sa stanjem cele zemlje srpske;
Vreme dođe da se probudite.
Eno tebi tvoja britka sablja,
Kojuno si u stenu sabio;
Sudba srpska tvrda bi k'o kamen;
Eno perna buzdovana tvoga,
Kojino si hitio u bezdnu;
U bezdni je bila sreća Srba.
Pravda veli da se oslobodi,
Što je dosad u stezi pištalo.
MARKO
Dobro došla, britka sabljo moja!
Dobro doš'o, perni buzdovane!
Sad sam, sejo, ja uveren tvrdo
Da će mi se sanak ispuniti,
Da će srpsko carstvo nastanuti,
Jer je lepo proricanje sudbe.
VILA
Dragi brate, kraljev sine Marko!
Sudbina je kao što ti san kaže,
Mnogo dobra zavesom pokrila,
Zavesa je ova, znaj, budućnost:
Budućnost je strašna oku tajna,
Koju niko nije dokučio.
MARKO
Al' je sudba meni obećala,
Da ć' doneti Srpstvu ova blaga.
VILA
Sudba leži u rukama ljudi:
Ko zlo hoće, dobro nek' ne čeka,
Nit' nadeždu polaže na sudbu.
Što su cari i kraljevi srpski
Počinili za vremena svoga,
To je bilo usejano seme,
Kojeno je po vremenu niklo,
Na ubitak i nesreću Srba.
Što sad budu posejali Srblji,
Zlo, il' dobro, to će za potomstvo,
Neka znadu, plodove prineti,
S plodovima hoće sledovati *
Il' blagoslov, il' prokletstva jadi.
Zato idi, i ushićuj Srblje,
Usplamćuj ih plamenom junaštva,
Podgrevaj im ponos narodnosti,
Ulivaj im ljubav ka' svojima,
Što imaju dobra nek' čuvaju,
Što nemaju, neka priskrbljuju,
Više opštu, neg' na svoju korist!
(Iščezne)
MARKO
Mili Bože, na svemu ti hvala!
Opet šeta Kraljeviću Marko
Po Srbiji, zemlji ponositoj.
Srećna bila, zemljo moja mila!
Divote se uvek nanrsila!
Božja ruka neka tebe hrani!
Od napasti i nevolje brani!
Nek' istrebi samovoljstva seme!
Duh razdora navek nek' iščezne!
Te da budeš ponosna i sjajna,
Međ drugima državama hvalna!
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|