Sanak snila Dumićeva majka
Sanak snila Dumićova majka,
Čudna sanka u čudnoga danka —
U subotu, uoči nedelju:
Na sred je se nebo prelomilo,
Sve dzvezdice krajem prebegnule, 5
Dzvezda Zora na sred nebo stoji
I okol nju dve sjajne dzvezdice.
Pa si pošla Dumićova majka,
Pa si sretne grešni kaluđeri:
— O boga vi, grešni kaluđeri, 10
Ja sam spala, lošu s'n sam snila:
Na sred je se nebo prelomilo,
Sve dzvezdice krajem prebegnule,
Dzvezda Zora na srad nebo stoji
I okol nju dve sjajne dzvezdice. 15
Govore jo grešni kaluđeri:
— O boga ti, Dumićova majko,
Što se na sred nebo prelomilo,
Toj Dumiću vojska predvojena,
Što dzvezdice krajem prebegnule, 20
Toj Dumiću vojska zarobena,
Dzvezda Zora na sred nebo stoji,
Toj Dumiću mlada udovica,
I okol nju dve sjajne dzvezdice,
Toj Dumiću oba siročeta. 25
Malko pođe Dumićova majka,
Pa si srete Dumića junaka,
Obe su mu ruke izlomene
I obe mu noge izlomene —
Svezali ga na vranoga konja. 30
Dumić junak majci govorio:
— O boga ti, ostarela majko,
Kad smo bili dole donje zemlje,
Tuj se bismo, ognjem premetasmo,
Od Srbina pa nešto ostade, 35
Od Turčina ništa ne ostade,
Odvojimo od ovce jaganci,
Odvojiko od krave telčići,
Odvojimo od majke dečicu.
Ovce bleje, gora se leleje, 40
Krave riču, do boga se čuje,
Majke plaču, zemlja se zatriša,
Kad smo bili gore gornje zemlje,
Tuj se bismo, ognjem premetasmo,
Od Turčina pa nešto ostade, 45
Od Srbina ništa ve ostade.
Mene, majko, Turci uvatiše,
Prebiše mi i noge i ruke,
Svezaše me na vranoga konja
Da ja nosim lidžbu[1] u vila(j)et, 50
Da se stare majke ne nadaju,
Da se mlade ljube udavaju.
