* * *


Sadi Rada

Sadi Rada bel bosiljak
i pod vodu i nad vodu.
Neći joj ga kradom kradne,
kradom kradne, nožom reže.
T'no beše — ne vido ga, 5
sumarak beše — ne pozna ga,
čini mi se ovčar da je.
Pod mišku mu v'klo jagnje,
za poves mu zlatan duduk,
pa iskoči na del golem, 10
pa zaklade jasan oganj,
pa pripeče v'klo jagnje,
pa zasviri, pa zatuži:
Koja ljuba libe nema,
neka dođe men' da ljubi. 15


Reference

Izvor

  • Momčilo Zlatanović i Staniša Tošić, Čudno drvo - lirske narodne pesme jugoistočne Srbije, Gradina, Niš, 1971., str. 132.