Sadila moma
Sadila moma kraj more lozje,
kraj more lozje, po bregu dunje,
dan ga sadila, dva se kajala:
„Oj lozje, lozje, sve belo grozje,
zašto te sadim, zašto te gradim 5
kada si nemam nigde nikoga,
samo si imam jednoga Boga,
jednoga Boga, drugoga vojna,
Bog je visoko, vojno daleko,
vojno mi prača aber za aber: 10
– Ženi se, mome, oženil sam se,
uzel sam ženu vrlo malenu,
vrlo malenu, mnogo đavolsku,
kad se nakanim kod teb' da dojdem,
ona napravi - kiša udari, 15
kiša udari, vode doteku,
vode doteku, mosti odnesu.
Kada se vrnem kod nju da idem,
ona napravi - sunce ogreje.
Sadila moma[1]
Sadila moma kraj more lozje,
kraj more lozje, po bregu dunje,
dan ga sadila, dva se kajala:
„Oj lozje, lozje, sve belo grozje,
zašto te sadim, zašto te gradim, 5
kada si nemem nigde nikoga –
samo si imam jednoga Boga,
jednoga Boga, drugoga vojna,
Bog je visoko, vojno daleko.
Vojno mi prača aber za aber: 10
– Ženi se, mome, oženil sam se,
uzel sam ženu vrlo malenu,
vrlo malenu, mnogo đavolsku:
kad se nakanim kod teb' da dojdem,
ona napravi - ćiša udari, 15
ćiša udari — vode doteku,
vode doteku - mosti odnesu;
kada se vrnem kod nju da idem,
ona napravi — slnce ogreje.
