SRCE
Živi plame, tvrdi kame,
Čovečanstva blagosove,
Čovečanstva crna kletvo,
Štono jezik srcem zove!
Kako li ću tebe znati,
Mada crvi, opevata?
Il' si bašta cvetošarna
Nad kojom se zora smije,
Dok slavujak čistog milja
Setno-tužne pesme vije?
Il' kutija ti si mala
U koju je nada pala,
Što se iz sna onda budi,
Kad nam beda para grudi?
Il' pećina ti si živa
Od osvetni, od arslana,
Što se svagde gnjevno bude
Na zvektanje jatagana?
Ta u tebi kipi želja,
Što nebeske zvezde strelja,
U tebi je ljubav vrela
Prema rodu, prema momi;
Prot mrskoga dušmanina
Iz tebe se dižu gromi;
U tebi je nada sveta,
Od ludila što nas čuva
Kad nevolje vihar duva.
U tebi je sažalenje,
Ubav cvetak žrgve, vere;
Uspomena, što ju duša
Na utehu sebi bere.
U tebi su divne pesme,
Što se ore među cvetom,
Što se ore međ zveketom
Gadarina, jatagana,
Na bojištu od megdana!
Živi plame, tvrdi kame,
Čovečanstva blagosove,
Čovečanstva crna kletvo,
Štono jezik srcem zove!
Kako li ću tebe znati,
Mala crvi, opevatn?
Il' si vulkan, što na svetle
Na božije dvore pljuješ?
Il' si zmija savijena,
Što uzdahom vazduh truješ?
Il' si more nedovidno,
De aveti strašne plove
I jakrepe besne love
Ka orlovi golubove?
Il' podzemni pako ti si,
Kam' još mis'o nije stigla,
A u paklu od vragova
Strahovito kolo igra?
Ta u tebi sikće laži,
Što otrovan jezik plazi,
U tebi su, ao drobe!
Potvaranja, žute zlobe,
Pakost, razdor i izdaja —
Sedmoglava klet-aždaja.
U tebi je mržnja mnoga,
Pokor, kletva i nesloga,
Zlomišljenost, krvožeđa...
Ali ko će sve da ređa?
Ta u tebi svi su gresi,
Što ih crni đavo smesi!
Da silno si, parče mesa!
Od anđela stvaraš besa,
Od prosjaka stvaraš kralja,
Teške lance od sabalja;
Od krvavog razbojnika
Ti nam rađaš mučenika:
A malo si, jedno tiče
Moglo bi te progutati...
Živi plame, tvrdi kame
Ne mogu te opevati!
