SPOMENAK
Volio sam neizmerno,
Zbijao sam šale,
Kad su žice na srdašcu
Slatko zadrhtale.
Kao čele medonosne
Po šarenom cvetu,
Letile su pesme moje
Po srpskome svetu.
Nosio sam za šeširom
Mirisavo cveće,
Ja sam bio prvi tamo
Da se kolo kreće.
I pio sam međ družnnom
Odabranom vina,
I klecao nod teretom
Sreće i milina!
Sad u srcu nema više
Negdašnjega žara,
Davno me je ostavila
Dobra volja stara.
Malaksala brza krila
Ustreljenoj duši,
A od dugog bolovanja
Život mi se suši.
Nekoliko trenutaka,
Nekoliko časka,
Te u srcu ne će biti
Ni jednoga glaska.
Nestane li, mili druzi,
Vašeg brata Mite:
Preklnjem vas, da ii krajnju
Želju ispunite.
Nad pepelom gonjenoga
Mladog mučenika,
Dignite mi, braćo moja,
Tvrda spomenika!
"No nemojte od kamena
Da se reže, gradi...
Nek bude po želji mojoj,
Od — vinski buradi!
