SVOJOJ DUŠI
Jučer si bila duša hananejska,
s grehom obtovarena,
dor k zemlji pogrbljena,
a danaske si se pak
s božija slova ispravila,
te upravo stojiš k nebu gledeći!
Prosim te, ponikom ne počini
opet dole preklonito
ka venuto sušeno cveće
s krvotočenjem od sebe!
Pre si točila crven greh,
a danas iznova si pak procvetala
i povratila si se
ka uvenut cvet ugledno,
jer dotakla si se ispodmukla
Hristova skuta straga,
i svoje ti krvotečenje
so tom prevarom zaustavila si sebi!
Od sej dobi čuvaj dobro to izlečenje,
da pak ne otvori ti se
ta krvotočiva iznutra rana,
jer znaj to,
da svakad ne mož' dobaviti Hrista
krasti od njega svoje lekove sebi,
niti je to u volji njemu miloj
mnogoput ga podkradati!
