SARDANAPAL
Pisac: Mita Popović




* * *


   SARDANAPAL

Što ću dugo da otežem?
     Vajda mi je mala!
Ja mudrijeg neznam kralja
     Od Sardanapala.

Sardanapal kralj je bio,
     Baš po mojoj volji,
Nit' beše, nit' će biti
     Ikad koji bolji.

O klin si je obesio
     Štit i buzdovane,
Mrzio je kao kugu
     Junačke megdane.

Nije s' toga, što mu valjda
     Žao beše žića:
Nego što je grozio se
     Od krvoprolića.

Odrek'o se sveg ukrasa,
     Odrek'o purpura:
Toga zelja i suviše
     Naš'o je u cura.

Nije nikad pijan bio
     Od dušmanske krvi,
Al pri krvci iz čokota
     Međ prvima prvi.

Ljubio je... grlio je...
     Pio je... uživ'o...
Mesto perja na momini
     Nedri je počiv'o.

A kad nasta zla povorka
     Od krvavih dana,
Te dušmani napadoše
     Na nj sa sviju strana.

Sardanapal uze uzor
     Devojčica mladi,
Uze zlato, uze srebro
     Te glomaču zgradi.

Još zagrli krasnu momu
     Strastnim zagrljajem,
Poljubi je dugotrajnim
     Žarkim poljubljajem.

Nasmeja se, pa glomaču
     Pod sobom zapali —
A plameni jezici se
     Živo razbuktali.

I dušmani kad su kralju
     Dvore zauzeli,
Već onda su njemu vetri
     I pep'o razneli!


Izvor

  • Odabrane pesme Mite Popovića, 1874., Nakladom knjižare braće Jovanovića u Pančevu, str. 31-33.


 
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mita Popović, umro 1888, pre 136 godina.