Ruža i bosiljak
Bosiljak se s ružom preo,
Ko je lepši izmeđ nji'.
„Ja sam, ruža, ures vrta".
— „Ne, ne, ja sam, nisi ti."
— „E pa reci: što me onda
Obožava mladost sva?
Na grudima lepih moma
Ko je drugi nego ja?"
— „Al' kad prođu žića dani
I smrt stigne crna kob,
Bosiljak je onaj cvetak,
Koji kiti hladni grob."
— „Znaš šta, druže", reče ruža,
„Da svršimo prazan zbor:
Prva moma, koja dođe,
Nek presudi ovaj spor."
A bosiljak: „Baš si umna, —
Mladost, ludost, šta ta zna?
Hajd' pozovi kakvu baku,
Da odgovor ona da."
